@ 866e0139:6a9334e5

Autor: Bastian Barucker. Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben. Sie finden alle Texte der Friedenstaube und weitere Texte zum Thema Frieden hier. Die neuesten Pareto-Artikel finden Sie in unserem Telegram-Kanal.

---

Die neuesten Artikel der Friedenstaube gibt es jetzt auch im eigenen Friedenstaube-Telegram-Kanal.

---

John Lennon besang in seinem weltberühmten Lied „Imagine“ die fast unvorstellbare Utopie einer Welt, in der es keinen Grund mehr zu töten gäbe und die Menschen in Frieden zusammen leben. Die enorme Resonanz und Verbreitung dieser Zeilen zeigt den Wunsch fast aller Menschen nach Frieden. Wie Lennon zu diesen Zeilen kam, ist ein Hinweis darauf, dass es dazu neben geopolitischen Analysen und deren Verbreitung durch eine nicht eingebettete und freie Presse vielleicht noch etwas braucht: Schattenarbeit – ein bewusstes Hinwenden zu den eigenen Tiefen der Persönlichkeit, dem inneren Tiefenstaat.

Was ist der Tiefenstaat?

Mit dem Begriff Tiefenstaat verbinde ich Strukturen, die Edward Bernays bereits vor knapp 100 Jahren in seinem Grundlagenwerk „Propaganda“ beschrieb. Im Vorwort schreibt er: „Organisationen, die im Verborgenen arbeiten, lenken die gesellschaftlichen Abläufe. Sie sind die eigentlichen Regierungen in unserem Land.“ Er verwendet diesbezüglich auch das Wort „Schattenkabinett“. Im Bereich der Persönlichkeitsentwicklung wird der Begriff „Schattenarbeit“ dafür verwendet, unbekannte, aber einflussreiche Anteile des eigenen Selbst zu entdecken und zu integrieren.

Lennon begab sich in den 70er Jahren des letzten Jahrhunderts auf die Reise zu sich selbst. Sein Weg führte ihn zum Psychologen Dr. Arthur Janov, der Menschen mithilfe der von ihm entwickelten Primärtherapie dabei begleitete, sich ihrer primären Prägungen und frühkindlichen Traumatisierungen bewusst zu werden und abgespaltenen Schmerz wieder zu erleben, um sich davon zu befreien. Entgegen stark kognitiv geprägter Ansätze wie der Gesprächstherapie steht bei dieser Art der Therapie Gefühlsausdruck im Vordergrund. Janov selbst schreibt dazu: «Die Krankheit ist die Verleugnung des Fühlens, und das Heilmittel ist das Fühlen.»

Auch der Psychologe und Psychotherapeut Franz Ruppert beschäftigt sich intensiv mit dem Fühlen als einem möglichen Weg, eine Traumatisierung aufzuarbeiten. Er schreibt Folgendes über die Bedeutung des Fühlens in seinem Buch „Wer bin ich in einer traumatisierten Gesellschaft“: „Denn letztlich können nur über das Ausdrücken von Gefühlen die fragmentierten psychischen Strukturen wieder zu einer Einheit zusammenfinden.“

Lennon war es möglich, die immense Menge an Schmerz zu entdecken, die er verborgen in sich trug, und er erkannte dabei, welche Verhaltensweisen und Bewältigungsstrategien damit verbunden waren. Laut Lennon ist „Unser Schmerz der Schmerz, durch den wir die ganze Zeit gehen. Du wirst in Schmerz hineingeboren, und wir befinden uns meist im Schmerz. Und ich glaube, je größer der Schmerz ist, umso mehr Götter brauchen wir.“

Die Schilderungen von John Lennon decken sich mit den Erfahrungen meiner Selbsterfahrung und meiner mittlerweile über 10 Jahre langen Begleitungsarbeit in der durch den Schweizer Willi Maurer entwickelten Gefühls- und Körperarbeit.

Auch in dieser Arbeit geht es darum, abgespaltenen Schmerz langsam und über viele Jahre aus dem Schatten in das Bewusstsein zu integrieren, um nicht weiter von ihm unbewusst beeinflusst zu werden. Hunderte Male habe ich Menschen ihnen vorher unbekannten Hass, tiefe Trauer, unendliche Ohnmacht, starke Hilflosigkeit, aber auch Freude, tiefe Geborgenheit, Liebe und Friedfertigkeit entdecken und ausleben sehen. Selber habe ich mich nach einem einjährigen Aufenthalt in der nordamerikanischen Wildnis, bei dem es darum ging, so ehrlich wie möglich miteinander umzugehen, ausführlich meiner Selbsterfahrung gewidmet und dabei Intensitäten von Schmerz, aber auch Zufriedenheit entdeckt, die mir nicht vorstellbar erschienen.

Der Krieg in uns

Fast immer zeigte sich in den begleiteten Prozessen, dass die im Alltag, in der Partnerschaft oder in der Familie angerührten Gefühle aus der eigenen frühen Kindheit stammten. Innere, überfordernde „Kriege“ und Übergriffigkeiten, die auch das Leben im Außen zum Krieg werden ließen, erwachten zum Leben und durften endlich Ausdruck finden. Schlussendlich zeigte sich meist, dass es einen friedlichen Umgang mit der aktuellen Situation gibt, wenn die Altlast „entsorgt“ beziehungsweise kompostiert, also gefühlt und integriert wurde.

Franz Renggli beschreibt diese Psychodynamik in seinem Buch Verlassenheit und Angst – Nähe und Geborgenheit in Bezug auf Partnerschaft wie folgt:

„Die Erfahrung aller meiner Paarbegleitungen zeigt nun: Wenn nach der ersten Verliebtheit langsam der „Alltag“ in eine Beziehung einkehrt, neigen beide Partner immer mehr dazu, ihre Schattenseiten, ihre alten und frühen Verletzungen auch in der Beziehung zuzulassen. Je sicherer die Grenzen sind, desto vertrauensvoller dürfen diese frühen Schmerzen gespürt und erfahren werden. Wir „steigen dann wieder ab“ in unsere ursprüngliche Hölle der Verlassenheit, in die frühkindlichen Prägungen, wie ich sie hier beschrieben habe. Nur: die Hölle sind dann nicht länger die Eltern, sondern jetzt der Partner oder die Partnerin! Vielleicht könnte ich sie oder ihn umbringen vor Enttäuschung und Wut, weil er/sie mich so sehr verletzt hat. Und damit kann sie beginnen, die Heilung der alten Wunden in der Paarbeziehung! Aber nur dann, wenn wir bereit sind, unsere alten verletzten Gefühle wirklich zu spüren und zuzulassen. Und wenn wir zu diesem Schritt bereit sind, dann können wir auch gleichzeitig empfinden und wissen: Das sind unsere ureigensten alten Verletzungen, welche wir seit der Kindheit in uns tragen – ein Partner mit seinen Worten und seinem Verhalten ist nur der Auslöser unseres alten Schmerzes, ein harter Spiegel unserer alten Wunden! Wir alle haben unsere Partner entsprechend gewählt, damit wir in unseren Grundfesten immer wieder – neben allem Glück, das wir mit ihnen erleben und teilen dürfen – auch erschüttert werden.“

Diese wiederkehrenden Erschütterungen werden auch Reinszenierungszwang genannt und lassen Menschen immer wieder dieselben misslichen Lagen (mit)erschaffen, die ihnen Leid zufügen. Willi Maurer beschreibt diese Dynamik in einem sehr lesenswerten Artikel mit dem Titel „Die verschüttete Quelle des Friedens“ wie folgt: „Die Spirale der Gewalt zeigt, dass wir andern Menschen das antun, was uns selbst widerfahren ist. Doch ohne Selbsterforschung bleiben wir blind gegenüber der tief in uns verdrängt liegenden Wahrheit.“

Diese Reinszenierung ist gleichzeitig jedoch eine immer wiederkehrende Chance, sich der Ursache dieser Dynamik zuzuwenden. Das geschieht dann, wenn die Person sich als Erschaffer oder Erschafferin und nicht als reines Opfer der Umstände versteht und beginnt, die volle Verantwortung für das eigene Leben zu übernehmen.

Vor einigen Jahren brachte ich den Prozessbegleiter Willi Maurer und den Friedensforscher Dr. Daniele Ganser zu einem Gespräch zusammen, weil ich der Ansicht war, dass beide Friedensarbeit aus verschiedenen Perspektiven leisten. Es war eine Wohltat, zu erleben, wie Ganser durch die sehr authentischen Schilderungen Maurers zu ahnen begann, dass es eine Verbindung zwischen weltweiten Kriegen und frühen Erfahrungen geben kann. Was hat der Soldat, Politiker oder Geostratege erlebt, dass er in der Lage ist, Krieg zu befördern, zu verursachen oder auch nur zu dulden?

Vielleicht ist die immer wiederkehrende Kriegsbereitschaft und Kriegslust elitärer Kreise neben der wahrscheinlich frühkindlich erzeugten Gier nach Macht, Einfluss und Geld ebenfalls ein gesellschaftlicher Reinszenierungszwang. Die inneren Zerwürfnisse und Kriege müssen quasi ins Außen getragen werden, um sich dem im Schatten der eigenen Persönlichkeit wartenden Schmerz nicht zuwenden zu müssen.

Eine weitere Bewältigungsstrategie für innere, emotionale Zerwürfnisse ist die Projektion, also die Veräußerlichung des Eigenen auf andere. Ein hier vielleicht Sinn stiftendes Beispiel ist die immer wieder betonte weitestgehend unbelegte Unterstellung imperialistischer Bestrebungen Russlands im Zuge des völkerrechtswidrigen Krieges in der Ukraine. Meist kommt diese Behauptung von Vertretern oder Unterstützern der NATO, die – wie an ihrer großflächigen, gegen westliche Zusagen an Russland verstoßenden NATO-Osterweiterung leicht zu erkennen – offensichtlich selbst imperialistische Bestrebungen verfolgt.

Die Projektion ins Außen

Interessanterweise hat ausgerechnet Präsident Putin in anschaulichen Worten beschrieben, was unter anderem mit im Schatten liegenden Persönlichkeitsanteilen auch auf geopolitischer Ebene passieren kann. Sie werden anderen Menschen oder Staaten zugeschrieben, also ins Außen projiziert. Auf die Beschuldigung durch US-Präsidenten Joe Biden, ein Mörder zu sein, antwortete Putin: „Aber wenn wir andere Menschen bewerten, oder wenn wir sogar andere Staaten, andere Völker bewerten, sehen wir immer in den Spiegel, wir sehen uns immer selbst, weil wir auf eine andere Person übertragen, was wir selbst sind, was uns im Wesentlichen ausmacht. Wissen Sie, ich erinnere mich, als wir als Kinder im Hinterhof waren, als wir miteinander gestritten und gesagt haben: Wie Du andere nennst, so bist Du selbst. Und das ist kein Zufall, das ist nicht nur ein Kindersprichwort oder ein Witz. Der Sinn ist sehr psychologisch. Wir sehen immer unsere eigenen Qualitäten in einer anderen Person und denken, dass sie so ist wie wir, und daraus bewerten wir ihr Handeln und bewerten sie insgesamt.“

https://www.youtube.com/watch?v=7sMAHWH_hhQ

Der bereits erwähnte Tiefenstaat, also eine quasi Schattenregierung, existiert auf der geopolitischen Weltbühne und bestimmt größtenteils die Geschicke, insbesondere wenn es um Krieg und Frieden geht. Der Kognitionsforscher Professor Rainer Mausfeld beschreibt die unsichtbar im Hintergrund wirkenden Strukturen in seinem Buch „Angst und Macht“ wie folgt: „Die tatsächliche Macht ist heute in neuartigen globalen Organisationsformen verortet, die vollkommen einer gesellschaftlichen Kontrolle entzogen sind, die für die Bevölkerung weitgehend unsichtbar sind…“

Gleiches gilt meiner Annahme nach auch für die persönlichen Machtverhältnisse, bei denen eigene Schattenanteile ebenfalls großen Einfluss auf die sichtbaren Verhaltensweisen nehmen. Dieser unbewusste Anteil kann auf der einen Seite Macht über die eigene Kriegsbereitschaft und Friedenstüchtigkeit ausüben, auf der anderen Seite wird er von Kriegstreibern mittels kognitiver Kriegsführung aktiv benutzt, um die Bevölkerung zu manipulieren. Der Propagandaforscher Dr. Jonas Tögel schreibt dazu: „Die Tiefenpsychologie dient als Fundament der wohl wichtigsten Manipulationswaffe: die gezielte Beeinflussung des Unbewussten der menschlichen Psyche. Wie bei einem Eisberg liegt ein großer Teil unserer Gedanken und Gefühle „unter der Wasseroberfläche“, und hier können wir so beeinflusst werden, dass wir die Steuerung selbst oft nicht bemerken.“

Der Tiefe Staat kann also ungesehen politisch schalten und walten und gleichzeitig die unbewussten Anteile der menschlichen Psyche zu seinen Gunsten ausnutzen.

Teil 2 folgt in Kürze.

---

Bastian Barucker, Jahrgang 83, ist Wildnispädagoge, Überlebenstrainer und Prozessbegleiter. Seit 2005 begleitet er Menschen bei Wachstumsprozessen in der Natur. Seit 2011 macht er mithilfe der Gefühls- und Körperarbeit tiefgreifende Selbsterfahrungen, und seit 2014 begleitet er Gruppen, Paare und Einzelpersonen. Er lebt und arbeitet im wunderschönen Lassaner Winkel, nahe der Insel Usedom. Zuletzt erschien von ihm das Buch "Auf Spurensuche nach Natürlichkeit: Vom Leben in der Wildnis und der Reise zu sich selbst" im Massel Verlag.

Kontakt: www.bastian-barucker.de

---

LASSEN SIE DER FRIEDENSTAUBE FLÜGEL WACHSEN!

Hier können Sie die Friedenstaube abonnieren und bekommen die Artikel zugesandt.

Schon jetzt können Sie uns unterstützen:

• Für 50 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo der Friedenstaube.
• Für 120 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo und ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Für 500 CHF/EURO werden Sie Förderer und bekommen ein lebenslanges Abo sowie ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Ab 1000 CHF werden Sie Genossenschafter der Friedenstaube mit Stimmrecht (und bekommen lebenslanges Abo, T-Shirt/Hoodie).

Für Einzahlungen in CHF (Betreff: Friedenstaube):

Für Einzahlungen in Euro:

Milosz Matuschek

IBAN DE 53710520500000814137

BYLADEM1TST

Sparkasse Traunstein-Trostberg

Betreff: Friedenstaube

Wenn Sie auf anderem Wege beitragen wollen, schreiben Sie die Friedenstaube an: friedenstaube@pareto.space

---

Sie sind noch nicht auf Nostr and wollen die volle Erfahrung machen (liken, kommentieren etc.)? Zappen können Sie den Autor auch ohne Nostr-Profil! Erstellen Sie sich einen Account auf Start. Weitere Onboarding-Leitfäden gibt es im Pareto-Wiki.

@ 57d1a264:69f1fee1

Shifting left on accessibility means building inclusivity into every phase of a project—from strategy to QA—saving time, reducing risk, and creating better user experiences.

Shifting left is about collaboration: a successful website project isn’t a linear train ride from content to design to development. It’s a dynamic, collaborative ecosystem that means everyone contributes.

• Strategists ensure content is easy to find.
• Designers prioritize color contrast, readable typography, and interactive elements.
• Back-end developers support accessible content structures and accessible interaction.
• Front-end developers implement semantic markup and accessible UI components.
• QA testers verify functionality across assistive devices.
• DevOps engineers integrate automated accessibility checks into the workflow.
• Technical project managers: keep accessibility visible and prioritized.

Accessibility should be part of every conversation—from kickoff to QA.

Read the full article at https://www.lullabot.com/articles/what-it-means-shift-left-accessibility-and-how-do-it-right

originally posted at https://stacker.news/items/977943

@ 57d1a264:69f1fee1

VIET GD is a casual index, archive, and celebration of Vietnamese graphic design. Currently, there are 274 objects in this collection. Understandably, a lot of propaganda posters... as well as music themed ones! Here below some of the most interesting ones:

Explore them all at https://vietgd.com/

originally posted at https://stacker.news/items/977939

@ 95543309:196c540e

Lets see if this works with the blossom upload and without markdown hassle.

:cat:

https://blossom.primal.net/73a099f931366732c18dd60da82db6ef65bb368eb96756f07d9fa7a8a3644009.mp4

@ a9434ee1:d5c885be

Colors as a fun and useful identifier

Nostr apps often use totally random colors for their default avatars, profiles names in chat bubbles, etc... That's a missed opportunity. Why don't we just we just derive a color from the npub and use that instead, interoperably across apps?

It gives us a fun and visual extra point of recognition, often without having to add anything extra to the UIs.

The only problem is that we cannot just allow for any color. The colors should be readable as text in Light and Dark modes and gray-scales should be avoided too.

This is the goal: Luckily, there's a super simple solution.
(which was used to derive the colors above)

Deriving the Colors

You can find the simple spec here: nostr:naddr1qvzqqqrcvgpzp22rfmsktmgpk2rtan7zwu00zuzax5maq5dnsu5g3xxvqr2u3pd7qy88wumn8ghj7mn0wvhxcmmv9uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hszxmhwden5te0w35x2en0wfjhxapwdehhxarjxyhxxmmd9uq3kamnwvaz7tm5dpjkvmmjv4ehgtnwdaehgu339e3k7mf0qyghwumn8ghj7mn0wd68ytnhd9hx2tcpz9mhxue69uhkummnw3ezuamfdejj7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qgwwaehxw309ahx7uewd3hkctcpr3mhxue69uhhg6r9vd5hgctyv4kzumn0wd68yvfwvdhk6tcpzamhxue69uhhyetvv9ujumn0wd68ytnzv9hxgtcprdmhxue69uhhg6r9vehhyetnwshxummnw3erztnrdakj7qg3waehxw309ahx7um5wgh8w6twv5hszythwden5te0dehhxarj9emkjmn99uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsqpnwd9cz6ce3pvatyf

TLDR: 1. Convert HEX pubkey to Int 2. Calculate the Hue value: Int % 360 3. Set Saturation to 90 for Hues between 216 and 273, use 80 for the rest 4. Set Brightness to 65 for Hues between 32 and 212, use 85 for the rest

Convert HSB color to whatever format you need. Done.

Easy & Fun to integrate!

@ 57d1a264:69f1fee1

A set of beautifully-designed, accessible components and a code distribution platform. Works with your favorite frameworks. Open Source. Open Code.

This is how @kurtispapple make use of it https://www.linkedin.com/pulse/championing-health-data-interoperability-my-journey-nz-kurtis-papple-mwglc

Start building yours at https://ui.shadcn.com/

originally posted at https://stacker.news/items/977930

@ 57d1a264:69f1fee1

It's incredible how deep people can go into something so mundane as a post stamp. Postage stamps are a surprisingly complex topic, overlapping with money, collectibility and bank notes. I was a postage stamp enthusiast myself, but this is one of those “the universe is surprisingly detailed” type. The rules defining postage and how it has been ruling commerce for centuries is even more fascinating and intriguing.

Discover more at https://www.linyangchen.com/Philately

originally posted at https://stacker.news/items/977918

@ 9c9d2765:16f8c2c2

CHAPTER SIXTEEN

Mr. JP sat up abruptly as his phone buzzed. It was an anonymous message. He opened it slowly, his eyes scanning the contents with growing disbelief.

"James has returned to JP Enterprises. Charles reinstated him. He’s now President of your company."

His blood ran cold.

Mrs. JP saw the tension in his expression. "What’s wrong?"

"He’s back," Mr. JP said grimly. "Our son. James. He's taken over the company."

He stared into space, his mind reeling. "And Charles helped him..."

They had spent years trying to distance themselves from the disgrace of James’s past only to now be faced with the reality that he had clawed his way back into the empire they built.

The anonymous message was, of course, sent by Mark and Helen, each relishing in the chaos they had ignited. With the scandalous file now in their hands and James’s own family unknowingly brought into the picture, they believed the final blow was in place.

Mark leaned back in his chair and smiled as he read the forwarded documents.

"Let’s see how your so-called empire stands after this, James," he said quietly.

Helen, standing beside him, added coldly, "This time, he won’t survive it."

"How could he do this?" Mr. JP muttered under his breath, clutching his phone tightly. "How could Charles go behind my back and reinstall him? My own brother..."

The news that James had returned to JP Enterprises and not just as a member, but as its President had shaken him to the core. But what stung more was the betrayal he felt from Charles, who had once promised never to interfere in the matter again.

Fuming with rage and disbelief, Mr. JP boarded the next flight back home. Upon arrival, he didn’t even stop by the family estate. Instead, he went straight to the Regency Grand, the city’s most luxurious hotel, the same place he used to spend time with his family during better days. He booked the presidential suite and immediately dialed Charles' number.

"Meet me. Now. At the hotel," he barked before ending the call without waiting for a response.

Within the hour, Charles walked in, calm but aware of the storm brewing.

"You defied me, Charles," Mr. JP said, his voice icy. "You brought back the one person I had removed. The one person I swore would never set foot in the company again."

"Because you were wrong," Charles replied firmly. "You made a decision based on lies."

Mr. JP’s glare deepened.

"Lies? The records were clear embezzlement. Theft. He disgraced this family, Charles!"

Charles stood his ground. "Those records were manipulated. You never gave James a chance to explain himself."

He stepped closer. "The funds he was accused of stealing? He used them to invest in a struggling tech start-up that exploded in value two years later. That investment saved JP Enterprises during the economic downturn. The company is standing today because of James’s vision and sacrifice."

Silence filled the room.

Mr. JP felt his heart sink as the weight of Charles’s words settled in. He turned away, walking slowly to the window, staring out at the city skyline.

"All this time... I condemned my own son... exiled him... because I trusted false reports?"

Charles nodded. "Yes. And despite it all, he returned not for revenge, but to help us."

Tears welled up in Mr. JP’s eyes. His pride, once like stone, was now crumbling.

Without hesitation, he picked up his phone and dialed James’s number. The phone rang twice before James answered.

"Hello?" came the familiar voice, calm and distant.

"James... it’s your father." His voice trembled. "I... I’m sorry. I was wrong. Gravely wrong. Everything I believed about you was a lie. I let you down, son."

There was silence on the other end.

"I just found out the truth," Mr. JP continued. "And I’m proud of what you’ve done for the company, for our name. I want you to know... you are reinstated as the rightful heir to JP Enterprises. I want you back not just as President, but as my son."

James took a long pause before answering.

"It took you long enough," he said softly. "But... thank you."

Though James had once sworn not to seek his parents' approval, deep down, those words still mattered. And hearing them from the father who had disowned him brought a quiet sense of closure.

The rift that had torn them apart for years was beginning to heal.

"Dad, who told you I was the President of JP Enterprises?" James asked, his tone calm but firm as he stood before his father in the grand office of the family estate.

Mr. JP, still adjusting to the emotional weight of his recent apology, furrowed his brow. "It was anonymous, son. I received a message with no name, no clue. Just the information."

James narrowed his eyes. "Can you forward the message to me?"

"Of course," his father replied, pulling out his phone. Within seconds, the message was in James’s inbox.

Later that evening, James sat in his private office, staring at the message on his screen. Something about it felt off too calculated, too timely. He forwarded it to his personal cybersecurity team with one instruction: “Trace the source. I want to know everything about who sent it, how, and if they’re working with someone.”

Meanwhile, Ray Enterprises was thriving again under James’s investment. With the influx of capital and revitalized operations, profits were skyrocketing. However, while the company’s success looked promising on the surface, the Ray family was barely reaping the rewards.

James’s 85% share ensured he collected the lion’s portion of every deal. Robert, despite being the figurehead chairman, found himself managing a flourishing empire but receiving only crumbs in return.

Frustrated and desperate, Robert scheduled a private meeting with James.

"James, please... eighty-five percent is bleeding us dry. We’re grateful for what you’ve done truly but surely we can renegotiate?"

James leaned back in his chair, expression unreadable. "You signed the agreement, Robert. You knew the terms. And frankly, I'm not in the mood to revisit old conversations."

"We just want fairness," Robert pleaded. "A little breathing space"

"If this discussion continues," James interrupted coldly, "I’ll pull out my funds. And when I do, I promise Ray Enterprises will go down faster than it rose. Do I make myself clear?"

Robert’s face fell. He had no choice but to nod and walk away, defeated.

Two weeks later, James’s cybersecurity team sent their report. The source of the anonymous message had been traced and the result was both surprising and telling.

Tracy.

James sat silently as he read the details. Tracy, his own subordinate, had accessed restricted files from the company’s internal network. It wasn’t just a case of whistleblowing it was deliberate sabotage. But what intrigued him more was the fact that she had gone to great lengths to cover her tracks.

No one takes that risk alone, he thought.

Despite having the evidence in hand, James chose silence. Not out of mercy but strategy. He needed to know who she was working with. Who else had a vested interest in his downfall?

@ d7955b22:025a3ba9

O mundo dos jogos online tem se expandido rapidamente, oferecendo uma infinidade de opções para os jogadores. Entre as diversas plataformas disponíveis, o 99bra se destaca por sua variedade de opções e a experiência de usuário única que proporciona. Este artigo oferece uma visão detalhada sobre o que o 99bra tem a oferecer, desde suas características gerais até a experiência de jogo que promete satisfazer todos os tipos de jogadores.

Introdução à Plataforma 99bra 99bra é uma plataforma de entretenimento digital voltada para os entusiastas de jogos online. Com um design intuitivo e uma interface amigável, a plataforma foi criada para oferecer uma experiência de navegação fluida, seja em desktop ou dispositivos móveis. A plataforma se destaca pela sua confiabilidade e pela qualidade dos jogos oferecidos, sempre priorizando a segurança e a proteção dos dados de seus usuários.

Ao se cadastrar no 99bra, os jogadores têm acesso a uma ampla gama de opções de jogos, desde clássicos até lançamentos inovadores. O site se adapta às necessidades dos usuários, com suporte em português e atendimento ao cliente de excelência, tornando a plataforma acessível a jogadores de todas as idades e níveis de experiência. O processo de inscrição é rápido e simples, permitindo que os novos usuários comecem a se divertir em poucos minutos.

A Variedade de Jogos no 99bra O que realmente chama a atenção no 99bra é a diversidade de jogos oferecidos. A plataforma conta com uma vasta seleção de títulos, abrangendo uma ampla gama de gêneros. Seja você um fã de jogos de mesa, slots ou apostas esportivas, o 99bra tem algo para todos. Cada categoria de jogo é desenvolvida para garantir jogabilidade envolvente, gráficos impressionantes e uma experiência imersiva.

Jogos de Mesa Os jogos de mesa são um dos maiores atrativos da plataforma, com várias opções que incluem clássicos como blackjack, roleta e baccarat. Estes jogos oferecem uma experiência realista e dinâmica, com a possibilidade de interagir com outros jogadores. A interface é cuidadosamente projetada para garantir que cada clique e movimento se sinta natural, criando uma atmosfera que lembra a de um ambiente de jogo físico.

Slots e Máquinas de Vídeo Para os amantes das máquinas de vídeo, o 99bra oferece uma impressionante coleção de slots. Os jogadores podem explorar uma variedade de temas, desde aventuras épicas até histórias de fantasia, com gráficos vibrantes e animações cativantes. As funções de bônus, rodadas grátis e jackpots progressivos tornam os jogos ainda mais emocionantes, com a possibilidade de grandes vitórias a cada giro.

Apostas Esportivas Outro ponto forte da plataforma são as apostas esportivas. O 99bra oferece uma extensa seleção de esportes para os fãs de esportes ao vivo. Seja futebol, basquete, tênis ou eSports, a plataforma proporciona odds competitivas e a chance de apostar em eventos de todo o mundo, com atualizações em tempo real para garantir que o jogador esteja sempre informado.

A Experiência do Jogador A experiência do jogador é o aspecto que diferencia o 99bra de outras plataformas. Desde o momento do cadastro até as interações durante os jogos, a plataforma é projetada para oferecer facilidade, conforto e diversão sem interrupções. O 99bra é otimizado para fornecer uma navegação rápida e sem erros, com um layout que garante que o jogador possa acessar todos os jogos e funcionalidades de forma simples.

Além disso, a plataforma oferece recursos adicionais para tornar a experiência ainda mais envolvente. Os jogadores podem configurar preferências de jogo, participar de promoções exclusivas e interagir com outros jogadores, criando uma verdadeira comunidade. A segurança também é uma prioridade, com criptografia de dados avançada e processos de verificação para garantir que todas as transações e informações pessoais estejam protegidas.

Suporte ao Cliente O suporte ao cliente do 99bra é excepcional. A plataforma oferece múltiplos canais de atendimento, incluindo chat ao vivo, e-mail e telefone, para que os jogadores possam obter assistência rápida sempre que necessário. A equipe de suporte é altamente treinada e pronta para resolver qualquer dúvida ou problema de forma eficiente, garantindo que a experiência do jogador nunca seja comprometida.

Conclusão O 99bra é uma plataforma completa que atende aos mais altos padrões de qualidade e segurança no universo dos jogos online. Com uma vasta seleção de jogos, suporte ao cliente de excelência e uma experiência de usuário impecável, o 99bra se consolida como uma das opções mais atrativas para quem busca diversão e entretenimento. Se você está procurando uma plataforma que combine inovação, variedade e uma jogabilidade envolvente, o 99bra certamente é uma excelente escolha.

@ d7955b22:025a3ba9

A plataforma 53a é uma das mais novas e emocionantes opções para quem busca uma experiência completa de entretenimento digital. Com uma ampla gama de jogos e funcionalidades voltadas para o prazer e a diversão dos jogadores, a 53a se destaca por sua interface intuitiva, seu foco na segurança e uma vasta gama de opções para todos os gostos. Se você ainda não conhece essa plataforma inovadora, continue lendo e descubra tudo o que ela tem a oferecer!

Introdução à Plataforma 53a A 53a é uma plataforma de entretenimento online que se destaca pelo seu compromisso em oferecer uma experiência única aos jogadores. Com um design moderno e acessível, a plataforma foi criada para atender a um público que busca algo mais do que simples joguinhos – ela oferece uma verdadeira imersão em um universo de possibilidades.

Ao acessar a 53a , os usuários são rapidamente apresentados a um painel de controle simplificado, onde podem facilmente navegar por diferentes categorias de jogos, conferir promoções e acessar uma série de recursos exclusivos. Além disso, a plataforma está disponível em diversos dispositivos, incluindo desktop, smartphones e tablets, permitindo que o jogador tenha acesso à diversão em qualquer lugar e a qualquer momento.

Jogos Empolgantes para Todos os Gostos A 53a não se limita a um único tipo de jogo. Em vez disso, oferece uma vasta gama de opções, com títulos que atendem a diferentes preferências e estilos de jogo. Desde jogos de habilidade, como jogos de mesa e jogos de cartas, até opções mais interativas e imersivas, como máquinas de diversão, a plataforma tem algo para todos os jogadores.

Jogos de Mesa e Cartas: Para os que apreciam uma experiência mais estratégica, a 53a oferece uma seleção diversificada de jogos de mesa, incluindo opções clássicas como o blackjack, pôquer e roleta. Cada jogo é projetado para proporcionar uma experiência desafiadora e envolvente, com gráficos impressionantes e uma jogabilidade fluida.

Máquinas de Diversão: Para quem busca uma experiência mais dinâmica e de fácil acesso, as máquinas de diversão são a escolha perfeita. Com uma vasta gama de temas e estilos, essas máquinas são ideais para momentos de descontração, com rodadas rápidas e prêmios atrativos. Cada jogo tem sua própria atmosfera única, com sons e animações que mantêm o jogador imerso por horas.

Jogos ao Vivo: Uma das grandes atrações da 53a são os jogos ao vivo, onde os jogadores podem interagir em tempo real com dealers e outros participantes. Esses jogos trazem a emoção de uma experiência presencial, mas com a conveniência de estar em casa ou onde preferir.

A Experiência do Jogador na 53a A experiência do jogador na plataforma 53a é pensada para ser fluida, segura e divertida. Com uma interface simples, os jogadores podem facilmente acessar seus jogos favoritos e navegar por outras funcionalidades da plataforma.

Interface Intuitiva: Desde o momento em que você entra na 53a, perceberá como a plataforma foi projetada com o usuário em mente. O layout claro e as opções bem definidas tornam a navegação fácil, mesmo para aqueles que não são tão familiarizados com plataformas digitais.

Segurança e Privacidade: A plataforma 53a adota as melhores práticas de segurança para garantir que todas as informações dos jogadores sejam protegidas. Desde transações financeiras até dados pessoais, a 53a utiliza tecnologias avançadas de criptografia para garantir que seus dados estejam sempre seguros.

Atendimento ao Cliente: A 53a se destaca também pelo seu excelente suporte ao cliente. Caso o jogador tenha alguma dúvida ou precise de ajuda, pode contar com uma equipe de atendimento pronta para oferecer assistência de forma rápida e eficaz. A plataforma também conta com uma seção de perguntas frequentes (FAQ) que ajuda a esclarecer as dúvidas mais comuns.

Conclusão A plataforma 53a se consolida como uma das principais opções de entretenimento online para quem busca diversão, segurança e uma experiência de usuário completa. Com uma grande variedade de jogos, suporte de alta qualidade e uma interface amigável, ela atende às necessidades de todos os tipos de jogadores, proporcionando momentos inesquecíveis. Se você está à procura de uma plataforma inovadora, segura e divertida, a 53a é a escolha certa para você!

@ d360efec:14907b5f

@ d41bf82f:ed90d888

“ฉันยังคงเชื่อและหวังว่า สักวันหนึ่งการเมืองและเศรษฐกิจจะลดบทบาทลงจากความสำคัญที่เคยมีในอดีต วันหนึ่งจะมาถึง วันที่ข้อถกเถียงทั้งหลายที่เรามีอยู่ในปัจจุบันเกี่ยวกับเรื่องเหล่านี้ จะดูเล็กน้อยหรือไร้ความหมาย ไม่ต่างจากการโต้แย้งทางเทววิทยาในยุคกลาง ซึ่งแม้แต่ปัญญาชนที่เฉียบแหลมที่สุดก็ยังทุ่มเทแรงกายแรงใจให้กับมันอย่างไร้ประโยชน์”

— อาร์เธอร์ ซี. คลาร์ก

บทนี้เปรียบเทียบการล่มสลายของโครงสร้างอำนาจทางการเมืองในยุคปัจจุบันกับความเสื่อมถอยของศาสนจักรในยุคกลาง ผู้เขียนตั้งข้อสังเกตว่าการเมืองสมัยใหม่—ในฐานะกิจกรรมที่เน้นการแย่งชิงอำนาจรัฐและให้เหตุผลแก่การใช้อำนาจ—เป็นเพียงสิ่งประดิษฐ์ชั่วคราวที่เกิดขึ้นในช่วงเวลาที่ผลตอบแทนจากการควบคุมรัฐมีสูง โดยเฉพาะในช่วงหลังการปฏิวัติดินปืน ซึ่งเป็นเหตุการณ์สำคัญที่เปลี่ยนตรรกะของการใช้ความรุนแรงอย่างรุนแรง

ก่อนหน้าการปฏิวัติดินปืน อำนาจทางทหารกระจัดกระจายอยู่ในมือของชนชั้นสูงตามระบบศักดินา อัศวินม้าหุ้มเกราะคือศูนย์กลางของกองกำลัง ซึ่งควบคุมได้ยากและมีต้นทุนสูง เมื่อมีดินปืนเข้ามาแทนที่ มันทำให้รัฐสามารถจัดตั้งกองทัพถาวรที่ควบคุมจากส่วนกลางได้อย่างมีประสิทธิภาพ ต้นทุนต่อหน่วยของความรุนแรงลดลง แต่กำลังทำลายล้างกลับเพิ่มขึ้น ทำให้การผูกขาดการใช้กำลังโดยรัฐกลายเป็นสิ่ง “คุ้มทุน” และส่งเสริมให้เกิดรัฐชาติสมัยใหม่ที่มีการเก็บภาษีอย่างเป็นระบบ มีระบบราชการ และกองทัพประจำการ

การเมืองในความหมายใหม่จึงถือกำเนิดขึ้นจากการแย่งชิงทรัพยากรและอำนาจรัฐที่เติบโตจากอิทธิพลของดินปืน ความสำคัญของคำถาม “ใครควบคุมรัฐ?” จึงกลายเป็นแกนกลางของความขัดแย้งทางการเมืองตลอด 500 ปีที่ผ่านมา ในมุมมองของผู้เขียน การเมืองไม่ได้เป็นแก่นแท้ของการดำรงอยู่ของมนุษย์ แต่เป็นผลพลอยได้จากเงื่อนไขทางเทคโนโลยีและภูมิสังคมในช่วงเวลาหนึ่ง ซึ่งกำลังหมดสภาพไปอย่างช้าๆ จากอิทธิพลของการปฏิวัติสารสนเทศ เช่นเดียวกับที่ระบบศักดินาเคยสิ้นสุดลงเมื่อสิ้นยุคกลาง

กระบวนการนี้เริ่มสังเกตได้จากความเบื่อหน่ายและการเสื่อมศรัทธาที่ผู้คนมีต่อการเมืองทั่วโลก ความไม่พอใจต่อการทุจริตของผู้นำ ความล้มเหลวในการบริหาร และความไร้ประสิทธิภาพของรัฐชาติ สะท้อนถึงการหมดอำนาจของโครงสร้างทางการเมืองแบบเดิมในระดับลึก แม้ในปัจจุบันผู้คนยังไม่สามารถจินตนาการถึงชีวิตที่ปราศจากการเมืองได้อย่างสิ้นเชิง แต่กระแสความเสื่อมถอยได้เริ่มขึ้นแล้ว เหมือนกับที่ผู้คนในยุคกลางยังเชื่อในอำนาจของศาสนจักร ทั้งที่ศรัทธาที่แท้จริงได้เสื่อมสลายไปก่อนหน้านั้นนาน

ผู้เขียนเปรียบการล่มสลายของการเมืองสมัยใหม่กับการล่มสลายของพระศาสนจักรในปลายคริสต์ศตวรรษที่ 15 โดยให้เหตุผลว่า ในช่วงนั้นผู้คนเริ่มหมดศรัทธาในนักบวช ทั้งระดับสูงและระดับล่าง มีการกล่าวหาว่าหิวเงิน คาวโลกีย์ และขายบาป ผู้คนยังเชื่อในศรัทธาภายนอก แต่ในความเป็นจริง สถาบันศาสนากลับไร้อำนาจในการควบคุมสังคม ความเปรียบเทียบนี้นำไปสู่ข้อเสนอว่ารัฐชาติกำลังเดินตามเส้นทางเดียวกัน คือหมดอำนาจลงทั้งในทางปฏิบัติและความชอบธรรม ในโลกยุคสารสนเทศ การควบคุมของรัฐมีต้นทุนสูงขึ้น เทคโนโลยีทำให้ผู้คนหลีกเลี่ยงอำนาจรัฐได้มากขึ้น รัฐไม่สามารถผูกขาดการใช้ความรุนแรงหรือการเก็บภาษีได้ง่ายเหมือนเดิม รัฐชาติจึงจะค่อย ๆ ถูกแทนที่ด้วยรูปแบบใหม่ของอธิปไตย เช่น เมืองอิสระหรือสาธารณรัฐพ่อค้า ซึ่งต้องแข่งขันกันเสมือนบริษัทเอกชน คิดค่าบริการตามคุณค่าที่ให้กับพลเมือง ผู้เขียนยังวิจารณ์มายาคติของยุคต่าง ๆ ที่บดบังความเข้าใจความจริงของโครงสร้างอำนาจ เช่น มายาคติเรื่องอัศวินในยุคกลาง หรือมายาคติเรื่องประชาธิปไตยในยุคปัจจุบัน ทั้งสองต่างเป็นภาพลวงที่ผูกปัจเจกบุคคลเข้ากับอำนาจรัฐเพื่อระดมทรัพยากรและแรงงาน ในยุคที่ต้นทุนของการใช้อำนาจเปลี่ยนไป บทบาทของทั้งอัศวินในยุคศักดินา และพลเมืองในยุคประชาธิปไตย ก็จะเสื่อมลงตามไปด้วย

กล่าวโดยสรุป บทนี้เสนอว่าเรากำลังอยู่ในช่วงหัวเลี้ยวหัวต่อของประวัติศาสตร์ เมื่อระบบรัฐชาติและการเมืองในรูปแบบที่เราคุ้นเคยกำลังถึงจุดจบ เทคโนโลยีสารสนเทศจะปลดล็อกพลังของปัจเจกบุคคลให้มีทางเลือกที่หลากหลายกว่าการอยู่ภายใต้รัฐเพียงแบบเดียว และโลกใหม่ที่กำลังจะมาอาจไม่ต้องการ “การเมือง” อย่างที่เราเคยรู้จักอีกต่อไป...

สามารถไปติดตามเนื้อหาแบบ short vdo ที่สรุปประเด็นสำคัญจากแต่ละบท พร้อมกราฟิกและคำอธิบายกระชับ เข้าใจง่าย ได้ที่ TikTok ช่อง https://www.tiktok.com/@moneyment1971

@ 502ab02a:a2860397

สัปดาห์ที่ผ่านมา เราพักผ่อนย้อนไปเพื่อทำความเข้าใจต้นเหตุของซีรีส์นี้กันแล้วนะครับ ทีนี้เราจะมาสนทนากันต่อจากที่ค้างคาไว้กันครับ

ย้อนกลับไปเมื่อราวทศวรรษ 1970-1980 เป็นยุคที่โลกยังเชื่อว่า “ไขมัน” คือผู้ร้ายตัวจริงในวงการสุขภาพ ปิรามิดอาหารจาก USDA จึงถือกำเนิดขึ้น โดยมีฐานล่างกว้างใหญ่เต็มไปด้วยข้าว แป้ง ซีเรียล พาสต้า และขนมปัง เรียกรวมว่า “กลุ่มคาร์โบไฮเดรต” และถูกวางให้เป็นเสาหลักของอาหารประจำวัน ภายใต้แนวคิดว่าให้พลังงานสูง ไขมันต่ำ ดีต่อหัวใจ และเหมาะกับการเลี้ยงประชากรโลกที่เพิ่มขึ้นอย่างรวดเร็ว

แต่ความจริงที่เปิดเผยภายหลังคือ ปิรามิดอาหารนี้มิได้เกิดจากวิทยาศาสตร์บริสุทธิ์ หากแต่เกิดจากกระบวนการ “เปิดประมูลนโยบาย” โดยกลุ่มอุตสาหกรรมเกษตรรายใหญ่ ซึ่งต้องการระบายผลผลิตคาร์โบไฮเดรตจำนวนมหาศาลจากข้าวโพด ข้าวสาลี และถั่วเหลืองที่รัฐบาลอเมริกันอุดหนุนให้เพาะปลูกเกินความจำเป็น (ดูรายงาน PBS: The Food Pyramid) หน้าที่จัดสรรนี้จึงอยู่ภายใต้ USDA หรือ กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา

ขณะที่ผู้คนถูกสอนให้หลีกเลี่ยงไขมัน โปรตีนสัตว์ และหันมากินซีเรียลเป็นอาหารเช้า ผลิตภัณฑ์ไขมันต่ำแทบทุกชนิดกลับต้องเติมน้ำตาลและแป้งเพื่อให้มีรสชาติ นำไปสู่การระบาดของโรคอ้วน เบาหวาน ความดัน และ NCD ทั่วโลก ที่เราเพิ่งจะเข้าใจกันวันนี้ว่ามีรากมาจาก “ปิรามิดคาร์บ” นั่นเอง

คำถามคือ ทำไมการกำหนดอาหารของอเมริกา (ซึ่งแน่นอนว่าแพร่กระจายไปทั่วโลกภายใต้ข้อกำหนดเดียวกัน) จึงเกิดขึ้นจาก "กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา" ไม่ใช่ หน่วยงานทางวิทยาศาสตร์ หรือ การแพทย์

หรือเพราะ “อาหาร” ในอเมริกา ไม่ได้เริ่มจากคำว่า “สุขภาพ” แต่เริ่มจาก “เศรษฐกิจ”

ย้อนกลับไปช่วงต้นศตวรรษที่ 20 โดยเฉพาะหลังสงครามโลกครั้งที่สอง สหรัฐฯ ต้องการฟื้นฟูเศรษฐกิจและผลักดันภาคการเกษตรให้โตอย่างรวดเร็ว โดยเฉพาะสินค้าพืชเชิงอุตสาหกรรม เช่น ข้าวโพด ข้าวสาลี ถั่วเหลือง นม และเนื้อจากฟาร์มอุตสาหกรรม และปากท้องของเกษตรกรคือฐานเสียงสำคัญในทุกๆรัฐบาล ดังนั้น USDA ซึ่งเป็นหน่วยงานที่ตั้งขึ้นเพื่อดูแลเกษตรกร จึงรับบทผู้ออก “แนวทางโภชนาการ” โดยเน้นว่า

อาหารอะไรที่ เกษตรกรผลิตได้เยอะ ก็เอามาดันให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ ราคาถูก ผลิตได้เร็ว ก็นำมาใส่ไว้ฐานล่างของพีระมิด ให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ มีอุตสาหกรรมอยู่เบื้องหลัง ก็เปิดประมูลให้มีบทบาทมากในการล็อบบี้นโยบาย ให้ประชาชนกินเยอะ

พูดง่ายๆ ก็คือ นโยบายอาหารอเมริกา ไม่ได้ออกโดยนักวิทยาศาสตร์หรือนักโภชนาการที่ไม่มีผลประโยชน์ทับซ้อน แต่มาจาก “ข้าราชการสายเกษตร+กลุ่มทุน” ที่ต้องการให้ภาคการเกษตรมีกำไรอย่างต่อเนื่อง และอย่าลืมว่า อเมริกา = โลก

แล้วหน่วยงานด้านวิทยาศาสตร์หรือแพทย์ เช่น NIH (National Institutes of Health) หรือ CDC (Centers for Disease Control and Prevention) หล่ะ แน่นอนครับว่ามีข้อมูลอยุ่ว่าก็มีสิทธิ์เสนอแนะอยู่บ้างแต่ทั้งหมดนี้ ไม่มีอำนาจออกนโยบายหลักที่ใช้จริงกับประชาชน ส่วนใหญ่แค่ให้ข้อมูลวิชาการ ซึ่งมักจะถูกลดทอนหรือละเลยเมื่อนโยบายจริงถูกเขียนขึ้นโดย USDA ในที่สุด

เมื่อเสียงของการตั้งคำถามเริ่มดังกว่าเสียงโฆษณา ขบวนการ “Low Carb” ก็เริ่มตั้งหลักและขยายวงกว้างอย่างเงียบๆ งานวิจัยใหม่ๆ เริ่มบ่งชี้ว่า “น้ำตาลและแป้ง” โดยเฉพาะแป้งแปรรูป คือภัยเงียบที่ส่งผลต่อการอักเสบเรื้อรัง ภาวะดื้ออินซูลิน และเมตาบอลิกซินโดรม จนกระทั่งช่วงต้นทศวรรษ 2010 เป็นต้นมา อาหารแนว “ลดคาร์บ เพิ่มไขมันดี เพิ่มโปรตีน” ก็กลายเป็นกระแสหลักขึ้นมา

ตอนนั้นหลายคนคิดว่า “พวกเราชนะแล้ว” โลกกลับมาฟังเสียงสุขภาพที่แท้จริง โปรตีนกลายเป็นคำตอบใหม่แห่งยุค

แต่มึงเอ๊ยยยยยย... เกมอาจไม่ได้จบตรงนั้น

เพราะในวันที่ประชาชนเริ่มหลีกหนีคาร์บ กลุ่มทุนอาหารข้ามชาติที่เคยวางรากอยู่ในอุตสาหกรรมแป้ง ได้ค่อยๆ แปรทิศ ย้ายการลงทุนไปสู่ “โปรตีนทางเลือก” รอไว้นานแล้วโดยที่เราไม่รู้ตัว ทั้งอาหารพืชแปรรูปอย่าง texture ถั่วเหลือง (TVP), โปรตีนจุลินทรีย์, เนื้อปลูกจากห้องแลบ ไปจนถึง “ไข่” และ “นม” ที่ไม่ได้มาจากสัตว์ โปรตีนสังเคราะห์ที่ผลิตโดยระบบชีวภาพวิศวกรรม (synthetic biology) ซึ่งได้รับเงินทุนจากบริษัทยักษ์ใหญ่อย่างต่อเนื่องตลอดสิบปีที่ผ่านมา

พอถึงวันโปรตีนกลายเป็นเทรนด์ เขาก็เข้ามาเป็นเจ้าของเทรนด์เป็นที่เรียบร้อยแล้ว พร้อมทุกอย่างแล้ว คำถามคือ ใครกันแน่ที่เป็น Trend Setter

โปรตีนจึงไม่ใช่เพียง “สารอาหาร” อีกต่อไป แต่มันคือ “สินค้าอนาคต” ที่สามารถควบคุมแหล่งผลิต แหล่งพันธุ์ เทคโนโลยีการแปรรูป และการกระจายผ่านแพลตฟอร์มค้าปลีกทั่วโลก และถ้าคุณสังเกต จะเห็นว่าไม่มีใครพูดถึง “คาร์บทางเลือก” หรือ "คาร์บเข้มข้น" หรือ "คาร์บที่ไม่ต้องใช้พืช" แม้แต่นิด ทั้งที่ในทางหลักการก็สามารถคิดค้นได้ไม่ต่างกัน แปลว่า พวกเขาไม่ได้แค่อยาก “เลิกขายคาร์บ” แต่กำลัง “เปลี่ยนสินค้าหลักใหม่” ให้ไปอยู่ในกลุ่มที่พวกเขาควบคุมได้ทั้งหมด แค่เอาคำว่า "โปรตีน" ขึ้นมาเป็นฉากหน้าไว้ก่อน

เริ่มเห็นภาพไหมครับ จากคาร์บที่เคยถูกบิดเบือน กลายมาเป็นโปรตีนที่ถูกเสนอให้เรายินดีรับอย่างไม่ตั้งคำถาม

“โปรตีนอนาคต” ดูเหมือนจะเป็นทางเลือก แต่จริงๆ แล้วอาจเป็นกับดักหรือเปล่า

วันนี้ที่หลายคนเฝ้ามองชัยชนะของผู้คนในการล้ม “ปิรามิดคาร์บ” แต่ไม่ทันเห็นว่ากำลังถูกลากเข้าสู่ “หอคอยโปรตีนจำลอง” ที่พวกเขาสร้างขึ้นใหม่ ด้วยบรรจุภัณฑ์สวยหรู คำว่า "รักษ์โลก" "ปลอดภัย" และ "ยั่งยืน" แต่แท้จริงคือห่วงโซ่ที่มัดให้เราเป็นเพียง “ผู้บริโภค” ที่ไม่มีทางรู้ว่าอาหารของเรามาจากธรรมชาติหรือห้องแลบอีกต่อไป เรากลายเป็นหนูที่ย้ายจากกล่องวงกตหนึ่ง มายังอีกกล่องวงกตหนึ่งหรือเปล่า เป็นคำถามที่ยังต้องตอบต่อไป

เฮียไม่ได้มาเพื่อหวาดระแวงนะครับ เพราะในเกมอำนาจอาหาร ไม่มีใครยอมเสียพื้นที่ พวกเขาแค่เปลี่ยนกลยุทธ์ เพื่อครองความเชื่อมั่นใหม่ ในชื่อ “โปรตีน” #pirateketo #กูต้องรู้มั๊ย #ม้วนหางสิลูก #siamstr

@ 872982aa:8fb54cfe

{.user-img}

@ 872982aa:8fb54cfe

{.user-img}

@ d360efec:14907b5f

สวัสดีค่ะเพื่อนๆ นักเทรดที่น่ารักทุกคน! 💕 Lina Engword กลับมาพร้อมกับการวิเคราะห์ BTCUSDT.P แบบเจาะลึกเพื่อเตรียมพร้อมสำหรับเทรดวันนี้ค่ะ! 🚀

วันนี้ 12 พฤษภาคม 2568 เวลา 08.15น. ราคา BTCUSDT.P อยู่ที่ 104,642.8 USDT ค่ะ โดยมี Previous Weekly High (PWH) อยู่ที่ 104,967.8 Previous Weekly Low (PWL) ที่ 93,338 ค่ะ

✨ ภาพรวมตลาดวันนี้ ✨

จากการวิเคราะห์ด้วยเครื่องมือคู่ใจของเรา ทั้ง SMC/ICT (Demand/Supply Zone, Order Block, Liquidity), EMA 50/200, Trend Strength, Money Flow, Chart/Price Pattern, Premium/Discount Zone, Trend line, Fibonacci, Elliott Wave และ Dow Theory ใน Timeframe ตั้งแต่ 15m ไปจนถึง Week! 📊 เราพบว่าภาพใหญ่ของ BTCUSDT.P ยังคงอยู่ในแนวโน้มขาขึ้นที่แข็งแกร่งมากๆ ค่ะ 👍 โดยเฉพาะใน Timeframe Day และ Week ที่สัญญาณทุกอย่างสนับสนุนทิศทางขาขึ้นอย่างชัดเจน Money Flow ยังไหลเข้าอย่างต่อเนื่อง และเราเห็นโครงสร้างตลาดแบบ Dow Theory ที่ยก High ยก Low ขึ้นไปเรื่อยๆ ค่ะ

อย่างไรก็ตาม... ใน Timeframe สั้นๆ อย่าง 15m และ 1H เริ่มเห็นสัญญาณของการชะลอตัวและการพักฐานบ้างแล้วค่ะ 📉 อาจมีการสร้าง Buyside และ Sellside Liquidity รอให้ราคาไปกวาดก่อนที่จะเลือกทางใดทางหนึ่ง ซึ่งเป็นเรื่องปกติของการเดินทางของ Smart Money ค่ะ

⚡ เปรียบเทียบแนวโน้มแต่ละ Timeframe ⚡

🪙 แนวโน้มตรงกัน Timeframe 4H, Day, Week ส่วนใหญ่ชี้ไปทาง "ขาขึ้น" ค่ะ ทุกเครื่องมือสนับสนุนแนวโน้มนี้อย่างแข็งแกร่ง 💪 เป้าหมายต่อไปคือการไปทดสอบ PWH และ High เดิม เพื่อสร้าง All-Time High ใหม่ค่ะ! 🪙 แนวโน้มต่างกัน Timeframe 15m, 1H ยังค่อนข้าง "Sideways" หรือ "Sideways Down เล็กน้อย" ค่ะ มีการบีบตัวของราคาและอาจมีการพักฐานสั้นๆ ซึ่งเป็นโอกาสในการหาจังหวะเข้า Long ที่ราคาดีขึ้นค่ะ

💡 วิธีคิดแบบ Market Slayer 💡

เมื่อแนวโน้มใหญ่เป็นขาขึ้นที่แข็งแกร่ง เราจะเน้นหาจังหวะเข้า Long เป็นหลักค่ะ การย่อตัวลงมาในระยะสั้นคือโอกาสของเราในการเก็บของ! 🛍️ เราจะใช้หลักการ SMC/ICT หาโซน Demand หรือ Order Block ที่ Smart Money อาจจะเข้ามาดันราคาขึ้น และรอสัญญาณ Price Action ยืนยันการกลับตัวค่ะ

สรุปแนวโน้มวันนี้:

🪙 ระยะสั้น: Sideways to Sideways Down (โอกาส 55%) ↔️↘️ 🪙 ระยะกลาง: ขาขึ้น (โอกาส 70%) ↗️ 🪙 ระยะยาว: ขาขึ้น (โอกาส 85%) 🚀 🪙 วันนี้: มีโอกาสย่อตัวเล็กน้อยก่อนจะมีแรงซื้อกลับเข้ามาเพื่อไปทดสอบ PWH (โอกาส Sideways Down เล็กน้อย สลับกับ Sideways Up: 60%) 🎢

🗓️ Daily Trade Setup ประจำวันนี้ 🗓️

นี่คือตัวอย่าง Setup ที่ Lina เตรียมไว้ให้พิจารณาค่ะ (เน้นย้ำว่าเป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำลงทุนนะคะ)

1️⃣ ตัวอย่างที่ 1: รอรับที่โซน Demand (ปลอดภัย, รอยืนยัน)

🪙 Enter: รอราคาย่อตัวลงมาในโซน Demand Zone หรือ Bullish Order Block ที่น่าสนใจใน TF 1H/4H (ดูจากกราฟประกอบนะคะ) และเกิดสัญญาณ Bullish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียนกลืนกิน (Engulfing) หรือ Hammer 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🎯 🪙 SL: ใต้ Low ที่เกิดก่อนสัญญาณกลับตัวเล็กน้อย หรือใต้ Demand Zone ที่เข้า 🛡️ 🪙 RRR: ประมาณ 1:2.5 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เราจะใจเย็นๆ รอให้ราคาลงมาในโซนที่มีโอกาสเจอแรงซื้อเยอะๆ ตามหลัก SMC/ICT แล้วค่อยเข้า เพื่อให้ได้ราคาที่ดีและความเสี่ยงต่ำค่ะ ต้องรอสัญญาณ Price Action ยืนยันก่อนนะคะ ✍️

2️⃣ ตัวอย่างที่ 2: Follow Breakout (สายบู๊, รับความเสี่ยงได้)

🪙 Enter: เข้า Long ทันทีเมื่อราคาสามารถ Breakout เหนือ High ล่าสุดใน TF 15m หรือ 1H พร้อม Volume ที่เพิ่มขึ้นอย่างมีนัยสำคัญ 🔥 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🚀 🪙 SL: ใต้ High ก่อนหน้าที่ถูก Breakout เล็กน้อย 🚧 🪙 RRR: ประมาณ 1:3 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เหมาะกับคนที่อยากเข้าไวเมื่อเห็นโมเมนตัมแรงๆ ค่ะ เราจะเข้าเมื่อราคา Breakout แนวต้านระยะสั้นพร้อม Volume เป็นสัญญาณว่าแรงซื้อกำลังมาค่ะ เข้าได้เลยด้วยการตั้ง Limit Order หรือ Market Order เมื่อเห็นการ Breakout ที่ชัดเจนค่ะ 💨

3️⃣ ตัวอย่างที่ 3: พิจารณา Short สั้นๆ ในโซน Premium (สวนเทรนด์หลัก, ความเสี่ยงสูง)

🪙 Enter: หากราคาขึ้นไปในโซน Premium ใน TF 15m หรือ 1H และเกิดสัญญาณ Bearish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียน Shooting Star หรือ Bearish Engulfing บริเวณ Supply Zone หรือ Bearish Order Block 🐻 🪙 TP: พิจารณาแนวรับถัดไป หรือ Sellside Liquidity ใน TF เดียวกัน 🎯 🪙 SL: เหนือ High ของสัญญาณ Bearish Price Action เล็กน้อย 💀 🪙 RRR: ประมาณ 1:1.5 ขึ้นไป (เน้นย้ำว่าเป็นการเทรดสวนเทรนด์หลัก ควรใช้ RRR ต่ำและบริหารขนาด Lot อย่างเข้มงวด!) 🪙 อธิบาย: Setup นี้สำหรับคนที่เห็นโอกาสในการทำกำไรจากการย่อตัวระยะสั้นค่ะ เราจะเข้า Short เมื่อเห็นสัญญาณว่าราคาอาจจะมีการพักฐานในโซนที่ถือว่า "แพง" ในกรอบสั้นๆ ค่ะ ต้องตั้ง Stop Loss ใกล้มากๆ และจับตาดูใกล้ชิดนะคะ 🚨

⚠️ Disclaimer: การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงความคิดเห็นส่วนตัวของ Lina เท่านั้น ไม่ถือเป็นคำแนะนำในการลงทุนนะคะ การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรศึกษาข้อมูลเพิ่มเติมและตัดสินใจด้วยความรอบคอบค่ะ 🙏

ขอให้ทุกท่านโชคดีกับการเทรดในวันนี้ค่ะ! มีคำถามอะไรเพิ่มเติม ถามมาได้เลยนะคะ ยินดีเสมอค่ะ! 😊

Bitcoin #BTCUSDT #Crypto #Trading #TechnicalAnalysis #SMC #ICT #MarketSlayer #TradeSetup #คริปโต #เทรดคริปโต #วิเคราะห์กราฟ #LinaEngword 😉

@ 33baa074:3bb3a297

Soil moisture is one of the key factors affecting crop root development. Too much or too little moisture will have an adverse effect on root growth.

Effect of excessive moisture When there is too much soil moisture, the following problems will occur:

Inhibit root respiration: Excessive moisture will squeeze out oxygen in the soil, causing root hypoxia, thereby inhibiting root respiration, and in severe cases, it can cause root growth to stop or rot and die. Affect soil aeration: Excessive moisture will reduce soil aeration and affect the normal growth of the root system. Effect of too little moisture When there is too little soil moisture, it will also have a negative impact on the root system:

Promote root corking and self-thinning: Lack of water can cause root corking and even self-thinning, affecting the absorption capacity of the root system.

Determine whether the soil moisture is appropriate In order to ensure the healthy development of crop roots, soil moisture needs to be managed reasonably. The following methods can be used to determine whether the soil moisture is appropriate:

Touch test: Use a small shovel to dig up the soil around the root system, grab some soil with your hand and pinch it in your hand. If the soil can be kneaded into a ball and can be spread apart, the moisture content is appropriate; if it can be kneaded into a ball but cannot be spread apart, the moisture content exceeds the standard; if it cannot be kneaded into a ball, the soil is lacking in water.

Conclusion In summary, soil moisture has an important impact on the development of crop roots. Reasonable water management is essential to promote healthy root growth. By monitoring and adjusting soil moisture through appropriate methods, the normal growth and development of crops can be effectively guaranteed.

@ 33baa074:3bb3a297

Real-time monitoring of oil concentration in water The basic principle of oil in water sensor is to use the characteristic that oil will produce fluorescence under ultraviolet light, and measure the fluorescence intensity to infer the concentration of oil. The sensor uses ultraviolet light as the excitation light source to illuminate the water sample to be tested. The oil absorbs ultraviolet light and excites fluorescence. The fluorescence signal is received by the photo detector and converted into an electrical signal, and then the strength of the electrical signal is measured to determine the concentration of oil in the water sample, so as to achieve real-time monitoring of the concentration of oil in the water. Multi-scenario water quality monitoring Water source water quality monitoring It can be used to monitor the water quality of water sources. By continuously monitoring the oil in the water source, the pollution source can be found in time, thereby ensuring the safety of drinking water and water supply.

Sewage treatment plant discharge monitoring Sewage treatment plants may produce oily wastewater in the process of treating sewage. The oil-in-water sensor can monitor the water quality of its discharge to ensure that it meets the discharge standards and avoids secondary pollution to the environment.

Monitoring of water bodies such as rivers and lakes Water bodies such as rivers and lakes may be polluted by oil substances, such as ship leakage and industrial wastewater discharge. This sensor can monitor the water quality of these water bodies, evaluate the pollution status, and provide a basis for pollution control.

Aquaculture monitoring The online oil-in-water monitor (including oil-in-water sensor) can transmit monitoring data in real time to help farmers understand the water quality. Farmers can use it to understand the oil content in the water body in real time, and reasonably release it according to the needs of fish to improve the growth rate and health level of fish; it can also timely detect abnormal conditions in the water body, such as oil pollution and bacterial growth, and take corresponding measures to avoid the occurrence of diseases and reduce breeding costs and risks; at the same time, it helps farmers better understand the growth of fish, reasonably arrange fishing time, avoid overfishing and resource depletion, and promote the sustainable use of aquatic resources.

Early warning and emergency response It has real-time monitoring and early warning functions, and can issue an alarm in time when abnormal conditions of oil substances in the water body (such as exceeding the pee-set safety threshold) are found, providing valuable time for emergency response and reducing losses caused by pollution.

Assisting scientific research The monitoring data of the sensor can be used in scientific research fields such as ecology and environmental chemistry, helping researchers to gain a deeper understanding of the distribution, migration and transformation of oil substances in water bodies, and provide a scientific basis for environmental protection and governance.

Monitoring of pollution sources and environmental changes By detecting oil substances in water bodies, the location of pollution sources and the types of pollutants can be determined, providing a basis for finding and controlling pollution sources; it can also monitor oil pollutants in water bodies to understand the impact of environmental changes on water bodies and take timely measures to protect water sources.

@ 3d073b19:4ae60f39

This is an English openletter

@ e39333da:7c66e53a

::youtube{#VQRLujxTm3c}

Rockstar released the second trailer for Grand Theft Auto VI, where they mention that it showcases both cinematic and gameplay scenes equally, though of course it doesn't show any direct gameplay.

This trailer also announces the release date for the game. The game will come out on the 26th of May, 2026, for the PS5 and the Xbox One.

@ 3d073b19:4ae60f39

Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List

• Item 1
• Item 2
• Subitem 2.1
• Subitem 2.2

Ordered List

1. First item
2. Second item
3. Third item

Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~

@ 3d073b19:4ae60f39

Headings

Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List

• Item 1
• Item 2
• Subitem 2.1
• Subitem 2.2

Ordered List

1. First item
2. Second item
3. Third item

Mixed List

• Item 1

• Item 2

• Item 3

Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~

@ 3c389c8f:7a2eff7f

As I'm sitting here trying to hone in on what might be important to write about in this moment, my mind keeps swirling around through all the things that have me sitting here to begin with. Nostr found me in a time when my life needed a change. The discovery of something that provided the light of hope to an otherwise dark, dystopian future was more powerful than I could have ever predicted. Timing is everything, they say. I believe that to be half true, as timing alone means nothing if the will is non-existent. The intersection of opportunity and preparedness, and all that. I know how I found my way here, but I do not fully understand the things that have drawn my curiosity and kept my attention so strongly. My will ached for change, simplicity, and meaning. I found it, in what seem to me, simultaneously the most likely and the most unlikely of places. There's a magic to that, and its probably better to leave some questions unanswered, lest they lose their mystic power.

My experiences are my own but theme of them resonates through most of the people with whom I interact. It's been very clear that I wasn't alone in these feelings. A movement of highly inspired, hopeful people have continued to support this digital freedom movement since my arrival, in varying ways. Some people have highly technical skills ranging from network systems to design to cybersecurity. Others, like myself, have little to offer in the realms of functionality and we do what we can to breathe life into the systems built to provide digital freedom of speech for all. It's a humbling experience. We are reminded. sometimes directly and sometimes indirectly, that none of Nostr would matter if there were no one using it. We know this to be true, but it is no less humbling to be surrounded by constant innovation and a thriving desire to bring this experience to the entire world.

Now here I sit, tapping out these words, in the midst of another massive life change, stressful but chosen. I could sign off, go read a book in the garden, and go about my world as I would have in my pre-Nostr times. I don't want to do that, though. Hope is here. If there is a place to dwell, in hope is where I will always choose.

I find it important to acknowledge, though, that Nostr and the people using it are in a constant state of flux, too. This isn't my rock nor harbor nor shelter. It's the chaotic good, reminding me both to keep an appreciation for how far this ecosystem has come in such a short amount of time and a realistic set of expectations for where this all can go. The same applies for how well things work at any given moment...And equally so in missing my some of my early Nostr friends that have come and gone, while remaining open to the possibility of meeting new ones... Experiences had and experiences yet to come. I don't know if I have ever been so coaxed outside of my mind by a group of strangers on the internet. But here I am, looking back and looking forward, surrounded by awe in all directions, sharing thoughts that would otherwise be scribbled in pen to be burned in a random evening fire. I've long felt that the core of social media should be just this. Spaces for people to connect, above all else, in the ways that create meaning in our lives. I suppose in some ways that did exist before, but it was twisted, and obscured, and slowly pulled away.

Now its here and super-charged by possibility. What this looks like for any individual will not be the same as my own view. That's part of what makes this so beautiful to me. We need to be able to speak freely. Just as importantly we need to be able to surround ourselves with the things and people that makes us want to do more, that make us want to feel humbled. Or not, if we so choose... but I choose hope.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com

Autor: Vijay Boyapati / Prevod na hrvatski: Matija

---

Sa zadnjim cijenama koje je bitcoin dosegao 2017., optimističan scenarij za ulagače se možda čini toliko očitim da ga nije potrebno niti spominjati. Alternativno, možda se nekome čini glupo ulagati u digitalnu vrijednost koja ne počiva na nijednom fizičkom dobru ili vladi i čiji porast cijene su neki usporedili sa manijom tulipana ili dot-com balonom. Nijedno nije točno; optimističan scenarij za Bitcoin je uvjerljiv, ali ne i očit. Postoje značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin, no, kao što planiram pokazati, postoji i ogromna prilika.

Geneza

Nikad u povijesti svijeta nije bilo moguće napraviti transfer vrijednosti među fizički udaljenim ljudima bez posrednika, poput banke ili vlade. 2008. godine, anonimni Satoshi Nakamoto je objavio 8 stranica rješenja na dugo nerješivi računalski problem poznat kao “Problem Bizantskog Generala.” Njegovo rješenje i sustav koji je izgradio - Bitcoin - dozvolio je, prvi put ikad, da se vrijednost prenosi brzo i daleko, bez ikakvih posrednika ili povjerenja. Implikacije kreacije Bitcoina su toliko duboke, ekonomski i računalski, da bi Nakamoto trebao biti prva osoba nominirana za Nobelovu nagradu za ekonomiju i Turingovu nagradu.

Za ulagače, važna činjenica izuma Bitcoina (mreže i protokola) je stvaranje novog oskudnog digitalnog dobra - bitcoina (monetarne jedinice). Bitcoini su prenosivi digitalni “novčići” (tokeni), proizvedeni na Bitcoin mreži kroz proces nazvan “rudarenje” (mining). Rudarenje Bitcoina je ugrubo usporedivo sa rudarenjem zlata, uz bitnu razliku da proizvodnja bitcoina prati unaprijed osmišljeni i predvidivi raspored. Samo 21 milijun bitcoina će ikad postojati, i većina (2017., kada je ovaj tekst napisan) su već izrudareni. Svake četiri godine, količina rudarenih bitcoina se prepolovi. Produkcija novih bitcoina će potpuno prestati 2140. godine.

Stopa inflacije —— Monetarna baza

Bitcoine ne podržava nikakva roba ili dobra, niti ih garantira ikakva vlada ili firma, što postavlja očito pitanje za svakog novog bitcoin ulagača: zašto imaju uopće ikakvu vrijednost? Za razliku od dionica, obveznica, nekretnina ili robe poput nafte i žita, bitcoine nije moguće vrednovati koristeći standardne ekonomske analize ili korisnost u proizvodnji drugih dobara. Bitcoini pripadaju sasvim drugoj kategoriji dobara - monetarnih dobara, čija se vrijednost definira kroz tzv. teoriju igara; svaki sudionik na tržištu vrednuje neko dobro, onoliko koliko procjenjuje da će ga drugi sudionici vrednovati. Kako bismo bolje razumjeli ovo svojstvo monetarnih dobara, trebamo istražiti podrijetlo novca.

Podrijetlo novca

U prvim ljudskim društvima, trgovina među grupama se vršila kroz robnu razmjenu. Velika neefikasnost prisutna u robnoj razmjeni je drastično ograničavala količinu i geografski prostor na kojem je bila moguća. Jedan od najvećih problema sa robnom razmjenom je problem dvostruke podudarnosti potražnje. Uzgajivač jabuka možda želi trgovati sa ribarom, ali ako ribar ne želi jabuke u istom trenutku, razmjena se neće dogoditi. Kroz vrijeme, ljudi su razvili želju za čuvanjem određenih predmeta zbog njihove rijetkosti i simbolične vrijednosti (npr. školjke, životinjski zube, kremen). Zaista, kako i Nick Szabo govori u svojem izvrsnom eseju o podrijetlu novca, ljudska želja za sakupljanjem predmeta pružila je izraženu evolucijsku prednost ranom čovjeku nad njegovim najbližim biološkim rivalom, neandertalcem - Homo neanderthalensis.

"Primarna i najbitnija evolucijska funkcija sakupljanja bila je osigurati medij za čuvanje i prenošenje vrijednosti".

Predmeti koje su ljudi sakupljali služili su kao svojevrsni “proto-novac,” tako što su omogućavale trgovinu među antagonističkim plemenima i dozvoljavale bogatsvu da se prenosi na sljedeću generaciju. Trgovina i transfer takvih predmeta bile su rijetke u paleolitskim društvima, te su oni služili više kao “spremište vrijednosti” (store of value) nego kao “medij razmjene” (medium of exchange), što je uloga koju danas igra moderni novac. Szabo objašnjava:

"U usporedbi sa modernim novcem, primitivan novac je imao jako malo “brzinu” - mogao je promijeniti ruke samo nekoliko puta u životu prosječnog čovjeka. Svejedno, trajni i čvrsti sakupljački predmet, što bismo danas nazvali “nasljeđe,” mogao je opstati mnogo generacija, dodajući znatnu vrijednost pri svakom transferu - i zapravo omogućiti transfer uopće".

Rani čovjek suočio se sa bitnom dilemom u teoriji igara, kada je odlučivao koje predmete sakupljati: koje od njih će drugi ljudi željeti? Onaj koji bi to točno predvidio imao bi ogromnu prednost u mogućnosti trgovine i akvizicije bogatsva. Neka američka indijanska plemena, npr. Naraganseti, specijalizirala su se u proizvodnji sakupljačkih dobara koja nisu imala drugu svrhu osim trgovine. Valja spomenuti da što je ranije predviđanje da će neko dobro imati takvu vrijednost, veća je prednost koju će imati onaj koji je posjeduje, zato što ju je moguće nabaviti jeftinije, prije nego postane vrlo tražena roba i njezona vrijednost naraste zajedno sa populacijom. Nadalje, nabava nekog dobra u nadi da će u budućnosti biti korišteno kao spremište vrijednosti, ubrzava upravo tu primjenu. Ova cirkularnost je zapravo povratna veza (feedback loop) koja potiče društva da se rapidno slože oko jednog spremišta vrijednosti. U terminima teorije igara, ovo je znano kao “Nashov ekvilibrij.” Postizanje Nashovog ekvilibrija za neko spremište vrijednosti je veliko postignuće za društvo, pošto ono znatno olakšava trgovinu i podjelu rada, i time omogućava napredak civilizacije.

Tisućljećima, kako su ljudska društva rasla i otvarala trgovinske puteve, različite aplikacije spremišta vrijednosti u individualnim društvima počele su se natjecati međusobno. Trgovci su imali izbor: čuvati svoju zaradu u spremištu vrijednosti vlastite kulture, ili one kulture sa kojom su trgovali, ili mješavini oboje. Benefit štednje u stranom spremištu vrijednosti bila je uvećana sposobnost trgovanja u povezanom stranom društvu. Trgovci koji su štedili u stranom spremištu vrijednosti su također imali dobrih razloga da potiču svoje društvo da ga prihvati, jer bi tako uvećali vrijednost vlastite ušteđevine. Prednosti “uvezene” tehnologije spremanja vrijednosti bile su prisutne ne samo za trgovce, nego i za sama društva. Kada bi se dvije grupe konvergirale u jedinstvenom spremištu vrijednosti, to bi značajno smanjilo cijenu troškova trgovine jednog s drugim, i samim time povećanje bogatstva kroz trgovinu. I zaista, 19. stoljeće bilo je prvi put da je najveći dio svijeta prihvatio jedinstveno spremište vrijednosti - zlato - i u tom periodu vidio najveću eksploziju trgovine u povijesti svijeta. O ovom mirnom periodu, pisao je John Maynard Keynes:

"Kakva nevjerojatna epizoda u ekonomskom napretku čovjeka… za svakog čovjeka iole iznadprosječnog, iz srednje ili više klase, život je nudio obilje, ugodu i mogućnosti, po niskoj cijeni i bez puno problema, više nego monarsima iz prethodnih perioda. Stanovnik Londona mogao je, ispijajući jutarnji čaj iz kreveta, telefonski naručiti razne proizvode iz cijele Zemlje, u količinama koje je želio, i sa dobrim razlogom očekivati njihovu dostavu na svoj kućni prag."

Svojstva dobrog spremišta vrijednosti

Kada se spremišta vrijednosti natječu jedno s drugim, specifična svojstva rade razliku koja daje jednom prednost nad drugim. Premda su mnoga dobra u prošlosti korištena kao spremišta vrijednosti ili kao “proto-novac,” određena svojstva su se pokazala kao posebno važna, i omogućila dobrima sa njima da pobijede. Idealno spremište vrijednosti biti će:

• Trajno: dobro ne smije biti kvarljivo ili lako uništeno. Tako naprimjer, žito nije idealno spremište vrijednosti.
• Prenosivo: dobro mora biti lako transportirati i čuvati, što omogućuje osiguranje protiv gubitka ili krađe i dopušta trgovinu na velike udaljenosti. Tako, krava je lošije spremište vrijednosti od zlatne narukvice.
• Zamjenjivo: jedna jedinica dobra treba biti zamjenjiva sa drugom. Bez zamjenjivosti, problem podudarnosti želja ostaje nerješiv. Time, zlato je bolje od dijamanata, jer su oni nepravilni u obliku i kvaliteti.
• Provjerljivo: dobro mora biti lako i brzo identificirano i testirano za autentičnost. Laka provjera povećava povjerenje u trgovini i vjerojatnost da će razmjena biti dovršena.
• Djeljivo: dobro mora biti lako djeljivo na manje dijelove. Premda je ovo svojstvo bilo manje važno u ranim društvima gdje je trgovina bila rijetka, postalo je važnije sa procvatom trgovine. Količine koje su se mijenjale postale su manje i preciznije.
• Oskudno: Monetarno dobro mora imati “cijenu nemoguću za lažirati,” kao što je rekao Nick Szabo. Drugim riječima, dobro ne smije biti obilno ili lako dostupno kroz proizvodnju. Oskudnost je možda i najvažnije svojstvo spremišta vrijednosti, pošto se izravno vezuje na ljudsku želju da sakupljamo ono što je rijetko. Ona je izvor vrijednosti u spremištu vrijednosti.
• Duge povijesti: što je dulje neko dobro vrijedno za društvo, veća je vjerojatnost da će biti prihvaćeno kao spremište vrijednosti. Dugo postojeće spremište vrijednosti biti će jako teško uklonjeno od strane došljaka, osim u slučaju sile (ratno osvajanje) ili ako je nova tehnologija znatno bolja u ostalim svojstvima.
• Otporno na cenzuru: novije svojstvo, sve više važno u modernom digitalnom svijetu sa sveprisutnim nadzorom, je otpornost na cenzuru. Drugim riječima, koliko je teško da vanjski agent, kao korporacija ili država, spriječi vlasnika dobra da ga čuva i koristi. Dobra koja su otporna na cenzuru su idealna za ljude koji žive u režimima koji prisilno nadziru kapital ili čine neke oblike mirne trgovine protuzakonitima.

Ova tablica ocjenjuje Bitcoin, zlato (gold) i fiat novac (kao što je euro ili dolar) po svojstvima izlistanim gore. Objašnjenje svake ocjene slijedi nakon tablice.

Trajnost:

Zlato je neosporeni kralj trajnosti. Velika većina zlata pronađenog kroz povijest, uključujući ono egipatskih faraona, opstaje i danas i vjerojatno će postojati i za tisuću godina. Zlatnici korišteni u antičko doba imaju značajnu vrijednost i danas. Fiat valute i bitcoini su digitalni zapisi koji ponekad imaju fizički oblik (npr. novčanice). Dakle, njihovu trajnost ne određuju njihova fizička svojstva (moguće je zamijeniti staru i oštećenu novčanicu za novu), nego institucije koje stoje iza njih. U slučaju fiat valuta, mnoge države su nastale i nestale kroz stoljeća, i valute su nestale s njima. Marke iz Weimarske republike danas nemaju vrijednost zato što institucija koja ih je izdavala više ne postoji. Ako je povijest ikakav pokazatelj, ne bi bilo mudro smatrati fiat valute trajnima dugoročno; američki dolar i britanska funta su relativne anomalije u ovom pogledu. Bitcoini, zato što nemaju instituciju koja ih održava, mogu se smatrati trajnima dok god mreža koja ih osigurava postoji. Obzirom da je Bitcoin još uvijek mlada valuta, prerano je za čvrste zaključke o njegovoj trajnosti. No, postoje ohrabrujući znakovi - prominente države su ga pokušavale regulirati, hakeri ga napadali - usprkos tome, mreža nastavlja funkcionirati, pokazujući visok stupanj antifragilnosti.

Prenosivost:

Bitcoini su najprenosivije spremište vrijednosti ikad. Privatni ključevi koji predstavljaju stotine milijuna dolara mogu se spremiti na USB drive i lako ponijeti bilo gdje. Nadalje, jednako velike sume mogu se poslati na drugi kraj svijeta skoro instantno. Fiat valute, zbog svojeg temeljno digitalnog oblika, su također lako prenosive. Ali, regulacije i kontrola kapitala od strane države mogu ugroziti velike prijenose vrijednosti, ili ih usporiti danima. Gotovina se može koristiti kako bi se izbjegle kontrole kapitala, ali onda rastu rizik čuvanja i cijena transporta. Zlato, zbog svojeg fizičkog oblika i velike gustoće, je najmanje prenosivo. Nije čudo da većina zlatnika i poluga nikad ne napuste sefove. Kada se radi prijenos zlata između prodavača i kupca, uglavnom se prenosi samo ugovor o vlasništvu, ne samo fizičko zlato. Prijenos fizičkog zlata na velike udaljenosti je skupo, riskantno i sporo.

Zamjenjivost:

Zlato nam daje standard za zamjenjivost. Kada je rastopljeno, gram zlata je praktički nemoguće razlikovati od bilo kojeg drugog grama, i zlato je oduvijek bilo takvo. S druge strane, fiat valute, su zamjenjive samo onoliko koliko njihova institucija želi da budu. Iako je uglavnom slučaj da je novčanica zamjenjiva za drugu istog iznosa, postoje situacije u kojima su velike novčanice tretirane drukčije od malih. Naprimjer, vlada Indije je, u pokušaju da uništi neoporezivo sivo tržište, potpuno oduzela vrijednost novčanicama od 500 i 1000 rupija. To je uzrokovalo da ljudi manje vrednuju te novčanice u trgovini, što je značilo da više nisu bile zaista zamjenjive za manje novčanice. Bitcoini su zamjenjivi na razini mreže; svaki bitcoin je pri prijenosu tretiran kao svaki drugi. No, zato što je moguće pratiti individualne bitcoine na blockchainu, određeni bitcoin može, u teoriji, postati “prljav” zbog korštenja u ilegalnoj trgovini, te ga trgovci ili mjenjačnice možda neće htjeti prihvatiti. Bez dodatnih poboljšanja oko privatnosti i anonimnosti na razini mrežnog protokola, bitcoine ne možemo smatrati jednako zamjenjivim kao zlato.

Mogućnost provjere:

Praktično gledajući, autentičnost fiat valuta i zlata je prilično lako provjeriti. Svejedno, i usprkos pokušajima da spriječe krivotvorenje novčanica, i dalje postoji potencijal prevare za vlade i njihove građane. Zlato također nije imuno na krivotvorenje. Sofisticirani kriminalci su koristili pozlaćeni tungsten kako bi prevarili kupce zlata. Bitcoine je moguće provjeriti sa matematičkom sigurnošću. Korištenjem kriptografskih potpisa, vlasnik bitcoina može javno demonstrirati da posjeduje bitcoine koje tvrdi da posjeduje.

Djeljivost:

Bitcoine je moguće podijeliti u stotinu milijuna manjih jedinica (zvanih satoshi), i prenositi takve (no, valja uzeti u obzir ekonomičnost prijenosa malih iznosa, zbog cijene osiguravanja mreže - “network fee”). Fiat valute su tipično dovoljno djeljive na jedinice sa vrlo niskom kupovnom moći. Zlato, iako fizički i teoretski djeljivo, postaje teško za korištenje kada se podijeli na dovoljno male količine da bi se moglo koristiti u svakodnevnoj trgovini.

Oskudnost:

Svojstvo koje najjasnije razlikuje Bitcoin od fiat valuta i zlata je njegova unaprijed definirana oskudnost. Od početka, konačna količina bitcoina nikad neće biti veća od 21 milijun. To daje vlasnicima bitcoina jasan i znan uvid u postotak ukupnog vlasništva. Naprimjer, vlasnik 10 bitcoina bi znao da najviše 2,1 milijuna ljudi (manje od 0.03% populacije) može ikad imati isto bitcoina kao i on. Premda je kroz povijest uvijek bilo oskudno, zlato nije imuno na povećanje ukupne količine. Ako se ikad izumi nova, ekonomičnija metoda rudarenja ili proizvodnje zlata, ukupna količina zlata bi se mogla dramatično povećati (npr. rudarenje morskog dna ili asteroida). Na kraju, fiat valute, relativno nov izum u povijesti, pokazale su se sklonima konstantnim povećanjima u količini. Države su pokazale stalnu sklonost inflaciji monetarne kvantitete kako bi rješavale kratkoročne političke probleme. Inflacijske tendencije vlada diljem svijeta čine fiat valute gotovo sigurnim da će gubiti vrijednost kroz vrijeme.

Etablirana povijest:

Nijedno monetarno dobro nema povijest kao zlato, koje je imalo vrijednost za cijelog trajanja ljudske civilizacije. Kovanice izrađene u antičko doba i danas imaju značajnu vrijednost. Ne može se isto reći za fiat valute, koje su same relativno nova povijesna anomalija. Od njihovog početka, fiat valute su imale gotovo univerzalni smjer prema bezvrijednosti. Korištenje inflacije kao podmuklog načina za nevidljivo oporezivanje građana je vječita kušnja kojoj se skoro nijedna država u povijesti nije mogla oduprijeti. Ako je 20. stoljeće, u kojem je fiat novac dominirao globalni monetarni poredak, demonstriralo neku ekonomsku istinu, to je onda bila ta da ne možemo računati na fiat novac da održi vrijednost u dužem ili srednjem vremenskom periodu. Bitcoin, usprkos svojoj novosti, je preživio dovoljno testova tržišta da postoji velika vjerojatnost da neće nestati kao vrijedno dobro. Nadalje, Lindy efekt govori da što duže Bitcoin bude korišten, to će veća biti vjera u njega i njegovu sposobnost da nastavi postojati dugo u budućnost. Drugim riječima, društvena vjera u monetarno dobro je asimptotička, kao u grafu ispod:

Ako Bitcoin preživi prvih 20 godina, imat će gotovo sveopće povjerenje da će trajati zauvijek, kao što ljudi vjeruju da je internet trajna stvar u modernom svijetu.

Otpor na cenzuru

Jedan od najbitnijih izvora za ranu potražnju bitcoina bila je njegova upotreba u ilegalnoj kupovini i prodaji droge. Mnogi su zato pogrešno zaključili da je primarna potražnja za bitcoinima utemeljena u njihovoj prividnoj anonimnosti. Međutim, Bitcoin nije anonimna valuta; svaka transakcija na mreži je zauvijek zapisana na javnom blockchainu. Povijesni zapis transakcija dozvoljava forenzičkoj analizi da identificira izvore i tijek sredstava. Takva analiza dovela je do uhićenja počinitelja zloglasne MtGox pljačke. Premda je istina da dovoljno oprezna i pedantna osoba može sakriti svoj identitet koristeći Bitcoin, to nije razlog zašto je Bitcoin bio toliko popularan u trgovini drogom.

Ključno svojstvo koje čini Bitcoin najboljim za takve aktivnosti je njegova agnostičnost i nepotrebnost za dozvolom (“premissionlessness”) na mrežnoj razini. Kada se bitcoini prenose na Bitcoin mreži, ne postoji nitko tko dopušta transakcije. Bitcoin je distribuirana peer-to-peer (korisnik-korisniku) mreža, i samim time dizajnirana da bude otporna na cenzuru. Ovo je u velikom kontrastu sa fiat bankarskim sustavom, u kojem države reguliraju banke i ostale institucije prijenosa novca, kako bi one prijavljivale i sprječavale protuzakonito korištenje monetarnih dobara. Klasičan primjer regulacije novca su kontrole kapitala. Npr., bogati milijunaš će vrlo teško prenijeti svoje bogatstvo u novu zemlju, kada bježi iz opresivnog režima. Premda zlato nije izdano i proizvedeno od države, njegova fizička priroda ga čini teško prenosivim kroz prostor, i samim time ga je daleko lakše regulirati nego Bitcoin. Indijski Akt kontrole zlata je primjer takve regulacije.

Bitcoin je odličan u većini gore navedenih svojstava, što mu omogućava da bude marginalno bolji od modernih i drevnih monetarnih dobara, te da pruži poticaje za svoje rastuće društveno usvajanje. Specifično, moćna kombinacija otpornosti na cenzuru i apsolutne oskudnosti bila je velika motivacija za bogate ulagače koji su uložili dio svojeg bogatstva u Bitcoin.

Evolucija novca

U modernoj monetarnoj ekonomiji postoji opsesija sa ulogom novca kao medija razmjene. U 20. stoljeću, države su monopolizirale izdavanje i kontrolu novca i kontinuirano potkopavale njegovo svojstvo spremišta vrijednosti, stvarajući lažno uvjerenje da je primarna svrha novca biti medij razmjene. Mnogi su kritizirali Bitcoin, govoreći da je neprikladan da bude novac zato što mu je cijena bila previše volatilna za medij razmjene. No, novac je uvijek evoluirao kroz etape; uloga spremišta vrijednosti je dolazila prije medija razmjene. Jedan od očeva marginalističke ekonomije, William Stanley Jevons, objašnjava:

"Povijesno govoreći… čini se da je zlato prvo služilo kao luksuzni metal za ukras; drugo, kao sačuvana vrijednost; treće, kao medij razmjene; i konačno, kao mjerilo vrijednosti."

U modernoj terminologiji, novac uvijek evoluira kroz četiri stadija:

1. Kolekcionarstvo: U prvoj fazi svoje evolucije, novac je tražen samo zbog svojih posebnih svojstava, uglavnom zbog želja onog koji ga posjeduje. Školjke, perlice i zlato su bili sakupljani prije nego su poprimili poznatije uloge novca.
2. Spremište vrijednosti: Jednom kada je novac tražen od dovoljnog broja ljudi, biti će prepoznat kao način za čuvanje i spremanje vrijednosti kroz vrijeme. Kada neko dobro postane široko korišteno kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć raste sa povećanom potražnjom za tu svrhu. Kupovna moć spremišta vrijednosti će u jednom trenutku doći do vrhunca, kada je dovolno rašireno i broj novih ljudi koji ga potražuju splasne.
3. Sredstvo razmjene: Kada je novac potpuno etabliran kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć se stabilizira. Nakon toga, postane prikladno sredstvo razmjene zbog stabilnosti svoje cijene. U najranijim danima Bitcoina, mnogi ljudi nisu shvaćali koju buduću cijenu plaćaju koristeći bitcoine kao sredstvo razmjene, umjesto kao novonastalo spremište vrijednosti. Poznata priča o čovjeku koji je za 10,000 bitcoina (vrijednih oko 94 milijuna dolara kada je ovaj članak napisan) za dvije pizze ilustrira ovaj problem.
4. Jedinica računanja vrijednosti: Jednom kada je novac široko korišten kao sredstvo razmjene, dobra će biti vrednovana u njemu, tj. većina cijena će biti izražena u njemu. Uobičajena zabluda je da je većinu dobara moguće zamijeniti za bitcoine danas. Npr., premda je možda moguće kupiti šalicu kave za bitcoine, izlistana cijena nije prava bitcoin cijena; zapravo se radi o cijeni u državnoj valuti koju želi trgovac, preračunatu u bitcoin po trenutnoj tržišnoj cijeni. Kad bi cijena bitcoina pala u odnosu na valutu, vrijednost šalice izražena u bitcoinima bi se povećala. Od trenutka kada trgovci budu voljni prihvaćani bitcoine kao platežno sredstvo, bez obraćanja pažnje na vrijednost bitcoina u državnoj fiat valuti, moći ćemo reći da je Bitcoin zaista postao jedinica računanja vrijednosti.

Monetarna dobra koja još nisu jedinice računanja vrijednosti možemo smatrati “djelomično monetiziranima.” Danas zlato ima takvu ulogu, jer je spremište vrijednosti, ali su mu uloge sredstva razmjene i računanja vrijednosti oduzete intervencijama država. Moguće je također da se jedno dobro koristi kao sredstvo razmjene, dok druga ispunjavaju ostale uloge. To je tipično u zemljama gdje je država disfunkcionalna, npr. Argentina ili Zimbabwe. U svojoj knjizi, Digitalno zlato, Nathaniel Popper piše:

"U Americi, dolar služi trima funkcijama novca: nudi sredstvo razmjene, jedinicu za mjerenje vrijednosti dobara, i mjesto gdje se može čuvati vrijednosti. S druge strane, argentinski peso je korišten kao sredstvo razmjene (za svakodnevne potrebe), ali ga nitko nije koristio kao spremište vrijednosti. Štednja u pesosima bila je ekvivalent bacanja novca. Zato su ljudi svu svoju štednju imali u dolarima, jer je dolar bolje čuvao vrijednost. Zbog volatilnosti pesosa, ljudi su računali cijene u dolarima, što im je pružalo pouzdaniju jedinicu mjerenja kroz vrijeme."

Bitcoin je trenutno u fazi tranzicije iz prvog stadija monetizacije u drugi. Vjerojatno će proći nekoliko godina prije nego Bitcoin pređe iz začetaka spremišta vrijednosti u istinski medij razmjene, i put do tog trenutka je još uvijek pun rizika i nesigurnosti. Važno je napomenuti da je ista tranzicija trajala mnogo stoljeća za zlato. Nitko danas živ nije doživio monetizaciju dobra u realnom vremenu (kroz koju Bitcoin prolazi), tako da nemamo puno iskustva govoriti o putu i načinu na koji će se monetizacija dogoditi.

Put monetizacije

Kroz proces monetizacije, monetarno dobro će naglo porasti u kupovnoj moći. Mnogi su tako komentirali da je uvećanje kupovne moći Bitcoina izgledalo kao “balon” (bubble). Premda je ovaj termin često korišten kako bi ukazao na pretjeranu vrijednosti Bitcoina, sasvim slučajno je prikladan. Svojstvo koje je uobičajeno za sva monetarna dobra jest da je njihova kupovna moć viša nego što se može opravdati samo kroz njihovu uporabnu vrijednost. Zaista, mnogi povijesni novci nisu imali uporabnu vrijednost. Razliku između kupovne moći i vrijednosti razmjene koju bi novac mogao imati za svoju inherentnu korisnost, možemo razmatrati kao “monetarnu premiju.” Kako monetarno dobro prolazi kroz stadije monetizacije (navedene gore), monetarna premija raste. No, ta premija ne raste u ravnoj i predvidivoj liniji. Dobro X, koje je bilo u procesu monetizacije, može izgubiti u usporedbi sa dobrom Y koje ima više svojstava novca, te monetarna premija dobra X drastično padne ili potpuno nestane. Monetarna premija srebra je skoro potpuno nestala u kasnom 19. stoljeću, kada su ga vlade diljem svijeta zamijenile zlatom kao novcem.

Čak i u odsustvu vanjskih faktora, kao što su intervencije vlade ili druga monetarna dobra, monetarna premija novog novca neće ići predvidivim putem. Ekonomist Larry White primijetio je:

"problem sa pričom “balona,” naravno, je da je ona konzistentna sa svakim putem cijene, i time ne daje ikakvo objašnjenje za specifičan put cijene"

Proces monetizacije opisuje teorija igara; svaki akter na tržištu pokušava predvidjeti agregiranu potražnju ostalih aktera, i time buduću monetarnu premiju. Zato što je monetarna premija nevezana za inherentnu korisnost, tržišni akteri se uglavnom vode za prošlim cijenama da bi odredili je li neko dobro jeftino ili skupo, i žele li ga kupiti ili prodati. Veza trenutne potražnje sa prošlim cijenama naziva se “ovisnost o putu” (path dependence); ona je možda najveći izvor konfuzije u shvaćanju kretanja cijena monetarnih dobara.

Kada kupovna moć monetarnog dobra naraste zbog većeg i šireg korištenja, očekivanja tržišta o definicijama “jeftinog” i “skupog” se mijenjaju u skladu s time. Slično tome, kada cijena monetarnog dobra padne, očekivanja tržišta mogu se promijeniti u opće vjerovanje da su prethodne cijene bile “iracionalne” ili prenapuhane. Ovisnost o putu novca ilustrirana je riječima poznatog upravitelja fondova s Wall Streeta, Josha Browna:

"Kupio sam bitcoine kada su koštali $2300, i to mi se udvostručilo gotovo odmah. Onda sam počeo govoriti kako “ne mogu kupiti još” dok im je cijena rasla, premda sam znao da je to razmišljanje bazirano samo na cijenu po kojoj sam ih kupio. Kasnije, kada je cijena pala zbog kineske regulacije mjenjačnica, počeo sam si govoriti, “Odlično, nadam se da će još pasti da mogu kupiti još.”"

Istina leži u tome da su ideje “jeftinog” i “skupog” zapravo besmislene kada govorimo o monetarnim dobrima. Cijena monetarnog dobra ne reflektira njegovu stopu rasprostanjenosti ili korisnosti, nego mjeru koliko je ono široko prihvaćeno da ispuni razne uloge novca.

Dodatna komplikacija u ovom aspektu novca je činjenica da tržišni akteri ne djeluju samo kao nepristrani promatrači koji pokušavaju kupiti i prodati u iščekivanju budućih kretanja monetarne premije, nego i kao aktivni proponenti. Pošto ne postoji objektivno “točna” monetarna premija, širiti dobar glas o superiornijim svojstvima nekog monetarnog dobra je efektivnije nego za obična dobra, čija vrijednost je u konačnici vezana na njegovu osnovnu korisnost. Religiozni zanos sudionika na Bitcoin tržištu vidljiv je na raznim internetskim forumima, gdje Bitcoineri aktivno promoviraju benefine Bitcoina i bogatstvo koje je moguće ostvariti investiranjem u njega. Promatrajući Bitcoin tržište, Leigh Drogen komentira:

"To je prepoznatljivo svima kao religija - priča koju si pričamo i oko koje se slažemo. Religija je krivulja na grafu prihvaćanja o kojoj trebamo razmišljati. Sustav je gotovo savršen - onog trenutka kada netko pristupi krugu Bitcoinera, to će reći svima i nastaviti širiti riječ. Onda njihovi prijatelji pristupe i nastave širiti riječ."

Premda usporedba sa religijom može staviti Bitcoin u iracionalno svjetlo, potpuno je racionalno za individualnog vlasnika da širi dobru vijest o superiornom monetarnom dobru, i za šire društvo da se standardizira oko njega. Novac djeluje kao temelj za svu trgovinu i štednju; tako da prihvaćanje superiornog oblika novca ima ogromne multiplicirajuće benefite za stvaranje bogatstva za sve članove društva.

Oblik monetizacije

U članku o Spekulativnom prihvaćanju Bitcoina / teorije cijene, Michael Casey postulira da rastući Gartner hype ciklusi predstavljaju faze standardne S-krivulje prihvaćanja novih tehnologija, koje su bile prisutne kod mnogih transformacijskih tehnologija dok su postajale uobičajene u društvu.

Svaki Gartner hype ciklus počinje sa eksplozijom entuzijazma za novom tehnologijom, a cijenu podižu oni sudionici na tržištvu koji su “dostupni” u toj fazi. Najraniji kupci u Gartner hype ciklusu obično imaju jaku vjeru o transformacijskoj prirodi tehnologije u koju ulažu. S vremenom, tržište dosegne vrhunac entuzijazma kako se količina novih kupaca iscrpljuje, te kupovinom počnu dominirati spekulatori koji su više zainteresirani u brze profite nego u samu tehnologiju.

Nakon vrha hype ciklusa, cijene rapidno padaju dok spekulativno ludilo ustupa mjesto očajavanju, javnoj poruzi i osjećaju da tehnologija nije uopće bila transformacijska. S vremenom, cijena dosegne dno i formira plato na kojem se originalnim ulagačima, koji su imali snažno uvjerenje, pridružuju nove grupe ljudi koji su izdržali bol kraha cijena i koji cijene važnost same tehnologije.

Plato traje neko vrijeme i formira, kako Casey kaže, “stabilnu, dosadnu dolinu.” Za ovo vrijeme, javni interes za tehnologiju opada, no nastaviti će se razvijati i snažna zajednica uvjerenja će polako rasti. Tada, postavlja se nova baza za sljedeću iteraciju hype ciklusa, dok vanjski promatrači prepoznaju da tehnologija i dalje postoji i da ulaganje u nju možda nije onoliko rizično kao što se činilo za vrijeme pada cijene. Sljedeća iteracija hype ciklusa donosi mnogo veći broj novih ljudi, pa je i ciklus daleko veći u svojoj magnitudi.

Jako mali broj ljudi koji sudjeluju u Gartner hype ciklusu će točno predvidjeti koliko će visoko cijena porasti za vrijeme ciklusa. Cijene često dosegnu razine koje bi se činile apsurdnima većini ulagača u raniji stadijima ciklusa. Kada ciklus završi, mediji tipično atribuiraju pad cijene nekoj od aktualnih drušvenih tema. Premda takva tema može biti okidač pada, ona nikad nije temeljni razlog zašto ciklus završava. Gartner hype ciklusi završavaju kada je količina dostupnih novih sudionika na tržištu iscrpljena.

Zanimljivo je da je i zlato nacrtalo klasičan graf Gartner hype ciklusa od kasnih 1970-ih do ranih 2000-ih. Moguće je spekulirati da je hype ciklus osnovna socijalna dinamika oko procesa monetizacije.

Gartner kohorte

Od početka trgovanja Bitcoina na mjenjačnicama 2010. godine, Bitcoin tržište je svjedočilo četirima velikim Gartner hype ciklusima. U retrospektivi, možemo vrlo precizno identificirati grupe cijena prethodnih hype ciklusa Bitcoin tržišta. Također, možemo kvalitativno odrediti kohorte ulagača koje su povezane sa svakom iteracijom prethodnih ciklusa.

$ 0–$ 1 (2009. – 3. mjesec 2011.): Prvi hype ciklus u Bitcoin tržištu dominirali su kriptografi, računalni znanstvenici i cypherpunkovi koji su od početka bili spremni razumijeti važnost nevjerojatnog izuma Satoshija Nakamotoa, i koji su bili pioniri u potvrđivanju da Bitcoin protokol nema tehničkih mana.

$ 1–$ 30 (3. mjesec 2011. – 7. mjesec. 2011.): Drugi ciklus privukao je rane entuzijaste oko novih tehnologija kao i stabilan pritok ideološki motiviranih ulagača koji su bili oduševljeni idejom novca odvojenog od države. Libertarijanci poput Rogera Vera došli su u Bitcoin zbog aktivnog anti-institucionalnog stava, i mogućnosti koju je nova tehnologija obećavala. Wences Casares, briljantni i dobro povezani serijski poduzetnik, bio je također dio drugog Bitcoin hype ciklusa te je širio riječ o Bitcoinu među najprominentnijim tehnolozima i ulagačima u Silicijskoj Dolini.

$ 250–$ 1100 (4. mjesec 2013. – 12. mjesec 2013.): Treći hype ciklus doživio je ulazak ranih generalnih i institucionalnih ulagača koji su bili voljni uložiti trud i riskirati kroz užasno komplicirane kanale likvidnosti kako bi kupili bitcoine. Primaran izvor likvidnosti na tržištu za vrijeme ovog perioda bio je MtGox, mjenjačnica bazirana u Japanu, koju je vodio notorno nesposobni i beskrupulozni Mark Karpeles, koji je kasnije završio i u zatvoru zbog svoje uloge u kolapsu MtGoxa.

Valja primijetiti da je rast Bitcoinove cijene za vrijeme spomenuti hype ciklusa većinom povezano sa povećanjem likvidnosti i lakoćom sa kojom su ulagači mogli kupiti bitcoine. Za vrijeme prvog hype ciklusa, nisu postojale mjenjačnice; akvizicija bitcoina se odvijala primarno kroz rudarenje (mining) ili kroz izravnu razmjenu sa onima koju su već izrudarili bitcoine. Za vrijeme drugog hype ciklusa, pojavile su se rudimentarne mjenjačnice, no nabavljanje i osiguravanje bitcoina na ovim mjenjačnicama bilo je previše kompleksno za sve osim tehnološki najsposobnijih ulagača. Čak i za vrijeme trećeg hype ciklusa, ulagači koju su slali novac na MtGox kako bi kupili bitcoine su morali raditi kroz značajne prepreke. Banke nisu bile voljne imati posla sa mjenjačnicom, a oni posrednici koji su nudili usluge transfera bili su često nesposobni, kriminalni, ili oboje. Nadalje, mnogi koji su uspjeli poslati novac MtGoxu, u konačnici su morali prihvatiti gubitak svojih sredstava kada je mjenjačnica hakirana i kasnije zatvorena.

Tek nakon kolapsa MtGox mjenjačnice i dvogodišnje pauze u tržišnoj cijeni Bitcoina, razvili su se zreli i duboki izvori likvidnosti; primjeri poput reguliranih mjenjačnica kao što su GDAX i OTC brokeri kao Cumberland mining. Dok je četvrti hype ciklus započeo 2016. godine, bilo je relativno lako običnim ulagačima kupiti i osigurati bitcoine.

$ 1100 – $ 19600? (2014. –?):

U trenutku pisanja ovog teksta, tržište Bitcoina je prolazilo svoj četvrti veliki hype ciklus. Sudjelovanje u ovom hype ciklusu dominirala je ona skupina koju je Michael Casey opisao kao “rana većina” običnih i institucionalnih ulagača.

Kako su se izvori likvidnosti produbljivali i sazrijevali, veliki institucionalni ulagači sada imaju priliku sudjelovati kroz regulirana “futures” tržišta. Dostupnosti takvih tržišta stvara put ka kreaciji Bitcoin ETF-a (exchange traded fund) (fond na slobodnom tržištu), koji će onda pokrenuti “kasnu većinu” i “najsporije” u sljedećim hype ciklusima.

Premda je nemoguće predvidjeti točan efekt budućih hype ciklusa, razumno je očekivati da će najviša točka biti između $ 20.000 i $ 50.000 (2021. zenit je bio preko $ 69.000). Znatno više od ovog raspona, i Bitcoin bi imao znatan postotak ukupne vijednosti zlata (zlato i Bitcoin bi imali jednaku tržišnu kapitalizaciju kada bi bitcoini vrijedili oko $ 380.000 u trenutku pisanja ovog teksta). Značajan postotak vrijednosti zlata dolazi od potražnje centralnih banaka, te je malo vjerojatno da će centralne banke ili suverene države sudjelovati u trenutnom hype ciklusu.

Ulazak suverenih država u Bitcoin

Bitcoinov zadnji Gartner hype ciklus će započeti kada ga suverene države počnu akumulirati kao dio svojih rezervi stranih valuta. Tržišna kapitalizacija Bitcoina je trenutno premala da bismo ga smatrali značajnim dodatkom rezervama većini zemalja. No, kako se interes u privatnom sektoru povećava i kapitalizacija Bitcoina se približi trilijunu dolara, postat će dovoljno likvidan za većinu država. Prva država koja službeno doda bitcoine u svoje rezerve će vjerojatno potaknuti stampedo ostalih da učine isto. Države koje su među prvima u usvajanju Bitcoina imat će najviše benefita u svojim knjigama ako Bitcoin u konačnici postane globalna valuta (global reserve currency). Nažalost, vjerojatno će države sa najjačom izvršnom vlasti - diktature poput Sjeverne Koreje - biti najbrže u akumulaciji bitcoina. Neodobravanje prema takvim državama i slaba izvršna tijela zapadnjačkih demokracija uzrokovat će sporost i kašnjenje u akumulaciji bitcoina za njihove vlastite rezerve.

Velika je ironija u tome što je SAD trenutno jedna od regulatorno najotvorenijih nacija prema Bitcoinu, dok su Kina i Rusija najzatvorenije. SAD riskira najviše, geopolitički, ako bi Bitcoin zamijenio dolar kao svjetska rezervna valuta. U 1960-ima, Charles de Gaulle je kritizirao “pretjeranu privilegiju” (“exorbitant privilege”) koju su SAD imale u međunarodnom monetarnom poretku, postavljenom kroz Bretton Woods dogovor 1944. godine. Ruska i kineska vlada još ne shvaćaju geo-strateške benefite Bitcoina kao rezervne valute, te se trenutno brinu o efektima koje bi mogao imati na njihova unutarnja tržišta. Kao de Gaulle u 1960-ima, koji je prijetio SAD-u povratkom na klasični standard zlata, Kinezi i Rusi će s vremenom uvidjeti korist u velikoj poziciji u Bitcoinu - spremištu vrijednosti bez pokrića ijedne vlade. Sa najvećom koncentracijom rudara Bitcoina u Kini (2017.), kineska vlada već ima znatnu potencijalnu prednost u stavljanju bitcoina u svoje rezerve.

SAD se ponosi svojim statusom nacije inovatora, sa Silicijskom dolinom kao krunom svoje ekonomije. Dosad, Silicijska dolina je dominirala konverzacijom usmjerenom prema regulaciji, i poziciji koju bi ona treba zauzeti prema Bitcoinu. No, bankovna industrija i federalna rezerva SAD-a (US Federal Reserve, Fed) napokon počinju uviđati egzistencijalnu prijetnju koju Bitcoin predstavlja za američku monetarnu politiku, postankom globalne rezervne valute. Wall Street Journal, jedan od medijskih glasova federalne reserve, izdao je komentar o Bitcoinu kao prijetnji monetarnoj politici SAD-a:

"Postoji još jedna opasnost, možda i ozbiljnija iz perspektive centralnih banaka i regulatora: bitcoin možda ne propadne. Ako je spekulativni žar u kriptovalutu samo prvi pokazatelj njezinog šireg korištenja kao alternative dolaru, Bitcoin će svakako ugroziti monopol centralnih banaka nad novcem."

U narednim godinama, možemo očekivati veliku borbu između poduzetnika i inovatora u Silicijskoj dolini, koji će pokušavati čuvati Bitcoin od državne kontrole s jedne strane, i bankovne industrije i centralnih banaka koje će učiniti sve što mogu da bi regulirale Bitcoin kako bi spriječile znatne promjene u svojoj industriji i moći izdavanja novca, s druge.

Prijelaz na medij razmjene

Monetarno dobro ne može postati opće prihvaćen medij razmjene (standardna ekonomska definicija za “novac”) prije nego je vrednovano od širokog spektra ljudi; jednostavno, dobro koje nije vrednovano neće biti prihvaćeno u razmjeni. Kroz proces generalnog rasta vrijednosti, i time postanka spremišta vrijednosti, monetarno dobro će brzo narasti u kupovnoj moći, i time stvoriti cijenu za korištenje u razmjeni. Samo kada ta cijena rizika mijenjanja spremišta vrijednosti padne dovoljno nisko, može dobro postati opće prihvaćen medij razmjene.

Preciznije, monetarno dobro će biti prikladno kao medij razmjene samo kada je suma cijene rizika i transakcijske cijene u razmjeni manja nego u trgovini bez tog dobra.

U društvu koje vrši robnu razmjenu, prijelaz spremišta vrijednosti u medij razmjene može se dogoditi čak i onda kada monetarno dobro raste u kupovnoj moći, zato što su transakcijski troškovi robne razmjene iznimno visoki. U razvijenoj ekonomiji, u kojoj su troškovi razmjene niski, moguće je za mladu i rapidno rastućnu tehnologiju spremišta vrijednosti, poput Bitcoina, da se koristi kao medij razmjene, doduše na ograničen način. Jedan primjer je ilegalno tržište droge, gdje su kupci voljni žrtvovati oportunu cijenu čuvanja bitcoina kako bi umanjili znatan rizik kupovine droge koristeći fiat novac.

Postoje međutim velike institucionalne barijere da novonastalo spremište vrijednosti postane sveopće prihvaćen medij razmjene u razvijenom društvu. Države koriste oporezivanje kao moćnu metodu zaštite svojeg suverenog novca protiv rivalskih monetarnih dobara. Ne samo da suvereni novac ima prednost konstantnog izvora potražnje, zato što je porez moguće platiti jedino u njemu, nego su i rivalska monetarna dobra oporezana pri svakoj razmjeni za vrijeme rastuće cijene. Ova metoda oporezivanja stvara znatan otpor korištenju spremišta vrijednosti kao medija razmjene.

Ovakvo sabotiranje tržišnih monetarnih dobara nije nepremostiva barijera za njihovo prihvaćanje kao općeg medija razmjene. Ako ljudi izgube vjeru u suvereni novac, njegova vrijednost može rapidno propasti kroz proces zvan hiperinflacija. Kada suvereni novac prolazi kroz hiperinflaciju, njegova vrijednost propadne prvo u usporedbi sa najlikvidnijim dobrima u društvu, kao što je zlato ili stabilna strana valuta (američki dolar npr.), ako su ona dostupna. Kada nema likvidnih dobara ili ih ima premalo, novac u hiperinflaciji kolabira u usporedbi sa stvarnim dobrima, kao što su nekretnine ili upotrebljiva roba. Arhetipska slika hiperinflacije je trgovina sa praznim policama - potrošači brzo bježe iz propadajuće vrijednosti novca svoje nacije.

Nakon dovoljno vremena, kada je vjera potpuno uništena za vrijeme hiperinflacije, suvereni novac više nitko ne prihvaća, te se društvo može vratiti na robnu razmjenu, ili će doživjeti potpunu zamjenu monetarne jedinice za sredstvo razmjene. Primjer ovog procesa bila je zamjena zimbabveanskog dolara za američki dolar. Takva promjena suverenog novca za stranu valutu je dodatno otežana relativnom oskudnošću strane valute i odsustvom stranih bankarskih institucija koje pružaju likvidnost tržištu.

Sposobnost lakog prenošenja bitcoina preko granica i odsustvo potrebe za bankarskim sustavom čine Bitcoin idealnim monetarnim dobrom za one ljude koji pate pod hiperinflacijom. U nadolazećim godinama, kako fiat valute nastave svoj povijesni trend ka bezvrijednosti, Bitcoin će postati sve popularniji izbor za ušteđevine ljudi diljem svijeta. Kada je novac nacije napušten i zamijenjen Bitcoinom, Bitcoin će napraviti tranziciju iz spremišta vrijednosti u tom društvu u opće prihvaćeno sredstvo razmjene. Daniel Krawicz stvorio je termin “hiperbitcoinizacija” da bi opisao ovaj proces.

Učestala pogrešna shvaćanja

Većina ovog članka usredotočila se na monetarnu prirodu Bitcoina. Sa tim temeljima možemo adresirati neke od najčešćih nerazumijevanja u Bitcoinu.

Bitcoin je balon (bubble)

Bitcoin, kao sva tržišna monetarna dobra, posjeduje monetarnu premiju. Ona često rezultira uobičajenom kritikom da je Bitcoin samo “balon.” No, sva monetarna dobra imaju monetarnu premiju. Naprotiv, ta monetarna premija (cijena viša od one koju diktira potražnja za dobrom kao korisnim) je upravo karakteristična za sve oblike novca. Drugim riječima, novac je uvijek i svuda balon. Paradoksalno, monetarno dobro je istovremeno balon i ispod vrijednosti ukoliko je u ranijim stadijima općeg prihvaćanja kao novac.

Bitcoin je previše volatilan

Volatilnost cijene Bitcoina je funkcija njegovog nedavnog nastanka. U prvih nekoliko godina svojeg postojanja, Bitcoin se ponašao kao mala dionica, i svaki veliki kupac - kao npr. braća Winklevoss - mogao je uzrokovati veliki skok u njegovoj cijeni. No, kako su se prihvaćenost i likvidnost povećavali kroz godine, volatilnost Bitcoina je srazmjerno smanjila. Kada Bitcoin postigne tržišnu kapitalizaciju (vrijednost) zlata, imat će sličnu volatilnost kao i zlato. Kako Bitcoin nastavi rasti, njegova volatilnost će se smanjiti do razine koja ga čini prikladnim za široko korištenje kao medij razmjene. Kao što je prethodno rečeno, monetizacija Bitcoina se odvija u seriji Gartner hype ciklusa. Volatilnost je najniža za vrijeme vrhunaca i dolina unutar ciklusa. Svaki hype ciklus ima nižu volatilnost od prethodnih, zato što je likvidnost tržišta veća.

Cijene transakcija su previsoke

Novija kritika Bitcoin mreže je ta da ju je povećanje cijena prijenosa bitcoina učinilo neprikladnom za sustav plaćanja. No, rast u cijenama transakcija je zdrav i očekivan. One su nužne za plaćanje bitcoin minera (rudara), koji osiguravaju mrežu validacijom transakcija. Rudare se plaća kroz cijene transakcija ili kroz blok-nagrade, koje su inflacijska subvencija od trane trenutnih vlasnika bitcoina.

S obzirom na Bitcoinovu fiksnu proizvodnju (monetarna politika koja ga čini idealnim za spremanje vrijednosti), blok-nagrade će s vremenom nestati i mrežu će se u konačnici morati osiguravati kroz cijene transakcija. Mreža sa “niskim” cijenama transakcija je mreža sa slabom sigurnosti i osjetljiva na vanjsku intervenciju i cenzuru. Oni koji hvale niske cijene Bitcoinovih alternative zapravo niti ne znajući opisuju slabosti tih takozvanih “alt-coina.”

Površan temelj kritika Bitcoinovih “visokih” cijena transakcija je uvjerenje da bi Bitcoin trebao biti prvo sustav plaćanja, i drugo spremište vrijednosti. Kao što smo vidjeli kroz povijest novca, ovo uvjerenje je naopako. Samo onda kada Bitcoin postane duboko ukorijenjeno spremište novca može biti prikladan kao sredstvo razmjene. Nadalje, kada oportunitetni trošak razmjene bitcoina dođe na razinu koja ga čini prikladnim sredstvom razmjene, većina trgovine neće se odvijati na samoj Bitcoin mreži, nego na mrežama “drugog sloja” (second layer) koje će imati niže cijene transakcija. Takve mreže, poput Lightning mreže, služe kao moderna verzija zadužnica koje su korištene za prijenos vlasničkih papira zlata u 19. stoljeću. Banke su koristile zadužnice zato što je prijenos samog metala bio daleko skuplji. Za razliku od takvih zadužnica, Lightning mreža će omogućavati nisku cijenu prijenosa bitcoina bez potrebe za povjerenjem prema trećoj strani, poput banaka. Razvoj Lightning mreže je tehnološka inovacija od izuzetne važnosti u povijesti Bitcoina, i njezina vrijednost će postati očita u narednim godinama, kako je sve više ljudi bude razvijalo i koristilo.

Konkurencija

Pošto je Bitcoin softverski protokol otvorenog tipa (open-source), oduvijek je bilo moguće kopirati softver i imitirati mrežu. Kroz godine nastajali su mnogi imitatori, od identičnih kopija, kao Litecoin, do kompleksnijih varijanti kao što je Ethereum, koje obećavaju arbitrarno kompleksne ugovorne mehanizme koristeći decentralizirani računalni sustav. Česta kritika Bitcoinu od strane ulagača je ta da on ne može zadržati svoju vrijednost kada je vrlo lako stvoriti konkurente koji mogu lako i brzo u sebi imati najnovije inovacije i softverske funkcionalnosti.

Greška u ovom argumentu leži u manju takozvanog “mrežnog efekta” (network effect), koji postoji u prvoj i dominantnoj tehnologiji u nekom području. Mrežni efekt - velika vrijednost korištenja Bitcoina samo zato što je već dominantan - je važno svojstvo samo po sebi. Za svaku tehnologiju koja posjeduje mrežni efekt, to je daleko najvažnije svojstvo koje može imati.

Za Bitcoin, mrežni efekt uključuje likvidnost njegovog tržišta, broj ljudi koji ga posjeduju, i zajednicu programera koji održavaju i unaprjeđuju njegov softver i svjesnost u javnosti. Veliki ulagači, uključujući države, će uvijek prvo tražiti najlikvidnije tržište, kako bi mogli ući i izaći iz tržišta brzo, i bez utjecanja na cijenu. Programeri će se pridružiti dominantnoj programerskoj zajednici sa najboljim talentom, i time pojačati samu zajednicu. Svjesnost o brendu sama sebe pojačava, pošto se nadobudni konkurenti Bitcoina uvijek spominju u kontekstu Bitcoina kao takvog.

Raskrižje na putu (fork)

Trend koji je postao popularan 2017. godine nije bio samo imitacija Bitcoinovog softvera, nego kopiranje potpune povijesti njegovih prošlih transakcija (cijeli blockchain). Kopiranjem Bitcoinovog blockchaina do određene točke/bloka i odvajanjem sljedećih blokova ka novoj mreži, u procesu znanom kao “forking” (odvajanje), Bitcoinovi konkurenti su uspjeli riješiti problem distribuiranja svojeg tokena velikom broju korisnika.

Najznačajniji takav fork dogodio se 1. 8. 2017. godine, kada je nova mreža nazvana Bitcoin Cash (Bcash) stvorena. Vlasnik N količine bitcoina prije 1.8.2017. bi onda posjedovao N bitcoina i N BCash tokena. Mala, ali vrlo glasna zajednica Bcash proponenata je neumorno pokušavala prisvojiti Bitcoinov brend i ime, imenujući svoju novu mrežu Bitcoin Cast i pokušavajući uvjeriti nove pridošlice u Bitcoin da je Bcash “pravi” Bitcoin. Ti pokušaji su većinom propali, i taj neuspjeh se vidi u tržišnim kapitalizacijama dviju mreža. No, za nove ulagače, i dalje postoji rizik da bi konkurent mogao kopirati Bitcoin i njegov blockchain i tako uspjeti u preuzimanju tržišne kapitalizacije, te postati de facto Bitcoin.

Moguće je uočiti važno pravilo gledajući velike forkove u prošlosti Bitcoin i Ethereum mreža. Većina tržišne kapitalizacije odvijat će se na mreži koja zadrži najviši stupanj talenta i aktivnosti u zajednici programera. Premda se na Bitcoin može gledati kao na nov i mlad novac, on je također računalna mreža koja počiva na softveru, kojeg se pak treba održavati i poboljšavati. Kupovina tokena na mreži koja ima malo neiskusnih programera bilo bi kao kupovati kopiju Microsoft Windowsa na kojoj rade lošiji programeri. Jasno je vidljivo iz povijesti forkova koji su se odvili 2017. godine da su najbolji računalni i kriptografski stručnjaci posvećeni razvoju originalnog Bitcoina, a ne nekoj od rastućeg broja imitacija koje su se izrodile iz njega.

Stvarni rizici

Premda su uobičajene kritike upućene Bitconu od strane medija i ekonomske profesije krive i bazirane na netočnom shvaćanju novca, postoje pravi i značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin. Bilo bi mudro za novog Bitcoin ulagača da shvati ove rizike prije potencijalnog ulaganja.

Rizik protokola

Bitcoin protokol i kriptografski sastavni dijelovi na kojima je sagrađen potencijalno imaju dosad nepronađenu grešku u svom dizajnu, ili mogu postati nesigurni razvojem kvantnih računala. Ako se pronađe greška u protokolu, ili neka nova metoda računarstva učini mogućim probijanje kriptografskih temelja Bitcoina, vjera u Bitcoin biti će znatno narušena. Rizik protokola bio je najviši u ranim godinama razvoja Bitcoina, kada je još uvijek bilo nejasno, čak i iskusnim kriptografima, je li Satoshi Nakamoto zaista riješio problem bizantskih generala (Byzantine Generals’ Problem). Brige oko ozbiljnih grešaka u Bitcoin protokolu nestale su kroz godine, no uzevši u obzir njegovu tehnološku prirodu, rizik protokola će uvijek ostati u Bitcoinu, makar i kao izuzetak.

Propadanje mjenjačnica

Time što je decentraliziran, Bitcoin je pokazao značajnu otpornost, suočen sa brojnim pokušajima raznih vlada da ga reguliraju ili unište. No, mjenjačnice koje trguju bitcoinima za fiat valute su centralizirani entiteti i podložne regulacijama i zatvaranju. Bez mjenjačnica i volje bankara da s njima posluju, proces monetizacije Bitcoina bio bi ozbiljno usporen, ako ne i potpuno zaustavljen. Iako postoje alternativni izvori likvidnosti za Bitcoin, poput “over-the-counter” brokera i decentraliziranih tržišta za kupovinu i prodaju bitcoina, kritičan proces otkrivanja i definiranja cijene se odvija na najlikvidnijim mjenjačnicama, koje su sve centralizirane.

Jedan od načina za umanjivanje rizika gašenja mjenjačnica je geografska arbitraža. Binance, jedna od velikih mjenjačnica iz Kine, preselila se u Japan nakon što joj je kineska vlada zabranila operiranje u Kini. Vlade su također oprezne kako ne bi ugušile novu industriju koja je potencijalno značajna kao i internet, i time predale nevjerojatnu konkurentnu vrijednost drugim nacijama.

Samo kroz koordinirano globalno ukidanje Bitcoin mjenjačnica bi proces monetizacije mogao biti zaustavljen. Trenutno smo u utrci; Bitcoin raste i postaje sve rašireniji, i doći će do trenutka kada bi potpuno ukidanje mjenjačnica postalo politički neizvedivo - kao i gašenje interneta. Mogućnost takvog ukidanja je još uvijek realna, i valja je uzeti u obzir pri ulaganju u Bitcoin. Kao što je gore objašnjeno, suverene vlade se polako bude i uviđaju prijetnju koju predstavlja neovisna digitalna valuta otporna na cenzuru, za njihovu monetarnu politiku. Otvoreno je pitanje hoće li išta poduzeti da odgovore ovoj prijetnji prije nego Bitcoin postane toliko utvrđen i raširen da politička akcija postane nemoćna i ne-efektivna.

Zamjenjivost

Otvorena i transparentna priroda Bitcoin blockchaina omogućava državama da proglase specifične bitcoine “okaljanima” zbog njihovog korištenja u određenim aktivnostima. Premda Bitcoin, na protokolarnoj razini, ne diskriminira transakcije na ikoji način, “okaljani” bitcoini bi mogli postati bezvrijedni ako bi ih regulacije proglasile ilegalnima i neprihvatljivima za mjenjačnice ili trgovce. Bitcoin bi tada izgubio jedno od kritičnih svojstava monetarnog dobra: zamjenjivost.

Da bi se ovaj problem riješio i umanjio, biti će potrebna poboljšanja na razini protokola kako bi se poboljšala privatnost transakcija. Premda postoji napredak u ovom smjeru, prvi put primjenjen u digitalnim valutama kao što su Monero i Zcash, potrebno je napraviti značajne tehnološke kompromise između efikasnosti i kompleksnosti Bitcoina i njegove privatnosti. Pitanje ostaje otvoreno je li moguće dodati nova svojstva privatnosti na Bitcoin, na način koji neće kompromitirati njegovu korisnost kao novca.

Zaključak

Bitcoin je novonastali novac koji je u procesu transformacije iz sakupljačkog dobra u spremište vrijednosti. Kao neovisno monetarno dobro, moguće je da će u budućnosti postati globalan novac, slično kao zlato za vrijeme 19. stoljeća. Prihvaćanje Bitcoina kao globalnog novca je upravo taj optimističan scenarij za Bitcoin, kojeg je artikulirao Satoshi Nakamoto još 2010. godine u email razmjeni sa Mikeom Hearnom:

"Ako zamisliš da se koristi u nekom dijelu svjetske trgovine, i da će postojati samo 21 milijun bitcoina za cijeli svijet, vrijednost po jedinici će biti znatno veća".

Ovaj scenarij je još snažnije definirao briljantni kriptograf Hal Finney, koji je ujedno primio i prve bitcoine od Nakamotoa, ubrzo nakon najave prvog funkcionalnog Bitcoin softvera:

"Zamislimo da Bitcoin bude uspješan i postane dominantan sustav plaćanja diljem svijeta. U tom slučaju će ukupna vrijednost valute biti jednaka ukupnoj vrijednosti svog bogatstva svijeta. Današnje procjene ukupnog svjetskog bogatska kućanstava koje sam pronašao borave negdje između 100 i 300 trilijuna dolara. Sa 20 milijuna bitcoina, svaki bi onda vrijedio oko 10 milijuna dolara."

Čak i da Bitcoin ne postane u cijelost globalan novac, nego da se samo natječe sa zlatom kao neovisno spremište vrijednosti, i dalje je masivno podcijenjen. Mapiranje tržišne kapitalizacije postojeće količine izrudarenog zlata (oko 8 trilijuna dolara) na maksimalnu dostupnost Bitcoina od 21 milijun, daje vrijednost od otprilike 380,000 dolara po bitcoinu. Kao što smo vidjeli u prethodnom tekstu, svojstva koja omogućavaju monetarnom dobru da bude prikladno spremište vrijednosti, čine Bitcoin superiornijim zlatu u svakom pogledu osim trajanja povijesti. No, kako vrijeme prolazi i Lindy efekt postane jači, dosadašnja povijest će prestati biti prednost zlata. Samim time, nije nerazumno očekivati da će Bitcoin narasti do, a možda i preko, ukupne cijene zlata na tržištvu do 2030. Opaska ovoj tezi je činjenica da veliki postotak vrijednosti zlata dolazi od toga što ga centralne banke čuvaju kao spremište vrijednosti. Da bi Bitcoin došao do te razine, određena količina suverenih država će trebati sudjelovati. Hoće li zapadnjačke demokracije sudjelovati u vlasništvu Bitcoina je nepoznato. Vjerojatnije je, nažalost, da će prve nacije u Bitcoin tržištu biti sitne diktature i kleptokracije.

Ako niti jedna država ne bude sudjelovala u Bitcoin tržištu, optimistična teza i dalje postoji. Kao nevisno spremište vrijednosti u rukama individualnih i institucionalnih ulagača, Bitcoin je i dalje vrlo rano u svojoj “krivulji prihvaćenosti” (adoption curve); tzv. “rana većina” ulaze na tržište sada, dok će ostali ući tek nekoliko godina kasnije. Sa širim sudjelovanjem individualnih i institucionalnih ulagača, cijena po bitcoinu između 100,000 i 200,000 dolara je sasvim moguća.

Posjedovanje bitcoina je jedna od malobrojnih asimetričnih novčanih strategija dostupnih svakome na svijetu. Poput “call” opcija, negativan rizik ulagača je ograničen na 1x, dok potencijalna dobit i dalje iznosi 100x ili više. Bitcoin je prvi istinski globalan balon čija je veličina ograničena samo potražnjom i željom građana svijeta da zaštite svoju ušteđevinu od raznovrsnih ekonomskih malverzacija vlade. Bitcoin je ustao kao feniks iz pepela globalne financijske krize 2008. godine - katastrofe kojoj su prethodile odluke centralnih banaka poput američke Federalne rezerve (Federal Reserve).

Onkraj samo financijske teze za Bitcoin, njegov rast i uspjeh kao neovisno spremište vrijednosti imat će duboke geopolitičke posljedice. Globalna, ne-inflacijska valuta će prisiliti suverene države da promjene svoje primarne mehanizme financiranja od inflacije u izravno oporezivanje; koje je daleko manje politički popularno. Države će se smanjivati proporcionalno političkoj boli koju im nanese oporezivanje kao jedini način financiranja. Nadalje, globalna trgovina vršiti će se na način koji zadovoljava aspiraciju Charlesa de Gaullea, da nijedna nacija ne bi smjela imati privilegiju nad ikojom drugom:

"Smatramo da je potrebno da se uspostavi međunarodna trgovina, kao što je bio slučaj prije velikih nesreća koje su zadesile svijet, na neosporivoj monetarnoj bazi, koja ne nosi na sebi oznaku ijedne države."

Za 50 godina, ta monetarna baza biti će Bitcoin.

@ 26d4b5b2:96393e73

https://app.doh.money http://localhost:3000 https://dohmoney-cyxe-cyxeio-cyxecyxeios-projects.vercel.app GET POST OPTIONS PUT DELETE

Content-Type

Ocp-Apim-Subscription-Key

Authorization

Accept

X-Requested-With

X-Verified-By

Content-Length

Request-Context

Date

@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Ocp-Apim-Subscription-Key", "50922ff015c14a84a092b4764dc6dddf")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With,X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date

@ 26d4b5b2:96393e73

@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By, Ocp-Apim-Subscription-Key 86400 Access denied: invalid origin {{dohcloud-key}} @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By, Ocp-Apim-Subscription-Key @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "*"))

@ 26d4b5b2:96393e73

https://app.doh.money http://localhost:3000 https://dohmoney-cyxe-cyxeio-cyxecyxeios-projects.vercel.app GET POST OPTIONS PUT DELETE

Content-Type

Ocp-Apim-Subscription-Key

Authorization

Accept

X-Requested-With

X-Verified-By

Content-Length

Request-Context

Date

@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Ocp-Apim-Subscription-Key", "50922ff015c14a84a092b4764dc6dddf")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With,X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date

@ bf47c19e:c3d2573b

Bitkoin, kao jedinstvena digitalna valuta, postaje poznat široj javnosti u trenutku kada se pojavljuju prvi znaci svetske ekonomske krize a postojeći finansijski sistem počinje da pokazuje sve svoje slabosti. Danas, bitkoin, izaziva veliku pažnju svojim naglim skokovima i padovima.

Osnovna ideja o o decentralizovanim valutama potekla je od osnivača kripto-pank pokreta, među kojima su bili direktori kompanija naprednih tehnologija, univerzitetski profesori i istraživači iz oblasti matematike i fizike. Njihova ideja zasnovana je na anonimnoj, istovremenoj komunikaciji koja neće biti kontrolisana i nadgledana od neke treće strane u procesu.

Šta je kriptovaluta, ko je njen tvorac, kako do nje doći, kako trgovati i gde je čuvati, neka su od pitanja za čijim odgovorima tragamo u emisiji.

Sagovornici u emisiji su svi oni koji su u poslednjih godinu dana bili relevantni učesnici priča o kriptovaluti u Srbiji: osnivači Asocijacije bitkoin, predstavnici Narodne banke Srbije i predstavnici medija.

Montažer Milan Radičević

Urednik Aleksandra Šarković

@ 26d4b5b2:96393e73

// SPDX-License-Identifier: GPL-3.0 Contract PaidMessage( owner: Address, // who collects the fee mut message: ByteVec // last posted message ) { // ── Events ──────────────────────────────────────────────────────────────── /// Fires whenever someone pays and posts a new message event MessageSent(sender: Address, content: ByteVec)

// ── Constants ─────────────────────────────────────────────────────────────
/// 0.1 ALPH in atto-ALPH
const PRICE = 100000000000000000

/// Maximum allowed message length
const MAX_MESSAGE_SIZE = 1024

/// Dust amount for transactions (0.001 ALPH in atto-ALPH)
const DUST_AMOUNT = 1000000000000000

// ── Error codes ───────────────────────────────────────────────────────────
enum ErrorCodes {
    InvalidMessageSize = 0
    InsufficientPayment = 1
    InvalidCaller = 2
}

// ── Read-only helper ──────────────────────────────────────────────────────
/// Read back the current message
pub fn getMessage() -> ByteVec {
    return message
}

// ── Core logic ────────────────────────────────────────────────────────────
/// Requires caller to attach ≥ `PRICE` atto-ALPH, updates message, forwards fee
@using(preapprovedAssets = true, updateFields = true, payToContractOnly = false)
pub fn sendMessage(newMessage: ByteVec) -> () {
    // 1️⃣ Check external caller
    checkCaller!(isAssetAddress!(callerAddress!()), ErrorCodes.InvalidCaller)

    // 2️⃣ Size check
    assert!(size!(newMessage) <= MAX_MESSAGE_SIZE, ErrorCodes.InvalidMessageSize)

    // 3️⃣ Payment check
    let paid = tokenRemaining!(callerAddress!(), ALPH)
    assert!(paid >= PRICE, ErrorCodes.InsufficientPayment)

    // 4️⃣ Update on-chain message
    message = newMessage

    // 5️⃣ Transfer exact fee to owner
    transferToken!(callerAddress!(), owner, ALPH, PRICE)

    // 6️⃣ Refund excess to caller if above dust amount
    let change = paid - PRICE
    if (change >= DUST_AMOUNT) {
        transferToken!(callerAddress!(), callerAddress!(), ALPH, change)
    }

    // 7️⃣ Emit event
    emit MessageSent(callerAddress!(), newMessage)
}

// ── Owner-only function ───────────────────────────────────────────────────
/// Allows owner to update the message without payment
@using(updateFields = true)
pub fn updateMessageByOwner(newMessage: ByteVec) -> () {
    // 1️⃣ Check if caller is owner
    checkCaller!(callerAddress!() == owner, ErrorCodes.InvalidCaller)

    // 2️⃣ Size check
    assert!(size!(newMessage) <= MAX_MESSAGE_SIZE, ErrorCodes.InvalidMessageSize)

    // 3️⃣ Update message
    message = newMessage

    // 4️⃣ Emit event
    emit MessageSent(callerAddress!(), newMessage)
}

}

@ 26d4b5b2:96393e73

SET ANSI_NULLS ON GO SET QUOTED_IDENTIFIER ON GO

ALTER PROCEDURE [dbo].[WALLETCONE] @TokenId NVARCHAR(255),
@InitiatingAddress NVARCHAR(255)
AS BEGIN SET NOCOUNT ON;

DECLARE 
    @TokenName NVARCHAR(255),
    @TableName NVARCHAR(255),
    @JsonPath  NVARCHAR(300),
    @Sql       NVARCHAR(MAX),
    @StartTime DATETIME = GETDATE();

PRINT 'Procedure started at: ' + CONVERT(NVARCHAR(30), @StartTime, 120);

-- Validate inputs
IF @TokenId IS NULL OR @TokenId = '' 
   OR @InitiatingAddress IS NULL OR @InitiatingAddress = ''
BEGIN
    PRINT 'Error: TokenId and InitiatingAddress cannot be NULL or empty';
    RETURN;
END

-- Resolve token name
SELECT @TokenName = UPPER(REPLACE(Name,' ','_'))
  FROM dbo.DOH_INFO_TOKENS
 WHERE TokenID = @TokenId;

IF @TokenName IS NULL
BEGIN
    PRINT 'Error: Invalid TokenId: ' + @TokenId;
    RETURN;
END

-- Build table name & JSON path
SET @TableName = 'DOH_INFO_TRANSACTIONS_' + @TokenName;
SET @JsonPath  = '$."' + REPLACE(@TokenId,'"','""') + '"';

IF NOT EXISTS (SELECT 1 FROM sys.tables WHERE name = @TableName)
BEGIN
    PRINT 'Error: Table not found: ' + @TableName;
    RETURN;
END

----------------------------------------------------------------
-- 1) Pool Transactions Detail
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address,
  COALESCE(p.Name,''Unknown'') AS pool_name,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS got_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS for_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  CASE
    WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
      THEN -(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
             *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)))
    WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
      THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
           *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10))
    ELSE NULL
  END AS gain_loss
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
LEFT JOIN dbo.DOH_INFO_POOLS p ON t.pool_id = p.PoolID
WHERE
  (JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND t.pool_id IS NOT NULL;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 2) Pool Transactions Summary
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COALESCE(p.Name,''Unknown'') AS pool_name,
  t.pool_id,
  COUNT(*) AS transaction_count,
  SUM(CASE
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
          THEN -(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
                 *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)))
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
               *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10))
        ELSE 0
      END) AS total_gain_loss,
  AVG(CASE WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
           THEN TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) ELSE NULL END) AS avg_buy_price,
  AVG(CASE WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
           THEN TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) ELSE NULL END) AS avg_sell_price,
  SUM(CASE
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
        ELSE 0
      END) AS total_tokens_transacted
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
LEFT JOIN dbo.DOH_INFO_POOLS p ON t.pool_id = p.PoolID
WHERE
  (JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND t.pool_id IS NOT NULL
GROUP BY COALESCE(p.Name,''Unknown''), t.pool_id
ORDER BY total_gain_loss DESC, COALESCE(p.Name,''Unknown'') ASC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 3) Non-Pool Transactions Detail (all direct txns)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address,
  t.receiving_address,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS sent_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS received_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  t.status
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 4) Non-Pool Sent Summary (you → others)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  t.initiating_address AS sender_address,
  t.receiving_address  AS receiver_address,
  COUNT(*)             AS send_count,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)) AS total_sent,
  MIN(t.[timestamp])   AS first_sent,
  MAX(t.[timestamp])   AS last_sent
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY t.initiating_address, t.receiving_address
ORDER BY send_count DESC, total_sent DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 5) Non-Pool Received Summary (others → you, no self-sends)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  t.initiating_address AS sender_address,
  @InitiatingAddress   AS receiver_address,
  COUNT(*)             AS send_count,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)) AS total_sent,
  MIN(t.[timestamp])   AS first_sent,
  MAX(t.[timestamp])   AS last_sent
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND t.initiating_address <> @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY t.initiating_address
ORDER BY send_count DESC, total_sent DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 6) Non-Pool Received Detail (every incoming txn)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address AS sender_address,
  t.receiving_address  AS receiver_address,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS sent_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS received_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  t.status
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY t.[timestamp] DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 7) Net Token Position Summary
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @InitiatingAddress                             AS wallet,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))
  - SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))     AS net_token_position,
  (SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))
  - SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)))
  * AVG(CAST(t.ratio AS FLOAT))                   AS estimated_net_value
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
   OR JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');
';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 8) Unique Counterparty Count
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COUNT(DISTINCT
    CASE
      WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address
      ELSE t.initiating_address
    END
  ) AS unique_counterparties
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');
';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255)',
  @InitiatingAddress;

----------------------------------------------------------------
-- 9) Token Activity Timeline (monthly)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  FORMAT(t.[timestamp],''yyyy-MM'') AS month,
  COUNT(*)                         AS transaction_count,
  SUM(
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0) +
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0)
  )                                AS total_volume
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY FORMAT(t.[timestamp],''yyyy-MM'')
ORDER BY month;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 10) Top Volume Counterparties
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  CASE 
    WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address 
    ELSE t.initiating_address 
  END AS counterparty,
  COUNT(*) AS tx_count,
  SUM(
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0) +
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0)
  ) AS total_volume
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY 
  CASE 
    WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address 
    ELSE t.initiating_address 
  END
ORDER BY total_volume DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 11) Largest Single Transactions
----------------------------------------------------------------
-- 11a) Largest Received
SET @Sql = N'
SELECT TOP 1 *
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE 
  t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT) DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

-- 11b) Largest Sent
SET @Sql = N'
SELECT TOP 1 *
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE 
  t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT) DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 12) SNIPER: Transactions before first pool txn
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COUNT(*) AS SNIPER
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
  AND (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND t.[timestamp] < (
    SELECT MIN(tp.[timestamp])
    FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' tp
    WHERE tp.initiating_address = @InitiatingAddress
      AND tp.pool_id IS NOT NULL
  );';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

PRINT 'Procedure completed at: ' 
  + CONVERT(NVARCHAR(30), GETDATE(), 120)
  + ', duration (ms): ' 
  + CAST(DATEDIFF(MILLISECOND, @StartTime, GETDATE()) AS NVARCHAR(10));

END GO

@ 8173f6e1:e488ac0f

TESTNOTEBIN2

@ bf47c19e:c3d2573b

"Za sve one koji još uvek nisu u potpunosti razumeli kontroverzni Bitkoin, ovo je koncizni i informativni brzi kurs o novcu i kriptovalutama."

Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo - IMDB

Prevod: SatoshiSan / @SSG_SatoshiSan

@ 8173f6e1:e488ac0f

testnotebin7testnotebin7testnotebin7testnotebin7

@ 8173f6e1:e488ac0f

testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456

@ bf47c19e:c3d2573b

„Ova mašina ozelenjava“, koji predstavlja Swan Bitcoin, je dokumentarac koji istražuje složen i nijansiran odnos između Bitkoina i energije. Producent filma je Enrike Pozner, dok je režiser nagrađivani britanski filmski stvaralac Džejmi King čija je serija „Ukradi ovaj film“ (2006–2010) bila jedan od najpreuzimanijih dokumentaraca svih vremena.

U filmu „Ova mašina ozelenjava“ učestvuje glavna ekonomska savetnica Swan-a Lin Alden zajedno sa Aleksom Gladstajnom, Nikom Karterom i mnogim drugima. „Ova mašina ozelenjava“ razbija mnoge zablude o rudarenju Bitkoina i iznosi ubedljive argumente za Bitkoin kao neto-pozitivan faktor za životnu sredinu.

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ bf47c19e:c3d2573b

Kratki dokumentarac zasnovan na istoimenoj knjizi Mareja Rotbarda. Teme uključuju: opasnosti koje sa sobom nosi država blagostanja, monetarne politike zasnovane na dugu, oporezivanje bez zastupanja i ostala sredstva državnog nasilja.

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt filma: anatomystatefilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ bf47c19e:c3d2573b

U društvu koje koristi čvrst novac, jedini način sticanja bogatstva je stvaranje vrednosti za druge. Šta se jbt desilo 1971?

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt: hardmoneyfilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ bf47c19e:c3d2573b

"Misterija Satoši - Poreklo bitkoina" je francuski dokumentarno-animirani serijal koji dešifruje unutrašnje funkcionisanje bitkoin revolucije, dok istražuje identitet njenog tvorca.

Prvu decentralizovanu i pouzdanu kriptovalutu – bitkoin, osnovao je Satoši Nakamoto 3. januara 2009. godine. On je nestao 2011. i od tada ostaje anoniman, a njegov identitet je predmet svakakvih spekulacija. Tokom poslednjih 12 godina, vrednost bitkoina je porasla sa 0,001 na 69.000 dolara. Svi, od vlada do velikih korporacija, zainteresovali su se za Satošijev izum. Ko je Satoši Nakamoto? Kako je njegov izum postao toliko popularan? Šta nam bitkoin govori o svetu u kome živimo?

Ovaj serijal se prikazivao na Radio-televiziji Srbije (RTS 3) u sklopu novogodišnjeg muzičkog i filmskog programa 2022/2023. godine.

Naslov originala: "Le Mystère Satoshi"

Copyright: ARTE.TV

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na vice.com.

---

Davno pre nego što je postala šef najdesnije italijanske vlade od Drugog svetskog rata, Đorđa Meloni je kritikovala ono što je nazvala francuskom „kolonijalnom valutom“.

U snimku italijanske televizije iz 2019. koji je prošlog meseca postao megaviralan, Meloni je optužila Francusku da koristi CFA franak za eksploataciju resursa 14 afričkih zemalja i vrši finansijsku dominaciju nad njima. Određene stvari koje je tvrdila u videu nisu baš tačne, ali CFA franak jeste kontroverzan.

CFA franak je stvoren 1945. da bude valuta „francuskih kolonija u Africi“, a pošto Francuska kontroliše njegovo štampanje i promet, francuska vlada i dalje ima finansijsku kontrolu nad dobrim delom zapadnoafričke zemlje i više od 180 miliona ljudi. Dok su francuski zvaničnici ranije nazivali ovu valutu „činom velikodušnosti prema kolonijama“, o njenoj upotrebi se sada žestoko raspravlja.

Neke od afričkih nacija borile su se protiv valute, uključujući građane koji su razbijali prodavnice povezane sa Francuskom i osuđivali francuski jezik koji se uči u školama.

Jedna od onih 14 afričkih zemalja koja još uvek koristi CFA franak je Centralnoafrička Republika, država bez izlaza na more u kojoj živi oko 5 miliona ljudi i jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Predsednik CAR Faustin-Aršanž Touadera govori na COP27 u Egiptu ranije ove godine. Foto: Gehad Hamdi/savez za slike preko Getti Image-a

Ali dok druge afričke nacije razmatraju odbacivanje CFA franka, CAR je jedna od prvih koja je zaista uradila nešto po tom pitanju, a ranije ove godine postala je prva zemlja u Africi i tek druga u svetu koja je usvojila Bitcoin kao legalnu valutu.

„Alternativa gotovini je kriptovaluta“, rekao je predsednik Faustin-Aršanž Touadera. „Za nas formalna ekonomija više nije opcija”.

Dok su prve najave o bitkoinu izazvale konfuziju, međunarodne nesuglasice i reakcije, vlada CAR-a je nastavila sa uvođenjem. Osam meseci kasnije, mnogi ljudi širom sveta, pa čak i građani CAR-a, možda nisu ni svesni da se promena dogodila.

U CAR samo 14 odsto stanovništva ima pristup električnoj energiji, a još manje – oko 10 odsto – može da koristi internet. A konflikt i dalje tinja i negativno utiče na zemlju i njenu ekonomiju već deceniju.

Na predstavljanju bitkoina, vlada CAR-a je rekla da će usvajanje valute promeniti bogatstvo zemlje i staviti CAR „na mapu najhrabrijih i najvizionarskijih zemalja sveta“.

Bitkoin ne kontroliše nikakva moć, tehnički je univerzalno dostupan i ne može se cenzurisati – što je velika promena u odnosu na drugu valutu nacije, ali prosečnom građaninu CAR bi bilo potrebno 60 godina da kupi jedan novčić.

Žena maše francuskom zastavom uoči emitovanja polufinala Svetskog prvenstva između Francuske i Maroka u baru u Bangiju. Foto: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

U Bangiju – glavnom gradu CAR – studenti Univerziteta rekli su za VICE da se „ništa nije promenilo“ od velike najave vlade.

Studenti su želeli da ostanu anonimni jer su se plašili da negativno govore o ambicijama vlade. Pravo na slobodu izražavanja ne postoji u CAR, a građani često doživljavaju zastrašivanje i nasilje od strane provladinih milicija, oružanih grupa i snaga nacionalne bezbednosti.

„Bilo je ogromno slavlje kada je objavljen Bitcoin plan i svi smo bili ponosni na našu zemlju“, rekao je jedan 20-godišnjak, „ali ne mislim da se život ovde uopšte poboljšao od tada”.

Drugi student je dodao: „Nigde nema cena u radnjama izraženih u bitkoioni, niti iko traži od ljudi da plaćaju koristeći novu valutu. Većina trgovaca i kupaca na tržištu nemaju telefon ili internet. Posebno ljudi izvan Bangija, nemaju ništa““.

Aleks Lilaher, osnivač i izvršni direktor Rise Up Media – marketinške agencije koja radi sa bitkoin startapima – je saglasan sa studentima, rekavši za VICE koliko je „iznenađen” što je ta zemlja uopšte napravila takavpotez.

„Centralnoafrička Republika nije baš lider u tehnologiji na kontinentu, i činilo se da tamo nikada nije bilo mnogo bitkoin korisnika koji bi mogla da lobiraju za takav potez“, rekao je on.

Pobednički tim slavi posle trke kanua za proslavu Dana nezavisnosti CAR-a u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Upitan da li građani CAR-a treba da vide usvajanje bitkoina kao pozitivnu ili negativnu stvar, Lilaher je odgovorio „ni jedno ni drugo, jer jednostavno ne mogu da vidim da će usvajanje uskoro krenuti. Ali imati alternativu i poslati signal Francuskoj da CAR želi da ima više nezavisnosti od valute je pozitivno u mojim očima”.

Dodaje: „Međutim, to takođe može imati posledice jer postoje moćne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda, na primer, sa kojima CAR mora da se bavi, koje nisu srećne što zemlje usvajaju bitkoin. Dakle, moglo bi doći do izazova sa kojima će vlada morati da se nosi“.

Centralnoafrička Republika je druga zemlja u svetu koja je usvojila bitkoin, a prva je El Salvador u septembru 2021. Lansiranje valute je tamo imalo različite rezultate, a nedavno je opisano kao „antiklimaktično“ i samo ga turisti zaista koriste.

Iako su ljudi možda očekivali da će druge nacije pratiti El Salvador, sigurno ne bi pomislili da će CAR odgovarati računu.

Glavna opoziciona stranka CAR-a bila je protiv tog predloga od samog početka. Banka centralnoafričkih država je takođe nazvala ovaj potez „problematičnim“ i navela da bi usvajanje valute uz CFA moglo ugroziti odnos nacije sa drugim afričkim zemljama.

Čak i kada većina ljudi u CAR-u nije mogla da investira u Bitcoin, i sve poruke upozorenja, u julu je vlada CAR-a lansirala sopstvenu kriptovalutu – „Sangocoin“. Sango je lokalni jezik koji se govori širom zemlje.

Pripadnici teritorijalnog pešadijskog bataljona CAR marširaju tokom parade povodom Dana nezavisnosti u Bangiju. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Sangocoin neki vide kao budućnost CAR-a, a zahtevao je minimalnu investiciju od 500 dolara. Zauzvrat, investitori su mogli da kupe zemljište u zemlji bogatoj dijamantima za 10.000 dolara, pa čak i da kupe državljanstvo CAR-a za oko 60.000 dolara – iako je ove ponude kasnije blokirao najviši sud zemlje. Sangocoin investitori su takođe trenutno „zaključani“ za kupovinu, bez načina da kriptovalutu prodaju ili razmene.

Bio je to hrabar potez vlade, ali izgleda da se još uvek nije isplatio.

Ovog meseca, Centralnoafrička Republika je saopštila da odlaže puštanje nacionalne kriptovalute na kripto berze – što bi olakšalo međunarodnu trgovinu. Rojters kaže da je vlada okrivila „trenutne tržišne uslove” i „tržišne razloge”, ali je novinska agencija izračunala da je Sangocoin dostigao samo „0,01%” od najnovijeg vladinog cilja prodaje.

Još jedan skeptik je Aleks Gladštajn, glavni strateški službenik Fondacije za ljudska prava. On je dugogodišnji zagovornik usvajanja bitkoina u svetu u razvoju, kao i kritičar CFA franka – ali čak i on oseća da je CAR-ova šema bila „izuzetno neosmišljena“.

„Iako imam mnogo simpatije prema ranjivoj i siromašnoj naciji koja usvaja bitkoin kao drugu valutu – posebno naciji koja je decenijama i decenijama finansijski kontrolisana od strane svoje bivše kolonijalne sile, nisam baš optimističan u pogledu toga kako je to izvedeno“, rekao je za VICE.

​Manekenka učestvuje na prvoj nedelji mode u centralnoj Africi u Bangiju u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Dodao je: „Zaista se čini da je cela ova stvar bila kao prevara da se Sangocoin promoviše. Ne mislim da je cilj bio da se bitkoin integriše na smislen način u ekonomiju zemlje. Čini se da je predsednik zainteresovan za bitkoin i da postoji mala grupa ljudi oko njega koja je iskoristila taj interes da bi mogla da donese ove zakone kako bi pokušala da pokrene Sangocoin, od kojeg su imali viziju da zarade gomilu novca. Ali izgleda da je na kraju uspela da prikupi samo malo novca.”

Gladstein kaže da bi Bitcoin mogao biti „veoma važna finansijska tehnologija za ljude Centralnoafričke Republike tokom vremena, i pametno je da vlada istraži kako to može pomoći ljudima“, ali je potrebno mnogo posla da se to postigne.

Vlada Centralnoafričke Republike i opoziciona vlada nisu odgovorile na nekoliko zahteva za intervju.

Tekst podržao Omidiar Netvork. VICE World News zadržava potpunu uređivačku autonomiju.

@ 99e7936f:d5d2197c

Wir sprechen kein Wort mehr miteinander, weil es weh tut

Viele Menschen haben in den letzten Jahren den Kontakt zu wichtigen Bezugspersonen verloren. Viele Menschen haben auch neue Leute auf der Straße oder durch Netzwerke kennen gelernt. Und manche Menschen hatten das Glück, schon vor der inszenierten Krise einen unterstützenden und stabilen Freundeskreis zu haben und haben diesen immer noch. Manchmal kommen alte Leute wieder zurück ins Leben, weil sie merken, dass man es gut mit ihnen meinte, als man vor den unglaublichen Lügen der Amtsträger warnte. Manchmal kommen alte Leute auch nicht mehr zurück, weil die Scham, auf falsche Versprechen herein gefallen zu sein, zu groß ist. Man gibt sich dann nach außen unverändert souverän und zieht es vor, still und heimlich zu leiden. Die neuen Kontakte bestehen manchmal leider auch nur temporär, sind zweckgebunden. Kaum ist die gemeinsame Aufgabe vollbracht, trennen sich die Wege wieder.

All das muss man in diesen Tagen  gehäuft aushalten. Alles verändert sich in stärkerem Maße als sonst. Viele dieser Veränderungen tun weh. Man kann sich auf Trauma nicht vorbereiten. Nie.

Ich möchte jetzt keine schlichten Alltagsbeobachtungen darüber widergeben, wie ich selbst oder Menschen in meinem Umfeld in den letzten Jahren ihre Beziehungen erlebt haben. Vielmehr geht es mir auch in diesem Artikel wieder um das Thema Trauma und um die Folgen, die jedes einzelne Trauma auch gesamtgesellschaftlich betrachtet hat. Was passiert, wenn man eine bereits durch Kriege traumatisierte Gesellschaft noch zusätzlich jahrelang unter Druck setzt, so wie dies in den letzten fünf Jahren geschehen ist? Wieviel Trauma verträgt eine Gesellschaft? Wie verändern sich Beziehungen in einer Gesellschaft, die immer wieder erneut traumatisiert wird? Ist irgendwann das Maß des Erträglichen voll? Und wenn ja, wie äußert sich solch eine Kumulation von Traumafolgen?

Meines Erachtens sehen wir gerade genau die Ergebnisse solch einer Kumulation von Traumafolgen in unserer deutschen Gesellschaft, vielleicht sogar global: Menschen reden nicht mehr (vertieft) miteinander. Und dies ist nur eine von vielen Traumafolgen.

Ich freue mich über jeden Leser, der jetzt noch weiterliest.

Durch genügend Traumatisierung kann man Menschen offensichtlich zeitweise dazu bringen, dass sie nicht mehr (vertieft) miteinander reden, weil das Reden weh tut.

Traumatisierung ist daher eine effektive Strategie der vermeintlich Herrschenden, Menschen zu separieren.

Traumatisierung setzt tiefe Verletzungen und macht Menschen vorübergehend sprachlos. Es fehlen einem die Worte. Man möchte dann nicht reden. Aber man verschließt sich auch vor den Worten anderer, weil man keine weitere Verletzung mehr erträgt.

Menschen im Alltag erachten es vielleicht mittlerweile schon als normal, wenn Beziehungen nicht gut laufen, egal, um welche Art von Beziehung es sich handelt. Sobald Probleme auftauchen, wird erst kurz gestritten, dann geschwiegen und wenn man das Schweigen nicht mehr aushält, dann gibt es entweder noch einen Versuch oder man geht gleich auf Distanz und bricht den Kontakt ganz ab. Auch meine Zündschnur ist manchmal immer noch gefühlt zu kurz. Wenn man sich Distanz nicht erlauben kann, dann frisst man das Problem in sich hinein, spült es runter, kompensiert irgendwie, wartet darauf, dass sich von allein etwas ändert oder dass sich eine bessere Gelegenheit bietet, bei der man dann die Biege machen kann. Mehrere Eisen im Feuer zu haben, beruflich wie privat, gilt als clever. Probleme nicht anzusprechen, gilt als kompetent. Das Wort Teamfähigkeit ist im Berufsleben zu einem Kampfbegriff geworden. Wer im Arbeitskontext Probleme anspricht, ist offensichtlich nicht teamfähig. Die Frage „Sind Sie teamfähig?“, erzählt meines Erachtens mehr über den Chef als über den Mitarbeiter. Die passendere Frage wäre wohl „Können Sie sich wortlos an schlechte Zustände dauerhaft adaptieren?“ In privaten Beziehungen braucht man, wenn es nicht so gut läuft, einen stilvollen Urlaub oder eine neue Wohnzimmereinrichtung, um endlich mal wieder schöne Gefühle erleben zu können. Negative Gefühle sind scheinbar das Kind, das keiner haben wollte, weshalb es die schönsten Kleider bekommt. Auch ich kenne Ablenkung von negativen Gefühlen durch Konsum und Essen. Es lohnt sich, mal den Werbeslogans von Möbelhäusern, Ferienanbietern oder Lebensmittelhändlern bewusst zuzuhören. Die Werbung kennt unsere Sehnsüchte und damit auch unsere negativen Gefühle besser als wir selbst. Und für alle, die nicht konsumieren wollen, die nicht locker lassen und steif darauf beharren, dass es aber ein Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz oder zumindest eine gewisse Unzufriedenheit gäbe, für diese Menschen gibt es garantiert ein passendes Coaching- oder Weiterbildungsprogramm mit Namen wie „In 12 Modulen zur Selbstentfaltung“, welches nur deshalb meist nicht funktioniert, weil man es angeblich nicht richtig durchgeführt hat oder vorab noch das Basismodul absolvieren muss. Bildung ist mittlerweile auch ein Markt, der  Konsumgüter in Form von Coachings und Seminaren anbietet.

Auch ich bin übrigens lange zusammen gezuckt bei der Frage „Sind sie teamfähig?“ oder der Feststellung „Du bist das Problem, weil Du immer alles so genau nimmst, nicht die Fünf gerade sein lassen kannst.“ Am Ende ist man immer der Dumme, wenn man ein negatives Gefühl hat und darüber sprechen möchte. Trauma löst Scham UND Wut in einer Person aus. Scham zieht Abwertung an wie Licht die Motten anzieht. Und irgendwann platzt einem der Kragen. Man teilt selber aus. Und dann schämt man sich erneut, nicht nur für das früher oder später erlittene Trauma im Leben, sofern einem das bewusst ist, sondern auch für die unbeherrschte Reaktion, die man oft selbst nicht richtig versteht. Nicht bearbeitetes Trauma arbeitet unbewusst in uns.

Eine traumatisierte Gesellschaft wertet sich ständig gegenseitig ab und hält genau damit die Wunden offen.

Dann ist es vielleicht doch besser, das Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz runter zu schlucken, auf Distanz zum anderen zu gehen, sich schon mal nach einer neuen Wohnzimmereinrichtung, einem neuen Partner oder einem neuen Job umzuschauen? Ich denke nicht, dass das eine Lösung ist.

Hinschauen und Gefühle bei sich und anderen zulassen, ist ein guter Anfang.

Wir gehen oft Beziehungen ein, gehen aber   gleichzeitig   einer echten tiefen und anhaltenden Verbindungen privat wie beruflich instinktiv aus dem Weg, weil echte tiefe Gespräche, zu denen es in solchen Verbindungen kommen kann, weh tun können, insbesondere wenn man noch unverarbeitetes Trauma mit sich herum schleppt. Und in einer traumatisierten Gesellschaft, tragen halt viele Menschen solche traumatisierten und nicht bearbeiteten Anteile mit sich herum.

Wir sind die Kinder und Kindeskinder der Menschen, die den zweiten Weltkrieg hautnah miterlebt haben. Alles, was die Eltern und Großeltern nicht besprochen, nicht verarbeitet haben, tragen wir weiter mit uns herum. Das ist den meisten Menschen, meines Erachtens, nicht bewusst. Mag sein, dass an dieser Stelle der eine oder andere widerspricht. Widersprechen Sie mir gerne. Meine Alltagserfahrung ist eine andere. Die Art, wie wir Beziehungen gestalten, spricht Bände. Aber, wenn man es nicht anders kennt und keine Kontrollgruppe hat, sagt man sich halt: „So isses. Und so isses normal. Ich kenne es nicht anders. Das machen doch alle so.“

Es ist so normal, in unserer Gesellschaft, nicht vertieft über negative (und auch positive) Gefühle zu reden. Alleine die Bezeichnung „negative Gefühle“ klingt schon wenig einladend. Und es ist auch so normal, Menschen in dem Moment, wo sie gegen jede Empfehlung nicht nur über negative Gefühle reden wollen, sondern diese sogar live und in Farbe zeigen, abzuwerten, oder noch schlimmer, zu ignorieren, weil man sich verunsichert fühlt, nicht weiß, wie man damit umgehen soll. Gefühle scheinen ansteckend zu sein. Da ist Vorsicht geboten. Ich persönlich kann mich an viele solcher Momente erinnern, wo Menschen nicht gern hören wollten, wovor ich Angst hatte, was und wer mich verletzt und wütend gemacht hatte, beruflich wie privat. Mit geäußerter Angst und Trauer macht man(n) sich ganz schnell lächerlich. Mit Wut hingegen wird ein Mann von anderen als stark bis beängstigend wahrgenommen. Ein Mann, der wütend agiert, wird eher als kraftvoll und temperamentvoll eingeschätzt. Eine Frau wird mit Wut dann akzeptiert, wenn sie bereits in einer (männlichen) Führungsrolle ist. „Sie“ muss schließlich ihren „Mann“ stehen. Hat sie keine Führungsrolle, wird sie abgewertet oder befördert. Dem wütenden Mann wird eher unterstellt, er habe schließlich einen wichtigen Auftrag zu erfüllen. Der Frau wird eher ein Mangel unterstellt, den ich hier nicht näher bezeichnen möchte. Darin spiegeln sich sehr starre Rollenvorstellungen von Mann und Frau in unserer Gesellschaft wider. Ängstliche Frauen, die bei einer Autopanne bezaubernd aussehen, erfüllen ein bestimmtes Klischee. Impulsive Männer mit Holzfällerhemd erfüllen zumindest auf einer Baustelle ein anderes Klischee. Menschen mit ausgeprägten negativen Gefühlen werden unter bestimmten Umständen glorifiziert. Der bezaubernd aussehenden Frau mit Autopanne wird schnell und gerne geholfen. Aber wenn die ängstliche Frau eine Vorgesetzte ist und der impulsive Mann mit Holzfällerhemd ein Kunde in einem Beratungsbüro ist, dann kann die Bewertung ganz anders ausfallen. Dann sind diese Gefühle vermeintlich fehlplatziert. Gefühle scheinen einen Platz zu haben. Die ängstliche Vorgesetzte hat eine Führungsschwäche und der impulsive Kunde im Beratungsbüro wird vom Sicherheitsdienst „entfernt“. Der Wunsch, über die gezeigten negativen Gefühle zu reden, wird einem mit Nachdruck verwehrt. Durch diesen vermeidenden Umgang mit negativen Gefühlen oder die Fehlinterpretation dieser Gefühle kommt es meines Erachtens oft zu bestimmten Rollenbesetzungen im Berufsleben. Eine positive Selektion von Mitarbeitern mit sehr rücksichtslosem oder überangepasstem Verhalten findet statt. In privaten Beziehungen werden negative Gefühle durch Ablenkung und Konsum vermieden. Es werden zu viele oder zu wenige Kontakte gepflegt. Beziehungen werden gar nicht mehr für die Ewigkeit antizipiert. Man hält sich alle Wege offen und lernt ständig neue Leute kennen. Oder man lebt Beziehung in sehr starren Strukturen, wo neue Informationen kaum Eingang finden, damit man sich nicht hinterfragen und mit anderen vergleichen muss. Lebensphasen mit dem weit geöffneten oder dem eher geschlossenen Muster wechseln sich auch manchmal ab. Individuelle Entwicklungen des einen oder anderen Musters in Lebensverläufen, zeichnen sich irgendwann als gesellschaftliche Strömung ab, wenn sie bei vielen Menschen gleichzeitig geschehen. Menschen wollen alles ausprobiert haben, bevor sie sich das Reihenhaus kaufen. Andere verkaufen ihr Reihenhaus nach der Scheidung, um im Wohnmobil durch die Welt zu tingeln. Man könnte denken, dass dies einfach individuelle Lebensverläufe sind, die sich zufällig so ergeben haben. Es gab Zeiten, wo Menschen zufällig viel Halt in starren Beziehungs- und Lebensstrukturen fanden. Gegenbewegungen brachen diese starren Strukturen nicht wirklich auf, weil sie Feuer mit Feuer bekämpften. Grundsätzlich gegen alles zu sein, was die Eltern vorgelebt haben, ist ja auch irgendwie rigide. Der Apfel fällt nicht zufällig neben den Stamm. Heute 80 Jahre nach Kriegsende können Menschen mit Begriffen wie Achtsamkeit und bewusster Kommunikation immer mehr anfangen, jedoch geht die weit verbreitete Bewusstheit und Selbstreflektiertheit oft zu Lasten einer wünschenswerten Verarbeitungstiefe. Zu oft  werden  wir gedacht, gefühlt und gelenkt. Um dies mit uns machen zu können, werden von vermeintlich Herrschenden wichtige Orientierungspunkte wie die eigene Geschichte, Kultur und Sprache falsch erzählt oder bis zur Unkenntlichkeit verändert. Und eigene Gefühle, die einem noch letzten Halt und Orientierung in diesem Dschungel bieten könnten, werden vom Kapitalismus ausdauernd gejagt wie ein seltenes Tier. Separierung und Orientierungslosigkeit ist gewollt.

Alles dreht sich um unsere tiefen Gefühle, insbesondere diese negativen Gefühle, die aus Trauma entstehen. Diese Gefühle wollen gesehen, gehört und bearbeitet werden. Sie machen zum Glück, solange es die Menschheit gibt, zuverlässig auf sich selbst aufmerksam. Sie sind in Wahrheit unsere Lebensversicherung. Die Zeit heilt gar nichts. Und hierfür braucht es wieder ein Bewusstsein, dass Gefühle wertvoll sind, auch solche, die aus Trauma entstehen. Ich persönlich habe dafür mehr als ein halbes Leben gebraucht, um dies zu verstehen. Als junge Frau habe ich nicht gewusst, dass viele meiner Gefühle, negativ wie positiv, Ausdruck meines Traumas waren. Heute weiß ich, dass ich mit dieser Einschätzung, die ich damals hatte, in „guter Gesellschaft“ war. Den meisten Menschen geht das so, bis sie irgendwann ihr eigenes Trauma erkennen.

Wir sind eine traumatisierte Gesellschaft, und die Arten und Ausprägungen von Trauma sind so vielfältig und den meisten Menschen unbekannt wie die Namen der Blumen auf einer Sommerwiese.

Wenn man diesen Satz wirken lässt, dann stellt sich doch die Frage:

Wie sieht denn ein gesunder Umgang mit negativen (und positiven) Gefühlen aus?

Reicht es aus, wenn man die Namen aller Wiesenblumen auswendig lernt, damit man jedes Trauma genau bestimmen kann? Oder geht es mehr um das Fühlen und weniger um das Wissen?

Den gesunden Umgang mit meinen Gefühlen habe ich nicht durch Theorie und Bücher erlernt, sondern durch den Alltag, durch die (emotionalen) Reaktionen meiner Mitmenschen und durch das bewusste Spüren und Zulassen meiner eigenen Gefühle. In Stufen lernte ich meine Gefühle immer besser kennen und mit ihnen umzugehen. Je besser ich sie kannte, umso lieber waren sie mir. Und ich lerne sie immer noch weiter und besser kennen. Das ist ein Prozess.

Traumabearbeitung ist anfangs ein anstrengender Prozess. Man sollte das langsam angehen. Aber diese Arbeit ist sehr lohnenswert, weil sie einem viele glückliche Momente, Kraft und Lebensfreude schenkt. Reden wird dadurch leichter und bringt in allen Lebensbereichen Fortschritte. Manchmal tut Reden auch weh (siehe Titel), aber zeitgleich, und auch langfristig gesehen, wird das Leben schöner durch Traumabearbeitung. Es geht nicht um Schmerzvermeidung, sondern darum, mit dem Schmerz gut umgehen zu können. Denn dadurch wird er letztlich kleiner und verwandelt sich zur Wiesenblume. Es geht um Verwandlung durch Fühlen. Die Erfahrung, dass man Trauma bearbeiten kann, erzählt mir so viel über dieses Leben, wie stark es ist, wie sehr es uns liebt und welche Blüten daraus wachsen können. Viele schöne Dinge, die wir täglich sehen, sind aus bewältigtem Trauma oder dem Wunsch, Trauma zu bewältigen, entstanden.

Der Schmerz lehrt uns Demut vor dem Leben und kreiert nebenbei die schönsten Lieder und Kunstwerke. Trauer und Verlust betonen den Wert der Dinge. Ärger und Wut bringen uns in Wallungen und stellen die Energie bereit, die man manchmal braucht, um Berge zu versetzen. Ängste sind das Tor zum Glück. Schuld und Scham lehren uns Vergebung. Neid und Eifersucht lassen unseren Selbstwert wachsen, wenn wir uns ihnen stellen. Und Freude, Glück und Ekstase machen uns dankbar, großzügig und optimistisch.

Wenn wir diese Gefühle wieder zulassen, dann können wir gar nicht anders als reden. Wir reden dann wieder vertieft miteinander, weil es gut tut, weil es entlastet, weil es Nähe zu anderen vielleicht erstmalig aufbaut und dann zu einem dicken Band verstärkt bis ein großes stabiles Netz daraus entsteht, welches Menschen, die gerade Halt benötigen, diesen bieten kann.

Wir reden dann wieder miteinander, weil es gut tut.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na antenam.net

18.12.2024 / Autor: Ana Nives Radović

---

Ako ste makar djelić vremena proveli u svijetu digitalnog novca, vjerovatno ste naišli na termin HODL – uvijek napisan velikim slovima tako da na prvi pogled djeluje kao riječ sa slovnom greškom. Zapravo i jeste riječ o slovnoj grešci i to onoj koja je nastala na današnji dan prije 11 godina, a koja je uspjela ne samo da obezbijedi mjesto u istoriji svijeta novca, već i da postane naziv za jedan potpuno drugačiji pristup sredstvima koja posjedujemo.

Nespretno napisana riječ „hold“ (eng. držati, zadržati) u poruci na jednom forumu evoluirala je u akronim HODL – akronim za Hold On for Dear Life (doslovno – drži se za život, tj. drži se kao da ti život zavisi od toga), predstavlja poziv na akciju – ili, tačnije, „neakciju“ za vlasnike kriptovaluta da odole iskušenju prodaje tokom tržišnih padova. Riječ je o shvatanju da je ovaj oblik digitalne imovine bolje vremenski što duže imati u vlasništvu, kako bi se sačekao mnogo povoljniji trenutak za prodaju nego prodati ih u vremenu kada je situacija na tržištu loša.

Greška koja je postala pokret

Priča počinje 18. decembra 2013. godine, kada je cijena bitcoina tada počela da pada, a samo tokom toga dana se sa 682 na 522 dolara. Korisnik foruma pod imenom GameKyuubi objavio je sada već legendarni post pod naslovom „I AM HODLING“. Bila je to greška u kucanju, jer se na osnovu sadržaja poruke vidi da je krenuo da napiše „holding“ (držim), ali umjesto da se ispravi sebe, prigrlio je grešku, šaljivo govoreći o svom nedostatku vještina za trgovanje i zašto „bez obzira na sve“.

Bitcoin zajednica brzo je prihvatila ovaj izraz kao dio slenga. Pogrešno napisana riječ odjeknula je internet prostranstvima, a vremenom je prerasla u simbol šire filozofije – ne paniči, ne prodaj i ne dozvoli da kratkoročna nestabilnost poljulja tvoje uvjerenje. Od kasnonoćnog posta na forumu, HODL je postao poklič za vlasnike bitcoina (i drugih, u to vrijeme malobrojnih digitalnih valuta zanemarive vrijednosti) širom svijeta.

HODL-ovanje i HODL-eri

U suštini, HODL-ovanje je strategija zadržavanja kriptovaluta tokom tržišnih uspona i padova, zasnovana na uvjerenju da će cijene vremenom rasti. Umjesto impulsivnog reagovanja na tržišne fluktuacije, HODL-eri se posvećuju svojim investicijama na duže staze.

Ovaj pristup posebno je koristan za početnike, koji možda nemaju dovoljno stručnosti ili hrabrosti da se nose sa svakodnevnim trgovanjem (u čemu su često neuspješni i dugogodišnji vlasnici digitalnih novčića). Sam GameKyuubi u svom originalnom postu priznao je da samo najvještiji trgovci treba da pokušaju da „igraju igru“ tokom tržišnih padova. Za ostale, HODL-ovanje nije samo sigurnije, već je često i pametnije.

Filozofija HODL-ovanja zasnovana je na povjerenju – u budućnost kriptovaluta, u eventualni oporavak tržišta i u korist koju donosi strpljenje. To je odbijanje da se prodaje kada cijene naglo padnu – nepokolebljivo uvjerenje da su padovi privremeni i da nakon njih slijedi rast.

Zakon tržišta pokazuje da što drže HODL-ujete to se ova strategija više isplati, a cijena bitcoina u njegovoj šesnaestogodišnjoj istoriji je nesumnjivo najbolji dokaz za to. Trgovanje zahtijeva mnogo učenja, truda, vremena provedenog u praćenju svakog mogućeg signala, dok je kod HODL-ovanja važno samo da se „ne predate“.

Ako ste prethodnih godina nešto platili bitcoinom (a trgovci širom svijeta su to omogućili upravo da bi vas naveli da ih umjerite ka njima) vjerovatno ste zažalili, jer danas dok je njegova vrijednost i u dolarima i u eurima šestocifrena, ono na što ste ih potrošili ipak izgleda kao nešto što je trebalo platiti fizičkim novcem (kojeg je svakako „pojela inflacija“).

Pouzdane kriptovalute, a tu se prije svega misli na bitcoin, iako veoma volatilne bilježe trend rasta na duge staze, pa HODL-ovanje znači strpljenje u vremenu neizvjesnosti s idejom o koristi na duži rok, čak i kada su godine loše, kao što su bile 2014, 2017. i 2022. Na primjer, u periodu od 20. maja do 20. juna cijena bitcoina kliznula je sa 29.000 na 18.000 dolara, a upravo u tom trenutku mnogi su odlučili da količinu koju posjeduju prodaju ili je potroše plaćajući ovom digitalnom valutom (i pokajali se zbog toga).

HODL naspram drugih strategija

HODL-ovanje se razlikuje od aktivnijih strategija, poput kupovine po niskoj cijeni i prodaje po visokoj, jer dok trgovci pokušavaju da tempiraju tržište radi brze zarade, HODL-eri ostaju dosljedni svojoj odluci da se ne oslobađaju svoje imovine ni u najnoepovoljnijim trenucima. HODL-eri ne pokušavaju da predvide kretanje cijena – jednostavno čuvaju svoja sredstva, svjesni toga da će strpljenje na kraju donijeti rezultat.

Naravno, HODL-ovanje ima i svoje nedostatke. Za razliku od trgovaca koji mogu da povećaju svoj kapital kroz stratešku kupovinu i prodaju, HODL-eri zavise od vremena provedenog u čekanju na dugoročne rezultate. Pored toga, masovno HODL-ovanje može usporiti cirkulaciju kriptovaluta na tržištu, smanjujući ukupnu ekonomsku aktivnost – drugim riječima, kada bismo svi bili HODL-eri odnos ponude i tražnje bi bio veoma destimulišući i to bi oborilo cijenu.

Na sreću, trgovaca ima mnogo – dovoljno da tržište stalno bude aktivno i dinamično, no za one koji nemaju vremena, vještine ili sklonost ka riziku koji nosi trgovanje, HODL-ovanje ostaje jednostavan, ali veoma efikasan pristup.

Filozofija HODL-ovanja

HODL-ovanje je više od investicione strategije – to je način razmišljanja koji obuhvata otpornost, strpljenje i vjerovanje da su kratkotrajno suzdržavanje i nepokolebljivost u odluci da se sredstva sačuvaju vrijedna dugoročnog dobitka. Bilo da cijena bitcoina raste ili pada je, filozofija HODL-ovanja ostaje ista – ostanimo dosljedni, vjerujmo procesu i gledajmo u budućnost.

Jedan od ključnih razloga zašto većini ljudi ovakav pristup dugo nije bio razumljiv je zbog toga što su čitav sistem novca prihvatili u uvjerenju da on vremenom devalvira. Vjerovatno ste makar jednom razmatrali ponudu oročene štednje i procijenili da vam količina novca koju želite da položite neće donijeti onaj prinos koji će očuvati njegovu kupovnu moć nakon određenog broja godina, jer je kontinuirano doštampavanje novca podupiralo tu tvrdnju.

Dakle, ne treba da vas zavara sve ono što znate o novcu kao takvom, budući da bitcoin (na kojem je u ovom serijalu poseban fokus, jer mnoge druge kriptovalute ipak češće razočaraju nego što oduševe) nije novac, već samo ima neka svojstva novca. Posmatrajte ga radije kao imovinu – npr. kao nekretninu za koju sigurno želite da prodate onda kada je situacija stabilnija i kada su mnogo veće šanse da pronađete kupca kojem ćete je prodati po višoj cijeni.

U svakom slučaju, ako se u vašem digitalnom novčaniku već nalazi poneki satoshi (stomilioniti djelić bitcoina), kada tržište ponovo uđe u nepovoljnu fazu i zavlada prolazna panika, sjetite se onoga što je napisao GameKyuubi. HODL nije samo izraz – to je način da se prebrode oluje i izazovi koje nestabilno tržište nosi.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni rad

Apstrakt

Kriptovalute (engl. "cryptocurrency") su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene. Veliki broj ljudi, uključujući i IT stručnjake i programere ne znaju mnogo o ovoj temi, a šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina. Tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi. Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Utopistička ideja da matematika i fizika mogu rešiti društvene probleme započela je svoj život kroz pojavu bitkoina. Genijalna ideja po kojoj funkcioniše bitkoin zasnovana je na tehnologiji blokčejna, čiji kapacitet doseže daleko iznad kripto valuta. Iako se još uvek vode polemike ko stoji iza pseudonima Satoši Nakamoto, njegova zaostavština ima potencijal da promeni svet. Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica. Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. U radu su predstavljeni osnovni principi na kojima su zasnovani bitkoin i druge kriptovalute, pojašnjen odnos između blokčejna i bitkoina.

1 UVOD

Ideal o novcu koji se ne oslanja na centralne institucije (koje mogu propasti, ali i koje vrše nadzor nad korisnicima), postojao je decenijama. U digitalnom svetu prvi ga je uobličio pisac naučne fantastike Nil Stivenson 1999. godine u svojoj noveli Kriptonomikon. On je opisao podzemni svet koji funkcioniše zahvaljujući digitalnom zlatu zasnovanom na kriptografiji, pri čijoj upotrebi korisnici ne moraju odavati ko su i šta su (Popper, 2016).

Kriptovalute (engl. cryptocurrency) su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene (Jovanović, 2014).

Da bi se razumeo nastanak i funkcionisanje kriptovaluta, neophodno je sagledati ih iz različitih uglova na kojima su one bazirane: matematici, sociologiji, ekonomiji, pravu i politici. To je verovatno i glavni razlog zbog koga veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne znaju mnogo o ovoj temi. Takođe, šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina.

Sve kriptovalute su bazirane na jedinstvenom nizu brojeva za svaku jedinicu valute, koje korisnici mogu jedni drugima slati preko mreže. U prošlosti su se ti nizovi mogli lako kopirati i trošiti više puta, zbog čega nisu imali vrednost. Kriptograf Dejvid Čaum je taj problem rešio stvaranjem jedinstvene centralizovane knjige, u kojoj su se čuvale beleške o transakcijama svakog korisnika, čime ni jedna jedinica valute više nije mogla da se nalazi na dva mesta istovremeno (Bertlet, 2016).

Kriptovalute svoj nastanak duguju težnjama levo orijentisanih utopističkih posvećenika IT tehnologija koji su sanjali o univerzalnom novcu koji bi svako mogao da poseduje i troši, čija je vrednost onolika koliko su korisnici voljni da plate (na principu ponude i potražnje), ali pre svega na liniji fronta za onlajn anonimnost i slobodu, bez cenzure i nadzora. Pojavi bitkoina prethodio je Sajberpankerski manifest Done Haravej (Haraway, 1985) koji počinje rečima: „U elektronsko doba, privatnost je neophodan uslov za postojanje otvorenog društva“.

Kriptovalute su univerzalni novac koji se može koristiiti bilo gde u svetu, one su lako prenosive i teško se krivotvore.

Neki podaci pokazuju da tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi.

Prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije celokupni unutrašnji promet u Republici Srbiji izražava se u dinarima, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. „Zakonom o platnom prometu propisano je da se poslovi platnog prometa obavljaju u dinarima, a Zakonom o deviznom poslovanju da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, a izuzetno se može vršiti i u devizama u slučajevima koji su propisani ovim zakonom“ (NBS, 2014).

Tržište kriptovaluta u Srbiji postoji, sve je veći broj rudara. Iako trgovanje kriptovalutama nije nelegalno, Narodna Banka Srbije - NBS je u više saopštenja navela da one ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Takođe, zbog toga što ih ne izdaje centralna banka, NBS za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji (NBS, Politika – u vezi s bitkoinom, 2017).

Ukoliko kriptovalute promatramo kao novac onda njihove tranksakcije mogu biti upitne shodno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, gde je propisana obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca, kao što su identifikacija stranaka koje trguju preko tih platformi, uzimanjem kopije ličnog dokumenta. Kako poslovanje platformi na kojima se vrše transakcije kriptovalutama nije zakonom regulisano u Republici Srbiji, a uglavnom ni u uporednom pravu, a čl. 552. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije ((„Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja) predviđa razmenu robe kao jedan od načina trgovine, otvara se put ka legalnoj trgovini kriptovalutama (Bubanja, 2017).

Praksa je pokazala da su se korisnici kriptovaluta kada su imali problem sa njima, obraćali vlastima i njihovim regulatornim telima, zbog čijeg su zaobilaženja i smišljeni. Nažalost, korisnici ne uživaju pravnu zaštitu čak i kada je reč o trgovini putem registrovanih privrednih subjekta.

2 BITKOIN

Prva decentralizovana kriptovaluta koja se pojavila je bitkoin (eng. „Bitcoin“). Termin bitkoin označava istoimenu organizaciju, softver i protokol, kao i jedinicu mere ove kriptovalute (skraćeno BTC) (Bertlet, 2016). Koncept na kome se zasniva bitkoin prvi put je predstavljen 2008. godine u članku "Bitcoin: A Peerto-Peer Electronic Cash System", a u januaru 2009. godine bitkoin je pušten u promet. Njegov tvorac nije poznat do danas i krije se iza pseudonima Satoši Nakomato. Novu vrstu digitalne kriptovalute formirao je tako što je stvorio distribuirani sistem verifikacije. Bitkoin nastaje u procesu koji se naziva „rudarenje“ (engl. mining). Njegova jedinstvenost je u tome što je decentralizovana valuta, iza koje ne stoji nijedna država, niti banka. Bitkoin je digitalna valuta, koja nastaje i čuva se elektronski. Kriptovalute u cilju maksimizacije bezbednosti, upotrebljavaju metod - dokaz o radu (engl. proofof-work), metod baziran na informacijama koje je teško stvoriti, ali koje ostalim učesnicima u rudarenju obezbeđuju laku proveru i verifikaciju transakcija.

Kriptovalute se čuvaju na bitkoin adresama za koje ključ predstavlja jedinstven niz slova i brojeva. Svaka transkacija bitkoinom se beleži u blokovima koji se zovu blokčejn. Transakcije se hronološki ređaju u blokove, u svakom se nalazi digitalni potpis prethodnog bloka, time se uređuje redosled i garantuje da novi blok može da se pridruži lancu samo ako počne na mestu na mestu završetka prethodnog. Jedan od osnovnih činilaca bezbednosti bitkoina je da se kopija svake izvedene transakcije beleži na svakom nalogu na kome je instaliran bitkoin softver. Blokčejnove neprekidno verifikuju računari svih korisnika softvera, tako sistem zna u bilo kom trenutku, koliko bitkoina svaki korisnik u svom novčaniku poseduje. Novčanik je program koji služi za slanje, primanje i skladištenje kriptovaluta. Digitalni novčanik sadrži prikaz količine kriptovalute koju korisnik poseduje, zapise o svim njegovim transakcijama, korisnički tajni ključ i njegove adrese (Bertlet, 2016). Novčanik je moguće instalirati na računar, mobilni telefon i tablet.

Falsifikovanje bitkoina nije moguće, jer iako vlasništvo može da se menja ono se ne može nikada duplirati (Bertlet, 2016). On je pseudoanoniman, bitkoin mreža čuva sve podatke o svakoj transakciji koja se dogodila unutar mreže. Svako ko ima bitkoin softver i adresu na bitkoin mreži, može videti koliko novca ima na mreži, ali ne i kome oni pripadaju. Za razliku od otvaranja računa u bankama, otvaranje bitkoin računa (adrese) je brzo, bez troškova i „papirologije“. Jedna od glavnih prednosti bitkoin mreže je brzina transakcija.

Svako ko snagu svog računara posveti verifikaciji transakcija u blokčejnu može biti „rudar“. To je proces dodavanja transkacija u registar svih bitkoin transkacija. Rudarenje čini rešavanje matematičkog algoritma za čije se uspešno rešavanje dobija određena količina bitkoina.

Iako bitkoin ima reputaciju nestabilnosti, velikih fluktuacija i nezakonitog poslovanja, čemu mnogi pridodaju i urušavanje tradicionalnog koncepta nacionalnih država, ipak većina se slaže u tome da je njegova pojava najvažnija nova ideja od stvaranja Interneta (Vigna & Casey, 2016).

Razloga za uspeh bitkoina ima više. Finansijska kriza povoljno je uticala na njegov razvoj, poverenje u postojeći finansijski ali i politički sistem je bilo poljuljano i brojni korisnici su u njemu prepoznali drugačije rešenje.

Anonimnost koju pruža prilikom transakcija jedan je od ključnih razloga njegovog uspeha. Prilikom digitalnog plaćanja bitkoinom u većini slučajeva nije potrebno davanje ličnih podataka. Ovakva vrsta anonimnosti, nažalost pogodovala je i usponu tamne strane upotrebe i popularnosti bitkoina u kriminalnim krugovima.

Računi u bitkoinu nisu opterećeni visokim bankarskim dažbinama.

Takođe, nije beznačajan ni potencijal plaćanja izdataka koji su manji od trenutnih ograničenja u konvencijalnim transakcijama na internetu (npr. naplata čitanja jednog novinskog članka ili preskoči reklamu, koji koštaju manje od 20 ili 30 centi kolika je najmanja transakcija) (Popper, 2016).

Kao što su svi učesnici na internetu povezani protokolima (TCP/IP, FTP, SMTP, HTTP i dr.) zahvaljujući kojima mogu međusobno da komuniciraju, bitkoin je stvorio svoje softverske protokole koji uređuju funkcionalna pravila upravljanja sistemom.

Bitkoin je omogućio novi način stvaranja, čuvanja i transfera novca.

Od svog nastanka bitkoin se unapređivao, podržan od internet zajednice, posebno od posvećenika slobodi interneta i anonimosti, mnogi od problema koji su uočeni su rešavani zajedničkim naporom internet zajednice.

3 BLOKČEJN

Blokčejn (engl. blockchain) nije samo bitkoin, on je tehnologija za koju mnogi predviđaju da će promeni svet (OECD, 2018).

Ukoliko bismo pojednostavljeno opisivali blokčejn mogli bismo da kažemo da je to nova vrsta baze podataka, iako bi to bilo pojednostavljeno objašnjenje slično kao kada bi smo imejl (email) opisali kao novi način za slanje pisama.

Iako blokčejn jeste nova vrsta baze podatka, to ne objašnjava u dovoljnoj meri genijalnost načina na koji funkcioniše.

Kada bilo gde i bilo kada položimo novac, oslanjamo se na zapis u bazi podataka treće strane, banke, firme i sl. Poverenje u banke zasnovano je na zakonu koji reguliše rad banke, poverenju u državu da će u slučaju propasti banke država nadoknaditi klijentima njihov ulog.

Kada plaćamo on line usluge ili vršimo neku drugu transakciju kreditnim karticama, poklanjamo poverenje kompanijama koje posreduju u našem plaćanju (Mastercard, VISA i dr.) koje za to uzimaju određenu materijalnu nadoknadu. Čak i prilikom tradicionalnih oblika plaćanja gotovinom u papirnom novcu, mi dajemo papir na kome je ispisana vrednost za koju prodavac veruje da će mu biti isplaćena (ili garantovana) od strane vlade koja ju je štampala. Digitalno plaćanje zbog prisustva trećih strana (banke, kreditne kompanije i dr.) uvek je bilo moguće pratiti. I kod plaćanja gotovinom klijenti veruju bankama i kreditnim kompanijama koje rukovode platnim karticama, da imaju pouzdane baze podataka. I vlade država veruju da banke i kreditne kompanije vode baze podataka koje su tačne i pouzdane.

Baze podataka sadrže mnoštvo ličnih podataka, od npr. medicinske dokumentacije u domu zdravlja koja sadrži važne informacije o nama i našem zdravstvenom stanju, kada smo i od koje bolesti bolovali, koje lekove smo koristili i sl. I druge baze podataka sadrže mnoštvo naših ličnih podataka koje su važne ne samo za nas, već i za državu, grad, privredu, druge građane itd.

Osim što omogućava anonimne i sigurne transakcije, blokčejn ima i potencijal da sačuva sve vredne informacije, od podataka o rođenim i umrlim, preko osiguranja, do katastara nepokretnosti, pa čak i glasova (Tapscott, 2018).

Sagledavši mogućnosti koji blokčejn nudi u transformaciji industrija i tržišta, povećanju transparentnosti i poverenja između građana, kao i olakšanom pristupu tržištu (uz bolju efikasnost transakcija), ali i rizicima koje sa sobom nosi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD organizovala je od 4. do 5. septembra 2018. godine Forum politike OECD-a za blokčejn. To je bila ujedno i prva glavna međunarodna konferencija na kojoj se razmatrao uticaj blokčejna na aktivnosti vlada i javnih prioriteta. Forum se bavio prednostima i rizicima blokčejna za ekonomiju i društvo, pokušajem određivanja adekvatnog regulatornog pristupa, kao i javnih politika prema blokčejnu.

Učesnici Foruma su diskutovali o mogućnostima globalnog ekonomskog uticaja blokčejna, njegovim implikacijama na privatnost i sajber bezbednost, upotrebi blokčejn tehnologija za povećanje inkluzivnosti, njegovoj upotrebi u promovisanju zelenog rasta i održivosti, kao i jačanju kapaciteta javne uprava i primene u praksi (OECD, 2018).

4 ZAKLJUČAK

Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo.

Svaki korisnik bitkoina ima potpunu kontrolu nad novcem na svom računu (adresi), jedino osoba sa privatnim ključem može pristupiti bitkoinima na toj adresi. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica.

Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. Zahvaljujući peer-to-peer komunikaciji i kriptografiji, povezivanje bitkoin transakcija sa osobom u stvarnom životu je veoma teško. To je u ujedno možda i njegova najveća mana, jer su oporezivanje i nadzor nad korisnicima krajnje teški.

Garancija vrednosti bitkoina osmišljena je po uzoru na plamenite metale kojih ima ograničeno u prirodi. Zbog toga je Satoši u kodu bitkoina odredio da ih ima maksimalno 21 milion, te da ukoliko bitkoin protokol ostane isti, poslednji bitkoin će biti izrudaren 2140. godine.

Do sada je izrudareno oko 17 miliona bitkoina, što znači da je ostalo 4 miliona, ili oko 19%. Do sada je bitkoin uspeo da prevlada sve krize koje su ga zahvatile (u više slučajeva nestajali su iznosi koji su dostizali i 400 miliona dolara). Kakva god sudbina bitkoina bila u budućnosti, njegova uloga se neće moći zanemariti, prvenstveno zbog toga što je zahvaljujući njemu iznedren blokčejn. Bez obzira na skepticima u vezi sa kriptovalutama, teško se mogu osporiti mogućnosti koje blokčejn pruža, pre svega u zaštiti baza podatka.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Gigi / Prevod na srpski: Plumsky

---

Postoji sveto carstvo privatnosti za svakog čoveka gde on bira i pravi odluke – carstvo stvoreno na bazičnim pravima i slobode koje zakon, generalno, ne sme narušavati. Džefri Fišer, Arhiepiskop Canterberija (1959)

Pre ne toliko dugo, uobičajen režim interneta je bio neenkriptovan običan tekst (plain text). Svi su mogli špiunirati svakoga i mnogi nisu o tome ni razmišljali. Globalno obelodanjivanje nadzora 2013. je to promenilo i danas se koriste mnogo bezbedniji protokoli i end-to-end enkripcija postaje standard sve više. Iako bitcoin postaje tinejdžer, mi smo – metaforično govoreći – i dalje u dobu običnog teksta narandžastog novčića. Bitcoin je radikalno providljiv protokol sam po sebi, ali postoje značajni načini da korisnik zaštiti svoju privatnost. U ovom članku želimo da istaknemo neke od ovih strategija, prodiskutujemo najbolje prakse, i damo preporuke koje mogu primeniti i bitcoin novajlije i veterani.

Zašto je privatnost bitna

Privatnost je potrebna da bi otvoreno društvo moglo da funkcioniše u digitalnoj eri. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatna stvar je nešto što neko ne želi da ceo svet zna, a tajna stvar je nešto što neko ne želi bilo ko da zna. Privatnost je moć da se čovek selektivno otkriva svom okruženju.

Ovim snažnim rečima Erik Hjus je započeo svoj tekst Sajferpankov Manifesto (Cypherpunk's Manifesto) 1993. Razlika između privatnosti i tajanstvenosti je suptilna ali jako važna. Odlučiti se za privatnost ne znači da neko ima tajne koje želi sakriti. Da ovo ilustrujemo shvatite samo da ono što obavljate u svom toaletu ili u spavaćoj sobi nije niti ilegalno niti tajna (u mnogim slučajevima), ali vi svejedno odlučujete da zatvorite vrata i navučete zavese.

Slično tome, koliko para imate i gde ih trošite nije naručito tajna stvar. Ipak, to bi trebalo biti privatan slučaj. Mnogi bi se složili da vaš šef ne treba da zna gde vi trošite vašu platu. Privatnosti je čak zaštićena od strane mnogobrojnih internacionalnih nadležnih organa. Iz Američke Deklaracije Prava i Dužnosti Čoveka (American Declaration of the Rights and Duties of Man) Ujedinjenim Nacijama, napisano je da je privatnost fundamentalno prava gradjana širom sveta.

Niko ne sme biti podvrgnut smetnjama njegovoj privatnosti, porodici, rezidenciji ili komunikacijama, niti napadnuta njegova čast i reputacija. Svi imaju pravo da se štite zakonom protiv takvih smetnja ili napada. Artikal 12, Deklaracija Ljudskih Prava Ujedinjenih Nacija

Bitcoin i privatnost

Iako je bitcoin često opisivan kao anoniman način plaćanja medijima, on u stvari poseduje potpuno suprotne osobine. On je poluanoniman u najboljem slučaju i danas mnogima nije ni malo lako primeniti taktike da bi bili sigurni da njihov poluanonimni identitet na bitcoin mreži ne bude povezan sa legalnim identitetom u stvarnom svetu.

Bitcoin je otvoren sistem. On je javna baza podataka koju svako može da proučava i analizira. Znači, svaka transakcija koja je upisana u tu bazu kroz dokaz rada (proof-of-work) postojaće i biće otkrivena dokle god bitcoin postoji, što znači - zauvek. Ne primenjivati najbolje prakse privatnosti može imati štetne posledice u dalekoj budućnosti.

Privatnost, kao sigurnost, je proces koji je težak, ali nije nemoguć. Alatke nastavljaju da se razvijaju koje čuvaju privatnost kad se koristi bitcoin and srećom mnoge od tih alatki su sve lakše za korišćenje. Nažalost ne postoji panacea u ovom pristupu. Mora se biti svesan svih kompromisa i usavršavati te prakse dok se one menjaju.

Najbolje prakse privatnosti

Kao i sve u bitcoinu, kontrola privatnosti je postepena, korak po korak, procedura. Naučiti i primeniti ove najbolje prakse zahteva strpljivost i odgovornost, tako da ne budite obeshrabreni ako vam se čini da je to sve previše. Svaki korak, koliko god bio mali, je korak u dobrom pravcu.

Koje korake preduzeti da bi uvećali svoju privatnost:

• Budite u vlasništvu sami svojih novčića
• Nikad ne ponavljajte korišćenje istih adresa
• Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (Know your customer - KYC)
• Minimizirajte sve izloženosti trećim licima
• Upravljajte svojim nodom
• Koristite Lightning mrežu za male transakcije
• Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije
• Koristite metodu CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića

Budite u vlasništvu sami svojih novčića: Ako ključevi nisu tvoji, onda nije ni bitcoin. Ako neko drugo drži vaš bitcoin za vas, oni znaju sve što se može znati: količinu, istoriju transakcija pa i sve buduće transakcije, itd. Preuzimanje vlasništva bitcoina u svoje ruke je prvi i najvažniji korak.

Nikad ne kroistite istu adresu dvaput: Ponavljanje adresa poništava privatnost pošiljalca i primaoca bitcoina. Ovo se treba izbegavati pod svaku cenu.

Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (KYC): Vezivati svoj legalni identitet za svoje bitcoin adrese je zlo koje se zahteva od strane mnogih državnih nadležnosti. Dok je efektivnost ovih zakona i regulacija disputabilno, posledice njihovog primenjivanja su uglavnom štetne po korisnicima. Ovo je očigledno pošto je česta pojava da se te informacije često izlivaju iz slabo obezbeđenih digitalnih servera. Ako izaberete da koristite KYC servise da bi nabavljali bitcoin, proučite i razumite odnos između vas i tog biznisa. Vi ste poverljivi tom biznisu za sve vaše lične podatke, pa i buduće obezbeđenje tih podataka. Ako i dalje zarađujete kroz fiat novčani sistem, mi preporučujemo da koristite samo bitcoin ekskluzivne servise koji vam dozvoljavaju da autamatski kupujete bitcoin s vremena na vreme. Ako zelite da potpuno da izbegnete KYC, pregledajte https://bitcoinqna.github.io/noKYConly/.

Minimizirajte sve izloženosti trećim licima: Poverljivost trećim licima je bezbednosna rupa (https://nakamotoinstitute.org/trusted-third-parties/). Ako možete biti poverljivi samo sebi, onda bi to tako trebalo da bude.

Upravljajte svojim nodom: Ako nod nije tvoj, onda nisu ni pravila. Upravljanje svojim nodom je suštinska potreba da bi se bitcoin koristio na privatan način. Svaka interakcija sa bitcoin mrežom je posrednjena nodom. Ako vi taj nod ne upravljate, čiji god nod koristite može da vidi sve što vi radite. Ova upustva (https://bitcoiner.guide/node/) su jako korisna da bi započeli proces korišćenja svog noda.

Koristite Lightning mrežu za male transakcije: Pošto Lightning protokol ne koristi glavnu bitcoin mrežu za trasakcije onda je i samim tim povećana privatnost korišćenja bez dodatnog truda. Iako je i dalje rano, oni apsolutno bezobzirni periodi Lightning mreže su verovatno daleko iza nas. Korišćenje Lightning-a za transakcije malih i srednjih veličina će vam pomoći da uvećate privatnost a da smanjite naplate svojih pojedinačnih bitcoin transakcija.

Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije: Proveravanje adresa na javnim blok pretraživačima povezuje te adrese sa vašim IP podacima, koji se onda mogu koristiti da se otkrije vaš identitet. Softveri kao Umbrel i myNode vam omogućavaju da lako koristite sami svoj blok pretraživač. Ako morate koristiti javne pretraživače, uradite to uz VPN ili Tor.

Koristite CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića: Pošto je bitcoin večan, primenjivanje saradničkih CoinJoin praksa će vam obezbediti privatnost u budućnosti. Dok su CoinJoin transakcije svakovrsne, softveri koji su laki za korišćenje već sad postoje koji mogu automatizovati ovu vrstu transakcija. Samourai Whirlpool (https://samouraiwallet.com/whirlpool) je odličan izbor za Android korisnike. Joinmarket (https://github.com/joinmarket-webui/jam) se može koristiti na vašem nodu. A servisi postoje koji pri snabdevanju vašeg bitcoina istog trenutka obave CoinJoin tranzakciju automatski.

Zaključak

Svi bi trebalo da se potrude da koriste bitcoin na što privatniji način. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatnost je ljudsko pravo i mi svi trebamo da branimo i primenljujemo to pravo. Teško je izbrisati postojeće informacije sa interneta; a izbrisati ih sa bitcoin baze podataka je nemoguće. Iako su daleko od savršenih, alatke postoje danas koje vam omogućavaju da najbolje prakse privatnosti i vi sami primenite. Mi smo vam naglasili neke od njih i - kroz poboljšanje u bitcoin protokolu kroz Taproot i Schnorr - one će postajati sve usavršenije.

Bitcoin postupci se ne mogu lako opisati korišćenjem tradicionalnim konceptima. Pitanja kao što su "Ko je vlasnik ovog novca?" ili "Odakle taj novac potiče?" postaju sve teža da se odgovore a u nekim okolnostima postaju potpuno beznačajna.

Satoši je dizajnirao bitcoin misleći na privatnost. Na nivou protokola svaka bitcoin transakcija je proces "topljenja" koji za sobom samo ostavlja heuristične mrvice hleba. Protokolu nije bitno odakle se pojavio bilo koji bitcoin ili satoši. Niti je njega briga ko je legalan identitet vlasnika. Protokolu je samo važno da li su digitalni potpisi validni. Dokle god je govor slobodan, potpisivanje poruka - privatno ili ne - ne sme biti kriminalan postupak.

Dodatni Resursi

This Month in Bitcoin Privacy | Janine

Hodl Privacy FAQ | 6102

Digital Privacy | 6102

UseWhirlpool.com | Bitcoin Q+A

Bitcoin Privacy Guide | Bitcoin Q+A

Ovaj članak napisan je u saradnji sa Matt Odellom, nezavisnim bitcoin istraživačem. Nađite njegove preporuke za privatnost na werunbtc.com

Originalni tekst

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Matt Corallo / Prevod na hrvatski: Davor

---

Bitcoineri, od programera Bitcoin Core-a preko dugogodišnjih entuzijasta Bitcoina do nedavnih pronalazača /r/Bitcoina, vole razgovarati o tome kako je decentralizacija Bitcoina njegova ultimativna značajka. Doduše, rijetko vidite da netko objašnjava zašto je decentralizacija važna. Zasigurno je to zanimljiva značajka iz perspektive računalne znanosti, no zašto bi potrošači, tvrtke ili investitori marili za to? Ova objava je pokušaj da se napiše zašto je decentralizacija temelj vrijednosti Bitcoina i što je još važnije, postavi buduće objave u kojima se govori o tome kada ona to nije.

Kada Bitcoineri govore o decentralizaciji Bitcoina, prva stvar koja se pojavljuje je često spominjani nedostatak inherentnog povjerenja u treću stranu. Dok je dobro postavljeno povjerenje preduvjet za učinkovit rad mnogih sustava, jednom kada se takvo povjerenje izgubi, sustavi mogu postati nevjerojatno krhki. Uzmimo, za primjer, povjerenje u američke banke prije uspostave FDIC-a (Federal Deposit Insurance Corporation). Dok je pristup bankovnim uslugama omogućio više pogodnosti i mnogim tvrtkama učinkovitije poslovanje, poznato je da su banke propadale, pritom upropaštavajući sa sobom sva sredstva klijenata. Dok je predstavljanje FDIC-a i sličnih programa decentraliziralo povjerenje u financijske institucije s jedne strane na dvije, transakcije u velikom dijelu svijeta ne nude takvu zaštitu. Čak i uz takve programe, pojedinci nisu univerzalno zaštićeni od gubitka preko granica i preko određene vrijednosti.

U novije vrijeme, propisi koji dopuštaju pojedinim državnim dužnosnicima jednostrano oduzimanje imovine postali su uobičajeni. Naročito u SAD-u, sada zloglasna “Operacija Choke Point” i programi oduzimanja civilne imovine, omogućili su službenicima za provođenje zakona i privatnim institucijama da zapljenjuju financijsku imovinu i uskraćuju financijske usluge uz malo ili nimalo nadzora. Uklanjanje provjerenih skrbnika i stvaranje sustava s likvidnom imovinom, koja se ne može zaplijeniti, ima potencijal pružiti pouzdanije financijske usluge mnogima koji inače ne bi mogli djelovati učinkovito ili uopće ne bi mogli djelovati. Ova mogućnost da se Bitcoin ne može zaplijeniti, omogućena je samo zbog nedostatka za centraliziranim povjerenjem. Centralizirani sustavi elektroničke gotovine i financijski sustavi su pokušali pružiti takvu pouzdanost, propisi i poslovna stvarnost su to gotovo univerzalno spriječili.

Svojstvo koje je jednako važno za sposobnost Bitcoina da pruža financijske usluge zviždačima, stranim disidentima i porno zvijezdama je njegov otpor cenzuri transakcija. Sposobnost trećih strana da zaplijene imovinu rezultira izravnim i čistim novčanim gubitkom, zamrzavanje imovine može imati sličan učinak. Kada pojedinac ili organizacija više nisu u mogućnosti obavljati transakcije za plaćanje roba i usluga, njihova financijska imovina brzo gubi vrijednost. Iako Bitcoin ima vrlo dobru priču o nemogućnosti zapljene (svaka strana u sustavu nameće nemogućnost bilo koga da potroši Bitcoin bez dodanog privatnog ključa), njegova priča o otporu cenzuri je malo utančanija.

U svijetu u kojem nijedan rudar Bitcoina nema više od 1% ukupne hash snage (ili nešto drugo što je jednako decentralizirano), trebalo bi biti lako pronaći rudara koji je ili anoniman i prihvaća sve transakcije ili je u nadležnosti koja ne pokušava cenzurirati vaše transakcije. Naravno, ovo nije svijet kakav danas imamo, a cenzura transakcija jedan je od većih razloga da se ozbiljno zabrinemo centralizacijom rudarenja (za pune čvorove). Ipak, mogućnost pojedinca da kupi hash snagu (u obliku lako dostupnog starog hardvera ili u obliku njegovog iznajmljivanja) za rudarenje svoje inače cenzurirane transakcije, opcija je sve dok je pravilo najdužeg lanca na snazi ​​kod svih rudara. Iako je znatno skuplji nego što bi bio u istinski decentraliziranom Bitcoinu, to omogućuje Bitcoinu da zadrži neka od svojih anti-cenzuriranih svojstava.

Ako ste već dovoljno dugo u priči oko Bitcoina, možda ćete prepoznati gornja svojstva kao kritična za zamjenjivost. Zamjenjivost, kao ključno svojstvo svakog monetarnog instrumenta, odnosi se na ideju da vrijednost jedne jedinice treba biti ekvivalentna svakoj drugoj jedinici. Bez mogućnosti odmrzavanja/otpora cenzuri i nemogućnosti zapljene, Bitcoin (i svaki drugi monetarni sustav) počinje gubiti zamjenjivost. Trgovci i platni procesori više ne mogu razumno prihvaćati Bitcoin bez provjere niza crnih lista i mnogo truda kako bi bili sigurni da će moći potrošiti Bitcoin koji prihvaćaju. Ako povjerenje u zamjenjivost Bitcoina deformira, njegova bi korist mogla biti značajno deformirana.

Još jedno svojstvo koje proizlazi iz decentralizacije Bitcoina, je njegov otvoreni pristup. Ulagači iz Silicijske doline često ga nazivaju jednim od najzanimljivijih svojstava Bitcoina, a mnogi ga vole nazivati ​​"bez dopuštenja". Sposobnost bilo koga, bilo gdje u svijetu, sa internetskom vezom, da prihvaća Bitcoin za robu i usluge i koristi Bitcoin za kupnju roba i usluga je vrlo uzbudljiva. Opet, ovo svojstvo ovisi o decentralizaciji Bitcoina. Iako postoje mnogi centralizirani pružatelji financijskih usluga, gdje mnogi od njih promoviraju svoju dostupnost bilo kome, sama njihova prisutnost kao centraliziranog tijela koje može proizvoljno uskratiti uslugu, čini ih podložnim budućim promjenama politike iz bilo kojeg razloga. PayPal je, na primjer, utemeljen na idealima univerzalnog pristupa elektroničkoj gotovini. Međutim, zbog svoje pozicije središnje vlasti, brzo je promijenio svoje politike, kako bi udovoljio pritiscima regulatora i politikama postojećeg financijskog sustava na koji se oslanjao. Ovih dana, PayPal je nadaleko poznat po zamrzavanju računa i oduzimanju imovine uz malo ili nimalo upozorenja. U osnovi, oslanjanje na centralizirane strane za usluge nije kompatibilno s univerzalnim otvorenim pristupom u financijskom svijetu.

Primijetit ćete da se sve gore navedene kritične značajke, one koje Bitcoin čine tako uzbudljivim za sve nas, centralizirani sistemi već neko vrijeme mogu implementirati. Zapravo to se radilo i prije, u učinkovitijim sustavima od Bitcoina. Naravno, nikada nisu potrajali, gubeći kritična svojstva nakon podešavanja kako bi se popravila ova ili ona stvar, implementirajući regulatorne sustave cenzure izravno u osnovne slojeve, ograničavajući pristup rastu dobiti i potpuno gašenje. Stvarno, decentralizacija u Bitcoinu sama po sebi nije značajka, već je umjesto toga jedini način za koji znamo da održimo značajke koje želimo u sustavima kojima upravljaju ljudi.

Originalni tekst

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na worldmein.com.

Autor: World Me In⚡₿itcoin Portal

---

Najčešća pitanja o bitcoinu

Što je bitcoin

Bitcoin je najstarija i najuspješnija kripto valuta na svijetu. Bitcoin svakodnevno puni naslovnice različitih medija diljem svijeta. Dok mnogi žele samo profitirati na njegovom uspjehu, drugi su ravnodušni ili čak skeptični. Nažalost malo je onih koji ga žele razumjeti. Zato svima vama koji ste sa čitanjem došli do ovog dijela želim čestitati! 😉

Danas je svatko u mogućnosti pridružiti se peer-to-peer mreži poznatoj kao Bitcoin. Mreža omogućava da bez pomoći treće strane (banka ili posrednik), sigurno sačuvate vrijednost tijekom vremena i da tu vrijednost bilo kome u bilo kojem trenutku možete poslati. Za razliku od današnjeg “normalnog” novca, bitcoin ima fiksan i transparentan raspored stvaranja i puštanja u optjecaj i taj raspored se ne može mijenjati po potrebi. Možemo ga smatrati cash-om interneta. Maksimalna količina bitcoina koji ikada može biti proizveden i pušten u optjecaj je 21 milijun (21.000.000).

Bitcoin sa velikim početnim B se koristi kada se o Bitcoinu priča u kontekstu mreže odnosno na razini protokola dok se bitcoin sa malim početnim b koristi kada se o bitcoinu priča kao o novcu ili valuti. Isto tako, u izvornom engleskom jeziku bitcoin nema množinu. Termin bitcoin se upotrebljava i kada govorimo o jednom bitcoinu i kada govorimo o više od jednog bitcoina. Nije ispravno reći „I will send you my bitcoins“ nego se kaže „I will send you my bitcoin“ i pri tome se misli na slanje više od jednog bitcoina. Kod nas ispravno je reći poslati ću ti bitcoin a ne poslati ću ti bitcoine. S obzirom da naš jezik ima svoje specifičnosti ispravno je reći 2 bitcoina a ne 2 bitcoin. Uglavnom, bitcoin nema množinu.

Bitcoin kao digitalna valuta potaknula je mnogobrojne rasprave o tehnologiji, novcu i ulaganju. Pojedinci bitcoin vide kao najobičnije sredstvo špekulacije i opisuju ga kao samo još jedan tržišni balon, dok drugi govore o tehnološkoj inovaciji, monetarnoj revoluciji ili čak sredstvu koja nas može izbaviti iz ralja postojećeg monetarnog sustava.

Razne zemlje, poput npr. Kine, bitcoin vide kao prijetnju te su mu objavile „rat“. Neke pak druge države svijeta i njihove vlade, države poput El Salvadora, priznale su bitcoin kao zakonito sredstvo plaćanja u nadi da će to potaknuti gospodarski rast.

Zašto je bitcoin važan

Sigurno ste se zapitali barem jednom u posljednjih nekoliko godina čemu sva ta pompa oko bitcoina? Gotovo je nemoguće danas otvoriti bilo koji internetski portal s vijestima ili neku aplikaciju društvenih mreža a da vas ne dočeka neki oblik informacije koji se tiče bitcoina ili ostalih kripto valuta. Jednostavno se možete zapitati zašto bi netko želio uopće želio posjedovati bitcoin? Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan. Sve više i više ljudi shvaća da je u mogućnosti zaista posjedovati nešto što je digitalno, nešto što je nemoguće krivotvoriti i nešto što vam je nemoguće oduzeti ukoliko se sami toga dobrovoljno ne odreknete.

Bitcoin je otporan na cenzuru te omogućuje kriptografski sigurna prekogranična plaćanja. Budući da za provedbu takvih transakcija nije zadužena niti jedna osoba ili skupina (treća strana), to je prvi i jedini primjer prave deficitarne digitalne imovine. Stoga, na bitcoin ne može utjecati nijedna svjetska vlada.

Sudar svjetova

Tokom prošlosti kao sredstvo plaćanja korišteni plemeniti metali koji su kasnije zamijenjeni gotovinom u obliku kovanica i papirnih novčanica. Njihova prednost je ta da mogu biti spremljeni i trošeni neovisno o trećim stranama. Izreka “gotovina je sloboda” vrlo dobro ilustrira tu karakteristiku. Međutim, nedostatak plemenitih metala i gotovine je što ih je teško (gotovo nemoguće i potpuno nepraktično) koristiti u digitalnom internetskom prostoru. Nakon naglog rasta internetske trgovine, debitne i kreditne kartice su te koje su preuzele primat u plaćanjima u internetskom prostoru.

Danas kada velika većina ljudi koristi digitalni novac (koji se nalazi samo kao digitalni zapis na njihovim bankovnim računima) umjesto gotovine, rizici druge ugovorne strane s kojima se suočavaju rastu. Što to točno znači rizik druge strane? Ako npr. financijska institucija (banka) objavi da je postala nelikvidna, ušteđevina klijenata u tom slučaju može biti nepovratno izgubljena (bez obzira što države garantiraju da su depoziti do 100.000 eura u bankama osigurani i da će država u tako nekom slučaju namiriti taj dug svojim građanima). Ili, npr. kao što se tokom 2013. godine dogodilo na Cipru gdje je podizanje gotovine bilo ograničeno, uvedene su kapitalne kontrole i prisilno je izvlašten novac sa štednih računa građana. Jednom odlukom vlastodržaca u toj zemlji preko noći ljudi su ostali bez svoje ušteđevine. Ili, kao što je to slučaj danas u „razvijenim zapadnim demokracijama“ banka je jednostrano u mogućnosti svojem klijentu zabraniti da npr. pošalje novac svojoj obitelji na Kubu, Iran ili neku drugu zemlju. Ukoliko i uspiju svoj novac poslati kome žele, posrednička naknada (naknada treće strane za tu uslugu) će im zasigurno ostaviti gorak okus u ustima. Svi ovi i slični slučajevi predstavljaju rizik treće strane gdje su ljudi ostavljeni na milost ili nemilost sustava koji može dopustiti ali i bez objašnjenja zabraniti ovakve transakcije. Zbog sve više i više „nametnika“ poput banaka i parazitskih birokratskih institucija ljudi gube kontrolu nad svojim novcem.

S prelaskom s papirnog na digitalni novac koji je samo zabilješka na bankovnim računima, odrekli smo se kontrole nad vlastitim novcem. Ali do sada odnosno do izuma bitcoina, ovaj nedostatak je bila cijena koja se morala platiti ukoliko se željelo sudjelovati u „digitaliziranom životu“.

Bitcoin nudi rješenje za ovaj problem. Kao digitalni novac, idealan je za korištenje u digitalnom internetskom prostoru. U isto vrijeme, bitcoin se može čuvati kao digitalno vlasništvo bez potrebe oslanjanja na treće strane (banke) koja ih za nas može čuvati. Dakle, vlasnici bitcoina isti mogu čuvati u obliku privatnih ključeva. Ti privatni ključevi mogu se smatrati kao lozinke kojima se bitcoinu pristupa a koji se uvijek nalazi na blockchainu. Te privatne ključeve pojedinac može čuvati na način na koji god želi. Baš kao i gotovinu može ih spremiti ispod madraca ali puno mudrije bi bilo tih nekoliko riječi koje služe kao lozinka naučiti i zapamtiti.

Blockchain je banka. Banka koja je u vlasništvu svih nas a istovremeno nije u ničijem vlasništvu. Banka u koju nitko nema prvenstvo pristupa bez obzira koliko novca (bitcoina) u njoj ima, bez obzira odakle dolazi, koje je boje kože ili kojih je političkih ili vjerskih uvjerenja. Blockchain je banka koja nikome nikada neće niti može onemogućiti da svoj bitcoin pošalje kome god želi i kada god to želi. Blockchain nema bankarskog službenika kojemu se danas možda radi a možda i ne, koji može raditi greške u svom poslu i koji može biti potkupljen da nešto protupravno napravi. Blockchain je banka u kojoj smo svi apsolutno jednaki. Nema jednakih i jednakijih.

Savršeni trenutak

Bitcoin je nastao usred globalne financijske krize 2008/09. U prvom bloku Bitcoin blockchaina – koji se još naziva i blok nastanka (Genesis blok) – Satoshi Nakamoto ostavio je sakrivenu snažnu poruka. U toj poruci citirao je naslov objavljen 3.siječnja 2009. godine u novinama The Times koji kaže: Premijerka samo što nije odobrila drugi paket mjera kako bi se spasile banke. („Chancellor on brink of second bailout for banks“).

Satoshi Nakamoto je ovim činom izrazio svoju kritiku prema državama i političarima koji njima upravljaju a koja je zajednička svim Cypherpunksima. Tokom financijske krize 2008. središnje državne banke u optjecaj pustile su goleme količine novo isprintanog novca kako bi spasile banke. Cijenu tog spašavanja platili su obični ljudi poput mene i vas jer je naš novac i naša ušteđevina izgubila vrijednost. Vrijednost je izgubila jer je novac koji je stvoren iz ničega i dan bankama obezvrijedio naš novac koji je zarađen radom. Puštanje novca u optjecaj na ovakav način uzrokuje inflaciju a inflaciju najlakše opisujemo kao smanjenje kupovne moći. Svima je jasno i svi na svojoj koži osjećaju da 100 eura danas može kupiti puno manje nego je tih istih 100 eura moglo kupiti prije godinu dana. To je inflacija ili skriveni porez koji svi mi zajedno plaćamo. Ali mi ga plaćamo novcem koji moramo zaraditi a države i banke ga plaćaju novcem koji si stvore prema potrebi i u količinama koje su im potrebne. To je surova realnost današnjeg svijeta i to je razlog nepovjerenja Cypherpunksa u države i njihove središnje banke te je učvrstila njihovo uvjerenje da je svima potreban novac koji je apsolutno odvojen od države koja njime upravlja.

Danas, svi oni koji su u potpunosti shvatili ovo, odnosno razumjeli bitcoin ujedinjeni su u borbi, u mirnom prosvjedu kojim se traži odvajanje države od novca.

Ista situacija, samo u obimu koji je značajno veći od onoga u 2008/2009. ponovila se nakon izbijanja Covid-19 histerije. Samo u 2020., u SAD-u količina novca u optjecaju povećana je za gotovo 50%. Europska Unija nije ništa bolja po tom pitanju. Printeri novca se ne gase kako se to popularno kaže. Posljedice toga su iznimno niske kamatne stope a lako dostupan novac diže cijene svih dobara i usluga. Povećanje cijena obezvrjeđuje novac onima koji ga štede i to je inflacija.

Kako se zaštiti od obezvrjeđivanja novca

Bitcoin je pokrenut vjerojatno u najboljem mogućem trenutku. Rijetko kada je pitanje novca bilo relevantnije nego danas. Sa svojom apsolutno ograničenom količinom od 21 milijun, bitcoin predstavlja potpunu suprotnost beskrajno rastućim bilancama stanja središnjih banaka. Njegova ograničena količina predstavlja zaštitu od obezvrjeđenja vašeg novca, kao što je to slučaj sa svim danas izdanim valutama od strane centralnih banaka koje svakodnevno gube vrijednost.

Zbog svog jedinstvenog dizajna, bitcoin je stvoren da osigurava očuvanje kupovne moći tijekom dugog vremenskog razdoblja. Budući da je bitcoin sam po sebi već rijedak, u svojstvu očuvanja vrijednosti bolji je čak i od zlata. Nova količina zlata koja dolazi u optjecaj svake godine kreće se otprilike od 1-2% godišnje u odnosu na postojeću dostupnu količinu zlata. Osim toga, troškovi pohrane i „transporta“ bitcoina u usporedbi sa zlatom znatno su niži, što također dodaje vrijednost tijekom vremena.

Zaštita imovine

Još jedan problem koji bitcoin savršeno rješava je zaštita imovine. Gotovina ili zlato da bi se zaštitili od krađe moraju se pohraniti najčešće u bankovnim sefovima a to sa sobom povlači znatne troškove (posebno u slučaju zlata). Pokušajte si samo zamisliti troškove transporta i osiguranja zlata sa jednog mjesta na drugo ili iz jedne u drugu zemlju. Bitcoin je potpuna suprotnost tako nečemu. Trošak pohrane i „transporta“ bitcoina gotovo je ravan nuli. Čak i znatne količine bitcoina koje pojedinac želi premjestiti sa jednog dijela svijeta na drugi (milijarde eura vrijednosti) imaju isti trošak kao i da želi premjestiti samo nekoliko eura vrijednosti. Svaki pojedinac to može učiniti na isti način a to je da zna svoj privatni ključ s kojim pristupa svojem bitcoina a koji se najčešće sastoji od sekvence os 12 ili 24 riječi. Jednom memorirana i nakon toga fizički uništena sekvenca riječi zauvijek osigurava da vaš bitcoin ne može biti ukraden ili oduzet. Ta riječna sekvenca osigurava vaš bitcoin na blockchainu i omogućuje vam da mu pristupite bilo kada i bilo gdje na svijetu. Osigurava vam da ukoliko to želite, svoj bitcoin sa sobom ponesete i u grob.

Kako bitcoin funkcionira

Osnovna zamisao iza Bitcoin mreže je ta da je ona decentralizirana. Pod pojmom decentralizacije prvenstveno se podrazumijeva da ni jedan sudionik mreže samostalno nema mogućnost da nameće ili mijenja pravila na temelju kojih mreža funkcionira. Upravljanje mrežom je decentralizirano i moć upravljanja raspoređena je svima koji u mreži sudjeluju. Ovo je fundamentalna osobina mreže je ni jedan pojedinac, ni jedna tvrtka niti bilo koja vlada neke države nije u mogućnosti „zauzeti“ mrežu i samostalno promijeniti pravila. Pravila se mogu izmijeniti samo zajedničkim konsenzusom svih sudionika na mreži.

Veoma pojednostavljenim jezikom, funkcioniranje Bitcoin mreže bazira se na tome da svaki sudionik mreže (tu se podrazumijevaju sudionici koji imaju pokrenut Bitcoin node ili mrežni Bitcoin čvor) u svakom trenutku na svom mrežnom čvoru ima identičnu kopiju knjige svih transakcija (tzv. Bitcoin ledger ili glavna knjiga). Kako rezultat toga, svi sudionici na mreži uvijek znaju tko posjeduje koju količinu bitcoina. Nitko ne može tvrditi da posjeduje određenu količinu bitcoina koju zapravo ne posjeduje jer se to jednostavno može provjeriti u vlastitoj kopiji knjige svih transakcija koja je pohranjena na vašem mrežnom čvoru.

Prije nastanka Bitcoina, decentralizirane mreže uvijek su se suočavale s dva velika izazova. Prvi izazov bio je kako osigurati da svaki sudionik na mreži dobije najnovija ažuriranja koja sadrže sve informacije o promjenama u vlasništvu odnosno informacije o tome koliko bitcoina promijenilo vlasnika. Drugi izazov bio je kako sudionici mreže mogu s apsolutnom sigurnošću potvrditi da su informacije koje su zaprimili o promjenama u vlasništvu apsolutno točne.

Lanac blokova (Blockchain)

Lanac blokova ili blockchain tehnologija dala je odgovor na ova pitanja. Korištenjem blockchaina informacije se pohranjuju kronološkim redom kako i nastaju. U slučaju bitcoina sve informacije od samog puštanja u rad mreže pohranjene su u stotinama tisuća blokova koji su međusobno povezani i koji zajedno čine lanac blokova odnosno blockchain. Svaki sudionik mreže ima mogućnost provjeriti tko posjeduje koju količinu bitcoina prateći povijest transakcija na blockchainu. Dakle, ako netko želi poslati bitcoin nekome drugome jednostavno je za provjeriti da li on zaista i posjeduje tu količinu bitcoina.

Sigurno se pitate pa da, ali ovaj mehanizam uopće nije revolucionaran kako je to predstavljeno. Svaka banka danas ima identičan zapis (bazu podataka) u kojoj u svakom trenutku može provjeriti koje je stanje na račun bilo kojeg korisnika ili provjeriti povijest svih njegovih transakcija. Ako npr. neki klijent banke želi poslati određenu količinu eura sa svojeg računa na neki drugi račun banka će jednostavno provjeriti da li korisnik na svom računu ima potrebnu količinu eura za slanje ili je ta količina eura već potrošena pa stoga takvo transakciju nije moguće obaviti. Jedinstvena karakteristika bitcoin blockchaina za razliku od baze podataka koju ima banka je ta da isti nije pohranjen na samo jednom centralnom mjestu (središnjem serveru banke) nego je identična kopija pohranjena na svim računalima (bitcoin mrežnim čvorovima) koji se danas nalaze u gotovo svakom kutku svijeta i kojih je danas već preko 30.000. Ova karakteristika je ujedno i razlog zašto Bitcoin mrežu nije jednostavno „napasti“, zaustaviti ili ugasiti. Da bi se tako nešto izvelo potrebno je ugasiti apsolutno svaki bitcoin čvor na svijetu istovremeno.

Međutim, blockchain se susreće s izazovom da svaki sudionik mreže s apsolutnom sigurnošću može potvrditi da li je njegova kopija lanca blokova točna i da pogrešne ili lažne transakcije ne budu unešene u njegovu kopiju glavne knjige. Budući da se novi blokovi (blokovi sadrže novonastale transakcije) dodaju u blockchain otprilike svakih 10 minuta, veličina blockchaina konstantno raste i mora se kontinuirano ažurirati na svim računalima koja su priključena na mrežu.

Svi novi blokovi koji se nadovezuju na postojeći lanac blokova moraju se moći provjeriti od strane svakog mrežnog sudionika. Ova provjera vrši se pomoću pravila koja su definirana u računalnom kodu Bitcoin mreže i koja ne mogu biti izmijenjena. Ova pravila točno definiraju koje transakcije su dopuštene, a koje nisu. Svaki korisnik koji preuzme kopiju blockchaina na svoje računalo može provjeriti jesu li sve transakcije u skladu s postavljenim pravilima. Ako neka nova transakcija nije u skladu s pravilima tj. ako je netočna ili lažna, sudionici mreže je odbijaju (sudionici mreže koji na svojim računalima imaju pohranjen cjelokupni lanac blokova) i ne uključuju je u blockchain.

Dokaz o radu (Proof-of-Work) i rudarenje

Bitcoin funkcionira na principu korištenja mehanizma dokaza o radu. Da bi netko u lanac blokova dodao novi blok mora pružiti dokaz o radu. Taj dokaz o radu je ujedno i mehanizam koji ograničava da u lanac blokova bilo tko i bilo kada može dodati novi blok. Da tog mehanizma nema mreža bi vjerojatno već odavno bila propala i zaboravljena. Kako bi netko pronašao novi blok i uključio ga u postojeći lanac blokova mora uložiti rad u njegovo pronalaženje. Kao nagradu za pronalazak bloka i njegovo uključivanje u lanac blokova nalaznik je nagrađen novim bitcoinom kao i transakcijskim naknadama sadržanim u ovom novom bloku. Nakon što je novi blok pronađen i dodan u lanac blokova ovaj proces započinje ispočetka.

Ovaj proces traženja novog bloka naziva se rudarenje. U procesu ovog digitalnog rudarenja, rudari su ti koji na svojim specijaliziranim računalima izvršavaju matematičku hash funkciju (SHA-256 algoritam) u potrazi za određenim brojevima. Hash broj prethodnog bloka, transakcije trenutnog bloka i nasumični broj (nonce) zajedno se stavljaju u hash funkciju. Ovaj nasumični broj mijenja se sve dok hash funkcija kao rezultat ne izbaci rezultat s minimalnim brojem potrebnih vodećih nula. Na primjer, blok 767700, pronađen 16. prosinca 2022. godine, imao je važeći hash broj: 00000000000000000001f923407f16129a16e0b15122f6750444b44ceff86c37.

Proces rudarenja ima dvije primarne funkcije: Prva je da blokove povezuje na matematičko-kriptografski način tako da svi koji to žele jednostavno mogu provjeriti redoslijed njihovog nastanka. Istovremeno, mehanizam dokaza rada gotovo nemogućim čini da se taj redoslijed stavljanja blokova u lanac izmjeni. Druga funkcija je ta da isti taj mehanizam dokaza rada funkcionira na način da svaki novi blok u lanac blokova dodaje otprilike svakih 10 minuta. To vrijeme između dva nova bloka dovoljno je da svi sudionici na mreži diljem svijeta imaju dovoljno vremena da svoju kopiju blockchaina ažuriraju na najnovije stanje.

Kao zaključak, rudari su ti koji održavaju Bitcoin mrežu aktivnom. Procesom rudarenja, sve nove transakcije se obrađuju i dodaju u lanac blokova. Bitcoin čvorovi (node) čuvaju kopije glavne knjige. Programski kod koji se na njima izvršava brine se da se poštuju pravila i osigurava da nijedna lažna transakcija ne bude dodana u lanac blokova.

21 milion

Ukupan broj bitcoina koji ikada može biti kreiran je 21 milion. To je definirano osnovnim programskim kodom na kojem bitcoin počiva i ta konstanta ne može biti izmijenjena. Kako se svakih desetak minuta u lanac blokova dodaje novi blok kao posljedica dokaza rada rudara, tako oni za svaki taj novi blok pripojen postojećem lancu blokova dobivaju bitcoin kao nagradu. Visina te nagrade za svaki novi blok također je definirana osnovnim programskim bitcoin kodom. Kao i u prethodnom slučaju ta konstanta također ne može biti izmijenjena. Raspored izdavanja novog bitcoina rudarima za njihov rad poštuje strogi raspored.

Kada je Bitcoin mreža tek pokrenuta, programski kod je rudarima dodjeljivao 50 novih bitcoina za svaki novi blok dodan u lanac blokova odnosno otprilike svakih desetak minuta. Četiri godine nakon pokretanja Bitcoin mreže, broj bitcoina koji se dodjeljuje rudarima za njihov rad se prepolovio i iznosio je 25 novih bitcoina za svaki novi blok odnosno svakih desetak minuta. Taj predefinirani proces naziva se prepolovljavanje (halving). Do prepolovljavanja broja bitcoina koji se dodjeljuje rudarima za njihov rad dolazi otprilike svake 4 godine odnosno nakon 220.000 novih blokova dodanih u lanac blokova. Do danas na ovakav način izdano je već preko 19 miliona bitcoina a trenutna nagrada za novi blok iznosi 6,25 bitcoina. Slijedeći ovaj predefinirani raspored dodavanja novih blokova u lanac blokova i izdavanja novog bitcoina pretpostavlja se da će zadnji bitcoin biti izdan negdje 2140. godine. Nakon toga, rudari će za svoj rad biti kompenzirani samo kroz transakcijske naknade.

Ta apsolutno ograničena količina bitcoina koji ikada može postojati jedno je od njegovih temeljnih svojstava te ga čini iznimno rijetkom te stoga i vrijednom „robom“. Ova apsolutno ograničena količina također je važan preduvjet za funkciju bitcoina kao sredstva koje služi za pohranu vrijednosti tijekom duljeg vremenskog razdoblja i to je razlog zašto se bitcoin još naziva i digitalnim zlatom.

Uzimajući u obzir sve navedene značajke Bitcoin mreže veoma je jednostavno shvatiti važnost i vrijednost ovog izuma. Prvi put u povijesti postoji digitalna „roba“ koja ne može biti kopirana ili duplicirana nego je apsolutno ograničena brojem jedinica koje ikada mogu postojati.

Ove jedinice bitcoina se doista mogu posjedovati. Samo osoba koja posjeduje odgovarajući privatni ključ (privatni ključ se može smatrati i kao lozinka) kojim se pristupa nekoj bitcoin adresi na kojoj se određena količina bitcoina nalazi, može taj bitcoin poslati nekome drugome na neku drugu bitcoin adresu. Bez ovog privatnog ključa bitcoinu u nečijem vlasništvu nije moguće pristupiti te stoga niti moguće ukrasti, zaplijeniti ili blokirati. Vlasniku tog bitcoina koji je zaštićen privatnim ključem omogućena je apsolutna kontrola nad svojim financijskim resursima, bez obzira da li je taj pojedinac bogat, siromašan ili kriminalac, bez obzira da li je politički disident ili izbjeglica, bez obzira odakle dolazi ili koja su njegova vjerska uvjerenja. Po prvi put od izuma računala, moguće je uistinu posjedovati digitalnu imovinu.

Više na ovu temu možete pročitati u ovom blogu.

Izum i nastanak Bitcoina

Kada govorimo o bitcoinu i njegovim počecima moramo se vratiti sve do početka devedesetih godina prošlog stoljeća. Davne 1992. godine grupa računalnih stručnjaka, istomišljenika iz Kaliforniji okupila se na jednoj email listi putem koje su razmjenjivali ideje o kriptografiji, matematici, politici i filozofiji. Nazivali su se „Cypherpunks“. – igra riječima koji dolazi od cyberpunka (osoba iz sci-fi, znanstveno-fantastične literature koja je skeptična prema društvu općenito) i riječi cipher koja znači nešto šifrirati.

Cypherpunksi su ubrzo postali veoma šarolika ekipa koja je dolazila iz svih krajeva svijeta. Unatoč svojim različitim uvjerenjima oko svega i svačega, zajedničko uvjerenje im je bilo da da će internet uskoro postati jedno od najspornijih područja ljudske slobode. Kako bi se zaštitili od rastućih mehanizama kontrole, nadzora i cenzure na internetu te kako bi očuvali slobodan i otvoren internet, Cypherpunksi su upotrijebili moćno „oružje“: kriptografiju. Informacije koje su međusobno dijelili uspješno su šifrirali tako da nisu mogle biti vidljive onima kojima te informacije nisu bile namijenjene.

Cypherpunksi su u svom manifestu iz 1993. izjavili: “Cypherpunksi pišu [računalni] kod. Znamo da netko mora napisati softver za obranu privatnosti, a budući da ne možemo dobiti privatnost ako to ne učinimo svi, mi ćemo ga napisati.“

Kriptografija sama po sebi nije dovoljna za slobodan internet. Cypherpunksi su bili svjesni da Internet ne može biti uistinu slobodan ako nema svoj vlastiti novac odnosno valutu. Novac koji je neovisan o državama, središnjim bankama i tvrtkama; kripto valuta koja je pravedna i decentralizirana baš kao i sam Internet.

Put do bitcoina

Put do funkcionalnog i neovisnog digitalnog novca isprepleten je mnogobrojnim tehničkim izazovima. Davne 1990. godine kriptograf David Chaum stvorio je eCash koja se smatra prvom kripto valutom. Iako nije bila decentralizirana, zahvaljujući tada već poznatim metodama kriptografije osiguravala je dovoljnu razinu anonimnosti. Usprkos tome, eCash se nije uspio nametnuti kao dovoljno jak igrač te je izgubio tržišnu utakmicu u srazu sa ostalim kompanijama koje su razvijale sustave plaćanja koji bi se koristili na mreži odnosno na Internetu. Tvrtka koja stoji iza eCash projekta nakon nekoliko godina postojanja podnijela je zahtjev za stečaj te je eCash kao projekt ugašen.

Bilo je i dosta drugih pokušaja stvaranja sustava plaćanja koji bi nativno služili za plaćanja na mreži a među njima se ponajviše istaknuo projekt E-Gold. E-Gold je bila kripto valuta koja je svoje pokriće imala u zlatu i bila je otvorena svima koji su ju željeli koristiti. E-Gold projekt pokrenut je tijekom dot-com ere 1996. godine. Na svom vrhuncu putem kripto valute procesuirano je transakcija ukupne vrijednosti gotovo 2 milijarde američkih dolara.

Problem E-gold projekta je bio taj što je bio kontroliran od strane jedne središnje institucije i stoga je bio osjetljiv na napade (eng. single point of failure). Kada je E-Gold postao poznato ime na tržištu uslijedili su problemi pravne prirode. Američka vlada poduzela je pravne korake kako bi zaustavila daljnji razvoj projekta i njegovo širenje na tržištu. Američki sud 2008. godine proglasio je E-Gold krivim pod optužbom za pranje novca i kršenje Patriot Acta. Iz tog razloga projekt E-Gold moramo je biti ugašen te je sva imovina zamrznuta i oduzeta.

Ova dva i još nekoliko sličnih propalih projekata ukazali su na dvije jako bitne činjenice. Prvo, i eCash i E-Gold imali su kolateral koji je na neki način bio garancija i odraz njihove vrijednosti. Upravo ti kolaterali pokazali su se kao slaba točka jer su ga vlade država jednostavno mogle zaplijeniti. Iz tog razloga, kripto valuta kojoj su težili Cypherpunksi nije smjela imati jednu slabu odnosno centralnu točku napada kao npr.: da iza nje stoji neka kompanija sa bankovnim računom, da ima pohranjen kolateral (zlato) u nekoj od banaka ili da se nalazi smještena na nekom centraliziranom web serveru. Drugo, da vlade i regulatori nemaju interesa oko digitalnog novca koji je neovisan o državi.

Nakon ovakvih slučajeva i dalje je postojalo pitanje na koje odgovora još uvijek nije bilo. Kako uspostaviti nezavisan digitalni novac koji neće imati entitet koji će iza njega stajati i koji će voditi evidenciju o svim transakcijama i osiguravati da jedan iznos ne može biti dva puta potrošen (double spend problem). Uostalom, kada bi i bilo moguće riješiti problem dvostrukog trošenja bez oslanjanja na jedan centralni entitet, moguće bi bilo stvoriti „besplatni“ digitalni novac koji je komplementaran i prirodan dodatak Internetu.

Besprijekoran i mističan čin nastanka

Svi ovi prethodno navedeni razlozi tjerali su Cypherpunkse da razmišljaju o načinu kako dizajnirati kripto valutu koja neće imati jedan centralni entitet koji će iza nje stajati te koja neće imati kolateral. Dva najpoznatija koncepta koji nikada nisu zaživjeli bili su b-money (1998) i BitGold (2005). Ta dva teoretska koncepta svojim dizajnom najviše su se približili bitcoinu. Par javnog i privatnog ključa bio je osnova za enkripciju, dok je dokaz rada (Proof-of-Work) trebao poslužiti kao sredstvo koje će se koristiti za izdavanje novih količina digitalne valute koina (Coins). U svom „manifestu“ u tzv. bijeloj knjizi (Whitepaper), tvorac bitcoina je potvrdio da je prije objave svog rješenja bio upoznat s konceptima b-money i Bit Gold.

Međutim, ova dva koncepta oslanjala su se na sistem glasovanja kojim se upravlja temeljnim konsenzusom protokola („dogovor“ oko toga tko je vlasnik koje količine monetarne vrijednosti u datom trenutku). Taj sustav glasovanja je bio slaba točka oba konceptualna rješenja. Predstavljao je potencijalni vektor napada zlonamjernih strana putem kojeg se moglo utjecati na izbore prilikom glasanja o izmjenama temeljnog konsenzusa i na taj način se moglo utjecati na količinu izdanog digitalnog novca te ograničavanje prava vlasništva.

Rješenje za ovaj posljednji problem, koji je još nije bio riješen na putu stvaranja novog internetskog novca, predstavljeno u petak, 31. listopada. 2008 godine. Toga je dana Cypherpunksima na njihov email poslan Bitcoin Whitepaper, u kojem Satoshi Nakamoto objašnjava svoj koncept decentralizirane mreže za plaćanja na internetu. Dva mjeseca kasnije, 3. siječnja 2009., Bitcoin mreža puštena je u rad i do dan danas nikada nije imala niti jednu sekundu da nije bila aktivna.

Prve reakcije na ovu novu mrežu nisu bile previše zapažene. Nekoliko entuzijasta sa email liste Cypherpunksa počelo je mrežu testirati i prijavljivati pogreške. U početku je, međutim, uglavnom sam Satoshi Nakamoto održavao mrežu. Ali vijesti o novom Internetskom novcu polako su se počele širiti računalnim i tehničkim forumima što je dovelo do toga da je i interes za korištenjem mreže rastao iz dana u dan. Nakon godinu funkcioniranja Bitcoin mreža već bilježi znatan broj korisnika ali ipak, sam bitcoin još uvijek nije imao monetarnu vrijednost.

Satoshi Nakamoto

Ime Satoshi Nakamoto pojavilo se i na Bitcoin Whitepaperu i u potpisu emaila poslanog na prethodno spomenutu email listu. Stvarni identitet tvorca Bitcoina i dan danas je još uvijek nepoznat. Iz svih dostupnih podataka i mnogobrojnih istraživanja na tu temu daje se zaključiti da je ime Satoshi Nakamoto ipak samo nadimak a ne pravo ime stvarne osobe. Satoshi Nakamoto za svoju korespondenciju koristio je tri različite email adrese koja je jako dobro kriptirao tako da se stvarnom pošiljatelju tih mailova nikada nije uspjelo ući u trag.

Do danas, mnogi pojedinci pokušali su uz svoje ime vezati genijalnost koja stoji iza izuma bitcoin i sebe proglasiti Satoshi Nakamotom. No ipak, do sada nitko od njih nije uspio pružiti definitivne dokaze za to. Nitko od svih ovih lažnih pretendenata na tron nije dokazao da kontrolira adrese za koje se pretpostavlja da se na njima nalazi bitcoin koji pripada Satoshi Nakamotu. Da bi netko dokazao da je tvorac bitcoina mora biti u mogućnosti sa tih adresa poslati bitcoin na neku drugu bitcoin adresu. To može jedino ako posjeduju privatne ključeve za te adresu s kojima može potpisati transakciju s kojom bi bitcoin bio poslan na neku drugu adresu. Do danas, nitko nije pružio dokaz za to.

Danas postoji relativno mali broj ljudi koji su „osobno” (putem interneta) komunicirali sa Satoshi Nakamotom. Dana 12. prosinca 2010., Satoshi Nakamoto je poslao svoju posljednju poruku široj Bitcoin zajednici. Nakamoto je nastavio komunicirati sa užim krugom programera i nastavio ih informirati o stanju Bitcoin mreže. Tokom travnja 2011. godine Satoshi Nakamoto poslao je svoju zadnju poruku i ovom najužem krugu programera. Nakamoto se nakon ovoga do danas više nikada nikome nije javio. Kako se misteriozne pojavio 2008. tako je i misteriozno nestao 2011. godine.

Genesis address ili prva adresa ikad na koju je poslan bitcoin je A1zP1eP5QGefi2DMPTfTL5SLmv7DivfNa. Za tu adresu se smatra da je u vlasništvu Satoshi Nakamota koji je osobno na nju poslao bitcoin koji je inicijalno izrudaren. Ukoliko upotrijebite bitcoin block explorer (pretraživač bitcoin blokova) na web stranici www.mempool.space možete vidjeti da je ta adresa primila bitcoin u više od 3,500 transakcija dok ne postoji niti jedna transakcija koja pokazuje da je sa te adrese bitcoin poslan na neku drugu adresu. Zasigurno se pitate zašto je u više od 3,500 transakcija bitcoin poslan na prvu ikad stvorenu bitcoin adresu. Sve te transakcije sadrže neki mali, simboličan iznos bitcoina ali se mogu shvatiti kao čin odavanja počasti tvorcu bitcoina Satoshi Nakamotu.

Bitcoin Pizza

Kako je Bitcoin u početku zapravo stekao svoju vrijednost? Bitcoin se u početku mogao „rudariti“ i slati među korisnicima mreže ali sam po sebi nije imao nikakvu monetarnu vrijednost. Pored toga, jako mali broj ljudi je uopće znao za bitcoin i kako ga koristiti.

Prva događaj koji je bitcoinu ikad dodijelio neku monetarna vrijednost dogodio se 22.svibnja.2010. godine kada se na bitcointalk.org forumu pojavio neobičan oglas. Tada 28-godišnji muškarac po imenu Laszlo Hanyecz s Floride ponudio je 10.000 bitcoina u zamjenu za dvije pizze koje će biti dostavljene na njegovu adresu. Tu ponudu je prihvatio jedan student iz Californije koji je na njegovu adresu poslao dvije pizze u vrijednosti od 41$. Za uzvrat, Laszlo Hanyecz poslao mu je 10.000 bitcoina. Od tog dana, 22. svibanj u bitcoin zajednici slavi se kao bitcoin Pizza dan. Taj dan postao je bitan jer je definirao 3 stvari:

• bitcoin je od tada imao vrijednost,
• bitcoin je prikladan kao sredstvo razmjene i plaćanja i
• bitcoin kao valuta je deflatoran (broj bitcoina koji tokom vremena ulaze u cirkulaciju je sve manji i manji te je to pretpostavka za povećanje njegove vrijednosti)

Te dvije pizze bit će zapamćene kao dvije najskuplje na svijetu ikada. Ukoliko se u obzir uzme najveća do sada ikad zabilježena cijena bitcoina od otprilike 69.000 dolara te dvije pizze plaćene su 690 miliona dolara. Isto tako, primatelj tih 10.000 bitcoina iste je također nedugo nakon što ih je dobio prodao te je s tim novcem financirao privatno putovanje. Primjenjujući istu logiku najviše cijene bitcoina može se zaključiti da je to putovanje vjerojatno najskuplje ikad plaćeno putovanje.

Ovaj primjer s pizzom najbolje ilustrira veoma popularan izraz među ljudima koji bitcoin drže na duge staze. Izraz HODLing izvedenica je iz engleske riječi holding što znači držati. Držanje bitcoina u ovom smislu podrazumijeva držanje bitcoina „zauvijek“. Zašto bi netko uopće prodao svoj bitcoin ako je gotovo izvjesno (što i povijesni podaci pokazuju) da će vrijednost bitcoina s protekom vremena samo rasti.

Što bitcoinu daje vrijednost

Najveću vrijednost bitcoinu daje njegova iznimna rijetkost. Maksimalna količina bitcoina koja ikada može postojati je 21 milijun (21.000.000). Svatko tko ima pristup najobičnijem računalu može jednostavno sam za sebe provjeriti tu osobinu bitcoina. Ogromna računalna snaga dedicirana je konstantno kako bi se osiguravala točnost i ispravnost decentralizirane glavne knjige bitcoina. Glavna knjiga (Ledger) je zapis svih transakcija koje su se ikada na Bitcoin mreži desile. Mreža doslovno plaća ljudima da održavaju taj integritet (u obliku nagrada za rudarenje) i da djeluju u dobroj vjeri. Cijena bitcoina jednostavno je određena ponudom i potražnjom za njim na burzi.

Isto tako, bitcoin se može promatrati sa stajališta evolucije novca. Koristeći modernu terminologiju, novac se uvijek razvija u sljedeće četiri faze:

1. Kolekcionarski predmeti: U prvoj fazi svoje evolucije, novac će se tražiti isključivo na temelju njegovih osebujnih svojstava. Predmeti u ovom stadiju najčešće su strast kolekcionara ili manjeg kruga posjednika. Školjke, perle i zlato bili su kolekcionarski predmeti prije nego što su prerasli u više kategorije oblika novca.
2. Pohrana vrijednosti: Nakon što ga bude tražen od dovoljnog broja ljudi zbog svojih osobitosti, novac će biti prepoznat kao sredstvo očuvanja i pohranjivanja vrijednosti tijekom vremena. Kako neko dobro sve više poprima značajke skladišta vrijednosti, njegova će kupovna moć rasti jer ga sve više ljudi želi koristiti za ovu svrhu. Kupovna moć pohranjene vrijednosti naposljetku će doći do svog maksimuma kada to dobro bude široko zastupljeno i smanji se priljev novih ljudi koji ga žele koristiti kao skladište vrijednosti.
3. Sredstvo razmjene: Kada se novac u potpunosti ustoliči kao sredstvo očuvanja vrijednosti, njegova će se kupovna moć stabilizirati. Nakon stabilizacije kupovne moći, oportunitetni trošak korištenja novca za obavljanje poslova smanjit će se do razine na kojoj je prikladan za korištenje kao sredstvo razmjene. U najranijim danima bitcoina, mnogi ljudi nisu cijenili ogromne oportunitetne troškove korištenja bitcoina kao sredstva razmjene, a ne kao početke ere u kojem je dobro služilo u svrhu pohrane vrijednosti. Široko je poznata priča o čovjeku koji je zamijenio 10.000 bitcoina (vrijednih otprilike 225 milijuna dolara u vrijeme pisanja ovog teksta ili 690 milijuna dolara na vrhuncu vrijednosti tokom 2021. godine) za dvije pizze ilustrira ovu situacija. U svijetu bitcoina 22.svibanj svake godine obilježava se kao bitcoin pizza day. Mnogo manje poznata situacija dolazi sa naših prostora, a tiče se identične situacije kada je dotični gospodin za 20.000 kuna prodao 120 bitcoina koji bi trenutno vrijedili 2 ,7 milijuna dolara ili na vrhuncu vrijednosti 2021. godine oko 8,3 milijuna dolara.
4. Obračunska jedinica: Kada se novac naširoko koristi kao sredstvo razmjene, roba će se na tržištu cijeniti u odnosu prema njemu. Uobičajena je zabluda da su danas cijene izražene u bitcoinu dostupne za mnoge robe i usluge. Na primjer, iako bi se šalica kave mogla platiti bitcoinom, navedena cijena nije prava cijena bitcoina; nego je to cijena u dolarima koju ugostitelj traži za tu šalicu kave koja je samo prevedena u bitcoin termine po trenutnom tržišnom tečaju dolara za bitcoin. Ako bi cijena bitcoina pala izraženo u dolarima, broj bitcoina koje ugostitelj traži bi se proporcionalno povećao. Tek kada su ugostitelji (pa tako i svi ostali trgovci) voljni prihvatiti bitcoin za plaćanje bez obzira na tečaj bitcoina u odnosu na fiat valute, možemo doista misliti da je bitcoin postao obračunska jedinica.

Bitcoin se trenutno nalazi u drugoj fazi (pohrana vrijednosti). Vjerojatno će proći još nekoliko godina prije nego što bitcoin prijeđe u treću fazu gdje će postati sredstvo razmjene. Iako se kao sredstvo razmjene danas već koristi to još uvijek nije toliko rasprostranjeno da bi se moglo smatrati da je već u ovoj fazi. Kao sredstvo razmjene bitcoin se najviše koristi putem Lightning mreže. Zanimljivo je za primijetiti da je za isti prijelaz zlatu trebalo mnogo stoljeća.

Tko kontrolira mrežu

Jednostavan odgovor je i svi i nitko. Mreža je projektirana tako da se zlonamjerni akteri ne mogu okoristiti, a svatko ima kontrolu nad svojim sudjelovanjem u njoj. Nijedan programer samostalno ne može izvršiti nikakve promjene bitcoin koda. Nijedan rudar nije u mogućnosti filtrirati bilo koju određenu transakciju. Niti jedan korisnik bitcoin mreže ne može iskoristiti mrežu na način da potroši bitcoin koji mu ne pripada ili koji nema.

Da li je korištenje bitcoina anonimno

Bitcoin na razini mreže nije “povezan” ni s jednim javnim identitetom. Protokol prepoznaje adrese samo kao zbirku slova i cijelih brojeva. Međutim, poslovni subjekti koji svoje poslovanje temelje na Bitcoinu, poput KYC (know your customer) burzi na kojima je moguće kupiti bitcoin, mogu povezati bitcoin koji tamo kupite s vašim identitetom u stvarnom svijetu. Budući da je glavna knjiga bitcoina (bitcoin ledger) u potpunosti vidljiva svima, može doći di situacije da je zbog toga moguće pratiti nečije bitcoin transakcije.

Što je to blockchain

Zapis o svakoj bitcoin transakciji ikad napravljenoj čuva se na blockchainu u tzv. javnoj knjizi odnosno bitcoin ledgeru. U zamjenu za transakcijske naknade i subvenciju za blok, rudari se natječu u „proizvodnji“ blokova. Svaki uspješno zapisani novi blok kriptografski je povezan sa blokom koji mu prethodi te se na taj način stvara lanac blokova ili blockchain. Za potpuno razumijevanje kako blockchain funkcionira pročitajte blog na ovom linku.

Može li država ili vlada zaustaviti bitcoin

Nema sumnje da bi vlade mogle zabraniti bitcoin unutar svojih granica. U stvarnosti, Kina je to već učinila nekoliko puta, a ekosustav još uvijek napreduje. Zbog disperzirane arhitekture bitcoina, zaustavljanje njegove ekspanzije zapravo bi zahtijevalo goleme koordinirane napore mnogih velikih svjetskih zemalja. Takvi napori da se uništi mreža zahtijevalo bi izrazito velike financijske resurse a s time se zapravo ništa ne bi dobilo. Priključiti se i koristiti bitcoin mreže jednostavno može svatko sa najjednostavnijeg osobnog računala tako da je malo vjerojatno da bi se vlade ozbiljnih država upustile u tako nešto jer bi vjerojatno došlo do potpuno suprotnog efekta.

Da li ga koriste kriminalci

Budući da je Bitcoin oblik valute, kriminalci ga mogu koristiti identično kao i što koriste svaku drugu valutu. Ilegalno tržište drogama danas se pretpostavlja da vrijedi više od 500 milijardi dolara godišnje. Ako se to usporedi s današnjom cijenom bitcoina od oko 20.000 dolara i ukupnom tržišnom kapitalizacijom od nešto više od 400 milijardi dolara može se reći da bitcoina zapravo nema dovoljno da pokrije sve potrebe ilegalnog tržišta drogama. Zasigurno je točnije utvrditi da se fiat valute (poput dolara ili eura) koriste za financiranje velike većine ilegalnih aktivnosti na tom tržištu. Isto tako, s obzirom da znamo da su bitcoin transakcije u potpunosti transparentne i vidljive svima, jedna od najglupljih stvari koje kriminalne organizacije povezane s drogama mogu napraviti je da svoje tragove odnosno izvršene transakcije ostave na blockchainu koji nije moguće izmijeniti a u svakom trenutku se mogu pregledati.

Isto tako, prema istraživanju tvrtke Chainalysis, tvrtka za analizu blockchaina, izvjestila je da je pranje novca činilo samo 0,05% ukupnog volumena kripto transakcija u 2021. To bi značilo da je od 2017. do danas oprano 33 milijarde dolara putem kripto imovine. Za usporedbu, UN-ov Ured za droge i kriminal procjenjuje da se 800 milijardi do 2 trilijuna dolara svake godine opere korištenjem klasičnih fiat valuta (dolar, euro itd.), što je oko 5% globalnog BDP-a.

S obziron na navedeno, argument da se bitcoin i ostale kripto valute koriste za ilegalne aktivnosti je u potpunosti promašen i lažan narativ institucija koje danas imaju kontrolu nad fiat novcem samo iz razloga kako bi opravdali svoje postojanje.

Može li se bitcoin jednostavno kopirati

Da, na razini mreže je to moguće napraviti i mnogi pojedinci su to zapravo i napravili. Danas postoje doslovno stotine Bitcoin klonova, svaki s malom izmjenom izvornog koda čija je namjena da bi se Bitcoin malo “poboljšao”. Ova “poboljšanja” gotovo uvijek uključuju značajne kompromise, sprječavajući ih da iskoriste moćne mrežne učinke Bitcoina. U stvarnosti bitcoin je jedan i jedini i nije moguće kopirati. Bitcoin je jedno a sve ostale kriptovalute su nešto sasvim drugo.

Zar bitcoin ne troši energiju

Istina je da Bitcoin mreža koristi puno energije ali ta se energija koristi za funkcioniranje i osiguranje danas najsigurnije globalne kompjuterske mreže za plaćanja a to je bitcoin mreža. Ta mreža za direktna plaćanja i pohranu vrijednosti pojedincima nudi ogromnu vrijednost te se energija utrošena za tu svrhu nikako ne može smatrati bespotrebno potrošenom. Vlasnici bitcoin farmi (pogona za rudarenje bitcoina) već su odavno započeli s inovacijama u korištenju alternativnih izvora energije kao što su obnovljivi izvori energije ili korištenje plinova koji se inače spaljuju prilikom vađenja nafte.

Koliko bitcoina postoji

U trenutku pisanja ovog teksta u opticaju je nešto više od 19 milijuna bitcoina. Samo 21 milijun bitcoina će ikada postojati, a posljednji bitcoin bit će pušten u optjecaj negdje otprilike oko 2140. godine. To se možda čini jako malo za jednu globalnu mrežu za plaćanja ali isto tako mora se imati na umu da se svaki bitcoin može podijeliti na 100 milijuna manjih jedinica koje se zovu Satoshi ili sats.

Kako nastaje bitcoin

Globalno raspršenim i iznimno konkurentnim procesom rudarenja proizvodi se novi bitcoin. Rudari koji pronađu novi blok dobivaju subvenciju ili nagradu za svoj rad u obliku novo stvorenog bitcoina. Ova subvencija danas je na 6,25 bitcoina za svaki novi blok. Ove subvencije se otprilike svakih 4 godine ili 210.000 blokova prepolovljuju. Slijedeće prepolovljavanje će biti otprilike u travnju 2024. godine i tada će se za svaki novi blok dobivati nagrada od 3,125 bitcoina.

Što je rudarenje

Rudarenje je metoda kojom rudari alociraju značajne računalne resurse kako bi procesuirali transakcije na mreži u blokove. Nakon prikupljanja svih transakcija, rudari izvode ponavljajuće računske operaciju kako bi pronašli odgovor koji odgovara prethodno postavljenom kriteriju. Nakon što pronađu odgovor te transakcije se zapisuju u blok a rudar za to dobije nagradu u obliku naknada za obradu transakcija i nagradu za novostvoreni blok. Za svaki novi blok ponavlja se ovaj postupak. Više o ovoj temi pročitajte u ovom blogu.

Kako mogu kupiti bitcoin

Postoje mnoge online mjenjačnice na kojima možete kupiti bitcoin, ali prije nego što to učinite, trebali biste provesti vlastito istraživanje. Najjednostavniji način da dobijete svoj prvi bitcoin (ili samo dio bitcoina) je da kupite nešto od pouzdanog prijatelja ili vama poznate osobe. Važno je imati na umu da svaki bitcoin ima 100 milijuna Satoshia, tako da možete kupiti i manje od jednog bitcoina. Više o mjenjačnicama možete pročitati ovdje.

Što je još potrebno znati o bitcoinu

bitcoin.org vs bitcoin.com

Potrebno je naglasiti da je web stranica pravog i jedinog bitcoina bitcoin.org. S obzirom da iza pravog bitcoina ne stoji niti jedna individua, niti jedna kompanija pa tako niti jedna država morate znati da iza stranice bitcoin.com stoji privatna kompanija Saint Bitts LLC. koja na tržištu nudi komercijalne usluge koje se temelje na blockchain tehnologiji koje su najčešće vezane za neke druge kripto valute a ne bitcoin.

Digitalno zlato

Star nešto više od deset godina, bitcoin je još uvijek relativno nova tehnologija. Još uvijek nije potpuno spreman za široku upotrebu u smislu novca koji se svakodnevno koristi za razmjenu dobara i usluga. Iako je danas moguće kupovati i prodavati proizvode i usluge s bitcoinom, trenutno je njegova primarna namjena pohrana vrijednosti na duže vrijeme ili kao oblik digitalnog zlata. Danas, mnogi ljudi kupuju bitcoin i koriste ga kao spremište vrijednosti tijekom vremena zbog njegove fiksne i ograničene maksimalne količine koja ikada može postojati. Sve što može zadržati svoju vrijednost ili kupovnu moć tijekom vremena je skladište vrijednosti. Budući da sve vlade diljem svijeta printaju beskonačne količine novca (fiat novac koji svi danas koristimo), dovodi do inflacije tih fiat valuta pa posljedično tome i do inflacije cijena odnosno porasta cijena svih dobara i usluga. Zbog toga su tradicionalne valute loše „skladište vrijednosti“. U usporedbi s tim valutama i drugom imovinom, bitcoin s vremenom bolje zadržava svoju vrijednost zbog svoje fiksne ponude.

Ljudi bitcoin iz tog razloga drže kao vrstu digitalnog zlata kao zaštitu od inflacije. Bitcoin također ima brojne prednosti u odnosu na pravo zlato, uključujući mogućnost slanja gotovo odmah i za vrlo male transakcijske troškove bilo gdje u svijetu. Osim toga, pohranjivanje bitcoina je puno jednostavnije od pohranjivanja zlata. Bitcoin se može čuvati na hardverskom novčaniku, računalu, pametnom telefonu, online bitcoin mjenjačnici ili u svemu navedenom. Da biste spremili svoj bitcoin, ne morate kupovati sef ili mjesto u trezoru neke banke. Bitcoin se, za razliku od zlata, također može lako prenijeti preko međunarodnih granica, kao što je već spomenuto.

Cijena može imati velike oscilacije

Cijena bitcoina je znatno porasla jer ga koristi sve više i više ljudi širom svijeta. Vrijednost bitcoina kada je prvi put predstavljen bila je manja od jednog penija. Do danas, najveća zabilježena cijena bitcoina bila je preko 69.000 američkih dolara. Međutim, kako bitcoin prolazi kroz proces prihvaćanja, može doći do značajnih kretanja cijena na gore i dolje u kratkom vremenskom periodu. Kao rezultat toga, ulaganje u bitcoin je još uvijek rizično, a ljudi bi trebali ulagati samo ono što si mogu priuštiti izgubiti. Možda je praktičnije reći da je u bitcoin najbolje uložiti onaj novac koji vam nije potreban za esencijalne životne potrebe te da ulaganje u bitcoin treba biti dugoročnog karaktera. Svi koji su u bitcoin uložili novac i nisu ga dirali barem 4 godine nisu nikada izgubili. Oni koji su npr. uložili u bitcoin kada je bio na svom vrhu na otprilike 69.000 američkih dolara i žele ili moraju do svog novca doći sada zasigurno bi imali ostvarene gubitke jer je cijena bitcoina trenutno manja od navedenog iznosa.

Bitcoin je dugoročna investicija i s vremenom vjerojatnost je velika da će postići cijene koje su mnogostruko veće i od trenutno najveće zabilježene od 69.000 američkih dolara. Cijenom bitcoina na burzama se trguje i manipulira isto kao i sa svim ostalim cijenama dionica a s obzirom da je bitcoin veoma mlada klasa imovine podložna je većim oscilacijama u kratkom vremenskom periodu od za razliku velikih svjetskih kompanija čije dionice na burzi kotiraju desetljećima.

Volatilnost cijene bitcoina je funkcija njegovog nastajanja. U prvih nekoliko godina svog postojanja, bitcoin se ponašao kao tzv „penny-stock“, i svaki veliki kupac koji bi se eventualno pojavio uzrokovao je nagli porast cijene. Kako su usvajanje i likvidnost rasli tijekom godina, volatilnost bitcoina se proporcionalno smanjila. Kada bitcoin postigne tržišnu kapitalizaciju zlata, pokazat će sličnu razinu volatilnosti. Kada bitcoin premaši tržišnu kapitalizaciju zlata, njegova volatilnost smanjit će se na razinu koja će ga učiniti prikladnim kao široko korišteno sredstvo razmjene.

Transakcije se mogu pratiti

U „javnoj knjizi“ bitcoina (bitcoin ledger) svaka transakcija bitcoinom je zabilježena. Svatko na svijetu može pregledati sve transakcije pretraživanjem Block Explorera na mreži i unošenjem određene transakcije ili adrese novčanika. Koristeći kriptografsku metodu s javnim ključem, privatnim se ključem čuvaju identitet vlasnika bitcoin novčanika i adresa bitcoin novčanika. Identitet korisnika ipak može biti otkriven ako se prilikom korištenja bitcoina samoinicijativno pružaju dodatne informacije o identitetu vlasnika bitcoina. Stoga je korištenje adresa bitcoin novčanika samo jednom solidna operativna sigurnosna praksa. Danas već postoje mnoge tvrtke na tržištu koje se fokusiraju na praćenje entiteta na blockchainu. Jedna od najpoznatiji je zasigurno Chainanlysis. Tvrtka surađuje s poduzećima i vladama država kako bi „povećali transparentnost“ blockchaina, kako bi lakše identificirali određene korisnike te pružili podatke i usluge analize podataka velikim tvrtkama.

Porezi i regulativa

Korištenjem bitcoina potrebno je upoznati se i sa poreznim obvezama koje iz toga proizlaze. Velika većina država na svijetu za trgovanje bitcoinom podrazumijeva da je na takve transakcije potrebno platiti i određena davanja državi. Bitcoin se tretira kao vlasništvo te se u Hrvatskoj plaća porez na kapitalnu dobit koju ste eventualno ostvarili kao razliku između nabavne i prodajne cijene. Ako kupujete i prodajete bitcoin, trebali biste se adekvatno pripremiti za rješavanje poreznih obveza. Ipak jedna dobra vijest je ta da ukoliko bitcoin držite više od dvije godine od datuma kupovine te ga tada odlučite prodati više nemate poreznu obvezu na temelju te transakcije. Kako smo već ranije spomenuli da je bitcoin primarno dugoročno spremište vrijednosti svakako bi ga trebali držati više od dvije godine. Mišljenje porezne uprave pročitajte u ovom dokumentu.

Sigurnosni savjeti za korištenje bitcoina

Enkripcija novčanika

Ukoliko ste se već odlučili da će te dio svoje imovine ipak pretvoriti u bitcoin morate biti svjesni činjenice da je bitcoin moguće i veoma lako izgubiti ako ga ne osigurate na pravi način. To ga su svjesni i hakeri čija česta meta napada postaju vlasnici bitcoina. Vaš pošteno stečen novac koji ste odlučili pretvoriti u bitcoin zaslužuje da bude sigurno pohranjen te je potrebno poduzeti nekoliko jednostavnih mjera opreza kako bi ga što sigurnije pohranili. Možda i jedna od najsigurnijih metoda zaštite je ta da informaciju o tome da ste vlasnik bitcoina jednostavno zadržite sami za sebe i to nikada ne spominjete u online svijetu.

Što se bitcoin novčanika tiče i njegove zaštite apsolutni minimum koji morate osigurati je vaš novčanik osiguran lozinkom bez obzira da li se radi o vašem osobnom novčaniku kojeg imate na računalu ili mobitelu ili novčaniku koji imate na nekoj od online mjenjačnica. Lozinke poput „123456“ ili „ivan30051980“ nisu lozinke i to ste već odavno trebali naučiti. Lozinke trebaju biti mnogo kompleksnije od ovih primjera pa ovome svakako dajte na važnosti. Lozinka bi svakako trebala sadržavati velika i mala slova kao i brojeve te specijalne simbole. Primjer jedne dobre lozinke izgledao bi ovako: „uS7Dj@85V14ez$7C“. Ukoliko se pitate kako je takvu lozinku uopće moguće zapamtiti tada možete razmisliti o korištenju password manager alata.

Ukoliko ste se odlučili za najsigurniju varijantu čuvanja vašeg bitcoina korištenjem Ledger ili Trezor hardverskih novčanika kroz proces zaštite istih biti će te vođeni prilikom njihove inicijalizacije.

Ukoliko koristite novčanike nekih od online mjenjačnica svakako je potrebno aktivirati 2FA ili dvo-faktorsku autentifikaciju. Ako ste se registrirali na mjenjačnicu koja ne pruža takvu mogućnost savjetujem vam da račun na toj mjenjačnici odmah zatvorite. Ocjenu i sigurnost pojedinih mjenjačnica možete pogledati na slijedećem linku. Dvo-faktorska autentifikacija predstavlja dodatnu razinu zaštite od neovlaštenih upada u vaš korisnički račun.

Na mjenjačnicama koje nude ovaj oblik zaštite nju je moguće aktivirati na slijedeći način: (mjenjačnice možda korite različitu terminologiju kroz izbornike ali princip je kod svih isti)

• Potrebno je preuzeti besplatnu Google Authenticator ili Authy aplikaciju putem vašeg mobilnog telefona
• Ulogirati se u vaš račun na mjenjačnici
• Otići na stranicu sa sigurnosnim postavkama i odabrati Two-Factor Authentication.
• Tada bi vam se trebao prikazati QR kod koji je potrebno skenirati sa aplikacijom koju ste preuzeli u prvom koraku
• Kada je kod uspješno skeniran aplikacija na mobitelu će vam početi prikazivati broj od 6 znamenki koji će se svakih 30 sekundi izmjenjivati
• Ovo je vaš kod za verifikaciju koji uz lozinku sada morate upisivati svaki put kada se ponovo budete pristupali svom korisničkom računu
• Mjenjačnica će vas sada zatražiti da potvrdite aktivaciju 2FA sa kodom koji se prikazuje u vašoj mobilnoj aplikaciji

Nikada ne dijeli svoje privatne ključeve

Privatni ključ je kod koji vam omogućuje prijenos bitcoina, odobravanje transakcija i općenito za kontrolu vašeg bitcoin novčanika. OD APSOLUTNE JE VAŽNOSTI DA SVOJE PRIVATNE KLJUČEVE ZADRŽITE SAMO ZA SEBE. Čuvajte ih na sigurnom mjestu kojem samo vi možete pristupiti. UKOLIKO NETKO DOĐE DO VAŠIH PRIVATNIH KLJUČEVA ON TADA IMA PRISTUP VAŠEM BITCOIN NOVČANIKU TE SA VAŠIM BITCOINOM SPREMLJENIM NA NJEGA MOŽE UČITI ŠTO GOD ŽELI.

Svoje privatne ključeve čuvajte. Privatne ključeve nikada ne čuvajte na računalu ili mobitelu ili bilo kojem drugom uređaju koji se može spojiti na Internet. Jer ako se može spojiti na Internet tada tom uređaju mogu isto tako pristupiti i hakeri ili zloćudni softver a vaši privatni ključevi tada mogu biti kompromitirani.

Poznata je uzrečica koja glasi „Not your keys not your coins“. Vašim bitcoinom upravljate samo ako imate kontrolu nad vašim privatnim ključevima. Ako nemate kontrolu nad vašim privatnim ključevima tada nemate ni kontrolu nad vašim bitcoinom.

Jednostavno kreiranje i osiguranje pohrane vlastitih privatnih ključeva moguće je pomoću vodećih hardverskih novčanika kao što su Ledger i Trezor.

Sigurnosna pohrana novčanika

Prilikom inicijalizacije Ledger ili Trezor hardverskih novčanika morate zapisati frazu za oporavak. Fraza za oporavak se sastoji od 12 ili 24 riječi koje je potrebno zapisati na zasebni komad papira koji dolazi u pakiranju sa ovim tipom novčanika. Ovo je IZNIMNO VAŽNO jer ukoliko se desi da vaš novčanik bude oštećen, izgubljen ili ukraden, koristeći frazu za oporavak, svojim sredstvima na novom novčaniku uvijek možete pristupiti koristeći frazu za oporavak.

Jednom kada ste frazu za oporavak zapisali potrebno ju je sigurno pospremiti isto kako ste pospremili i svoj privatni ključ. Dakle offline, nikako na računalu ili u mobitelu niti u bilo kojem drugom digitalnom obliku. Frazu za oporavak možete čuvati u vašem domu ili na drugom sigurnom mjestu. Svakako osigurajte da je mjesto sigurno i vama lako dostupno kako biste svom bitcoinu mogli lako i brzo pristupiti u slučaju da izgubite vaš novčanik ili da se isti jednostavno pokvari.

Detaljno o privatnim ključevima, i frazama za oporavak pročitajte u dijelu o bitcoin novčanicima.

Ažuriranje softvera novčanika

Kako biste bili sigurni da je vaš bitcoin novčanik siguran, potrebno je redovito ažuriranje softwarea novčanika kako biste bili sigurni da software ne sadrži eventualne propuste koji mogu ugroziti sigurnost vašeg novčanika. Tvrtke koje svoja programska rješenja za bitcoin novčanike pružaju na upotrebu redovito ažuriraju svoj software kako bi ga unaprijedile korisnim izmjenama i dodacima i učinile još sigurnijim u odnosu na prethodnu verziju koja je korištena. Ako redovito ažurirate software vašeg bitcoin novčanika, na taj način osigurati će te da vaš novčanik ima najnovije značajke i najbolju funkcionalnost.

Kako kupiti bitcoin

Online mjenjačnice

Najlakši i najsigurniji način za kupnju Bitcoina je kupnja putem online mjenjačnica. Neke od najpopularnijih mjenjačnica danas su Binance, FTX, Coinbase, Kraken, KuCoin, Gemini, Gate.io, Bitfinex, Bitstamp, Bybit itd. Manje, odnosno manje poznate mjenjačnice nose veći rizik prilikom korištenja istih. Uz rizik da nisu u potpunosti sigurne postoji i mogućnost da nisu u potpunosti ni usklađene sa svim zakonskim regulativama. Imajte na umu da postoji i jako puno različitih mjenjačnica koje su apsolutne prevare. Ukoliko vam se putem telegrama, twittera, discorda i ostalih online aplikacija javljaju nepoznati ljudi i promoviraju vam mjenjačnice na kojima možete sigurno trgovati i dobivati jako velike povrate na svoje uloge savjetujem vam da te ljude odmah blokirate i ni slučajno ne otvarate linkove koje su vam poslali da se na tim mjenjačnicama registrirate. Ukoliko se registrirate i pošaljete svoja sredstva na njih budite sigurni da ste ta sredstva zauvijek izgubili.

Stoga se preporuča da svoj prvi bitcoin (ili samo dio bitcoina) kupite na nekoj od najvećih mjenjačnica, dobro etabliranih imena koja su prethodno navedena. Mjenjačnicama tih tvrtki možete pristupiti putem računala ili mobitela koristeći aplikacije koje možete preuzeti u Google Play Storeu ili Apple Storeu. Iako su to najveći igrači u kripto svijetu savjetujem vam da kada kupite svoj prvi bitcoin da ga svakako pošaljete na svoj novčanik. Kako smo već spomenuli frazu „Not your keys not your coins“ znate da ako svoj bitcoin ostavite na mjenjačnici da ne posjedujete privatni ključ za bitcoin adresu na kojoj se vaš bitcoin nalazi te samim time vi nemate apsolutnu kontrolu na njim.

Da biste kupili bitcoin, prvo morate uplatiti sredstva na račun mjenjačnice, nakon čega ta sredstva možete zamijeniti za bitcoin. Mnoge mjenjačnice nude vam opciju da novac putem bankovne transakcije prebacite na njihov bankovni račun ili da bitcoin kupite koristeći vašu debitnu ili kreditnu karticu. Ukoliko se odlučite novac prebaciti bankovnom transakcijom morate znati da će se vaš novac na mjenjačnici pojaviti u roku najčešće od 1-3 radna dana. Ukoliko želite koristiti vašu karticu novac na vašem računu bit će dostupan odmah. Ali pritom imajte na umu ukoliko koristite karticu da su provizije poprilično velike i znaju biti u rasponu od najčešće 3-5% što je zaista previše. Prilikom slanja novca na svoj račun na online mjenjačnici putem bankovne transakcije najčešće nema provizije koju će vam mjenjačnica naplatiti za polog sredstava. Neki manji trošak transakcije može se pojaviti prilikom slanja novca sa vašeg računa i to ovisi o vašoj banci.

Bitcoin bankomati (ATM)

Danas postoje i bitcoin bankomati identični onim običnim bankomatima banaka koje svakodnevno koristite za podizanje gotovine. Bitcoin bankomati pružaju diskretnu opciju za kupnju i prodaju bitcoina. Ako postoji neki blizu mjesta gdje živite, oni su također praktičan način da dođete do bitcoina. Svakako imajte na umu na su troškovi transakcije na njima u najboljem slučaju na razini onih kada koristite svoju debitnu ili kreditnu karticu za kupnju bitcoina na centraliziranim mjenjačnicama.

Danas je bitcoin moguće kupiti i u poštanskim uredima ili u klasičnim mjenjačnicama koje se nalaze na svakom koraku tipa Western Union. Transakcijske naknade kod njih su također velike tako da dvaput razmilite prije nego ih koristite.

Lokacije bitcoin bankomata možete pretraživati na slijedećem linku:

https://coinatmradar.com/

Osobno od nekoga

Bitcoin možete kupiti i osobno od nekoga tko ga želi prodati. To može biti vama neka bliska ili barem poznata osoba. Isto tako, danas online možete pronaći mnogo stranica i aplikacija na kojima ljudi oglašavaju kupnju i prodaju bitcoina. U ovom slučaju budite jako oprezni jer prevaranata ima na svakom koraku. Ukoliko se odlučite na ovaj način kupovine ili prodaje bitcoina, kod osobe s kojom dogovorite transakciju inzistirajte na tome da se nađete na nekom javnom mjestu umjesto nekog parkirališta, male mračne uličice ili lokalne birtije. Nikako nije uputno ići sam na takve „sastanke“.

Bitcoin novčanici

Što je bitcoin novčanik

Poput vašeg običnog novčanika, bitcoin novčanik je način za pohranjivanje novca odnosno vašeg bitcoina. Osnovna stvar koju morate razumjeti a koja se tiče bitcoin novčanika je da bitcoin zapravo ne postoji unutar njega. Bitcoin postoji samo na distribuiranoj bitcoin knjizi (bitcoin blockchain ledger). Privatni ključevi odnosno ključevi koji su potrebni za slanje i primanje bitcoina preko te distribuirane bitcoin infrastrukture na kojoj bitcoin zapravo funkcionira čuvaju se u bitcoin novčaniku.

Što je bitcoin adresa

Niz brojeva i slova koji je specifičan samo za vaš novčanik je bitcoin adresa. Da biste primili bitcoin, morate tu adresu podijeliti s osobom koja vam želi poslati bitcoin. Preporučljivo je da nikada 2 puta ne koristite istu adresu iz sigurnosnih razloga. Bitcoin novčanici imaju mogućnost generirati beskonačan broj bitcoin adresa pa je ovu mogućnost uputno koristiti. Većina novčanika brine o tome automatski umjesto vas i generira novu adresu svaki put kada želite primiti bitcoin. Pritom uvijek znate stanje bitcoina u vašem novčaniku koji prikazuje saldo bitcoina na svim bitcoin adresama koje su za vas u njemu generirane.

Što je to fraza za oporavak

Kada inicijalizirate novi novčanik, stvara se niz od 12 ili 24 nasumično generirane riječi poznate kao “seed words” ili “mnemonic“ odnosno fraza za oporavak. Ovaj set riječi služi za otključavanje cjelokupnog vašeg novčanika i njega nikada ni u kojem slučaju ne smijete s nikim podjeliti. Isto tako, dužni ste ovaj set riječi pohraniti na sigurno i vama lako dostupno mjesto da u slučaju potrebe isti možete upotrijebiti. Ako itko dođe u posjed ovog seta riječi bez problema može isprazniti vaš bitcoin novčanik.

Što je pristupna fraza

Pristupna fraza, passphrase ili zaporka, često je poznata kao dodatna 13. ili 25. riječ u setu od 12 ili 24 riječi koje se inače zapisuju kod inicijalizacije novog bitcoin novčanika. To je korisnički definirana dopunska riječ ili izraz namijenjen za jačanje sigurnosti. Da bi pristupio vašem novčaniku napadaču je potrebna i ta vaša dodatna riječ uz cjelokupnu frazu od 12 ili 24 riječi koje ste zapisali. Tu jednu dodatnu riječ nikada ne držite u blizini ili zajedno sa vašom frazom za oporavak od 12 ili 24 riječi.

Što je privatni ključ

Privatni ključ predstavlja dokaz da entitet koji ga posjeduje ima ovlaštenje za trošenje bitcoina s odgovarajuće bitcoin adrese. Privatni ključ kreira se iz vaše pristupne fraze. Za svaku adresu koja je otvorena u vašem novčaniku generira se privatni ključ. Danas, velika većina korisnika bitcoina nikada se neće izravno koristiti s privatnim ključem; umjesto toga, softver novčanika to odrađuje automatski za vas prilikom korištenja.

Što je javni ključ

Javni ključ za bitcoin je isto ono što je IBAN za vaš bankovni račun. To je bitcoin adresa na koju možete primati novac na blockchainu odnosno primati bitcoin na vašu bitcoin adresu.

Što je prošireni javni ključ

O proširenom javnom ključu ili Xpub možete razmišljati kao o glavnom ključu vašeg bitcoin novčanika. Isto kao i kod privatnih ključeva ili fraza za oporavak ovaj ključ nitko osim vas ne smije znati. Pomoću Xpub ključa moguće je generirati i vidjeti svaku adresu koja je prethodno generirana u vašem novčaniku. Ypub i Zpub su Xpub varijacije koje zapravo imaju istu funkciju.

Koji bitcoin novčanik je najbolji za vaše potrebe

Potpunu kontrolu nad svojim bitcoinom imate korištenjem hardverskih novčanika. Ali s tom potpunom kontrolom dolazi i potpuna individualna (vaša) odgovornost. Vi i samo vi ste odgovorni za sigurnost vašeg bitcoina. Vi sami morate osigurati fizičku zaštitu vašeg bitcoin novčanika kako ga ne biste izgubili ili da vam ne bude ukraden. Isto tako, morate zapamtiti lozinku vašeg bitcoin novčanika kako bi mogli pristupiti svojem bitcoinu.

S druge pak strane, čuvanje bitcoina na raznim bitcoin mjenjačnicama je mnogo jednostavnije ali morate biti svjesni da u tom slučaju ne posjedujete privatne ključeve koji vam garantiraju da sa svojim bitcoinom možete raditi što god želite, kada god to želite i u odnosu s kim god to želite.

Mjenjačnice koliko god velike bile ipak mogu biti hakirane. Najpoznatiji primjer takvog slučaja datira još iz 2014. godine kada je tada najveća mjenjačnica Mt.Gox napadnuta te je ukradeno oko 850.000 bitcoina. Dan danas velika većina tog ukradenog bitcoina još uvijek nije pronađena niti vraćena vlasnicima.

Danas je sigurnost na velikim mjenjačnicama znatno veća. Tvrtke kao što su Binance, Coinbase, Kraken itd., na primjer, drže veliku većinu svojih Bitcoina u tzv. cold storage novčanicima koji nisu povezani na Internet te su tako zaštićeni od cyber napada. Bez obzira na sve moguće oblike zaštite, mjenjačnice su uvijek izložene velikoj količini pokušaja upada u njihove sustave.

Idealan odabir novčanika ovisi od pojedinca do pojedinca. Radi se o preferencijama svakog ponaosob a faktori koji na to utječu mogu biti npr. iznos bitcoina koji se želi spremiti ili koliko brzo i jednostavno se tom bitcoinu želi moći pristupati. Slično kao i kod bilo koje druge vrste valuta, manje količine bitcoina možete držati u manje sigurnom novčaniku (u novčanicima na računalu ili mobitelu) do kojeg je jednostavno doći za svakodnevnu upotrebu, dok veće količine bitcoina svakako trebate držite skrivene na sigurnijem mjestu u hardverskim novčanicima tipa Ledger ili Trezor. Isto tako, ukoliko posjedujete veće količine bitcoina uputno ga je držati na više hardverskih novčanika koji se nikada ne bi trebali nalaziti na istom mjestu.

Hardverski novčanici

Postoje mnoge različite opcije za pohranu bitcoina, svaka sa svojim prednostima i nedostacima i po kojima se međusobno razlikuju. Kako biste spriječili krađu ili gubitak, ključno je da ste svoj bitcoin sigurno pohranili. Ako se dovedete u situaciju da je bitcoin izgubljen ili ukraden, velika je vjerojatnost da ga više nikada nećete pronaći i da je izgubljen trajno i nenadoknadivo. Iz tog razloga, trebali biste paziti da uvijek pohranite svoj bitcoin na sigurno. Najsigurnija opcija pohrane bitcoina je na hardverske (offline) novčanike.

Hardverski novčanici fizički su uređaji koji sliče najobičnijim USB stickovima a koji vam omogućuju sigurnu pohranu Bitcoina na njih. Da biste bitcoin poslali na svoj hardverski novčanik morate ga baš popust USB sticka spojiti na računalo. Istovremeno je potrebno instalirati i pokrenuti nativni programski paket koji ide uz novčanik te u njemu izvršiti sve potrebne operacije za prijenos bitcoina u vaš novčanik sa recimo online mjenjačnice na kojoj ste prethodno bitcoin kupili. Nakon prijenosa bitcoina u vaš hardverski novčanik, novčanik je potrebno pospremiti na sigurno. Hardverski novčanici zaštićeni su lozinkom, pa čak i ako je vaš hardverski novčanik izgubljen ili ukraden, netko i dalje treba lozinku za pristup vašem bitcoinu. Imajte na umu da svoju lozinku ne smijete držati zajedno sa novčanikom kao što npr. neki ljudi u svojim normalnim novčanicima drže pinove za kartice koje se nalaze u istom tom novčaniku. Ne moram vam objašnjavati koliko je to neodgovorno ponašanje.

Primjeri hardverskih novčanika:

Ledger

Ledger je vjerojatno najpoznatiji hardverski novčanik na tržištu. Ledger novčanici imaju visoku reputaciju za sigurnost i pouzdanost pohranjivanja bitcoina. Osim toga, izrađeni su od čvrstih materijala poput nehrđajućeg čelika, što povećava njihovu otpornost na oštećenja tokom vremena. Ovu dodatnu karakteristiku mnogi vide kao veliku prednost nad ostalim novčanicima.

!!VAŽNO!!

Prvi put kada koristite Ledger novčanik, biti će vam prikazana fraza za oporavak koju morate zapisati na papir koji je priložen u pakiranju samog novčanika. Ako izgubite svoj Ledger novčanik ili ako se jednostavno pokvari, korištenjem fraze za oporavak možete povratiti svoj bitcoin novčanik na novom uređaju.

!!POSEBNO VAŽNO!!

Svoj Ledger novčanik uvijek kupujte direktno od proizvođača ili od ovlaštenih distributera. Ako kupujete od nepoznatih trgovaca ili pojedinaca nemate garanciju da novčanik nije prethodno kompromitiran. Događali su se slučajevi da su ljudi novčanike kupovali preko ebay platforme. Novčanici su im dostavljeni na kućnu adresu ali su ti novčanici već u samom pakiranju imali ispunjene kartice sa frazom za oporavak. Poruka koju su novi vlasnici novčanika od prodavatelja dobili da su oni to već za vas napravili kako bi vam maksimalno olakšali upotrebu. Neiskusni korisnici su im na tome bili jako zahvali i nisu znali da ako netko drugi već zna tu frazu za oporavak da isto tako može pristupiti njihovom bitcoinu. Naravno, ti korisnici ostali su bez bitcoina koji su stavili na tako kompromitiran uređaj. Dakle, kada Ledger uređaj stigne na vašu adresu mora biti tvornički zatvoren. Kartica za zapis fraze za oporavak mora biti prazna i Ledger uređaj kada ga prvi put spojite na računalo mora vas provesti kroz proces generiranja fraze za oporavak koja se sastoji od 12 ili 24 riječi koje morate zapisati na karticu koja je s uređajem stigla.

Ledger ima više različitih uređaja a to su Ledger Nano S, Ledger Nano S Plus i Ledger Nano X. Detalje o svakom uređaju posebno i narudžbu možete napraviti klikom na naziv svakog od uređaja.

Trezor

Trezor novčanik je također veoma popularan hardverski novčanik vlasnicima bitcoina. Trezor novčanik nudi korisničko sučelje koje je jednostavno za korištenje te također ima visoku razinu sigurnosti i reputaciju na tržištu. Osim toga, Trezor ima izvrsnu podršku korisnicima, što je ključno s obzirom na to da mnogi kupci koji kupuju Trezor novčanike nikada prije nisu koristili hardverski novčanik pa im je za prvu upotrebu potrebna pomoć.

Kao i kod Ledger novčanika na početku korištenja morati će te zapisati frazu za oporavak koja se sastoji od 12 ili 24 riječi. U slučaju da izgubite ili oštetite svoj Trezor novčanik, ovu frazu za oporavak možete upotrijebiti za dohvat vašeg bitcoina na novom uređaju. Nakon što Trezor uređaj baš kao i Leger odspojite sa računala znači da putem interneta njemu više nitko ne može pristupiti. Kao i kod Ledger uređaja, Trezor morate pospremiti na sigurno mjesto kojem vi u svakom trenutku imate pristup.

NGRAVE

NGRAVE novčanik pogledajte ovdje.

Novčanici na računalu ili mobitelu

Novčanik koji kao aplikaciju možete instalirati na vašem računalu zove se još i desktop wallet ili desktop novčanik. Desktop novčanici općenito dolaze s više funkcionalnosti od mobilnih novčanika, ali mogu biti i kompliciraniji. Budući da su računala povezana na internet i podložna su zlonamjernom ili malicioznom softveru, trebate biti jako oprezni sa softverom koji instalirate.

Mobilni novčanik je onaj koji radi na vašem mobilnom telefonu. Ti novčanici omogućuju brz pristup vašem bitcoinu, ali isto tako nose sa sobom veliki rizik. Ako izgubite ili razbijete telefon, možete izgubiti i svoj bitcoin. Ako se to i desi to ne bi trebao biti problem pod uvjetom da je vaša „seed fraza“ sigurno pohranjena tako da možete svoj novčanik aktivirati na drugom uređaju.

Novčanici kojima upravljaju treće strane

Novčanici kod trećih strana su novčanici kod kojih vi ne kontrolirate privatne ključeve. Ovakvi novčanici često mogu olakšati potencijalne složenosti koje dolaze sa korištenjem bitcoin novčanika, ali to dolazi s rizikom da vi nemate kontrolu nad vašim privatnim ključevima pa tako ni nad vašim bitcoinom. Ovakvim novčanicima uglavnom upravljaju burze i korisnicima se savjetuje da na njima ne drže velike količine bitcoina. Neke od najpoznatijih online mjenjačnica su Binance, FTX (tokom 2022. godine ispostavilo se da je ova mjenjačnica jedna od največih prijevara u povijesti kripta), Coinbase, Kraken, KuCoin, Gemini, Gate.io, Bitfinex, Bitstamp, Bybit itd. Kao što je već rečeno ti novčanici su jednostavniji i praktičniji za korištenje ali vi ne posjedujete vaše privatne ključeve.

Često ove online mjenjačnice osiguravaju svoje kripto novčanike metodama kao što su identifikacija s 2 ili 3 faktorskom autentifikacijom i vremenskim odmakom za transakcije. Na primjer, online mjenjačnica Coinbase ima sigurnosnu opciju koja se zove “pohrana u trezoru” koja vam omogućuje prijenos Bitcoina s običnog novčanika u novčanik koji ima razdoblje čekanja od 48 sati za povlačenje vašeg bitcoina i zahtijeva provjeru telefonskim putem i sa dvije različite email adrese. Dodatne usluge ovog tipa značajno pridonose povećanju sigurnosti.

Skrbnička rješenja

Skrbnička rješenja su obično namijenjena institucijama ili pojedincima koji žele zaštititi velike količine kripto valuta. Takvi novčanici obično su osigurani od gubitka ili krađe do određenih iznosa. Danas postoje brojne usluge čuvanja bitcoina visoke razine sigurnosti za institucionalne ulagače. Tvrtke kao što su Coinbase, Gemini, Fidelity ili BitGo nude skrbništvo nad Bitcoinom. Ukoliko ste ste pojedinac s velikom neto vrijednošću u bitcoinu ili ako predstavljate instituciju, tada bi jedno od ovakvih rješenja mogla biti prava opcija za vas.

Novčanik s više potpisa

Novčanik koji treba više od jednog privatnog ključa za potpisivanje transakcije poznat je kao novčanik s više potpisa ili multi-sig wallet. Prilikom izrade novčanika, korisnik može odabrati hoće li upotrijebiti 2 od moguća 3 ključa za potpisivanje ili 15 od mogućih 20. Iako je multi-sig novčanik puno kompliciraniji za kreirati od novčanika sa samo jednim privatnim ključem on je zato sigurniji od novčanika sa samo jednim privatnim ključem.

Novčanici samo za pregled

Vaš prošireni javni ključ (Xpub), koji vam omogućuje pregled stanja novčanika, koristi se za izradu novčanika koji omogućavaju samo uvid u stanje novčanika (view only) bez mogućnosti potpisivanja transakcija odnosno slanja bitcoina iz njega. Ovakvi novčanici ne mogu se koristiti niti za kupnju jer nemaju privatne ključeve.

Transakcijske naknade

Ovisno o brzini kojom želite da se transakcija obavi imate mogućnost da odaberete visinu transakcijske naknade. Što je naknada viša vaša transakcija će prije biti obrađena. Uz to morate biti svjesni da vrijeme obrade transakcije ovisi i o zauzetosti mreže u datom trenutku. Prilikom transakcije u vašem novčaniku vidjet će te procjenu kolika je transakcijska naknada te će te imati mogućnost povećati ili smanjiti taj parametar.

Što je to QR kod

Podaci o adresama i iznosima vizualno mogu biti predstavljeni i putem QR koda. QR kodovi se najčešće koriste kako bi se dugačke i komplicirane za zapamtiti bitcoin adrese jednostavno mogle skenirati vašim mobilnim uređajem. Na ovaj način eliminira se potreba za ručnim upisivanjem adrese, što može rezultirati pogreškama prilikom prepisivanja i slanjem bitcoina na nepostojeću adresu. Ukoliko se to desi nažalost vaš bitcoin je nepovratno izgubljen.

Uobičajene pogreške

Bitcoin alternative

Odmah na početku moramo reći da bitcoin nema alternativu. Alternativne kripto valute kojih danas ima gotovo 20.000 u više od 99.99% slučajeva su čiste prevare koje se temelje na privlačenju korisnika putem različitih marketinških trikova i buzzworda poput izraza „decentralizirano financiranje“. Korištenjem razno raznih aplikacija koje nude velike prinose možda zvuči primamljivo ali morate biti svjesni da takvi prinosi nisu komercijalno održivi i da će zasigurno doći trenutak kada će se ti sistemi urušiti. Ukoliko ste svoj bitcoin deponirali na platforme ovog tipa savjetujem vas da ga što prije povučete na svoj novčanik za koji posjedujete svoje privatne ključeve.

Kupnja bitcoina na centraliziranim mjenjačnicama

Kupnja KYC (Know-Your-Customer) bitcoina na centraliziranim mjenjačnicama (CEX) brz je i jednostavan način. No ipak morate biti svjesni kompromisa i posljedica koje iz toga proizlaze. Kako bi ste se uspješno registrirali na centraliziranim mjenjačnicama minimalno što će te morati napraviti je ostaviti vaš osobni dokument sa slikom. Na temelju toga, budući da je bitcoin transakcije moguće pratiti uvijek vas se može povezati sa adresom na kojoj je vaš bitcoin pohranjen. Isto tako, sve vaše buduće transakcije mogu biti praćene. Ukoliko je ovo nešto što vam nije o značaja bitcoin slobodno kupite na online mjenjačnicama ali ga svakako prebacite na vaš novčanik tako da ga ne ostavljate u novčaniku mjenjačnice.

Ne istražiti druge opcije kupnje

Koja alternativna rješenja na tržištu postoje ako vam se ne sviđa prizvuk kupovine bitcoina na centraliziranim mjenjačnicama gdje ste dužni ostaviti svoje podatke. Iako postoje peer-to-peer platforme za razmjenu kao što su Bisq i HodlHodl koje koriste escrow usluge kako bi vam omogućile stjecanje bitcoina od bilo koga u cijelom svijetu, one obično nisu tako jednostavne za korištenje kao KYC alternative. Najjednostavniji način za početak je kupnja od prijatelja, osoba od povjerenja ili pak članova obitelji. Mnogi korisnici su odavno shvatili koliko je anonimnost zapravo važna. Ako se raspitate malo oko sebe zasigurno će te naići na nekoga tko bitcoin već posjeduje a za koga to možda nikada ne bi rekli. To su ljudi koji ne oglašavaju na sva zvona da posjeduju bitcoin i to bi zapravo svatko trebao tako raditi. Raspitajte se oko sebe, netko sigurno ima bitcoina koji je spreman prodati.

Druga dobra alternativa za anonimno stjecanje bitcoina je rudarenje ali to je zasebna i tehnološki malo zahtjevnija edukacija o kojoj će biti govora na ovoj stranici. Svakako morate biti upoznati i s poreznim aspektom ovakvog načina stjecanja bitcoina.

Ne imati svoj vlastiti „node“

Korištenje vlastitog noda vam daje sigurnost da su informacije prikazane u vašem novčaniku točne i u skladu s “Bitcoin propisima” vašeg čvora. Jednostavno rečeno, ako ne koristite vlastiti node, znači da koristite nečiji tuđi bez obzira da li znate tu osobu ili ne. Bitcoin tako jednostavno funkcionira. Korištenjem vlastitog noda ne morate se oslanjati ni na koga drugoga za provođenje transakcija kada imate novčanik povezan s vlastitim nodom, što daje ogromne prednosti u pogledu privatnosti.

Ostavljati bitcoin na mjenjačnicama

Nakon što ste kupili bitcoin na nekoj od mjenjačnica (KYC) i ostavili sve svoje osobne podatke, ostavili ste ga na burzi jer niste znali kako se koristit bitcoin novčanik ili kako se bitcoin sa mjenjačnice šalje u vaš novčanik. Morate biti svjesni da vi ne posjedujete privatne ključeve novčanika u kojima se bitcoin nalazi na mjenjačnicama na kojoj ste ga kupili bez obzira što ga vidite nakon što ste se na mjenjačnicu ulogirali. Vaš korisnički račun na mjenjačnici nije isto što i bitcoin novčanik. Bitcoin koji vam stoji na mjenjačnici što prije pospremite u novčanik za koji vi i samo vi posjedujete privatne ključeve. Ne dopustite da vam se dogodi situacija u kojoj će neka mjenjačnica biti meta hakerskog napada i sa koje je ukraden bitcoin među kojima se nalazi i vaš. Bilo je mnogo ovakvih slučajeva posljednjih godina. Isto tako, nisu ni sve mjenjačnice u potpunosti legitimne te je bilo slučajeva da su vlasnici istih jednostavno nestali i sa sobom uzeli ogromne količine tuđeg novca (bitcoina i ostalih kripto valuta).

Također, u zadnje vrijeme otkako je tržište kripto valuta dosta potonulo (isto kao i sva ostala tržišta) došlo je do situacija da su pojedine firme (mjenjačnice ali i firme koje se bave pružanjem drugačijih usluga na kripto tržištu) zbog krize koja ih je pogodila jednostavno postale insolventne. Jedna od stvari koje su prvo napravile bilo je to da su onemogućili korisnicima da sa tih platformi povuku svoja sredstva. Najznačajniji primjeri ovakvih događaja su vezani za Celsius i BlockFi. Nemojte se dovoditi u ovakve situacije i obavezno svoj bitcoin nakon kupovine prebacite na svoj novčanik u kojem vi upravljate sa svojim privatnim ključevima.

Slati nekome svoje privatne ključeve

Prevaranti se često predstavljaju kao članovi bitcoin zajednice kako bi ponudili podršku nekome tko možda traži pomoć putem chat aplikacija kao što su Telegram, Discord i sl. Te osobe se će vam najčešće poslati linkove na kojima trebate upisati svoje privatne ključeve ili frazu za oporavak kako bi oni tobože provjerili da ste vi stvarno vlasnik tog novčanika i kako bi vam onda mogli pružiti pomoć. To je naravno jedna velika laž. Nikada, ali baš nikada, nikome (ni policiji, ni poreznim vlastima, ni državnim institucijama) ne dajte svoje privatne ključeve ili frazu za oporavak a posebno ne online.

Nesigurna pohrana vaše „fraze za oporavak“

Ključ do vašeg bitcoina je vaša fraza za oporavak i svatko tko joj ima pristup ima i pristup vašem bitcoinu. Treba ju čuvati na sigurnom mjestu, ali pripazite da ne bude „toliko sigurna“ da i vi zaboravite gdje je ili kako glasi. Jedna veoma loša ideja je držati ju na računalu ili u mobitelu. Vjerojatno najsigurnija metoda je da ju „jednostavno“ zapamtite i da ne postoji druga kopija. Ali naravno morate biti sigurni da će te ju moći reproducirati kada za to dođe vrijeme.

Slanje bitcoina na netočnu adresu

Ovih dana sve je teže to učiniti jer novčanici sada imaju značajke otkrivanja pogrešaka i QR kodove koji se mogu skenirati kamerom na vašem mobilnom telefonu. Kada nekome šaljete bitcoin, uvijek je najbolje koristiti QR kodove ili copy/paste bitcoin adrese jer dugi nizovi brojeva i slova nisu jednostavni za prepisivanje i lako može doći do pogreške. Prije finalnog slanja uputno je još jednom ipak provjeriti adresu prije slanja.

Pretjerana euforija

Što više budete učili o bitcoinu i kako budete sve dublje i dublje shvaćali što je to zapravo bitcoin i kako funkcionira nemoguće je da vas neće uhvatiti euforija. Još ako vrijeme počnete provoditi recimo na Twitteru i YouTube-u gdje se vjerojatno najviše sadržaja generira o bitcoinu možete doći u iskušenje da na bitcoin potrošite više novca nego si to zaista i možete priuštiti. Bitcoin je još uvijek mlada i veoma cjenovno osjetljiva klasa imovine. Nemojte se dovesti u situaciju da kada dođe do većih padova cijene da razmišljate hoćete li sutra imati za stanarinu ili još gore za osnovne životne namirnice. Ne ulažite u bitcoin novac koji si ne možete priuštiti da ga u potpunosti izgubite. Ovo vrijedi za sve klase imovine pa tako i za bitcoin.

Trgovanje na burzama

Trgovanje bitcoinom na burzama može biti jako primamljiva stvar ako znate da dnevne fluktuacije cijene bitcoina znaju biti i 20%. Kripto tržište je još uvijek mlado i neregulirano pa tako i mjenjačnice na kojima se trguje. Vi kao mali igrač nemate nikakve šanse protiv velikih igrača koji još uvijek sa relativno „malo novca“ mogu manipulirati cijenom bitcoina a to znači da će te vi biti „likvidirani“. Ostavite trgovanje nekome drugome a vi online mjenjačnice koristite samo za kupovanje bitcoina i slanje istoga na svoj privatni novčanik.

Ne radite od sebe metu

Bitcoin živi na internetu koji je, slično kao i stvarni svijet, pun prevaranata koji su spremni otići daleko kako bi se domogli vašeg bitcoina. Razgovorom o posjedovanju bitcoina na internetu ili u stvarnom svijetu doslovno stavljate metu na vaša leđa za lopove ili prevarante. Uobičajeni pristup za ljude koji komuniciraju online s bitcoin zajednicom je stvaranje online persone koja je potpuno odvojena od vašeg stvarnog identiteta.

Ne koristiti 2FA

Danas je vaša email adresa povezana s računom za sve što radite online. Prevaranti relativno jednostavno mogu dobiti pristup vašim privatnim podacima ako ne vodite dovoljnu pažnju oko zaštite te vaše email adrese. Dodatni sigurnosni mehanizam, dvostruka autentifikacija ili 2FA, štiti vas od nepoželjnih upada u korisničke račune. Najpoznatije dvije 2FA aplikacije su Google Authenticator i Authy koje možete preuzeti putem vašeg mobilnog telefona kao i svaku drugu aplikaciju. Svakako koristite ove mogućnosti dodatne zaštite za sve vaše online korisničke račune i izbjegavajte oblik ovakve 2FA autentifikacije putem SMS poruka.

Ne tražiti pomoć ako nešto ne znate

Bitcoin zajednica je danas izrazito rasprostranjena i korisna. Postoje stotine različitih telegram grupa, GitHub ili reddit stranica, profila na Twitteru koji su voljni pomoći u svako doba. Ako imate bilo kakvo pitanje slobodno se i nama obratite i postavite pitanje. Zapamtite, ako niste sigurni, pitajte.

Mitovi o bitcoinu

Bitcoin nema intrinzičnu vrijednost

Kao i svakog novca, vrijednost bitcoina proizlazi iz kredibiliteta njegovih monetarnih svojstava. Vrijednost bitcoina proizlazi iz toga što se njegova rijetkost, njegov postojeći i konačan broj lagano i neovisno može provjeriti u bilo kojem trenutku. Distribuirano rudarenje bitcoina i mehanizam konsenzusa iza kojeg stoje stotine milijuna dolara vrijedne računalne opreme koja osigurava mrežu 24/7/365 čine ga iznimno vrijednim. Budući da se danas svatko s internetskom vezom može uključiti u mrežu, bitcoin je jedini pravi oblik novca. Bitcoin ne cenzurira niti diskriminira za razliku od svih ostalih oblika novca u optjecaju.

Bitcoin je anoniman

Ovo nije istina. Na razini Bitcoin mreže novčanik ili adresa nisu izravno povezani s identitetom neke osobe u stvarnom svijetu. Kao rezultat toga, tvrtke koje se bave analizom podataka na mreži mogu pratiti transakcije s adrese na adresu ali ne znaju tko je vlasnik tih adresa. Kupovinom bitcoina na centraliziranim mjenjačnicama gdje ste dužni ostaviti osobne podatke omogućavate da vas se prati odnosno da se adrese koje ste koristili na mjenjačnicama budu direktno povezane s vašim imenom i prezimenom. Razmislite da li ovo želite prije nego bitcoin kupite na centraliziranim mjenjačnicama.

Bitcoin programski kod jednostavno može biti izmijenjen

Ovo također nije istina. Bitcoin je poznat po tome da je za svaku i najmanju promjenu u programskom kodu potrebno jako puno vremena. To je ujedno i stavka zbog koje je i dosta kritiziran ali samo od strane ljudi koji bitcoin ne razumiju dovoljno ili koji imaju vlastite osobne interese u želji za promjenom bitcoin koda. Ne učestale promjene programskog koda bitcoina su jedan od temeljnih postulata na kojima se gradi sigurnost bitcoina odnosno Bitcoin mreže. Sve značajne izmjene Bitcoin koda moraju proći rigorozan postupak recenzije. Proces postaje znatno sporiji i rigorozniji ako predložena izmjena koda može utjecati na kompatibilnost sa prethodnim verzijama softvera (što znači da raniji softver možda nije kompatibilan).

Bitcoin može biti kopiran

Da, to je istina. Bitcoin se može kopirati i tisuće ljudi su to već napravili na razini mreže. Doslovno gdje god da se okrenete imate neku kripto valutu koja je nastala kopiranjem Bitcoin programskog koda koji je samo „malo“ u nekim dijelovima izmijenjen kako bi se taj „novi“ Bitcoin „poboljšao“ u odnosu na jedan jedini i pravi Bitcoin. Ovakva “poboljšanja” gotovo uvijek uključuju značajne kompromise koji su u većini slučajeva iz domene sigurnosti mreže na kojoj te „poboljšane“ verzije Bitcoina egzistiraju. Svi takvi pokušaji kopiranja su najobičniji klonovi koji obično imaju tzv. nepošteno pokretanje nove kripto valute koje se uvijek radi samo u korist onoga tko takvu novu kripto valutu pokreće.

Ti projekti su izrazito centralizirani i često je sva upravljačka moć oko takvih projekata u rukama samo nekoliko ljudi. Prethodno je već spomenuto da bitcoin nema alternativu i to je tako. Preporuka je da se držite samo pravog bitcoina i ne petljate se sa lažnim projektima koji ga potkopavaju razno raznim marketinškim trikovima. Bitcoin funkcionira već 13 godina bez ijednog sigurnosnog propusta na razini mreže odnosno programskog koda. Razmislite o ovome prije nego počnete trošiti vrijeme na neki od tisuća besmislenih bitcoin klonova.

Nema dovoljno bitcoina za sve na svijetu

Samo 21 milijun bitcoina ikada može postojati. Jedan bitcoin podijeljen je na 100 milijuna satoshija. To znači da će ukupno u optjecaju biti 2,1 kvadrilijun satoshija (2.100.000.000.000.000) dostupno za transakcije na Bitcoin mreži. Ako recimo broj stanovnika na zemlji zaokružimo na 8 milijardi, svakom stanovniku pripalo bi 262.500 satoshija. Ima li dovoljno bitcoina za sve ljude na zemlji? Ne nasjedajte na ovakva pitanja neznalica.

Transakcijske naknade će bitcoin u budućnosti učiniti neupotrebljivim

Bitcoin mreža ima vrlo učinkovito tržište naknada. Tokom povijesti bilo je nekih kratkotrajnih eksponencijalnih skokova broja transakcija na mreži što je uzrokovalo porast naknada. Prosječna transakcijska naknada u dolarima u proteklih 12 mjeseci iznosila je oko 80 centi. Transakcijske naknade na mreži potrebno je razlikovati od transakcijskih naknada koje će vam naplatiti online mjenjačnice i drugi servisi kada ih koristite za povlačenje bitcoina u vlastiti novčanik. Naknade za bitcoin transakcije će zasigurno tokom vremena porasti ali zasigurno nikada neće biti na razini naknada koje vam naplaćuju ako si naprimjer novac sa računa u jednoj zemlji želite poslati na račun u drugoj zemlji. Ili npr. ako neki radnik u zapadnoj Europi svojoj obitelji u istočnoj Europi želi poslati novac. Pitajte ih koliku naknadu im naplaćuje banka na takve transfere ili neki od servisa poput Western Uniona.

Ovo se odnosi na transakcije koje se dešavaju baš na bitcoin mreži. Danas je već u punoj primjeni Lightning mreža koja je rješenje za skaliranje na bitcoinu i koja omogućuje transakcije s naknadama koje iznose samo nekoliko satoshija. Više o Lightningu možete pročitati ovdje.

Rudari kontroliraju bitcoin

Iako je istina da su rudari ključni za funkcioniranje Bitcoin mreže, nije istina da oni kontroliraju mrežu. Mreža kako bi nastavila sa funkcioniranjem treba samo malo više od 50% rudara da se ponašaju kao „pošteni igrači“. Rudari su financijski motivirani da budu pošteni igrači na mreži. U manje vjerojatnom ili besmislenom scenariju zlonamjerni rudari koji bi preuzeli kontrolu nad mrežom, održavanje iste procjenjuje se da bi ih koštalo između 300-500 tisuća dolara po satu. Osim što je to veoma skupa operacija, ako bi i uspjeli, cijena bitcoina bi u tom slučaju na tržištu pala, pa tako svaki novi bitcoin koji bi nepošteni rudari dobili zapravo ne bi pokrio troškove koje moraju uložiti za napad na Bitcoin mrežu.

Rudari će prestati s rudarenjem kada subvencije za blokove padnu

Budući da će se subvencije za nove blokove u budućnosti smanjiti, nitko sa sigurnošću ne može reći da će do toga zaista i doći. Međutim, većinsko i zajedničko mišljenje je da će rudari i dalje biti plaćeni za svoj rad na obradi transakcija i zaštiti mreže. Naknade će se povećavati kako se blok subvencije budu smanjivale. Kada do toga i dođe, vjerojatnost široke rasprostranjenosti korištenja Lightning rješenja za skaliranje je velika jer to tehnološko rješenje i prihvaćanje od strane korisnika doslovno napreduje brzinom svjetlosti. Zbog mrežne “prilagodbe kompleksnosti izračuna”, čak i da neki rudari prestanu rudariti, mreža bi i dalje normalno funkcionirala jer je programskim kodom zacrtano stvaranje novih blokova svakih 10 minuta.

Rudarenje je štetno za okoliš

Istina je da proces rudarenja temeljen na proof of work konceptu koristi značajne količine energije ali isto tako istina je da je velika većina te energije dolazi iz obnovljivih izvora. Bitcoin rudari unaprjeđuju tehnologiju „hvatanja“ energije iz izvora koji bi inače bili bačeni a to se prvenstveno odnosi na spaljivanje prirodnih plinova prilikom vađenja nafte. Bitcoin koristi energije samo onoliko koliko je potrebno da zadovolji potražnju tržišta. Sva energija koja se potroši, potroši se na očuvanje najsigurnije računalne mreže na svijetu. Trošenje energije povezano s bitcoinom uvijek se namjerno predstavlja u negativnom kontekstu koji je sponzoriran uvijek iz istih izvora. Taj izvor su uvijek pojedinci i organizacije povezane sa lažnom premisom djelovanja u smislu zaštite okoliša.

Bitcoin je jako spor

Ako bi ste koristili bitcoin za recimo svakodnevno plaćanje u trgovinama i da pri tome trebate na blagajni čekati desetak minuta da transakcija bude verificirana to naravno nije prihvatljiva solucija za nikoga. Ali ovaj problem već ima svoje rješenje i zove se Lightning mreža koja se unaprjeđuje svakodnevno. Možda još uvijek nije na razini mnogobrojnih CashApp aplikacija ali to i nije više tako daleko kada će biti. Ako pak npr. želite veću količinu novca (recimo 500.000 kuna) prebaciti sa svog bitcoin novčanika na tuđi bitcoin novčanik pri tome ne trebate nekoga u banci da vam prebroji krvna zrnca, udari pečat i naplati pečat tintu par stotina ili tisuća kuna. U tom slučaju, čekanje desetak minuta da se transakcija na mreži verificira i nije tako loša opcija.

Bitcoin je pretežak za korištenje

Težina korištenja je vrlo individualna i subjektivna kategorija. Ipak, danas je jednostavnije prisloniti karticu na POS terminalu u trgovini nego izvaditi telefon, skenirati QR kod i čekati potvrdu transakcije. Ali isto tako, ta dva dodatne koraka potrebna za provođenje bitcoin transakcije mala su cijena za prednosti koje mreža pruža. Brojni bitcoin programeri danonoćno rade kako bi poboljšali svakodnevno korisničko iskustvo korištenja bitcoin rješenja a da pri tome često za svoj rad nisu niti plaćeni. Kako i svaka druga tehnologija, potrebno je vrijeme kako bi se tehnologija razvila i usavršila kako bi postala praktična za korištenje u svakodnevnom životu.

Pojmovnik

Pojmovnik

Adresa (address) Bip (Bitcoin improvement proposal) Bitcoin ili bitcoin Blok (block) Lanac blokova (Blockchain) Centralizirana mjenjačnica (CEX) Decentralizirana mjenjačnica (DEX) Cold storage Escrow Peer-to-peer Pravila konsenzusa (Consensus Rules) Kompleksnost (Difficulty) Naknade (Fees) Hardverski novčanik Hash Hash Rate HODL Bitcoin pizza day KYC Lightning network Mempool Rudar Multisig Node Paper wallet Private key Public key Proof of Work Nagrada (Reward) Satoshi ili sat Satoshi Nakamoto SegWit Subsidy Testnet Tor Txid UTXO

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na net.hr

05.12.2024 / Autor: Katarina Plantak

---

Vrijednost Bitcoina po prvi put je premašila 100.000 dolara. Ova kriptovaluta svoj masovni rast može na neki način zahvaliti reizboru Donalda Trumpa za američkog predsjednika. On je najavio blaži regulatorni pristup kripto industriji.

Što je Bitcoin?

Bitcoin (BTC) je kriptovaluta (virtualna valuta) dizajnirana da djeluje kao novac i oblik plaćanja izvan kontrole bilo koje osobe, grupe ili entiteta. Time nema potrebe za sudjelovanjem pouzdane treće strane npr. kovnice novca ili banke u financijskim transakcijama. Osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto 31. listopada 2008. objavila je tehnički dokument pod nazivom "Bitcoin: Peer-to-Peer Electronic Cash System". Taj je dokument distribuiran na kriptografsku mailing listu, samo mjesec dana nakon što je investicijska banka Lehman Brothers podnijela zahtjev za najveći bankrot u povijesti SAD-a, a vlada odobrila financijsku pomoć od 700 milijardi dolara.

Nekoliko mjeseci kasnije, 3. siječnja 2009., Bitcoin mreža pokrenula se, uvodeći novi sustav decentralizirane digitalne valute bez središnjeg posrednika.

Tko su osnivači Bitcoina?

Bitcoin je rezultat desetljeća razvoja kriptografije i ideja Cypherpunka iz 1970-ih, s projektima poput B-money, Bit Gold, eCash i HashCash.

Godine 2006., osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto započela je rad na Bitcoinu. Iako su kriptografi poput Hal Finneya, Nicka Szaba, Weija Daija i Adama Backa povezivani sa Satoshijem, svi su to negirali.

Satoshi je surađivao s programerima do 2010., kada je predao kontrolu nad izvornim kodom i 2011. nestao iz javnosti. Danas stotine programera razvijaju Bitcoin, koji ima zajednicu od milijun korisnika.

Kako funkcionira Bitcoin?

Bitcoin se može brzo i sigurno prenijeti na svakoga s Bitcoin adresom poput računa bilo gdje u svijetu, bez potrebe za dopuštenjem ili plaćanjem nepotrebnih naknada. BTC je jedinica valute u Bitcoin sustavu za koju postoji ograničena količina od 21 milijun. Svaki je Bitcoin djeljiv na 100 milijuna "satoshis" ili "sats" – najmanja jedinica Bitcoina, poput centa u dolaru. Bitcoini djeluju kao elektronički novac, omogućujući vam da izvršite plaćanje s univerzalnom valutom bilo gdje. Nalazi se u tzv. novčanicima u digitalnoj verziji. On funkcionira slično kao bankovni račun. Transakcije su moguće zahvaljujući peer-to-peer mreži. Osigurane su sustavom kriptografije javnog i privatnog ključa, objašnjava Kriptomat.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog i privatnog ključa za sigurne transakcije. Javna adresa, izvedena iz "hasha" javnog ključa, koristi se za primanje sredstava. Privatni ključ služi kao digitalni potpis odnosno svojevrsna lozinka za autorizaciju transakcija i omogućava pristup sredstvima, pa ga treba čuvati u tajnosti.

Korisnik pokreće transakciju unosom javne adrese primatelja u svoj novčanik. Novčanik koristi privatni ključ za stvaranje digitalnog potpisa, čime se transakcija ovjerava i šalje na Bitcoin mrežu. Transakcija prvo ulazi u "mempool", gdje čeka potvrdu. Svakih desetak minuta, transakcije se grupiraju u blokove, koji se dodaju na blockchain, stvarajući neprekinuti lanac sigurnih zapisa.

Sigurnost sustava je toliko snažna da bi hakiranje jedne adrese trajalo milijardama godina.

Blockchain

Bitcoin je revolucionarno riješio problem dvostruke potrošnje, omogućujući prijenos sredstava izravno između korisnika bez posrednika. Zamislite mrežu stranaca, gdje svaki vodi vlastitu knjigu računa. Kada netko prenese 1 BTC, svi zapisuju transakciju i uspoređuju bilješke. Ako se sve podudaraju, transakcija se potvrđuje. Ako netko pokuša prevariti, njegova bilješka se odbacuje.

Ovaj sustav knjiga računa, distribuiran na globalnoj mreži, čini osnovu Bitcoin blockchaina. Svaki čvor ima identičnu kopiju koja javno i pseudonimno bilježi sve transakcije, osiguravajući točnost i sigurnost bez potrebe za skupim posrednicima.

Zašto je Bitcoin jedinstven i što mu daje vrijednost?

Bitcoin je revolucionirao digitalni novac stvaranjem decentraliziranog, sigurnog i otpornog sustava bez potrebe za posrednicima. Njegov kod omogućuje daljnje inovacije, a povremeno dolazi do "račvanja" koje stvara nove kriptovalute temeljene na Bitcoinu, iako one nikada ne mogu biti isti Bitcoin.

Njegova ključna snaga leži u decentralizaciji – nema središnje figure niti točke neuspjeha. Bitcoin se pokazao kao otporan na izazove, uključujući državne zabrane i snažna račvanja, što dodatno učvršćuje njegovu dugovječnost prema Lindyjevom efektu. Mrežni učinak potiče sve više korisnika da ga prihvate kao sredstvo za pohranu vrijednosti i razmjenu.

Njegova ograničena ponuda od 21 milijun BTC-a stvara oskudicu, čime se suprotstavlja inflacijskim valutama. Bitcoin je zamjenjiv, djeljiv na 100 milijuna dijelova, izdržljiv i prenosiv, što ga čini praktičnijim od zlata. S rastućim prihvaćanjem od strane tvrtki diljem svijeta, njegova vrijednost i korisnost nastavljaju rasti.

Blokovi, rudarenje i nagrade

Prvi Bitcoinblock izrudiran je 3. siječnja 2009. godine. Nazvan je Blok 0. Rudarenje Bitcoina je utrka između rudara za raspršivanje specifičnih vrijednosti i drugih informacija o bloku kako bi se pronašlo rješenje za problem raspršivanja i dodalo blok u blockchain. Pobjednički rudar nagrađen je Bitcoinima. Bitcoin nagrade se prepolovljuju svakih 210.000 blokova. Na primjer, nagrada za blok bila je 50 novih bitcoina u 2009. godini, a 11. svibnja 2020. kad se dogodilo treće prepolovljenje nagrada za svaki blok smanjena je na 6.25 bitcoina. Četvrto prepolovljenje dogodilo se u travnju 2024. i smanjilo je nagradu na 3.125 Bitcoina. Sljedeće prepolovljavanje trebalo bi se dogoditi sredinom 2028. i smanjiti nagradu na 1.5625 BTC.

Do 2140. godine, nakon 32. prepolovljenja, nagrada za rudarenje Bitcoina smanjit će se na nulu, dosegnuvši ukupnu ponudu od 21 milijun BTC-a. Tada će se rudari oslanjati isključivo na naknade za transakcije kako bi pokrili svoje troškove.

Svako prepolovljenje smanjuje količinu novih BTC-a, što povijesno dovodi do porasta cijene zbog smanjene ponude i povećane potražnje. Iako će se učinak budućih prepolovljenja možda smanjivati zbog sve manjih količina nove ponude, do sada su ta prepolovljenja bila ključni pokretači triju glavnih tržišnih ciklusa Bitcoina.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na antenam.net

31.10.2024 / Autor: Ana Nives Radović

---

Godišnjica objavljivanja revolucionarnog dokumenta nije samo podsjetnik na nastanak Bitcoina, već i na značajnu promjenu koju je donio u načinu na koji razmišljamo o novcu i ekonomskom suverenitetu. Njegov značaj premašuje ideju o zaradi na promjeni njegove vrijednosti, jer otvara vrata širem razumijevanju digitalne imovine i decentralizovanih finansija koje inspirišu moderno bankarstvo i platne sisteme da se razvijaju u drugačijem smjeru, povećavajući svijest o sigurnosti i dostupnosti.

Šesnaest je godina od objavljivanja dokumenta naslovljenog kao "Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System", poznatog i kao „biijeli papir“ (white paper) u kojem su izloženi koncept i svrha novog sistema digitalne valute – sistema koji bi funkcionisao nezavisno od bilo koje vlade ili finansijske institucije. Bijeli papir, kojeg je 31. oktobra 2008. objavio pojedinac ili tim ljudi pod imenom Satoši Nakamoto ponudio je smjelo rješenje za sve veći problem – kontrolu valute centralnih banaka i sve veće poteškoće u prenošenju vrijednosti preko interneta bez posrednika. Ovaj trenutak označio je nastanak Bitcoina, revolucionarne digitalne valute i prve kriptovalute na svijetu koja je kasnije lansirana 3. januara 2009. godine.

Bitcoin je nastao u vrijeme finansijske krize 2008. godine, u periodu kada je povjerenje u tradicionalne finansijske sisteme bilo na izuzetno niskom nivou. Ljudi su počeli da se pitaju da li postoji način za upravljanje novcem koji ne zavisi od banaka, koje, kao što su tadašnji događaji pokazali, mogu propasti ili djelovati na načine koji nijesu u najboljem interesu javnosti. Nakamotova inovacija, Bitcoin, bila je zamišljena kao sistem u kojem korisnici mogu direktno slati i primati novac, zaobilazeći potrebu za bankama. U tom procesu, Nakamoto je svijetu predstavio novu tehnologiju kojoj je kasnije američki naučnik i programer Harold Fini dao naziv blockchain – decentralizovan i otporan na manipulacije način za evidentiranje transakcija.

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je vrsta digitalne valute koja omogućava ljudima da direktno jedni drugima šalju i primaju vrijednost putem interneta. Za razliku od tradicionalnih valuta, kao što je euro ili dolar, koje kontrolišu vlade i banke, Bitcoin funkcioniše bez centralne vlasti. To znači da nema nikoga ko je zadužen za njega i nema banke koja odlučuje kako se može koristiti. Umjesto toga, Bitcoin se oslanja na veliku mrežu računara širom svijeta koja ga održava i bilježi njegove transakcije. Ova mreža je poznata kao „Bitcoin mreža“.

Kako Bitcoin funkcioniše?

U suštini, Bitcoin funkcioniše kao „decentralizovana digitalna valuta“. Kada kažemo decentralizovana, mislimo da nijedna osoba, kompanija ili vlada ne kontroliše Bitcoin. Umjesto toga, svaka transakcija se bilježi na zajedničkoj knjizi, nazvanoj blockchain, koju održava mreža računara širom svijeta. Svaki put kada neko pošalje ili primi Bitcoin, transakcija se grupiše sa drugima i dodaje u ovaj lanac blokova. Budući da je ovaj lanac kopiran i dijeljen među brojnim računarima, gotovo je neizvodljivo izmijeniti ili hakovati ga, čime se osigurava da Bitcoin transakcije budu bezbjedne i pouzdane.

Još jedan interesantan aspekt je da Bitcoin ima ograničenu ponudu. Kreiran je samo 21 milion bitcoina, što ga čini rijetkom imovinom i sprečava inflaciju na način na koji to može biti slučaj sa tradicionalnim valutama koje se „doštampavaju“. Bitcoin transakcije su omogućene kroz skup kriptografskih pravila, koja ljudima omogućavaju da potvrde svaku transakciju kao legitimnu bez potrebe da vjeruju trećoj strani. Ovaj skup pravila je poznat kao kriptografija, zbog čega se Bitcoin naziva kriptovalutom – prvom koja je ikada stvorena i jedinom koja u potpunosti ima sve karakteristike onoga što je istinska ideja i svrha postojanja kriptovaluta.

Razumijevanje finansijske revolucije Bitcoina

Bitcoin, predstavljen 2008. godine, privukao je globalnu pažnju kao decentralizovana digitalna valuta koja funkcioniše nezavisno od banaka i vlada, ali pored svoje peer-to-peer arhitekture i decentralizovane infrastrukture, on ima jedinstvenu finansijsku karakteristiku – inherentno je deflatoran. Za razliku od fiat valuta poput dolara ili eura, koje centralne banke mogu štampati kada procijene da je to potrebno, ponuda Bitcoina je ograničena, fiksirana i ne povećava se. Ova deflatorna osobina navela je mnoge da ga vide kao revolucionarni finansijski instrument, „digitalno zlato“ koje bi moglo da preoblikuje koncepte vrijednosti, očuvanja bogatstva i monetarne politike.

Fiksna ponuda – limit od 21 miliona

Najkarakterističnija odlika Bitcoina je njegova ograničena ponuda. Kada je Satoši Nakamoto kreirao Bitcoin, postavio je ograničenje na ukupan broj bitcoina koji će ikada postojati – 21 milion. Ovo ograničenje se oštro razlikuje od tradicionalnih fiat valuta, gdje centralne banke mogu povećavati ponudu novca štampanjem dodatne količine. Postavljanjem ovog ograničenja, Nakamoto je osigurao da Bitcoin postane sve rjeđi vremenom, karakteristika koja je dizajnirana za očuvanje vrijednosti kako potražnja raste.

U tradicionalnim finansijama, valute mogu izgubiti vrijednost kada se previše štampaju, što se može vidjeti u slučajevima inflacije. Bitcoinov dizajn, međutim, znači da, kada se posljednji Bitcoin izrudari (što se predviđa oko 2140. godine), novi novčići neće ulaziti u cirkulaciju, što ga efektivno čini prvom deflatornom valutom u velikom obimu.

Mehanizam smanjenje ponude tokom vremena

Oskudica Bitcoina dodatno se pojačava procesom nazvanim „halving“ (prepolovljenje), koji smanjuje stopu stvaranja novih bitcoina. Približno svake četiri godine nagrada koju „rudari“ dobijaju za dodavanje novih blokova u blockchain se prepolovi. Ovaj mehanizam smanjuje mogućnost inflacije Bitcoina tokom vremena, stvarajući predvidivo, postepeno smanjenje ponude.

U početku su rudari dobijali 50 bitcoina po bloku. Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada je pala na 25, a do 2020. smanjila se na 6,25 bitcoina po bloku. Ovaj proces halvinga će se nastaviti sve do približno 2140. godine, kada će svih 21 milion bitcoina biti u cirkulaciji, a rudari će biti podstaknuti isključivo transakcionim naknadama, umjesto novim novčićima. Halving ima dva osnovna učinka – usporava rast ponude Bitcoina i stvara predvidivu oskudicu koja može podstaći tražnju, jer učesnici na tržištu znaju da će sa svakim ciklusom biti sve manje dostupnih bitcoina.

Zašto je Bitcoin važan?

Većina tradicionalnih valuta je inflaciona po dizajnu. Centralne banke teže kontrolisanoj stopi inflacije, često oko 2%, kako bi podstakle ekonomski rast, ohrabrile potrošnju i pružile fleksibilnost u odgovoru na ekonomske krize. Međutim, ova inflacija može potkopati kupovnu moć fiat valuta vremenom, što je zabrinjavajuće tokom perioda prekomjernog štampanja novca, kao što su mjere i programi kvantitativnog popuštanja viđene posljednjih godina.

Bitcoinov deflatorni dizajn je revolucionaran u ovom kontekstu jer nudi potencijalnu zaštitu od inflacije. Sa fiksnom ponudom, Bitcoin može da dobija na vrijednosti tokom vremena, posebno ako potražnja raste jer postaje rjeđi. Za mnoge, deflatorni model Bitcoina čini ga privlačnim sredstvom za očuvanje bogatstva na način koji tradicionalne valute i imovina ne mogu da ponude.

Pored toga, ovaj model izazvao je promjenu čitave filozofije u načinu na koji ljudi razmišljaju o novcu, investiranju i štednji. Dok tradicionalne finansije podstiču potrošnju i investicije kroz inflaciju, deflatorna priroda Bitcoina može podstaći štednju, jer bi njegova vrijednost mogla da raste u budućnosti. Ovaj kvalitet „čuvara vrijednosti“ naveo je mnoge da Bitcoinu daju naziv „digitalno zlato“.

Ekonomija oskudice – ono što Bitcoinu daje vrijednost

U ekonomiji, oskudica obično povećava vrijednost, jer tražnja za ograničenim resursom može povećati njegovu cijenu. Zlato je, na primjer, dugo bilo čuvar vrijednosti zbog svoje oskudice i poteškoća u vađenju. Bitcoin odražava ovaj koncept u digitalnom svijetu. Inherentno je rijedak zbog ograničenja od 21 milion, i, kao zlato, zahtijeva trud (kroz digitalno rudarenje) da bi ušao u cirkulaciju.

Pored toga, oskudica Bitcoina postaje sve izraženija kako raste interesovanje institucija i pojedinaca. Mnogi investitori privučeni su Bitcoinom kao dugoročnom imovinom upravo zbog ove fiksne ponude, oslanjajući se na to da će rastuća tražnja naspram ograničene ponude povećati njegovu vrijednost tokom vremena. Ova privlačnost je pojačana u regionima sa brzom inflacijom ili ekonomskom nestabilnošću, gdje rizik od devalvacije čini Bitcoin privlačnom alternativom za očuvanje bogatstva.

Bitcoin kao globalni čuvar vrijednosti

Osim što je sredstvo razmjene, deflatorna priroda Bitcoina pozicionira ga kao potencijalni globalni čuvar vrijednosti. Zlato je istorijski imalo ovu ulogu, jer su ga koristili pojedinci, institucije i vlade kao zaštitu od ekonomske nestabilnosti i inflacije. Bitcoin postaje moderni pandan tome, posebno privlačan mlađim generacijama i investitorima sklonim tehnologiji, koji ga vide kao superiornu alternativu.

Deflatorni dizajn takođe omogućava Bitcoinu da prelazi međunarodne granice i nadilazi lokalne ekonomske uslove. U zemljama koje prolaze kroz valutne krize, Bitcoin nudi alternativu koja je bez granica i nezavisna od politika centralne banke. Ova sposobnost da djeluje kao čuvar vrijednosti posebno je značajna na tržištima i ekonomijama u razvoju, gdje je valutna nestabilnost učestalija.

Može li oskudica Bitcoina predstavljati rizik?

Iako deflatorni model Bitcoina ima svoje prednosti, nije bez kritika. Jedna od zabrinutosti je da ekstremna deflacija može obeshrabriti potrošnju. U sistemu gdje vrijednost valute raste tokom vremena, ljudi mogu preferirati štednju umjesto potrošnje ili investiranja, što može dovesti do smanjenja ekonomske aktivnosti. Ekonomisti brinu da bi, ako Bitcoin postane široko prihvaćena valuta, njegova deflatorna priroda mogla ugroziti ekonomski rast podsticanjem „gomilanja“ umesto cirkulacije.

Još jedna kritika se odnosi na fiksnu ponudu Bitcoina u ekonomiji koja stalno raste. Tradicionalne valute su inflatorne kako bi pratile rast populacije, ekonomije i produktivnosti. Sa ograničenom ponudom, Bitcoin ne može da raste u skladu sa ekonomskim razvojem, što bi u teoriji moglo izazvati probleme sa likvidnošću u ekonomiji zasnovanoj na Bitcoinu. Ipak, kako ideja nije da Bitcoin bude jedino sredstvo plaćanja, strah od takvog scenarija je neutemeljen, budući da ekosistem u kojem funkcioniše koegzistira sa nizom drugih platnih sistemna koji su na raspolaganju širom svijeta.

Eliminiše problem dvostrukog trošenja

U svijetu novca postoji veliki problem koji se naziva „dvostruko trošenje“. Zamislite da možete potrošiti iste eure dvaput – platite jedan proizvod ili uslugu, a zatim, nekako, uspijete da ga ponovo potrošite na nešto drugo. U fizičkom svijetu ovo nije problem, ali u računovodstvenom jeste. Ako kao fizičku valutu u gotovini platite nešto, ta količina novca odlazi iz vašeg novčanika, ali u bankovnim transakcijama stvari funkcionišu drugačije.

Da bi se osiguralo da Bitcoin ne može biti kopiran ili potrošen dvaput, koristi se tehnologija zvana blockchain. Nakamotov Bijeli papir još nije pomenuo taj izraz, jer mu je naziv dat nekoliko dana kasnije, no umjesto toga, opisao je koncept „lanca blokova“, postavljajući sistem za evidentiranje transakcija u blokovima koji su međusobno povezani. Ovaj koncept je kasnije postao poznat kao blockchain, termin koji je nastao nakon izdavanja Bitcoina dok su ljudi pokušavali da imenuju osnovnu tehnologiju. Fokus Bijelog papira bio je na tome kako Bitcoin može bezbjedno pratiti i potvrđivati transakcije, koristeći ovaj povezani lanac blokova kao neku vrstu digitalne knjige.

Pristup iz Bijelog papira uveo je revolucionarnu ideju – zajedničku, otpornu na manipulacije evidenciju koja se nije oslanjala na centralnu vlast za ažuriranje ili verifikaciju. Ovaj sistem povezanih blokova (ono što sada nazivamo blockchain) postao je osnova Bitcoina i, kasnije, bezbroj drugih primjena u finansijama, tehnologiji i brojnim drugim oblastima.

Ova baza je poput ogromne digitalne knjige, ili evidencije, u kojoj je svaka Bitcoin transakcija (prenosa novca od jednog do drugog korisnika) zabilježena. Ono što ovu digitalnu evidenciju čini posebnom jeste to što nije smještena na jednom mjestu, niti je pod kontrolom jedne osobe ili institucije – ona je u potpunosti decentralizovana, što znači da se kopije ove knjige čuvaju na hiljadama računara širom svijeta, a svi oni moraju da se saglase oko toga koje transakcije su validne.

Svaki put kada neko pošalje Bitcoin drugoj osobi, ova transakcija se dodaje u blockchain. Da bi se dodala, grupa računara (nazvana „rudari“) mora da verifikuje da je ova transakcija stvarna, što znači da Bitcoin koji se troši već nije korišćen drugdje. Ovi rudari rade zajedno, koristeći složene matematičke operacije, kako bi potvrdili transakcije. Kada se verifikuje, transakcija se dodaje u blockchain, a cijela mreža se ažurira kako bi prepoznala ovu transakciju kao legitimnu. Ovaj proces osigurava da nijedan Bitcoin ne može biti potrošen dvaput, rješavajući problem dvostrukog trošenja.

Peer-to-Peer transakcije bez posrednika

Još jedan veliki razlog zašto je Bitcoin važan je taj što omogućava ljudima da šalju novac direktno jedni drugima bez potrebe za posrednikom. Recimo da želite da pošaljete novac prijatelju koji živi u drugoj zemlji. Obično biste otišli u svoju banku, koja bi se povezala s drugom bankom u toj zemlji, što može trajati danima i uključivati različite naknade.

Međutim, Bitcoin je omogućio da se direktno pošalju sredstva, bez obzira na to gdje se nalazite u svijetu. Pošto je u pitanju peer-to-peer (P2P) način razmjene, nema potrebe za posrednikom da upravlja transakcijom. To može učiniti transakcije bržim i ponekad jeftinijim, posebno kada se sredstva šalju međunarodno. Ova P2P struktura je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi se na ovaj oblik imovine gleda kao na alternativu složenim transakcijama, posebno važnim za društva i sredine u kojima je dostupnost finansijskih usluga niska.

Transparentnost i sigurnost

U svijetu tradicionalnog bankarstva, ljudi se oslanjaju na banke koje drže novac sigurnim i omogućavaju da transakcije budu poštene i sigurne. Međutim, s Bitcoinom, povjerenje nije smešteno u centralnu banku ili kompaniju, već u samu Bitcoin mrežu, koju održavaju svi računari koji prate blockchain. Pošto je blockchain javan i može ga provjeriti bilo ko, on je veoma transparentan. Svaka transakcija koja je ikada obavljena Bitcoinom zabilježena je u ovoj javnoj knjizi, tako da ako neko pokuša da prevari sistem, to bi bilo očigledno svima.

Transparentnost Bitcoina takođe ga čini veoma sigurnim. Pošto svi u mreži imaju kopiju blockchaina, bilo bi gotovo nemoguće da jedna osoba ili čak grupa ljudi izmijeni ili preuzme kontrolu nad njim. Da biste promijenili blockchain, morali biste kontrolisati više od polovine svih računara širom svijeta u Bitcoin mreži, što je izuzetno teško. Ovaj nivo sigurnosti, u kombinaciji s transparentnošću, pomaže ljudima da se osjećaju sigurno koristeći Bitcoin.

Značaj za razvoj finansija

Tokom godina, Bitcoin je postao više od eksperimenta u digitalnom novcu. Inspirisao je hiljade drugih kreatora latnih rješenja i pokrenuo važne razgovore o budućnosti novca, povjerenja i tehnologije. Kako sve više ljudi počinje da preispituje kako tradicionalne banke funkcionišu i traži nove načine za upravljanje svojim finansijama, Bitcoin ostaje snažna opcija ne samo u smislu alternative, već mogućnosti povezivanja njegove funkcionalnosti sa onim što već postoji u finansijskoj tehnologiji. Njegov značaj je u tome što predstavlja potpuno novi način razmišljanja o novcu i njegovom korišćenju i što rješava neke od ključnih problema koji su karakteristični finansijske sisteme.

Ideja decentralizacije

U mnogim sistemima koje danas koristimo postoji centralna vlast – banka, vlada ili kompanija – koja ima kontrolu i koja donosi pravila, odlučuje ko ima pristup i odobrava aktivnosti, što je prilično spor i skup proces u cjelini. Koncept Bitcoina je drugačiji jer je decentralizovan, a to znači da ne postoji jedna osoba, banka ili organizacija koja donosi odluke, već je to prepušteno mreži koju čine milioni korisničkih uređaja na mreži koji održavaju sistem u funkciji.

Pored toga, decentralizacija onemogućava cenzurisanje, jer niko ne može da interveniše i blokira nečiji pristup ili transakcije. To čini sistem demokratskijim, omogućavajući ljudima širom svijeta da se pridruže bez traženja dozvole.

Kriptografski dokazi – vjerovanje u matematiku, a ne u ljude

Kada nešto kupite koristeći Bitcoin, ne morate se oslanjati na posrednika da verifikuje vašu transakciju. Umjesto toga, Bitcoin koristi nešto što se naziva „kriptografskim dokazom. Kriptografski dokazi su poput digitalnog ključa i brave koji čuvaju informacije sigurnima, jer se oslanjaju na složenu matematiku koja osigurava da se samo validne transakcije dodaju u blockchain, onemogućavajući falsifikovanje ili prevaru.

Kriptografski dokazi funkcionišu tako što kreiraju heš (hash) – dug i jedinstven broj, za svaki blok transakcija. Svaki heš je povezan s prethodnim, što pomaže u obezbjeđivanju cijelog lanca. Matematika iza ovog procesa je toliko složena da bi zahtijevala ogromnu računarsku moć kada bi i pokušala da je razbije. Koristeći kriptografske dokaze, Bitcoin ne zahtijeva povjerenje u ljude, već se umjesto toga, oslanja na neprobojne matematičke algoritme da osigura svaku transakciju.

Proof of Work – digitalna zagonetka koja štiti Bitcoin

Bitcoinova mreža je osigurana procesom koji se naziva Proof of Work (dokaz o radu), koji je najjednostavnije razumjeti ako ga zamislite kao izazovnu zagonetku koju računari, poznati kao „rudari“, moraju da riješe da bi dodali novi blok u blockchain. Prvi računar koji riješi zagonetku dobija priliku da doda blok i dobija nagradu u bitcoinima. Ova zagonetka je izuzetno složena i zahtijeva od rudara da koristi veliku količinu mnogo računarske snage, što je skupo u smislu vremena i energije.

U tom smislu Proof of Work čuva mrežu sigurnom, jer kad bi neko pokušao da prevari sistem ponovnim pisanjem blockchaina, morao ponovo da uradi svako izračunavanja dokaza o radu za svaki blok koji želi da izmijeni, što je praktično nemoguće. Na ovaj način Bitcoin kreira mrežni sistem u kojem je prevara previše skupa i previše složena da bi se bilo kome isplatila.

Šesnaest godina kasnije...

Bitcoin je za ovo vrijeme postao mnogo više od digitalne valute – on je simbol finansijske nezavisnosti i pokretačka snaga nove finansijske tehnologije i ekonomskih koncepata. Pokrenuo je diskusije o budućnosti novca, a inspirisao je brojne pružaoce platnih usluga, uključujući brojne banke širom svijeta i FinTech kompanije, da unapređuju poslovni model.

Zbog količine koja je u opticaju njegova upotreba kao valute ostaje ograničena u poređenju s tradicionalnim novcem, dok njegova cijena nastavlja da fluktuira u zavisnosti od tržišnih okolnosti. U tom smislu uticaj Bitcoina na finansije, tehnologiju i društvo u cjelini već je dubok, navodeći promišljenije i kreativnije istraživanje kako se vrednostima može upravljati i razmenjivati u savremenom svijetu, podstičući značaj decentralizacije i svijest o zaštiti podataka.

Iako često predstavljan kao sredstvo za „brzo bogaćenje“ ili sresdstvo za obavljanje anonimnih transakcija, motivi za njegovo kreiranje, kao i njegova uloga u finansijskom i tehnološkom svijetu potpuno se razlikuju od toga. Bitcoin je prva, najstarija, najvrednija i – u najširem smislu – po svim parametrima jedina prava, potpuno decenztralizovana kriptovaluta koja je transformisala način na koji razmišljamo o novcu, povjerenju i bezbednosti u digitalnoj eri.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalan tekst na linkedin.com

12.04.2024 / Autor: Aleksandar Matanović

---

60/40 portfolio je dugo važio za idealan izbor nekome ko ima umerenu sklonost ka riziku, a nema vremena da prati berzu. Dakle, ubaciš 60% u akcije, 40% u obveznice i pustiš vreme da radi svoje.

Malo sam se igrao sa brojkama i računao šta bi bilo da je neko u taj portfolio ubacio malo Bitkoina. Period koji je obrađen je januar 2014 - januar 2024. Ovde napominjem da nikako nisam radio "cherry picking", to jest nisam birao period u kome se Bitkoin pokazao u najboljem mogućem svetlu. Maltene sam uradio suprotno. Da sam izabrao bilo koji januar pre 2014-te, prinosi na BTC bi bili neuporedivo veći. Čak i da sam izabrao januar 2015-te ili 2016-te, takođe bi prinosi bili veći jer je cena tada bila niža nego u januaru 2014-te. Izbor datuma je bio posledica želje da zaokružim jednu celu deceniju, period nakon kojeg su strpljivi investitori nagrađeni time što ne plaćaju porez na kapitalnu dobit.

Obradio sam 3 realna scenarija:

1. Klasičan 60/40 portfolio. Na uloženih $10.000 u januaru 2014. godine, 10 godina kasnije bismo imali tačno $17.434. Prosečan godišnji prinos je 5,72%.
2. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin. Na uloženih $10.000, imali bismo $22.505 ili 8,45% godišnje. Samo 1% u BTC, a skoro 3% veći godišnji prinos. (narandžasta linija)
3. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin. Sad već postaje zabavno... od $10.000 do $68.145, što bi bilo 21,16% godišnje - jače od proseka Vorena Bafeta. (zelena linija)

Uzeo sam u obzir i rizike i zamislio da je u ovom periodu cena Bitkoina polako padala i na kraju pala na 0. Dakle naredna 2 scenarija su hipotetička.

1. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $17.259 ili 5.61% godišnje. Minimalni gubitak u odnosu na čist 60/40 portfolio iz prvog scenarija. Zbog toga se na grafiku vide 4 linije iako ih ima 5, toliko je mala razlika.
2. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $15.690 ili 4.61% godišnje. To je ona donja. ljubičasta linija na grafikonu. Nije neki prinos, ali nije ni katastrofa.

Mogao sam da idem i sa preko 10%, naravno završili bismo na preko $100.000. Međutim, hteo sam da budem konzervativan i stvari gledam iz ugla investitora koji ipak ima nešto manji apetit ka riziku i nedovljno poznaje Bitkoin. Mogao sam i da uzmem drugačiji period. Na primer, za jan 2012 - jan 2022 bi narandžasta linija završila na preko milion dolara, a zelena na preko 10 miliona. Da, nije greška u računici... zaista biste za 10 godina, počev od januara 2012-te imali preko milion dolara da ste uložili ukupno $10.000, 99% u akcije i obveznice, a 1% u Bitkoin. Sa 90% u akcijama i obveznicama i 10% u Bitkoinu, već ste na 8 cifara.

Istorijske performanse nisu garancija budućih prinosa. Investiranje u Bitkoin je rizično. Ignorisanje Bitkoina je rizično. Svako bira svoj rizik. Ovo nije investicioni savet, ovo je prijateljski savet.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni članak na politika.rs.

06.12.2014 / Autor: Istok Pavlović

---

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, delovalo je kao utopija šačice sanjara ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima, i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

Rešenje ovog problema postoji, i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga, i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, i tako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac, i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac, i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

---

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

---

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

---

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.

@ bf47c19e:c3d2573b

Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni prevod na ecd.rs

Bitcoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca

Satoshi Nakamoto

satoshin@gmx.com

www.bitcoin.org

Translated in Serbian from bitcoin.org/bitcoin.pdf by ECD

Sažetak. Potpuna peer-to-peer verzija elektronskog novca omogućila bi slanje uplata putem interneta direktno od jedne strane ka drugoj bez posredovanja finansijskih institucija. Digitalni potpisi pružaju deo rešenja, ali se glavni benefiti gube ako je i dalje potrebna pouzdana treća strana za sprečavanje dvostruke potrošnje. Predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer mreže. Mreža vremenski označava transakcije tako što ih hešuje u tekući lanac dokaza o radu (proof of work) temeljen na hešu, formirajući zapis koji se ne može promeniti bez ponovnog rada i objavljivanja dokaza o tom radu. Najduži lanac ne služi samo kao dokaz niza događaja, nego i kao dokaz da je taj niz događaja potvrđen od strane dela peer-to-peer mreže koja poseduju najveću zbirnu procesorsku snagu (CPU). Sve dok većinu procesorske snage kontrolišu čvorovi (nodes) koji ne sarađuju u napadu na mrežu, oni će generisati najduži lanac i nadmašiti napadače. Sama mreža zahteva minimalnu strukturu. Poruke kroz mrežu se prenose uz pretpostavku da svaki čvor čini maksimalan napor da poruku prenese u svom izvornom obliku i na optimalan način, a čvorovi mogu napustiti mrežu i ponovo joj se pridružiti po želji, prihvatajući najduži lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo.

1. Uvod

Trgovina na Internetu počela je da se oslanja skoro isključivo na finansijske institucije koje služe kao pouzdani posrednici pri obradi elektronskih plaćanja. Iako sistem radi dovoljno dobro za većinu transakcija i dalje trpi od inherentnih slabosti modela utemeljenog na poverenju.

Potpuno nepovratne transakcije zapravo nisu moguće, jer finansijske institucije ne mogu izbeći posredovanje u rešavanju eventualnih sporova. Troškovi posredovanja povećavaju troškove transakcija, ograničavaju minimalnu praktičnu veličinu transakcija i onemogućuju male, povremene transakcije jer postoji velika šteta zbog gubitka mogućnosti da se izvrše nepovratna plaćanja za nepovratne usluge. Uz mogućnost povraćaja transakcije, potreba za poverenjem raste. Trgovci moraju biti oprezni prema svojim kupcima i tražiti im više informacija nego što bi inače bilo neophodno. Određeni procenat prevara prihvaćen je kao neizbežan. Ovi troškovi i nepouzdanost plaćanja mogu se izbeći korišćenjem gotovine, ali ne postoji mehanizam za elektronsko plaćanje bez pouzdane treće strane.

Ono što je potrebno je elektronski sistem plaćanja zasnovan na kriptografskom dokazu umesto na poverenju, koji omogućava da bilo koje dve strane direktno i dobrovoljno međusobno trguju bez potrebe za posrednikom. Transakcije koje su nepovratne bi zaštitile prodavce od prevara, a escrow mehanizmi mogli bi se lako implementirati radi zaštite kupaca. U ovom dokumentu predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer distribuiranog servera vremenskih oznaka (timestamp) za generisanje računarskog dokaza o hronološkom redosledu transakcija. Sistem je siguran sve dok pošteni čvorovi zajedno kontrolišu više procesorske snage procesora nego bilo koja udružena grupa napadačkih čvorova.

2. Transakcije

Elektronski novčić definišemo kao lanac digitalnih potpisa. Svaki vlasnik prenosi novčić na sledećeg digitalnim potpisivanjem heša prethodne transakcije i javnog ključa sledećeg vlasnika, dodajući ih potom na kraj novčića. Primalac transakcije može da verifikuje potpise, a time i lanac vlasništva.

Problem je naravno u tome što primalac ne može potvrditi da jedan od prethodnih vlasnika nije dva puta poslao isti novčić. Uobičajeno rešenje je uvođenje pouzdanog centralizovanog posrednika, kreatora novčića koji proverava sve transakcije. Nakon svake transakcije, novčić se mora vratiti kreatoru kako bi se izdao novi novčić i veruje se da samo za novčiće izdate direktno od kreatora možemo biti sigurni da nisu dva puta potrošeni. Problem sa ovim rešenjem je što sudbina čitavog novčanog sistema zavisi od kompanije koja kreira novčiće, jer svaka transakcija mora da prođe kroz nju, baš kao što je slučaj sa bankom.

Treba nam način da primalac bude siguran da prethodni vlasnici nisu potpisali nikakve ranije transakcije kojim bi potrošili taj novčić. Za naše potrebe, računamo transakciju koja se prva desila i ne zanimaju nas naredni pokušaji da se isti novčić ponovo pošalje. Jedini način da sa sigurnošću potvrdimo da taj novčić nije prethodno bio poslat je da imamo informacije o svim transakcijama koje su se ikada desile. U modelu baziranom na centalizovan kreatoru, taj kreator je imao informacije o svim transakcijama i odlučivao koja transakcija je prva stigla. Da bismo to postigli bez pouzdanog posrednika, transakcije moraju biti javno objavljene [1] i potreban nam je sistem u kojem učesnici mogu da se dogovore o jedinstvenoj istoriji redosleda kojim su transakcije primljene. Primaocu je potreban dokaz da se u trenutku dešavanja svake od transakcija većina čvorova složila oko toga da je baš ta transakcija bila ona koja je prva primljena.

3. Server vremenskih oznaka

Rešenje koje predlažemo počinje serverom vremenskih oznaka. Server vremenske oznake radi tako što uzima heš bloka podataka kojem će se dodeliti vremenska oznaka i objavi taj heš svima u mreži, slično kao u novinama ili kao post na Usenet mreži [2-5]. Vremenska oznaka očigledno dokazuje da su podaci morali postojati u to vreme kako bi ušli u haš. Svaka vremenska oznaka sadrži prethodnu vremensku oznaku u svom hešu, formirajući tako lanac, pri čemu svaka dodatna vremenska oznaka pojačava potvrde onih pre nje.

4. Dokaz o radu (Proof-of-Work)

Da bismo implementirali distribuirani server vremenskih oznaka na peer-to-peer principu, moraćemo da koristimo sistem dokaza o radu sličan Hashcash-u Adama Back-a [6], umesto Uneset postova ili novinskih objava. Dokaz o radu uključuje traženje vrednosti koja će, kada se hešuje, na primer pomoću SHA-256 heš funkcije, stvarati heš čiji binarni zapis započinje određenim brojem nula. Prosečna količina potrebnog rada eksponencijalno raste sa brojem potrebnih početnih nula, a može se proveriti izvršavanjem samo jedne heš fuknkcije.

Za našu mrežu vremenskih oznaka implementiramo dokaz o radu povećavajući nonce broja u bloku sve dok se ne pronađe ona vrednost nonce-a koja daje hešu bloka potreban broj početnih nula. Jednom kada se procesorska snaga utroši kako bi se zadovoljio dokaz o radu, blok se ne može izmeniti bez ponovljenog rada. Kako se kasniji blokovi vežu na taj blok, rad potreban da se on izmeni uključivao bi i ponovno obrađivanje svih blokova nakon njega.

Dokaz o radu takođe rešava problem utvrđivanja većine pri odlučivanju. Ako bi se ​​većina zasnivala na principu jednog glasa po IP adresi, mogao bi je narušiti svako ko je u stanju da glasa sa više IP adresa odjednom. Dokaz o radu u osnovi predstavlja jedan glas po jedinici procesorske snage. Većinska odluka je predstavljena najdužim lancem u čije je stvaranje zapravo investirano najviše rada prilikom dokazivanja. Ako većinu procesorske snage kontrolišu pošteni čvorovi, pošten lanac će rasti najbrže i nadmašiće sve konkurentske lance. Da bi izmenio neki od prethodnih blokova, napadač bi morao da ponovi dokaz o radu za taj blok i sve blokove nakon njega, a zatim da sustigne i nadmaši količinu rada poštenih čvorova. Kasnije ćemo pokazati da se dodavanjem novih blokova eksponencijalno smanjuje verovatnoća da će sporiji napadač uspeti da sustigne pošteni lanac.

Da bi se kompenzovalo povećanje brzine hardvera i promenljivo interesovanje ljudi za vođenje čvorova tokom vremena, težina obavljanja dokaza o radu (proof-of-work difficulty) određuje se prema prosečnom broju blokova krairanih za sat vremena. Ako se blokovi stvaraju prebrzo, težina se povećava.

5. Mreža

Koraci za vođenje mreže su sledeći:

1) Nove transakcije se prosleđuju svim čvorovima u mreži. 2) Svaki čvor prikuplja nove transakcije u blok. 3) Svaki čvor radi na pronalaženju dokaza o radu dovoljnog nivoa težine za svoj blok. 4) Kada čvor pronađe dokaz o radu, on emituje taj blok ka svim čvorovima. 5) Čvorovi prihvataju blok samo ako su sve transakcije u njemu ispravne i nisu već potrošene. 6) Čvorovi izražavaju prihvatanje bloka radeći na stvaranju sledećeg bloka u lancu, koristeći heš prihvaćenog bloka kao prethodni heš.

Čvorovi uvek smatraju da je najduži lanac ispravan i nastaviće da rade na njegovom produžavanju. Ako dva čvora istovremeno emituju različite verzije sledećeg bloka, neki čvorovi prvo mogu primiti jedan ili drugi blok. U tom slučaju svaki čvor radi na prvom koji je dobio, ali čuvaju drugu kariku lanca u slučaju da ona postane duža. Dilema će biti rešena kada se pronađe sledeći dokaz o radu i jedna karika postane duža; čvorovi koji su radili na drugoj karici lanca će se prebaciti na dužu kariku.

Emitovanje novih transakcija ne mora nužno doći do svih čvorova. Sve dok stižu do velikog broja čvorova, te transakcije će ući u blok. Slično važi i za blokove, ni oni ne moraju doći odmah do svih čvorova. Ako neki čvor propusti da primi informaciju o bloku, kada mu stigne sledeći blok,primetiće da je propustio jedan, pa će ga tražiti naknadno.

6. Podsticaj

Po pravilu, prva transakcija u bloku je posebna transakcija koja kreira novi novčić u vlasništvu kreatora bloka. Ovo daje podsticaj čvorovima da podrže mrežu i pruža način za početnu ubacivanje novčića u opticaj, budući da ne postoji centralno telo koje ih izdaje. Stalno dodavanje konstantne količine novih novčića liči na rudarenje zlata, gde rudari ulažu resurse kako bi izrudarili nove količine zlata i ubacili ih u opticaj. U našem slučaju ulaže se procesorsko vreme i električna energija.

Podsticaj se takođe može finansirati i transakcionim naknadama. Ako je iznos izlaznog dela transakcije manji od ulaznog, razliku čini naknada za transakciju koja se dodaje iznosu nagrade za kreatora bloka koji sadrži tu transakciju. Nakon što predefinisani broj novčića uđe u opticaj, podsticaj mogu u potpunosti činiti transakcione naknade, čime se sistem oslobađa inflacije.

Čvorovi su na ovaj način podstaknuti da ostanu pošteni. Ako je pohlepni napadač u stanju da angažuje više procesorske snage od svih poštenih čvorova zajedno, morao bi da bira između toga da poništi svoje izvršene transakcije i time prevari ljude ili da procesorsku snagu koristi za stvaranje novih novčića. On bi trebalo bi uvidi da je isplativije igrati po pravilima koja ga nagrađuju sa više novih novčića od svi drugi zajedno, nego da potkopava sistem i vrednost sopstvenog bogatstva.

7. Oslobađanje prostora na hard disku

Kada je dovoljno blokova dodato nakon poslednje transakcije novčića, prethodne transakcije tog novčića se mogu odbaciti kako bi se uštedeo prostor na hard disku. Kako bi se to ostvarilo bez razbijanja heša bloka, transakcije su hešovane u Merkleovo stablo (Merkle Tree) [7] [2] [5], gde je samo koren uključen u heš bloka. Stari blokovi se tada mogu sabiti uklanjanjem nepotrebnih grana drveta. Unutrašnji heševi ne moraju biti skladišteni.

Zaglavlje bloka bez transakcija bilo bi oko 80 bajtova. Ako pretpostavimo da su blokovi generisani svakih 10 minuta, 80 bajtova * 6 * 24 * 365 = 4,2 MB godišnje. Imajući u vidu činjenicu da se u 2008. godini računari uglavnom prodaju sa oko 2 GB RAM-a i Murov zakon koji predviđa trenutni rast od 1,2 GB godišnje, skladištenje ne bi trebalo da predstavlja problem čak i ako se zaglavlja bloka moraju čuvati u memoriji.

8. Pojednostavljena verifikacija plaćanja

Moguće je verifikovati plaćanja bez vođenja čitavog mrežnog čvora. Korisnik samo treba da sačuva kopiju zaglavlja blokova najdužeg lanca dokaza o radu, do koje može doći upitom ka mrežnim čvorovima dok se ne uveri da je dobio najduži lanac i dobije Merkleova granu

koja povezuje transakciju sa blokom u koji je uneta vremenska oznaka za tu transakciju. Ne može samostalno proveriti transakciju, ali povezujući je sa mestom u lancu može videti da je prihvaćena od strane čvora mreže i da su na njen blok dodati naknadni blokovi što dalje potvrđuje da ju je mreža prihvatila.

Kao takva, verifikacija je pouzdana sve dok pošteni čvorovi kontrolišu mrežu, ali je ranjiva ako napadač nadjača ostatak mreže. Čvorovi mreže mogu sami proveriti transakcije, ali napadačeve lažne transakcije mogu zavarati one koji koriste pojednostavljenu metodu verifikacije transakcija sve dok je on u stanju da nadjačava ostatak mreže. Jedna od strategija zaštite bila bi prihvatanje upozorenja čvorova mreže kada otkriju nevažeći blok, pri čemu bi korisnikov softver morao da preuzme ceo blok i sporne transakcije kako bi potvrdio nepravilnost. Biznisi koji primaju česte uplate će verovatno želeti da pokrenu i vode sopstvene čvorove radi brže verifikacije i potrebe da im sigurnost ne zavisi od drugih.

9. Kombinovanje i deljenje vrednosti

Iako bi bilo moguće pojedinačno rukovati novčićima, bilo bi nezgrapno kreirati zasebnu transakciju za svaki cent u toj transferu. Da biste dozvolili podelu i kombinovanje vrednosti, transakcije sadrže više ulaza i izlaza. Obično će postojati ili jedan ulaz iz veće prethodne transakcije ili više unosa koji kombinuju manje iznose, a najviše dva izlaza: jedan za samo plaćanje, a jedan koji vraća kusur, ako ga ima, nazad pošiljaocu.

Treba napomenuti da situacija u kojoj transakcija zavisi od nekoliko drugih transakcija, a te transakcije zavise od još mnogo više, ovde nije problem. Nikada ne postoji potreba za izdvajanjem istorije pojedinačne transakcije.

10. Privatnost

Tradicionalni bankarski model postiže odgovarajući nivo privatnosti ograničavanjem pristupa informacijama na strane uključene u transakciju i posrednika. Neophodnost javnog objavljivanja svih transakcija isključuje mogućnost primene pomenutog modela, ali privatnost se i dalje može zadržati na drugi način: čuvanjem javnih ključeva (public keys) anonimnim. Javnost može videti da neko šalje iznos nekom drugom, ali bez informacija koje povezuju transakciju sa bilo kim. Ovo je slično količini informacija koje objavljuju berze, gde se vreme i veličina pojedinačnih trgovina čine javnim, ali bez navođenja ko su stranke uključene u tu trgovinu.

Kao dodatni zaštitni zid, preporučljivo je koristiti novi par ključeva za svaku transakciju, kako ne bi bili povezane sa zajedničkim vlasnikom. Neka povezivanja su i dalje neizbežna kod transakcija sa više ulaza, koje nužno otkrivaju da su njihovi ulazi bili u vlasništvu istog vlasnika. Rizik je taj da bi se otkrivanjem vlasnik ključa mogle otkriti i ostale transakcije koje su pripadale tom vlasniku.

11. Proračuni

Razmatramo scenario u kome napadač pokušava da generiše alternativni lanac brže od poštenog lanca. Čak i ako se to postigne, to ne omogućuje proizvoljne promene u sistemu, poput stvaranje vrednosti ni iz čega ili uzimanje novca koji nikada nije pripadao napadaču. Pošteni čvorovi neće prihvatiti nevažeće transakcije kao uplatu i nikada neće prihvatiti blok koji ih sadrži. Napadač može samo pokušati da promeni jednu od svojih transakcija kako bi vratio novac koji je nedavno potrošio.

Trka između poštenog lanca i lanca napadača može se predstaviti kao binomska distribucija slučajne diskretne varijable (Binomial Random Walk). Uspešni ishod je da se pošten lanac produži za jedan blok, povećavajući svoje vođstvo za +1, a neuspešni ishod je da se napadačev lanac produži za jedan blok, smanjujući zaostatak za -1.

Verovatnoću da napadač nadoknadi određeni deficit možemo izraziti kroz problem kockareve propasti (Gambler’s Ruin Problem). Pretpostavimo da kockar sa neograničenim iznosom novca počinje sa zaostatkom i igra potencijalno beskonačan broj ponovljenih igara u pokušaju da nadoknadi zaostatak. Možemo izračunati verovatnoću za nadoknađivanje zaostatka ili da će napadač stići pošten lanac, na sledeći način [8]:

p= verovatnoća da pošten čvor pronađe sledeći blok q= verovatnoća da napadač pronađe sledeći blok qz= verovatnoća da će napadač ikada dostići z blokova zaostatka

S obzirom na našu pretpostavku da je p > q, verovatnoća pada eksponencijalno kako se povećava broj blokova koje napadač mora da nadoknadi. Sa šansama protiv njega, ako mu se u početku ne posreći, njegove šanse postaju manje i manje sa povećanjem zaostatka.

Sada razmatramo koliko primalac nove transakcije treba da čeka pre nego što postane

dovoljno siguran da pošiljalac ne može promeniti transakciju. Pretpostavljamo da je pošiljalac napadač koji želi da natera primaoca da veruje da mu je platio, a zatim nakon nekog vremena tu transakciju preusmeri ka sebi. Primalac će primetiti kada se to dogodi, ali pošiljalac se nada da će tad već biti prekasno.

Primalac generiše novi par ključeva i daje javni ključ pošiljaocu neposredno pre potpisivanja transakcije. Ovo sprečava pošiljaoca da unapred pripremi lanac blokova radeći na njemu neprekidno dok mu se ne posreći da stekne dovoljnu prednost i u tom trenutku izvrši transakciju. Kada se transakcija pošalje, nepošteni pošiljalac počinje tajno da radi na paralelnom lancu koji sadrži alternativnu verziju njegove transakcije.

Primalac čeka dok transakcija ne bude dodata u blok, i dok z blokova nije dodato nakon tog bloka. On ne zna tačno koliko je napadač napredovao, ali pod pretpostavkom da su pošteni blokovi kreirani očekivanom dinamikom, potencijalni napredak napadača će biti prikazan kao Poasonova distribucija sa očekivanom vrednošću:

Kako bismo izračunali verovatnoću da napadač ipak može da nadoknadi zaostatak, množimo gustinu verovatnoće za svaki nivo napretka koji je mogao da ostvari sa verovatnoćom da od tog trenutka može da potpuno nadoknadi zaostatak:

Preuređujemo formulu kako bismo izbegli sabiranje beskonačnog broja sabiraka zbog repa distribucije:

I konvertujemo u programski kod u programskom jeziku C…

Kroz par primera, vidimo da verovatnoća opada eksponencijalno sa porastom z.

Rešavanje za P < 0.1%…

12. Zaključak

Predložili smo sistem za elektronske transakcije bez oslanjanja na poverenje. Počeli smo sa uobičajenim šablonom i novčićima nastalim iz digitalnih potpisa, koji pruža snažnu kontrolu nad vlasništvom, ali je nepotpun bez načina da se spreči dvostruka potrošnja. Kako bismo ovo rešili, predložili smo peer-to-peer mrežu koja koristi dokaz o radu za čuvanje javne istorije transakcija čija izmena napadačima brzo postaje računski nepraktična ako pošteni čvorovi kontrolišu većinu procesorske snage. Mreža je robusna u svojoj nestrukturiranoj jednostavnosti. Svi čvorovi rade istovremeno uz malo koordinacije. Ne treba ih identifikovati, jer se poruke ne usmeravaju na jedno određeno mesto nego samo trebaju biti prenete uz maksimalan napor od strane čvorova da se taj prenos odradi na predviđen način. Čvorovi mogu da napuste i ponovo se pridruže mreži po želji, prihvatajući lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo. Oni glasaju svojom procesorskom snagom, izražavajući svoje prihvatanje validnih blokova time što pokušavaju da ih nadgrade novim blokovima i odbacuju nevažeće blokove odbijanjem ih nadgrađuju. Sva potrebna pravila i podsticaji mogu se nametnuti ovim mehanizmom postizanja konsenzusa.

Reference:

[1] W. Dai, „b-money,“ http://www.weidai.com/bmoney.txt, 1998. [2] H. Massias, X.S. Avila, and J.-J. Quisquater, „Design of a secure timestamping service with minimal trust requirements,“ In 20th Symposium on Information Theory in the Benelux, May 1999. [3] S. Haber, W.S. Stornetta, „How to time-stamp a digital document,“ In Journal of Cryptology, vol 3, no 2, pages 99-111, 1991. [4] D. Bayer, S. Haber, W.S. Stornetta, „Improving the efficiency and reliability of digital time-stamping,“ In Sequences II: Methods in Communication, Security and Computer Science, pages 329-334, 1993. [5] S. Haber, W.S. Stornetta, „Secure names for bit-strings,“ In Proceedings of the 4th ACM Conference on Computer and Communications Security, pages 28-35, April 1997. [6] A. Back, „Hashcash – a denial of service counter-measure,“ http://www.hashcash.org/papers/hashcash.pdf, 2002. [7] R.C. Merkle, „Protocols for public key cryptosystems,“ In Proc. 1980 Symposium on Security and Privacy, IEEE Computer Society, pages 122-133, April 1980. [8] W. Feller, „An introduction to probability theory and its applications,“ 1957.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na thebitcoinmanual.com

---

Lightning Network (eng. lightning - munja, network - mreža) je jedno od primarnih rešenja za skaliranje Bitkoin mreže sa ciljem da je više ljudi može koristiti na različite načine čime bi se zaobišla ograničenja glavnog blokčejna. Lightning mreža deluje kao "drugi sloj" koji je dodat Bitkoin (BTC) blokčejnu koji omogućava transakcije van glavnog lanca (blokčejna) pošto se transakcije između korisnika ne registruju na samoj blokčejn mreži.

Lightning kao "sloj-2 (layer-2)" pojačava skalabilnost blokčejn aplikacija tako što upravlja transakcijama van glavnog blokčejna ("sloj-1" / layer-1), dok istovremeno uživa benefite moćne decentralizovane sigurnosti glavnog blokčejna, tako da korisnici mogu ulaziti i izlaziti iz Lightning mreže koristeći custodial ili non-custodial servise u zavisnosti od sopstvene sposobnosti i znanja da koriste glavni blokčejn.

Kao što i samo ime govori Lightning Network je dizajnirana za brza, instant i jeftina plaćanja u svrhu sredstva razmene i druga programabilna plaćanja kojima nije potrebna instant konačnost (finality) ali ni sigurnost glavnog lanca. Lightning je najbolje uporediti sa vašom omiljenom aplikacijom za plaćanja ili debitnom karticom.

Šta je Lightning mreža?

Lightning mreža vuče svoje poreklo još od tvorca Bitkoina, Satošija Nakamota, ali je formalizovana od strane istraživača Joseph Poon-a i Thaddeus Dryja-a koji su 14. januara 2016. godine objavili beli papir o Lightning Network-u.

Radilo se o predlogu alternativnog rešenja za skaliranje Bitkoina da bi se izbeglo proširenje kapaciteta bloka Bitkoin mreže i smanjio rizik od centralizacije blokčejna. Dalje, skaliranje van glavnog lanca znači zadržavanje integriteta samog blokčejna što omogućuje više eksperimentalnog rada na Bitkoinu bez ograničenja koja su postavljena na glavnom blokčejnu.

Lightning Labs, kompanija za blokčejn inženjering, pomogla je pokretanje beta verzije Lightning mreže u martu 2018. - pored dve druge popularne implementacije od strane kompanija kao što su ACINQ i Blockstream.

• Lightning Labs – LND
• Blockstream – Core Lightning (implementacija nekada poznata kao c-lightning)
• ACINQ – Eclair

Svaka verzija protokola ima svoje poglede i načine kako rešava određene probleme ali ostaje interoperabilna sa ostalim implementacijama u smislu korišćenja novčanika, tako da za krajnjeg korisnika nije bitno kojom verzijom se služi kada upravlja svojim čvororom (node-om).

Lightning Network je protokol koji svako može koristiti i razvijati ga, proširivati i unapređivati i koji kreira posebno i odvojeno okruženje za korišćenje Bitkoina kroz seriju pametnih ugovora (smart contracts) koji zaključavaju BTC na Lightning-u radi izbegavanja dvostruke potrošnje (double-spending). Lightning Network nije blokčejn ali živi i funkcioniše na samom Bitkoinu i koristi glavni lanac kao sloj za konačno, finalno poravnanje.

Lightning mreža ima sopstvene čvorove koji pokreću ovaj dodatni protokol i zaključavaju likvidnost Bitkoina u njemu sa ciljem olakšavanja plaćanja.

Lightning omogućava svakom korisniku da kreira p2p (peer-to-peer) platni kanal (payment channel) između dve strane, kao npr. između mušterije i trgovca. Kada je uspostavljen, ovaj kanal im omogućava da međusobno šalju neograničen broj transakcija koje su istovremeno gotovo instant i veoma jeftine. Ponaša se kao svojevrsna mala "knjiga" (ledger) koja omogućava korisnicima da plaćaju još manje proizvode i usluge poput kafe i to bez uticaja na glavnu Bitkoin mrežu.

Kako radi Lightning Network?

Lightning Network se zasniva na pametnim ugovorima koji su poznati kao hashed time lock contracts koji između dve strane kreiraju platne kanale van glavnog blokčejna (off-chain payment channels). Kada zaključate BTC na glavnom lancu u ovim posebnim pametnim ugovorima, ova sredstva se otključavaju na Lightning mreži.

Ova sredstva zatim možete koristiti da biste napravili platne kanale sa ostalim korisnicima Lightning mreže, aplikacijama i menjačnicama.

Ovo su direktne platne linije koje se dešavaju na vrhu, odnosno izvan glavnog blokčejna. Kada je platni kanal otvoren, možete izvršiti neograničen broj plaćanja sve dok ne potrošite sva sredstva.

Korišćenje Lightning sredstava nije ograničeno pravilima glavnog Bitkoin lanca i ova plaćanja se vrše gotovo trenutno i za samo delić onoga što bi koštalo na glavnom blokčejnu.

Vaš platni kanal ima svoj sopstveni zapisnik (ledger) u koji se beleže transakcije izvan glavnog BTC blokčejna. Svaka strana ima mogućnost da ga zatvori ili obnovi po svom nahođenju i vrati sredstva nazad na glavni Bitkoin lanac objavljivanjem transakcije kojom se zatvara kanal.

Kada dve strane odluče da zatvore platni kanal, sve transakcije koje su se desile unutar njega se objedinjuju i zatim objavljuju na glavni blokčejn "registar".

Zašto biste želeli da koristite Lightning mrežu?

---

Trenutno slanje satošija

Lightning Network je "sloj-2" izgrađen na vrhu glavnog Bitkoin lanca koji omogućava instant i veoma jeftine transakcije između lightning novčanika. Ova mreža se nalazi u interakciji sa glavnim blokčejnom ali se plaćanja pre svega sprovode off-chain, van glavnog lanca, pošto koristi sopstvenu evidenciju plaćanja na lightning mreži.

Razvijene su različite aplikacije koje su kompatibilne sa Lightning mrežom, koje su veoma lake za korišćenje i ne zahtevaju više od QR koda za primanje i slanje prekograničnih transakcija.

Možete deponovati BTC na vaše lightning novčanike tako što ćete slati satošije sa menjačnica ili ih kupovati direktno unutar ovih aplikacija. Većina ovih novčanika ima ograničenje od nekoliko miliona satošija (iako će se ovaj limit povećavati kako više biznisa i država bude prihvatalo Bitkoin) koje možete poslati po transakciji što ima smisla budući da je za slanje većih iznosa bolje korišćenje glavnog blokčejna.

Pokretanje sopstvenog čvora

Kako se više ljudi bude povezivalo sa lightning mrežom i koristilo njene mogućnosti, sve više ljudi pokreće svoje čvorove radi verifikacije transakcija putem svojih lightning platnih kanala. Kroz ove kanale je moguće bezbedno poslati različite iznose satošija, a takođe je moguće zarađivati i male naknade za svaku transakciju koja prolazi kroz vaš kanal.

Transakcione naknade

Uprkos trenutnim transakcijama, još uvek postoje transakcione naknade povezane sa otvaranjem i zatvaranjem platnih kanala koje se moraju platiti rudarima na glavnom blokčejnu prilikom finalizacije lightning platnih kanala. Takođe postoje i naknade za rutiranje (routing fees) koje idu lightning čvorovima (i njihovim platnim kanalima) koji su uspostavljeni da bi se omogućila plaćanja.

Sa daljim napredovanjem razvoja Bitkoina i novim nadogradnjama, imaćemo sve veći rast i razvoj layer-2 aplikacija kao što je lightning.

Više izvora o Lightning mreži

Ukoliko želite da naučite više o Lightning mreži, najbolje je da pročitate dodatne tekstove na sajtu thebitcoinmanual.com.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com

Autor: Parker Lewis / Prevod na srpski: Plumsky

---

Ideja da država može nekako zabraniti bitcoin je jedna od poslednjih faza tuge, tačno pred prihvatanje realnosti. Posledica ove rečenice je priznanje da bitcoin “funkcioniše”. U stvari, ona predstavlja činjenicu da bitcoin funkcioniše toliko dobro da on preti postojećim državnim monopolima nad novcem i da će zbog toga države da ga unište kroz regulativne prepreke da bi eliminisale tu pretnju. Gledajte na tvrdnju da će države zabraniti bitcoin kao kondicionalnu logiku. Da li bitcoin funkcioniše kao novac? Ako je odgovor „ne“, onda države nemaju šta da zabrane. Ako je odgovor „da“, onda će države da probaju da ga zabrane. Znači, glavna poenta ovog razmišljanja je pretpostavka da bitcoin funkcioiniše kao novac. Onda je sledeće logično pitanje da li intervencija od strane države može uspešno da uništi upravo taj funkcionalan bitcoin.

Za početak, svako ko pokušava da razume kako, zašto, ili da li bitcoin funkcioniše mora da proceni ta pitanja potpuno nezavisno od prouzrekovanja državne regulacije ili intervencije. Iako je nesumnjivo da bitcoin mora da postoji uzgred državnih regulativa, zamislite na momenat da države ne postoje. Sam od sebe, da li bi bitcoin funkcionisao kao novac, kad bi se prepustio slobodnom tržištu? Ovo pitanje se širi u dodatna pitanja i ubrzo se pretvara u bunar bez dna. Šta je novac? Šta su svojstva koja čine jednu vrstu novca bolje od druge? Da li bitcoin poseduje ta svojstva? Da li je bitcoin bolja verzija novca po takvim osobinama? Ako je finalni zaključak da bitcoin ne funkcioniše kao novac, implikacije državne intervencije su nebitne. Ali, ako je bitcoin funkcionalan kao novac, ta pitanja onda postaju bitna u ovoj debati, i svako ko o tome razmišlja bi morao imati taj početnički kontekst da bi mogao proceniti da li je uopšte moguće zabraniti. Po svom dizajnu, bitcoin postoji van države. Ali bitcoin nije samo van kontrole države, on u stvari funkcioniše bez bilo kakve saradnje centralizovanih identiteta. On je globalan i decentralizovan. Svako može pristupiti bitcoinu bez potrebe saglasnosti bilo koga i što se više širi sve je teže cenzurisati celokupnu mrežu. Arhitektura bitcoina je namerno izmišljena da bude otporna na bilo koje pokušaje države da ga zabrane. Ovo ne znači da države širom sveta neće pokušavati da ga regulišu, oporezuju ili čak da potpuno zabrane njegovo korišćenje. Naravno da će biti puno bitki i otpora protiv usvajanja bitcoina među građanima. Federal Reserve i Američki Treasury (i njihovi globalni suparnici) se neće ležeći predati dok bitcoin sve više i više ugrožava njihove monopole prihvatljivog novca. Doduše, pre nego što se odbaci ideja da države mogu potpuno zabraniti bitcoin, mora se prvo razumeti posledice tog stava i njegovog glasnika.

Progresija poricanja i stepeni tuge

Pripovesti skeptičara se neprestano menjaju kroz vreme. Prvi stepen tuge: bitcoin nikad ne može funkcionisati-njegova vrednost je osnovana ni na čemu. On je moderna verzija tulip manije. Sa svakim ciklusom uzbuđenja, vrednost bitcoina skače i onda vrlo brzo se vraća na dole. Često nazvano kao kraj njegove vrednosti, bitcoin svaki put odbija da umre i njegova vrednost pronađe nivo koji je uvek viši od prethodnih ciklusa globalne usvajanja. Tulip pripovetka postaje stara i dosadna i skeptičari pređu na više nijansirane teme, i time menjaju bazu debate. Drugi stepen tuge predstoji: bitcoin je manjkav kao novac. On je previše volatilan da bi bio valuta, ili je suviše spor da bi se koristio kao sistem plaćanja, ili se ne može proširiti dovoljno da zadovolji sve promete plaćanja na svetu, ili troši isuviše struje. Taj niz kritike ide sve dalje i dalje. Ovaj drugi stepen je progresija poricanja i dosta je udaljen od ideje da je bitcoin ništa više od bukvalno bezvrednog ničega.

Uprkos tim pretpostavnim manjcima, vrednost bitcoin mreže nastavje da raste vremenom. Svaki put, ona ne umire, nasuprot, ona postaje sve veća i jača. Dok se skeptičari bave ukazivanjem na manjke, bitcoin ne prestaje. Rast u vrednosti je prouzrokovan jednostavnom dinamikom tržišta: postoji više kupca nego prodavca. To je sve i to je razlog rasta u adopciji. Sve više i više ljudi shvata zašto postoji fundamentalna potražnja za bitcoinom i zašto/kako on funkcioniše. To je razlog njegovog dugotrajnog rasta. Dokle god ga sve više ljudi koristi za čuvanje vrednosti, neće pasti cena snabdevanja. Zauvek će postojati samo 21 milion bitcoina. Nebitno je koliko ljudi zahtevaju bitcoin, njegova cela količina je uvek ista i neelastična. Dok skeptičari nastavljaju sa svojom starom pričom, mase ljudi nastavljaju da eliminišu zabludu i zahtevaju bitcoin zbog njegovih prednosti u smislu novčanih svojstva. Između ostalog, ne postoji grupa ljudi koja je više upoznata sa svim argumentima protiv bitcoina od samih bitcoinera.

Očajanje počinje da se stvara i onda se debata još jedanput pomera. Sada nije više činjenica je vrednost bitcoina osnovana ni na čemu niti da ima manjke kao valuta; sada se debata centrira na regulaciji državnih autoriteta. U ovom zadnjem stepenu tuge, bitcoin se predstavlja kao u stvari isuviše uspešnom alatkom i zbog toga države ne smeju dozvoliti da on postoji. Zaista? Znači da je genijalnost čoveka ponovo ostvarila funkcionalan novac u tehnološko superiornoj formi, čije su posledice zaista neshvatljive, i da će države upravo taj izum nekako zabraniti. Primetite da tom izjavom skeptičari praktično priznaju svoj poraz. Ovo su poslednji pokušaji u seriji promašenih argumenata. Skeptičari u isto vreme prihvataju da postoji fundamentalna potražnja za bitcoinom a onda se premeštaju na neosnovan stav da ga države mogu zabraniti.

Ajde da se poigramo i tim pitanjem. Kada bih zapravo razvijene države nastupile na scenu i pokušale da zabrane bitcoin? Trenutno, Federal Reserve i Treasury ne smatraju bitcoin kao ozbiljnu pretnju superiornosti dolara. Po njihovom celokupnom mišljenju, bitcoin je slatka mala igračka i ne može da funkcioniše kao novac. Sadašnja kompletna kupovna moć bitcoina je manja od $200 milijardi. Sa druge strane, zlato ima celokupnu vrednost od $8 triliona (40X veću od bitcoina) i količina odštampanog novca (M2) je otprilike 15 triliona (75X veličine bitcoinove vrednosti). Kada će Federal Reserve i Treasury da počne da smatra bitcoin kao ozbiljnu pretnju? Kad bitcoin poraste na $1, $2 ili $3 triliona? Možete i sami da izaberete nivo, ali implikacija je da će bitcoin biti mnogo vredniji, i posedovaće ga sve više ljudi širom sveta, pre nego što će ga državne vlasti shvatiti kao obiljnog protivnika.

Predsednik Tramp & Treasury Sekretar Mnučin o Bitcoinu (2019):

„Ja neću pričati o bitcoinu za 10 godina, u to možete biti sigurni {…} Ja bi se kladio da čak za 5 ili 6 godina neću više pričati o bitcoinu kao sekretar Trusury-a. Imaću preča posla {…} Mogu vam obećati da ja lično neću biti pun bitcoina.“ – Sekretar Treasury-a Stiv Mnučin

„Ja nisam ljubitelj bitcoina {…}, koji nije novac i čija vrednost je jako volatilna i osnovana na praznom vazduhu.“ – Predsednik Donald J. Tramp

Znači, logika skeptika ide ovako: bitcoin ne funkcioniše, ali ako funkcioniše, onda će ga država zabraniti. Ali, države slobodnog sveta neće pokušati da ga zabrane dokle god se on ne pokaže kao ozbiljna pretnja. U tom trenutku, bitcoin će biti vredniji i sigurno teži da se zabrani, pošto će ga više ljudi posedovati na mnogo širem geografskom prostoru. Ignorišite fundamentalne činjenice i asimetriju koja je urođena u globalnom dešavanju monetizacije zato što u slučaju da ste u pravu, države će taj proces zabraniti. Na kojoj strani tog argumenta bi radije stajao racionalan ekonomski učesnik? Posedovanje finansijske imovine kojoj vrednost toliko raste da preti globalnoj rezervnoj valuti, ili nasuprot – nemati tu imovinu? Sa pretpostavkom da individualci razumeju zašto je mogućnost (a sve više i verovatnoća) ove realnosti, koji stav je logičniji u ovom scenariju? Asimetrija dve strane ovog argumenta sama od sebe zahteva da je prvi stav onaj istinit i da fundamentalno razumevanje potražnje bitcoina samo još više ojačava to mišljenje.

Niko ne moze zabraniti bitcoin

Razmislite šta bitcoin u stvari predstavlja pa onda šta bi predstavljala njegova zabrana. Bitcoin je konverzija subjektivne vrednosti, stvorena i razmenjena u realnošću, u digitalne potpise. Jednostavno rečeno, to je konverzija ljudskog vremena u novac. Kad neko zahteva bitcoin, oni u isto vreme ne zahtevaju neki drugi posed, nek to bio dolar, kuća, auto ili hrana itd. Bitcoin predstavlja novčanu štednju koja sa sobom žrtvuje druge imovine i servise. Zabrana bitcoina bi bio napad na najosnovnije ljudske slobode koje je on upravo stvoren da brani. Zamislite reakciju svih onih koji su prihvatili bitcoin: „Bilo je zabavno, alatka za koju su svi eksperti tvrdili da neće nikad funkcionisati, sada toliko dobro radi i sad ti isti eksperti i autoriteti kažu da mi to nemožemo koristiti. Svi idite kući, predstava je gotova.“verovanje da će svi ljudi koji su učestvovali u bitcoin usvajanju, suverenitetu koji nudi i finansiskoj slobodi, odjednom samo da se predaju osnovnom rušenju njihovih prava je potpuno iracionalna pozicija.

Novac je jedan od najbitnijih instrumenata za slobodu koji je ikad izmišljen. Novac je to što u postojećem društvu ostvaruje mogućnosti siromašnom čoveku – čiji je domet veći nego onaj koji je bio dostižan bogatim ljudima pre ne toliko puno generacija.“ – F. A. Hajek

Države nisu uspele da zabrane konzumiranje alkohola, droga, kupovinu vatrenog oružja, pa ni posedovanje zlata. Država može samo pomalo da uspori pristup ili da deklariše posedovanje ilegalnim, ali ne može da uništi nešto što veliki broj raznovrsnih ljudi smatra vrednim. Kada je SAD zabranila privatno posedovanje zlata 1933., zlato nije palo u vrednosti ili nestalo sa finansijskog tržišta. Ono je u stvari poraslo u vrednosti u poređenju sa dolarom, i samo trideset godina kasnije, zabrana je bila ukinuta. Ne samo da bitcoin nudi veću vrednosno obećanje od bilo kog drugog dobra koje su države pokušale da zabrane (uključujući i zlato); nego po svojim osobinama, njega je mnogo teže zabraniti. Bitcoin je globalan i decentralizovan. On ne poštuje granice i osiguran je mnoštvom nodova i kriptografskim potpisima. Sam postupak zabrane bi zahtevao da se u isto vreme zaustavi „open source“ softver koji emituje i izvršava slanje i potvrđivanje digitalno enkriptovanih ključeva i potpisa. Ta zabrana bi morala biti koordinisana između velikog broja zemalja, sa tim da je nemoguće znati gde se ti nodovi i softver nalazi ili da se zaustavi instaliranje novih nodova u drugim pravnim nadležnostima. Da ne pominjemo i ustavske pitanja, bilo bi tehnički neizvodljivo da se takva zabrana primeni na bilo kakav značajan način.

Čak kada bih sve zemlje iz G-20 grupe koordinisale takvu zabranu u isto vreme, to ne bi uništilo bitcoin. U stvari, to bi bilo samoubistvo za fiat novčani sistem. To bi još više prikazalo masama da je bitcoin u stvari novac koji treba shvatiti ozbiljno, i to bi samo od sebe započelo globalnu igru vatanje mačke za rep. Bitcoin nema centralnu tačku za napad; bitcoin rudari, nodovi i digitalni potpisi su rasejani po celom svetu. Svaki aspekt bitcoina je decentralizovan, zato su glavni stubovi njegove arhitekture da učesnici uvek treba kontrolisati svoje potpise i upravljati svojim nodom. Što više digitalnih potpisa i nodova koji postoje, to je više bitcoin decentralizovan, i to je više odbranjiva njegova mreža od strane neprijatelja. Što je više zemalja gde rudari izvršavaju svoj posao, to je manji rizik da jedan nadležni identitet može uticati na njegov bezbednosni sistem. Koordinisan internacionalni napad na bitcoin bi samo koristio da bitcoin još više ojača svoj imuni sistem. Na kraju krajeva, to bi ubrzalo seobu iz tradicionalnog finansijskog sistema (i njegovih valuta) a i inovaciju koja postoji u bitcoin ekosistemu. Sa svakom bivšom pretnjom, bitcoin je maštovito pronalazio način da ih neutrališe pa i koordinisan napad od strane država ne bi bio ništa drugačiji.

Inovacija u ovoj oblasti koja se odlikuje svojom „permissionless“ (bez dozvole centralnih identiteta) osobinom, omogućava odbranu od svakojakih napada. Sve varijante napada koje su bile predvidjene je upravo to što zahteva konstantnu inovaciju bitcoina. To je ona Adam Smitova nevidljiva ruka, ali dopingovana. Pojedinačni učesnici mogu da veruju da su motivisani nekim većim uzrokom, ali u stvari, korisnost kaja je ugrađena u bitcoin stvara kod učesnika dovoljno snažan podsticaj da omogući svoje preživljavanje. Sopstveni interes milione, ako ne milijarde, nekoordinisanih ljudi koji se jedino slažu u svojom međusobnom potrebom za funkcionalnim novcem podstiče inovacije u bitcoinu. Danas, možda to izgleda kao neka kul nova tehnologija ili neki dobar investment u finansijskom portfoliju, ali čak i ako to mnogi ne razumeju, bitcoin je apsolutna nužnost u svetu. To je tako zato što je novac nužnost a historijski priznate valute se fundamentalno raspadaju. Pre dva meseca, tržište američkih državnih obveznica je doživeo kolaps na šta je Federal Reserve reagovao time što je povećao celokupnu količinu dolara u postojanju za $250 milijardi, a još više u bliskoj budućnosti. Tačno ovo je razlog zašto je bitcoin nužnost a ne samo luksuzni dodatak. Kada inovacija omogućava bazično funkcionisanje ekonomije ne postoji ni jedna država na svetu koja može da zaustavi njenu adopciju i rast. Novac je nužnost a bitcoin znatno poboljšava sistem novca koji je ikada postojao pre njega.

Sa više praktične strane, pokušaj zabranjivanja bitcoina ili njegove velike regulacije od nadležnosti bi direktno bilo u korist susedne nadležnih organa. Podsticaj da se odustane od koordinisanog napada na bitcoin bi bio isuviše veliki da bi takvi dogovori bili uspešni. Kada bi SAD deklarisovale posed bitcoina ilegalnim sutra, da li bi to zaustavilo njegov rast, razvoj i adopciji i da li bi to smanjilo vrednost celokupne mreže? Verovatno. Da li bi to uništilo bitcoin? Ne bi. Bitcoin predstavlja najpokretljivije kapitalno sredstvo na svetu. Zemlje i nadležne strukture koje kreiraju regulativnu strukturu koja najmanje ustručava korišćenje bitcoina će biti dobitnici velike količine uliva kapitala u svoje države.

Zabrana Bitcoinove Zatvoreničke Dileme

U praksi, zatvorenička dilema nije igra jedan na jedan. Ona je multidimenzijska i uključuje mnoštvo nadležnosti, čiji se interesi nadmeću međusobno, i to uskraćuje mogućnosti bilo kakve mogućnosti zabrane. Ljudski kapital, fizički kapital i novčani kapital će sav ići u pravcu država i nadležnosti koje najmanje ustručuju bitcoin. To se možda neće desiti sve odjednom, ali pokušaji zabrane su isto za badava koliko bi bilo odseći sebi nos u inat svom licu. To ne znači da države to neće pokušati. India je već probala da zabrani bitcoin. Kina je uvela puno restrikcija. Drugi će da prate njihove tragove. Ali svaki put kada država preduzme takve korake, to ima nepredvidljive efekte povećanja bitcoin adopcije. Pokušaji zabranjivanja bitcoina su jako efektivne marketing kampanje. Bitcoin postoji kao sistem nevezan za jednu suverenu državu i kao novac je otporan na cenzuru. On je dizajniran da postoji van državne kontrole. Pokušaji da se taj koncept zabrani samo još više daje njemu razlog i logiku za postojanje.

Jedini Pobednički Potez je da se Uključiš u Igru

Zabrana bitcoina je trošenje vremena. Neki će to pokušati; ali svi će biti neuspešni. Sami ti pokušaji će još više ubrzati njegovu adopciju i širenje. Biće to vetar od 100 km/h koji raspaljuje vatru. To će ojačati bitcoin sve više i doprineće njegovoj pouzdanosti. U svakom slučaju, verovanje da će države zabraniti bitcoin u momentu kada on postane dovoljno velika pretnja rezervnim valutam sveta, je iracionalan razlog da se on no poseduje kao instrument štednje novca. To ne samo da podrazumeva da je bitcoin novac, ali u isto vreme i ignoriše glavne razloge zašto je to tako: on je decentralizovan i otporan na cenzure. Zamislite da razumete jednu od nojvećih tajni današnjice i da u isto vreme tu tajnu asimetrije koju bitcoin nudi ne primenjujete u svoju korist zbog straha od države. Pre će biti, neko ko razume zašto bitcoin funkcioniše i da ga država ne može zaustaviti, ili nepuno znanje postoji u razumevanju kako bitcoin uopšte funckioniše. Počnite sa razmatranjem fundamentalnih pitanja, a onda primenite to kao temelj da bi procenili bilo koji potencijalan rizik od strane budućih regulacija ili restrikcija državnih organa. I nikad nemojte da zaboravite na vrednost asimetrije između dve strane ovde prezentiranih argumenata. Jedini pobednički potez je da se uključite u igru.

Stavovi ovde prezentirani su samo moji i ne predstavljaju Unchained Capital ili moje kolege. Zahvaljujem se Fil Gajgeru za razmatranje teksta i primedbe.

Originalni tekst

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na medium.com.

Autor: Aleksandar Svetski / Prevod: ₿itcoin Serbia

---

Nemojte kupovati Bitkoin!

Ni danas, ni kasnije, nikada!

Posvećeno skepticima, neznalicama, arogantnima i nezainteresovanima.

NE TREBA vam Bitkoin.

Molim vas. Nemojte ga kupovati.

Lično me ne zanima "masovna adopcija".

Draža mi je selektivna adopcija.

Svinja ne zaslužuje bisere.

Na vama je da platite cenu neznanja.

Kao i cenu glupavosti.

Kada dođe vreme, sa zadovoljstvom ću vam platiti hiljadu satošija mesečno za vaše vreme i smejati se usput.

Najbitnija odluka koju ćete ikada doneti

NEMA važnije odluke za vašu finansijsku, ekonomsku i suverenu budućnost koju danas možete doneti nego da kupite Bitkoin.

A ako ne želite da izdvojite malo vremena da ga dalje proučite, JEDINA osoba koju treba da krivite kasnije ste vi sami.

Danas, Bitkoin se nalazi u svojoj ranoj, početnoj fazi. O ovome možete više pročitati ovde (hvala ObiWan Kenobit):

Hiperbitkoinizacija: pobednik uzima sve

Ovo JE prilika ne samo vašeg života, već verovatno i najveći mogući transfer bogatstva u istoriji, a najluđa stvar je što će se najveći deo toga odigrati u narednih nekoliko decenija.

Nalazimo se tek u prvih 12 godina ove promene, a već smo videlo kako je Bitkoin eksplodirao sa $0.008c (kada su za 10.000 BTC kupljene dve pice) na trenutnu cenu od oko $11.500.

Ovo je tek početak. Tek 0.001% svetskog bogatstva je denominirano u Bitkoinu.

Ako sada izdvojite samo trenutak da razumete novac, njegovu ulogu u društvu i kako će ekonomski darvinizam voditi ceo svet prema najrobusnijem, najčvršćem i najsigurnijem obliku očuvanja bogatstva, možete odlučiti da kupite neki deo pre nego što se ostatak sveta priključi.

Čitajući ovo, vi ste poput drevnog pojedinca koji je pronašao zlato, dok svi ostali koriste školjke. Razlika je u tome što živite u digitalnom dobu tokom kojeg će se ovaj novac pojaviti i sazreti za vreme vašeg života. Taj drevni pojedinac bi bio u pravu ali mrtav zato što je zlatu bilo potrebno nekoliko hiljada godina da uradi ono za šta će Bitkoinu biti potrebne decenije.

Zamislite. Se. Nad. Tim.

I naučite dalje o nastanku Bitkoina ovde:

Zašto je Bitkoin važan

I za ime ljubavi prema sopstvenoj budućnosti, preuzmite ovu kratku elektronsku knjigu i jebeno se edukujte!!

Preuzmite "Investiranje u Bitkoin"

I eto, dajem vam izvore.. jbt.. Svejedno...

Danas, imate izbor da kupite Bitkoin; najoskudniji novac u univerzumu, za siću!! Bukvalno možete kupiti hiljade satošija (najmanju jedinicu Bitkoina gde je 100.000.000 satošija = 1 BTC) za $1!!!

Danas ne postoji veća prilika, kao što sutradan neće postojati veće žaljenje kada više ne budete imali "izbor" da ga kupite.

Kada taj dan bude došao i kada budete to morali da prihvatite, setićete se ovih reči, ali avaj, biće prekasno, a vreme ne možete vratiti.

Više nije 2012

Tada ste imali izgovor. Sada je 2020...

Apsolutno NEMA razloga zašto neko sa malo radoznalosti i relativno funkcionalnim mozgom ne može da prouči šta je Bitkoin, zašto postoji, zašto je važan i zašto bi trebalo da u njega prebaci malo ličnog bogatstva.

Naročito ako ima prijatelja poput mene ili mnoštvo Bitkoinera negde tamo.

Ja više neću smarati ljude sa porukama "zašto treba kupiti Bitkoin".

Više nije 2012. godina.

Danas imamo toliko puno informacija od toliko mnogo dobrih ljudi na svim mogućim medijima, tako da NEMATE IZGOVORA da ga ignorišete ili kažete: "ali niko mi nije rekao".

Ukoliko nemate da izdvojite bar malo vremena od vašeg Netflix rasporeda da biste istražili šta je ova stvar i zašto je bitna za vašu ličnu ekonomsku budućnost, onda zaslužujete to što imate.

Deluje okrutno ali dobrodošao u život, mladi žutokljunče.

Sada... Ako ste izdvojili malo vremena ali ste i dalje nezainteresovani ili dovoljno glupi da ga odbacite, onda zaista zaslužujete to što dolazi i ostatak ovog članka je definitivno za vas.

Ne želim da uopšte kupite Bitkoin!

Ok Aleks, ali šta ćemo sa "masovnom adopcijom"???

Pažljivo me slušajte:

Zabole me kurac da li će masovna adopcija doći za 10, 20, 50 ili 100 godina!

Ja sam skroz za selektivnu adopciju i potpuno za dugačku igru. Tako da sam spreman da čekam.

Kao u SVIM prirodnim, evolutivno funkcionalnim sistemima, oni koji seju i pomažu u izgradnji temelja bi trebalo da budu i nesrazmerno nagrađeni.

Ovo je 100% fer i predivno nejednako (neki od vas koji me znate ste upoznati sa mojim stavom o nejednakosti kao najprezrenijem od svih ljudskih ideala. Radi se o odvratnom idealu koji nagrađuje najgore među nama).

Tako da za skeptike i "neverne Tome" imam jednostavnu poruku:

Nadam se da nećete uopšte kupiti Bitkoin. Ni danas ni bilo kada. Nadam se da će jedini put kada budete stupili u dodir sa Bitkoinom to biti jedini način da za nešto budete isplaćeni; npr. kada budete morali da ga zaradite.

Jedva čekam dan kada će mojih nekoliko hiljada satošija moći da kupi tri, četiri ili pet meseci vašeg vremena.

A u međuvremenu...

Molim vas, držite se vašeg fiat novca. Molim vas, držite se vaših šitkoina.

Ne želim nikoga od vas "blokčejnera", šitkoinera, fiat nokoinera i vas svih ostalih klovnova koji mislite da znate bolje.

Ovaj rolerkoster je specijalan, tako da zašto bih želeo da ga delim sa vama glupanderima? Zašto bih bacao bisere pred svinje?

Ja verujem u principe isključivosti.

Ovo nije "kumbaya" ili "svi smo jedno". Jebite se.

Sa razlogom smo drugačiji.

Napraviću sam svoj krevet i ležati u njemu. Vi napravite svoje.

Kada bude došlo vreme, ja ću vam za vaše vreme plaćati satošijima zato što onda nećete imati izbora.

Tada ja pobeđujem, a vi gubite.

Kako sejete, tako žanjete

Razlika između mene i vas je ta što ja kupujem Bitkoin sada zato što tako želim. Vi ćete morati da radite za Bitkoin sutra zato što tako morate.

To je cena neznanja. To je cena arogancije.

To je cena gluposti koju ćete platiti i, koliko god ovo zvuči okrutno, istina je da zaslužujete svaki delić toga.

Svi ležimo u krevetu koji sami pravimo, a vi svoj krevet pravite sada.

Neće vam samouvereni Bitkoiner reći: "lepo sam vam rekao". Nova ekonomska realnost će vam to reći umesto njega.

"Lepo sam vam rekao" će vas udariti poput tone cigle kada shvatite razliku između vas i onih koji su bili razboriti, koji su marljivo štedeli, koji su uložili vreme i trud da otkriju šta je zapravo Bitkoin dok su ih svi nazivali ludacima.

Neće biti sažaljenja.

Nema više bacanja bisera pred svinje

Oni koji imaju priliku da kupe nešto Bitkoina sada, a odluče da to ne urade zahvaljujući neznanju, aroganciji ili gluposti, zaslužuju da plate sa kamatom.

Zaslužuju da trguju svoje sutrašnje dragoceno vreme i energiju za ono što su mogli da nabave danas i to bukvalno "za kikiriki".

Ovde nema greške: nismo jednaki. Mi smo veoma, veoma različiti ljudi.

Ja sam uložio vreme, trud i energiju sada, ne samo zbog sebe samog, već i da bih posadio seme i pomogao mreži.

Uradio sam svoj deo.

Vi ćete doći kasnije i pomoći mi da žanjem nagrade svog truda. Postojaćete da biste mi pomogli da uživam u plodovima.

To će biti vaša uloga.

Izabrao sam da rizikujem i steknem deo onoga zbog čega su me svi nazivali ludim zato što sam učio, verovao i shvatio danas, sa nadom da se izgradi bolja, poštenija i pravičnija budućnost za sve.

Radeći to, neki od nas će postati džinovi i nesrazmerno bogati. I vi imate tu šansu ali je mnogi od vas neće iskoristiti.

I ja sam skroz ok sa tim. Više neću bacati bisere pred svinje.

---

Ovaj članak može zvučati neprijatno ali više me zabole kurac. Sada je na vama da sami istražujete.

Ovo se događa bez obzira sviđalo vam se to ili ne. Ja i hiljade drugih Bitkoinera smo pisali eseje i eseje o ovome.

Neka imena sa kvalitetnim materijalom kojih se mogu setiti iz glave su:

• Naravno ja
• Gigi
• Robert Breedlove
• Saifedean Ammous

Ako ste radoznali možete ih pratiti. A ovo je sjajno mesto gde možete preuzeti nekoliko odličnih radova:

The Bitcoin Times

I za kraj, ako si Bitkoiner koji ovo čita, nikada nećeš znati da li sam zloban ili samo igram 4D šah.

Iskreno, nije ni bitno.

Ovo se dešava. Bitkoin osvaja svet. Ekonomski darvinizam je činjenica.

Sakupljajte vaše satošije, ponudite maslinovu grančicu, obratite pažnju na njihovu radoznalost ili iskru u njihovom oku kao znak da nastavite. Ukoliko toga nema ili naiđete na odbijanje, ostavite ih da se igraju kao svinje u govnima sa njihovim fiatom, deonicama ili šitkoinima.

Biće nam potrebni čistači za naše citadele.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Alex Gladstein / Prevod na hrvatski: TheVeka

---

Francuska još uvijek koristi monetarni kolonijalizam za iskorištavanje 15 afričkih nacija. Može li Bitcoin biti izlaz?

U jesen 1993. obitelj Fodéa Diopa štedjela je za njegovu budućnost. Briljantan 18-godišnjak koji živi u Senegalu, Fodé je imao pred sobom svijetlu budućnost kao košarkaš i inženjer. Njegov otac, školski učitelj, pomogao mu je pronaći inspiraciju u računalima i povezivanju sa svijetom oko sebe. A njegov atletski talent donio mu je ponude za studiranje u Europi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Ali kada se probudio ujutro 12. siječnja 1994., sve se promijenilo. Preko noći je njegova obitelj izgubila pola svoje ušteđevine. Ne zbog krađe, pljačke banke ili bankrota neke tvrtke - već zbog devalvacije valute koju je nametnula strana sila sa sjedištem udaljenim 5000 kilometara od njih.

Prethodne večeri francuski dužnosnici sastali su se sa svojim afričkim kolegama u Dakaru kako bi razgovarali o sudbini "franca de la Communauté financière africaine" (ili franka Financijske zajednice Afrike), široko poznatog kao CFA franak ili skraćeno "seefa". Tijekom čitavog Fodéova života njegov CFA franak bio je vezan za francuski franak u omjeru od 1 naprama 50, ali kad je kasnonoćni sastanak završio, ponoćna objava postavila je novu vrijednost od 1 naprama 100.

Okrutna je ironija bila da je ekonomska sudbina milijuna Senegalaca bila potpuno izvan njihovih vlastitih ruku. Nikakvi prosvjedi nisu mogli svrgnuti njihove ekonomske gospodare. Desetljećima su novi predsjednici dolazili i odlazili, ali temeljni financijski aranžman nikada se nije mijenjao. Za razliku od tipične fiat valute, sustav je bio daleko podmukliji. Bio je to monetarni kolonijalizam.

Mehanika CFA sustava

U svojoj knjizi koja otvara oči, Posljednja afrička kolonijalna valuta: priča o CFA franku (Africa's Last Colonial Currency: The CFA Franc Story), znanstvenici iz područja ekonomije Fanny Pigeaud i Ndongo Samba Sylla govore o tragičnoj i, ponekad šokantnoj, povijesti CFA franka.

Francuska je, kao i druge europske sile, kolonizirala mnoge nacije diljem svijeta u doba svog imperijalnog vrhunca. Veoma često ta kolonizacija bila je brutalna. Nakon okupacije od strane nacističke Njemačke u Drugom svjetskom ratu, Francusko kolonijalno carstvo "Empire colonial français" počeo se raspadati. Francuzi su se borili da zadrže svoje kolonije, nanoseći pritom ogromne ljudske žrtve. Unatoč vođenju skupog niza globalnih ratova, izgubljena je Indokina, zatim Sirija i Libanon, te, na kraju, francuski teritorij u sjevernoj Africi, uključujući cijenjenu naseljeničku koloniju Alžir, bogatu naftom i plinom. No Francuska je bila odlučna ne izgubiti svoje teritorije u zapadnoj i središnjoj Africi. Oni su osiguravali vojnu snagu tijekom dva svjetska rata i nudili obilje prirodnih resursa - uključujući uran, kakao, drvo i boksit - koji su obogatili i održali metropolu (Francusku u njenim postojećim europskim granicama).

Kako se približavala 1960., dekolonizacija se činila neizbježnom. Europa je bila ujedinjena u povlačenju iz Afrike nakon desetljeća pustošenja i pljačke koju su sponzorirale države. Ali francuske su vlasti shvatile da mogu dobiti svoj kolač i pojesti ga, prepuštanjem političke kontrole uz zadržavanje monetarne kontrole.

Ovo naslijeđe i danas postoji u 15 zemalja koje govore francuski i koriste valutu koju kontrolira Pariz: Senegal, Mali, Obala Bjelokosti, Gvineja Bisau, Togo, Benin, Burkina Faso, Niger, Kamerun, Čad, Srednjoafrička Republika, Gabon, Ekvatorijalna Gvineja, Republika Kongo i Komori. U 2022. Francuzi još uvijek vrše monetarnu kontrolu nad više od 2,5 milijuna četvornih kilometara afričkog teritorija, površine 80% veličine Indije.

Francuska je službenu dekolonizaciju započela 1956. s Defferreovim okvirnim zakon "La Loi-cadre Defferre", dijelom zakona koji kolonijama daje više autonomije i stvara demokratske institucije i opće pravo glasa. Godine 1958. francuski ustav je izmijenjen kako bi se uspostavila La Communauté (Zajednica): skupina autonomnih, demokratski upravljanih prekomorskih teritorija. Predsjednik Charles de Gaulle obišao je kolonije diljem zapadne i središnje Afrike kako bi ponudio autonomiju bez neovisnosti kroz La Communauté ili neposrednu potpunu neovisnost. Jasno je dao do znanja da će s prvim biti povlastica i stabilnosti, a s drugim velikih rizika, pa čak i kaosa.

Godine 1960. Francuska je zapravo imala veću populaciju — oko 40 milijuna ljudi — od 30 milijuna stanovnika sadašnjih 15 CFA zemalja. Ali danas 67 milijuna ljudi živi u Francuskoj, a 183 milijuna u CFA zoni. Prema projekcijama UN-a, do 2100. godine Francuska će imati 74 milijuna, a CFA nacije više od 800 milijuna. S obzirom da Francuska još uvijek drži njihovu financijsku sudbinu u svojim rukama, situacija sve više nalikuje ekonomskom apartheidu.

Kada je CFA franak prvobitno uveden 1945., vrijedio je 1,7 francuskih franaka. Godine 1948. ojačan je na 2 francuska franka. Ali u vrijeme kad je CFA franak bio vezan za euro krajem 1990-ih, vrijedio je 0,01 francuski franak. To je ukupna devalvacija od 99,5%. Svaki put kad je Francuska devalvirala CFA franak, povećala je svoju kupovnu moć u odnosu na svoje bivše kolonije i poskupila im uvoz vitalne robe. Godine 1992. Francuzi su putem nacionalnog referenduma mogli glasovati o prihvaćanju eura ili ne. Državljanima CFA-e bilo je uskraćeno takvo pravo i bili su isključeni iz pregovora koji bi njihov novac vezali za novu valutu.

Točan mehanizam CFA sustava evoluirao je od njegovog nastanka, ali osnovna funkcionalnost i metode iskorištavanja su nepromijenjene. Oni su opisani onim što Pigeaud i Sylla nazivaju "teorijom ovisnosti", gdje se resursi perifernih nacija u razvoju "kontinuirano crpe u korist središnjih bogatih nacija... bogate nacije ne ulažu u siromašne nacije da bi ih učinile bogatijima... [ovo] izrabljivanje evoluiralo je tijekom vremena od brutalnih režima ropstva do sofisticiranijih i manje očitih načina održavanja političkog i ekonomskog ropstva.”

Tri središnje banke danas opslužuju 15 zemalja CFA: Središnja banka zapadnoafričkih država (Banque Centrale des États de l'Afrique de l'Ouest - BCEAO) za zapadnoafričke zemlje, Banka država Srednje Afrike (Banque des États de l'Afrique Centrale - BEAC) za srednjoafričke zemlje i Središnja banka Komora (Banque Centrale des Comores BCC) za Komore. Središnje banke drže devizne rezerve (tj. nacionalnu štednju) za pojedinačne nacije u svojoj regiji, koje u svakom trenutku moraju držati nevjerojatnih 50% u francuskoj riznici. Ova brojka, koliko god visoka, rezultat je povijesnih pregovora. Izvorno su bivše kolonije morale držati 100% svojih rezervi u Francuskoj, a tek su 1970-ih stekle pravo kontrolirati neke i ustupiti "samo" 65% Parizu. CFA države nemaju nikakvu diskreciju u pogledu svojih rezervi pohranjenih u inozemstvu. Zapravo, oni ne znaju kako se taj novac troši. U međuvremenu, Pariz točno zna kako se troši novac svake CFA države, budući da vodi "operativne račune" za svaku zemlju u tri središnje banke.

Kao primjer kako ovo funkcionira, kada tvrtka za proizvodnju kave iz Bjelokosti proda robu u vrijednosti od milijun dolara kineskom kupcu, juani od kupca se mijenjaju u eure na francuskom tržištu valuta. Zatim francuska riznica preuzima eure i kreditira iznos u CFA francima na račun Obale Bjelokosti u BCEAO, koji zatim kreditira račun proizvođača kave u zemlji. Sve prolazi kroz Pariz. Prema Pigeaudu i Sylli, Francuska još uvijek proizvodi sve novčanice i kovanice koje se koriste u CFA regiji — naplaćujući 45 milijuna eura godišnje za uslugu — i još uvijek drži 90% zlatnih rezervi CFA, oko 36,5 tona.

Sustav CFA daje pet glavnih prednosti francuskoj vladi:

• rezerve bonusa koje može koristiti prema vlastitom nahođenju;
• velika tržišta za skup izvoz i jeftin uvoz;
• mogućnost kupnje strateških minerala u domaćoj valuti bez smanjenja rezervi;
• povoljne zajmove kada su CFA zemlje u kreditima i povoljne kamatne stope kada su u dugovima (dugo je vremena francuska stopa - inflacije čak premašivala kamatnu stopu zajma, što znači da je Francuska zapravo prisiljavala CFA nacije da plaćaju naknadu za -skladištenje svojih rezervi u inozemstvu); i, konačno,
• "dvostruki zajam", u kojem će CFA nacija posuditi novac od Francuske, i, u potrazi za raspoređivanjem kapitala, imati malo izbora s obzirom na perverzne makroekonomske okolnosti u kojima treba sklopiti ugovor s francuskim tvrtkama. To znači da se glavnica kredita odmah vraća u Francusku, ali je afrička nacija još uvijek opterećena i glavnicom i kamatama.

To dovodi do svojevrsnog fenomena "recikliranja petrodolara" (slično onome kako bi Saudijska Arabija uzimala dolare zarađene prodajom nafte i ulagala ih u američke trezorske zapise), jer bi CFA izvoznici povijesno prodavali sirovine Francuskoj, a dio prihoda bivao prikupljen od strane regionalne središnje banke i “reinvestiran” natrag u dug metropole kroz francuski ili danas europski državni dug. Pored toga, tu je još i selektivna konvertibilnost CFA franka. Poduzeća danas mogu lako prodati svoje CFA franke za eure (prethodno francuske franke), ali građani koji nose CFA franke izvan zone svoje središnje banke ne mogu ih formalno nigdje zamijeniti. Beskorisne su otprilike kao i razglednice. Ako državljanka Bjelokosti napušta svoju zemlju, mora prvo zamijeniti novčanice za eure, gdje francusko ministarstvo financija i Europska središnja banka (ECB) izdvajaju seigniorage (danak feudalnom gospodaru) putem tečaja.

Monetarna represija u igri je da Francuska prisiljava CFA nacije da drže golemu količinu rezervi u pariškim blagajnama, sprječavajući Afrikance u stvaranju domaćih kredita. Regionalne središnje banke na kraju posuđuju vrlo malo po vrlo visokim stopama, umjesto da posuđuju više po niskim stopama. A CFA nacije na kraju, protiv svojih želja, kupuju francuski ili, danas europski, dug svojim strateškim rezervama.

Ono što možda najviše iznenađuje jest posebna povlastica prava prvenstva pri uvozu i izvozu. Ako ste malijski proizvođač pamuka, svoju robu prvo morate ponuditi Francuskoj prije nego što odete na međunarodna tržišta. Ili ako ste u Beninu i želite izgraditi novi infrastrukturni projekt, morate razmotriti francuske ponude, prije ostalih. To je povijesno značilo da je Francuska mogla doći do robe jeftinije od tržišne iz svojih bivših kolonija i prodavati vlastitu robu i usluge po cijenama višim od tržišnih.

Pigeaud i Sylla ovo nazivaju nastavkom "kolonijalnog pakta", koji je bio usredotočen na četiri temeljna načela:

• kolonijama je bila zabranjena industrijalizacija i morale su se zadovoljiti opskrbom metropole sirovinama koje su ih pretvarale u gotove proizvode koji su se zatim preprodani kolonijama,
• metropola je uživala monopol kolonijalnog izvoza i uvoza,
• monopol prilikom slanja kolonijalnih proizvoda u inozemstvo i konačno,
• metropola je dala trgovačke povlastice proizvodima kolonija.

Rezultat toga je situacija u kojoj “središnje banke imaju velike devizne rezerve plaćene po niskim ili čak negativnim stopama u realnom iznosu, u kojoj komercijalne banke drže višak likvidnosti, gdje je pristup kreditima za kućanstva i poduzeća racionaliziran i u kojoj su države sve više prisiljene, kako bi financirali svoje razvojne projekte, ugovarati devizne kredite po neodrživim kamatama, što dodatno potiče bijeg kapitala.

Danas je CFA sustav "afrikaniziran", što znači da novčanice sada prikazuju afričku kulturu te floru i faunu na njima, a središnje banke nalaze se u Dakaru, Yaoundéu i Moroniju - ali to su samo kozmetičke promjene. Novčanice se još uvijek izrađuju u Parizu, operativne račune još uvijek vode francuske vlasti, a francuski dužnosnici još uvijek sjede u odborima regionalnih središnjih banaka i de facto imaju pravo veta. Nevjerojatna je situacija u kojoj građanin Gabona ima francuskog birokrata koji donosi odluke u njezino ime. Kao da ECB ili Federalne rezerve imaju Japance ili Ruse koji odlučuju umjesto Europljana i Amerikanaca.

Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond kroz povijest su radili zajedno s Francuskom na provođenju CFA sustava i rijetko, ako ikad, kritiziraju njegovu izrabljivačku prirodu. Zapravo, kao dio sustava Bretton Woods nakon Drugog svjetskog rata - gdje bi Amerikanci vodili Svjetsku banku, a Europljani MMF - položaj generalnog direktora MMF-a često je držao francuski dužnosnik, do nedavno Christine Lagarde. Tijekom godina MMF je pomagao Francuskoj da vrši pritisak na CFA nacije da slijede željenu politiku. Istaknuti primjer bio je ranih 1990-ih, kada Obala Bjelokosti nije htjela devalvirati svoju valutu, ali Francuzi su se zalagali za takvu promjenu. Prema Pigeaudu i Sylli, “krajem 1991., MMF je odbio nastaviti posuđivati novac Obali Bjelokosti, ponudivši zemlji dvije mogućnosti. Ili će država vratiti dugove ugovorene s Fondom ili će prihvatiti devalvaciju.” Obala Bjelokosti i druge CFA nacije su poklekle i prihvatile devalvaciju tri godine kasnije.

U suprotnosti s vrijednostima sloboda, jednakost, bratstvo (liberté, égalité, fraternité), francuski su dužnosnici podupirali tiraniju u CFA zoni posljednjih šest desetljeća. Na primjer, tri čovjeka - Omar Bongo u Gabonu, Paul Biya u Kamerunu i Gnassingbé Eyadéma u Togu - zajedno su skupili 120 godina na vlasti. Sve bi ih njihovi ljudi izbacili daleko prije da Francuzi nisu osigurali gotovinu, oružje i diplomatsko pokriće. Prema Pigeaudu i Sylli, između 1960. i 1991. “Pariz je izveo gotovo 40 vojnih intervencija u 16 zemalja kako bi obranio svoje interese.” Taj je broj danas sigurno veći.

S vremenom je CFA sustav omogućio francuskoj državi da iskorištava resurse i rad CFA nacija, ne dopuštajući im da povećaju svoju akumulaciju kapitala i razviju vlastita izvozno vođena gospodarstva. Rezultati su bili katastrofalni za razvoj društva općenito.

Danas je BDP Obale Slonovače (korigiran za inflaciju) po glavi stanovnika (u dolarima) oko 1.700 USD, u usporedbi s 2.500 USD u kasnim 1970-ima. U Senegalu je tek 2017. BDP po stanovniku premašio visine dosegnute 1960-ih. Kao što primjećuju Pigeaud i Sylla, “10 država zone franka zabilježilo je svoje najviše razine prosječnog dohotka prije 2000-ih. U posljednjih 40 godina prosječna se kupovna moć gotovo posvuda pogoršala. U Gabonu je najveći prosječni prihod zabilježen 1976. godine, nešto ispod 20.000 dolara. Četrdeset godina kasnije smanjio se za pola. Gvineja Bisau pridružila se CFA sustavu 1997. godine, godine u kojoj je zabilježila vrhunac svog prosječnog prihoda. 19 godina kasnije, ovo je palo za 20%.”

Zapanjujućih 10 od 15 CFA zemalja Ujedinjeni narodi smatraju među "najmanje razvijenim zemljama" u svijetu, uz Haiti, Jemen i Afganistan. Na raznim međunarodnim ljestvicama Niger, Srednjoafrička Republika, Čad i Gvineja Bisau često se ubrajaju u najsiromašnije zemlje svijeta. Francuzi održavaju, zapravo, ekstremnu verziju onoga što je Allen Farrington nazvao "kapitalnim površinskim rudnikom".

Senegalski političar Amadou Lamine-Guèye jednom je sažeo CFA sustav kao građani koji imaju "samo dužnosti, a nikakva prava", te da je "zadatak koloniziranih teritorija bio proizvoditi puno, proizvoditi iznad vlastitih potreba i proizvoditi na štetu njihovih neposrednijih interesa, kako bi se metropoli omogućio bolji životni standard i sigurnija opskrba.” Metropola, naravno, odolijeva ovom opisu. Kao što je francuski ministar gospodarstva Michel Sapin rekao u travnju 2017., "Francuska je tu kao prijatelj."

Sada se možete zapitati: Opiru li se afričke zemlje ovom iskorištavanju? Odgovor je da, ali oni plaćaju visoku cijenu. Rani nacionalistički vođe iz doba afričke neovisnosti prepoznali su kritičnu vrijednost ekonomske slobode.

“Neovisnost je samo uvod u novu i uključeniju borbu za pravo na vođenje vlastitih gospodarskih i društvenih poslova [..] neometano uništavajućom i ponižavajućom neokolonijalističkom kontrolom i uplitanjem,” izjavio je 1963. Kwame Nkrumah, koji je vodio pokret koji je Ganu učinio prvom neovisnom nacijom u podsaharskoj Africi. Ali kroz povijest CFA regije, nacionalni čelnici koji su se suprotstavili francuskim vlastima uglavnom su loše prolazili.

Godine 1958. Gvineja je pokušala zatražiti monetarnu neovisnost. U poznatom govoru, vatreni nacionalist Sekou Touré rekao je gostujućem Charlesu de Gaulleu: "Radije bismo imali siromaštvo u slobodi nego bogatstvo u ropstvu," i nedugo zatim napustio sustav CFA. Prema The Washington Postu, “kao reakcija, i kao upozorenje drugim područjima s francuskim govornim područjem, Francuzi su se povukli iz Gvineje tijekom dva mjeseca, odnoseći sa sobom sve što su mogli. Odvrnuli su žarulje, uklonili planove za kanalizacijske cjevovode u Conakryju, glavnom gradu, pa čak i spalili lijekove umjesto da ih ostave Gvinejcima.”

Zatim, kao čin destabilizirajuće odmazde, Francuzi su pokrenuli operaciju Persil, tijekom koje su, prema Pigeaudu i Sylli, francuske obavještajne službe krivotvorile goleme količine novih gvinejskih novčanica i zatim ih "masovno" ubacile u zemlju. "Rezultat", pišu oni, "bio je kolaps gvinejskog gospodarstva." Demokratske nade zemlje srušene su zajedno s njezinim financijama, jer je Touré uspio učvrstiti svoju moć u kaosu i započeti 26 godina brutalne vladavine.

U lipnju 1962. malijski vođa za neovisnost Modibo Keita objavio je da Mali napušta CFA zonu kako bi kovao vlastitu valutu. Keita je detaljno objasnio razloge za taj potez, kao što su ekonomska prevelika ovisnost (80% malijskog uvoza dolazi iz Francuske), koncentracija ovlasti za donošenje odluka u Parizu i usporavanje ekonomske diversifikacije i rasta.

“Istina je da je vjetar dekolonizacije prošao preko starog zdanja, ali nije ga previše poljuljao”, rekao je o statusu quo. Kao odgovor, francuska vlada učinila je malijski franak nekonvertibilnim. Uslijedila je duboka gospodarska kriza, a Keita je svrgnut vojnim udarom 1968. Mali je na kraju odlučio ponovno ući u CFA zonu, ali su Francuzi nametnuli dvije devalvacije malijskog franka kao uvjete za povratak i nisu dopustili ponovni ulazak do 1984. godine.

Godine 1969., kada je predsjednik Nigera Hamani Diori tražio "fleksibilniji" aranžman, gdje bi njegova zemlja imala veću monetarnu neovisnost, Francuzi su to odbili. Prijetili su mu uskraćivanjem plaćanja za uran koji su skupljali iz pustinjskih rudnika koji će Francuskoj dati energetsku neovisnost putem nuklearne energije. Šest godina kasnije, Diorijevu vladu svrgnuo je general Seyni Kountché, tri dana prije planiranog sastanka za ponovno pregovaranje o cijeni nigerskog urana. Diori je želio povisiti cijenu, ali se njegov bivši kolonijalni gospodar nije složio s tim. Francuska vojska bila je stacionirana u blizini tijekom puča, ali, kako Pigeaud i Sylla primjećuju, nisu ni prstom maknuli.

Godine 1985., revolucionarni vojni vođa Thomas Sankara iz Burkine Faso upitan je u intervjuu: “Nije li CFA franak oružje za dominaciju Afrikom? Planira li Burkina Faso nastaviti nositi ovaj teret? Zašto afričkom seljaku u njegovom selu treba konvertibilna valuta?” Sankara je odgovorio: “Je li valuta konvertibilna ili ne to nikada nije bila briga afričkog seljaka. On je protiv svoje volje bačen u ekonomski sustav protiv kojeg je bespomoćan.”

Sankaru je dvije godine kasnije ubio njegov najbolji prijatelj i drugi zapovjednik, Blaise Compaoré. Nikada nije održano suđenje. Umjesto toga, Compaoré je preuzeo vlast i vladao do 2014., lojalan i brutalan sluga CFA sustava.

Borba Faride Nabourema za financijsku slobodu Toga

U prosincu 1962. prvi postkolonijalni vođa Toga Sylvanus Olympio formalno je krenuo u osnivanje središnje banke Togoa i togoanskog franka. Ali ujutro 13. siječnja 1963., nekoliko dana prije nego što je trebao zacementirati ovu tranziciju, ubili su ga togoanski vojnici koji su prošli obuku u Francuskoj. Gnassingbé Eyadéma bio je jedan od vojnika koji su počinili zločin. Kasnije je preuzeo vlast i postao diktator Toga uz punu francusku podršku, vladajući više od pet desetljeća i promičući CFA franak do svoje smrti 2005. Njegov sin vlada do danas. Olympiovo ubojstvo nikada nije riješeno.

Obitelj Faride Nabourema uvijek je bila uključena u borbu za ljudska prava u Togu. Njezin otac bio je aktivni vođa opozicije, a služio je kao politički zatvorenik. Njegov se otac suprotstavljao Francuzima tijekom kolonijalnih vremena. Danas je ona vodeća figura demokratskog pokreta u zemlji.

Farida je imala 15 godina kada je saznala da je povijest diktature Toga bila isprepletena s CFA frankom. Do tog vremena, ranih 2000-ih, počela se zbližavati sa svojim ocem i postavljati mu pitanja o povijesti svoje zemlje. “Zašto je naš prvi predsjednik ubijen samo nekoliko godina nakon što smo stekli neovisnost?” upitala je.

Odgovor: opirao se CFA franku.

Godine 1962. Olympia je započela pokret prema financijskoj neovisnosti od Francuske. Parlament je glasovao za početak takve tranzicije i stvaranje togoanskog franka i držanje njihovih rezervi u vlastitoj središnjoj banci. Farida je bila šokirana kada je saznala da je Olympio ubijen samo dva dana prije nego što je Togo trebao napustiti CFA aranžman. Kako je rekla: “Njegova odluka da traži monetarnu slobodu viđena je kao uvreda hegemoniji u frankofonskoj Africi. Bojali su se da će ih drugi slijediti.”

Danas je, kaže ona, za mnoge togoanske aktiviste CFA glavni razlog za traženje veće slobode. “To je ono što animira mnoge u oporbenom pokretu.”

Razlozi zašto su jasni. Farida je rekla da Francuska drži više od polovice rezervi Toga u svojim bankama, gdje Togoanci nemaju nikakav nadzor nad time kako se te rezerve troše. Često se te rezerve, koje su zaradili Togoanci, koriste za kupnju francuskog duga za financiranje aktivnosti francuskog naroda. Zapravo, taj se novac često posuđuje bivšem kolonijalnom gospodaru uz negativan stvarni prinos. Togoanci plaćaju Parizu da im čuva novac, a pritom financiraju životni standard Francuza.

Godine 1994. devalvacija koja je ukrala ušteđevinu obitelji Fode Diopa u Senegalu teško je pogodila i Togo, uzrokujući ogroman porast državnog duga, smanjenje javnog financiranja lokalne infrastrukture i povećanje siromaštva.

“Zapamtite,” rekla je Farida, “naša vlada je prisiljena dati prednost držanju naših rezervi u francuskoj banci umjesto trošenju kod kuće, tako da kada nas udari šok, moramo se degradirati, kako bismo osigurali da odgovarajuća količina gotovine bude u rukama Parižana .”

To stvara nacionalnu klimu ovisnosti, u kojoj su Togoanci prisiljeni isporučivati sirovu robu i unositi gotovu robu. To je zatvoreni krug iz kojeg nema izlaza.

Farida je rekla da je prije otprilike 10 godina pokret protiv CFA-a počeo dobivati na snazi. Zbog mobilnih telefona i društvenih medija ljudi su se mogli ujediniti i organizirati na decentraliziran način. Nekada su se samo građani Bjelokosti i Togoa borili odvojeno, rekla je, ali sada postoji regionalni napor između aktivista.

Desetljećima postoji ideja o "eko" valuti za sve zemlje Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS), uključujući regionalne gospodarske sile Nigeriju i Ganu. Farida je rekla da su Francuzi pokušali preoteti ovaj plan, videći ga kao način za proširenje vlastitog financijskog carstva. Godine 2013. tadašnji predsjednik François Hollande formirao je komisiju koja je izradila dokument za francusku budućnost u Africi. U njemu su izjavili da je imperativ uključiti anglofone zemlje (afričke zemlje u kojima se priča engleskim jezikom) poput Gane.

Administracija Emmanuela Macrona sada pokušava preimenovati CFA franak u Eco, u kontinuiranom procesu "afrikanizacije" francuskog kolonijalnog financijskog sustava. Nigerija i Gana odustale su od Eko projekta, nakon što su shvatile da će Francuzi i dalje imati kontrolu. Ništa se još formalno nije dogodilo, ali zemlje kojima trenutačno upravlja središnja banka BCEAO na putu su da pređu na ovu eko valutu do 2027. Francuzi će i dalje imati sposobnost donošenja odluka i ne postoje službeni planovi za prilagodbu središnjeg bankarstva srednjoafričkih CFA nacija ili Komora.

"Vrhunac je licemjerja za francuske vođe poput Macrona da odu u Davos i kažu da su gotovi s kolonijalizmom", rekla je Farida, "dok ga zapravo pokušavaju proširiti."

Rekla je da je izvorno CFA franak stvoren na temelju valutnog plana koji su koristili nacistički okupatori Francuske. Tijekom Drugog svjetskog rata, Njemačka je stvorila nacionalnu valutu za francuske kolonije kako bi mogla lako kontrolirati uvoz i izvoz koristeći samo jednu financijsku polugu. Kada je rat završio i Francuzi ponovno stekli slobodu, odlučili su koristiti isti model za svoje kolonije. Dakle, rekla je Farida, temelj CFA franka je zapravo nacistički.

Sustav ima mračnu genijalnost u tome što su Francuzi s vremenom uspjeli tiskati novac za kupnju vitalnih dobara iz svojih bivših kolonija, ali te afričke zemlje moraju raditi kako bi zaradile rezerve.

"To nije fer, to nije neovisnost", rekla je Farida. “To je čista eksploatacija.”

Francuska tvrdi da je sustav dobar jer osigurava stabilnost, nisku inflaciju i konvertibilnost Togoancima. Ali konvertibilnost na kraju olakšava bijeg kapitala - kada je tvrtkama lako pobjeći od CFA-a i danas parkirati svoje profite u eurima - dok zarobljavaju Togoance u režimu seigniorage. Kad god se CFA pretvori - a mora biti pretvoren, jer se ne može koristiti izvan ekonomske zone u kojoj građani međusobno razmijenjuju dobra i usluge - Francuzi i ECB uzimaju svoj dio.

Da, rekla je Farida, inflacija je niska u Togu u usporedbi s neovisnim državama, ali velik dio njihove zarade ide za borbu protiv inflacije umjesto za podršku razvoju infrastrukture i industrije kod kuće. Istaknula je rast Gane, koja ima neovisnu monetarnu politiku i višu inflaciju tijekom vremena od CFA zemalja, u usporedbi s Togom. Po svim pokazateljima - zdravstvu, rastu srednje klase, nezaposlenosti - Gana je superiornija. Zapravo, kad pogledamo iz većega, rekla je da niti jedna CFA nacija nije među 10 najbogatijih zemalja u Africi. Ali od 10 najsiromašnijih, polovica je u CFA zoni.

Farida kaže da francuski kolonijalizam nadilazi novac. Također utječe na obrazovanje i kulturu. Na primjer, rekla je, Svjetska banka daje 130 milijuna dolara godišnje za potporu frankofonim zemljama (zemlje u kojima se priča francuskim jezikom) za plaćanje udžbenika u javnim školama. Farida kaže da je 90% tih knjiga tiskano u Francuskoj. Novac ide izravno iz Svjetske banke u Pariz, a ne u Togo ili bilo koju drugu afričku naciju. Knjige su alat za ispiranje mozga, rekla je Farida. Usredotočeni su na slavu francuske kulture i potkopavaju postignuća drugih naroda, bilo da su američki, azijski ili afrički.

U srednjoj školi Farida je pitala svog oca: "Koriste li ljudi u Europi neki drugi jezik osim francuskog?" On se smijao. Učili su samo o francuskoj povijesti, francuskim izumiteljima i francuskim filozofima. Odrasla je misleći da su jedini pametni ljudi Francuzi. Nikada nije pročitala nijednu američku ili britansku knjigu prije nego što je prvi put otputovala u inozemstvo.

Općenito, rekla je Farida, Francuska Afrika konzumira 80% knjiga koje Francuzi tiskaju. Predsjednik Macron želi proširiti ovu dominaciju i obećao je potrošiti stotine milijuna eura za jačanje francuskog jezika u Africi, izjavljujući da bi on mogao biti "prvi jezik" kontinenta i nazivajući ga "jezikom slobode". S obzirom na trenutne trendove, do 2050. 85% svih govornika francuskog moglo bi živjeti u Africi. Jezik je jedan od stupova podrške opstanku CFA franka.

Politika je nešto drugo. Važan dio CFA sustava je francuska podrška diktaturi. S iznimkom Senegala, niti jedna zemlja bloka CFA nije imala smislenu demokratizaciju. Svaki pojedini uspješni tiranin u frankofonskoj Africi, rekla je Farida, imao je punu podršku francuske države. Kad god dođe do državnog udara protiv demokracije, Francuzi podržavaju pučiste sve dok su oni prijatelji CFA režima. Ali u trenutku kad netko ima antifrancuske tendencije, vidite sankcije, prijetnje ili čak atentate.

Farida ističe primjer Chad i Malija danas. Obje zemlje su pod prijetnjom terorizma i pobune. U Cahdu je pokojnog vojnog diktatora Idrissa Debyja Francuska podržavala tri desetljeća do njegove smrti u travnju. Prema chadskom ustavu, čelnik parlamenta obično je sljedeći na redu za predsjednika, no umjesto toga vojska je postavila Debyjeva sina, generala u vojsci. Francuska vlada pozdravila je ovu ilegalnu tranziciju, a predsjednik Macron je čak posjetio Chad kako bi proslavio ovu prijevaru. U govoru odavanja počasti nazvao je Debyja "prijateljem" i "hrabrim vojnikom" i rekao "Francuska neće dopustiti da itko dovede u pitanje ili prijeti stabilnosti i integritetu Chada danas ili sutra". Sin će, naravno, promovirati CFA franak.

Mali je, s druge strane, rekla je Farida, imao državni udar mjesec dana nakon Chadovog. Hunta i stanovništvo nisu toliko prijateljski raspoloženi prema Parizu i čini se da u Rusiji traže novog partnera za suzbijanje terorizma. Tako je francuska vlada državni udar nazvala "neprihvatljivim", prijeti da će povući trupe iz Malija kako bi ih "ostavila nasamo s teroristima", kako je rekao Farida, i priprema sankcije. Mali je kažnjen od strane Francuske jer je učinio isto što i Chad. Ima despotizma i korupcije s obje strane. Jedina razlika je u tome što se Mali želio odmaknuti od francuske monetarne kontrole, dok Chad i dalje surađuje.

“Kada ste diktator, dokle god radite za Francusku, oni će i dalje nalaziti izgovore da vam pomognu da ostanete na vlasti”, rekla je Farida. Isto su učinili 2005. u njezinoj zemlji Togo, što je dovelo do toga da je sin preuzeo vlast od svog oca diktatora i do njezinog vlastitog političkog buđenja.

Misija Fode Diopa da donese bitcoin u Senegal

Tek kada je Fodé Diop imao priliku otputovati u SAD, mogao je početi gledati svoju zemlju Senegal izvana.

Isprva je devalvacija CFA franka 1994. dovela njegovu akademsku budućnost u opasnost. Imao je priliku otići studirati i igrati košarku na sveučilištu u Kansasu, ali je njegova obiteljska ušteđevina bila uništena. Sretniji od većine oko njega, njegova je obitelj imala još jednu mogućnost: njegov je otac imao prava na knjige za nastavne materijale koje je on izradio, a on ih je mogao upotrijebiti da posudi ono što je bilo potrebno da Fodé ode u školu.

Jednog dana, nekoliko godina nakon što je završio fakultet, dok je živio u SAD-u i radio na novoj web stranici za video on demand sa svojim bratom, Fodé je slučajno naišao na YouTube video dr. Cheikha Anta Diopa, senegalskog znanstvenika i povjesničara, govoreći o tome kako su novac i jezik bili alati za kontrolu ljudskih umova i sredstava za život.

Fodé je već čuo za dr. Diopa - najveće sveučilište u Senegalu nazvano je po njemu - ali nije slušao njegovu kritiku CFA sustava. To je teško pogodilo Fodéa. Kaže da je to bilo poput trenutka u "Matrixu", jednom od njegovih omiljenih filmova, kada Neo uzima crvenu pilulu od Morpheusa i bježi iz svoje kapsule u uznemirujuće brutalni stvarni svijet. Napokon je ugledao vodu u kojoj je plivao dok je odrastao.

"Ovo je bio prvi put u životu da sam počeo razmišljati svojom glavom", rekao je Fodé. “Prvi put sam shvatio da je valuta moje zemlje mehanizam kontrole.”

Rekao je da je to više od puke kontrole nad valutom. Budući da Francuzi tiskaju i kontroliraju novac preko operativnih računa svake zemlje, oni imaju podatke.

“Oni znaju što kamo ide, imaju informacije o svim zemljama. Oni imaju prednost nad tim zemljama. Oni znaju tko je korumpiran. Oni znaju tko kupuje nekretnine u Francuskoj. Oni znaju što je dostupno. Oni imaju prvo pravo odbijanja povlaštenih uvoznih i izvoznih cijena. Imaju potpunu dominaciju,” rekao je Fodé.

Kasnije će razmišljati o devalvaciji iz 1994. godine. Tada je imao samo 18 godina pa nije shvaćao što se dogodilo, osim činjenice da su obiteljske financije postale znatno teže.

“Stavljaju vam vreću na glavu kako ne biste primijetili svoju stvarnost”, rekao je.

U retrospektivi, o tome se vodila velika javna rasprava. Ljudi su shvatili da kada bi išli pretvarati u francuski franak, dobili bi upola manje za svoj novac, iako su radili istu količinu posla. Francuski razlog, rekao je Fodé, bio je učiniti izvoz jeftinijim kako bi afričke zemlje mogle proizvoditi konkurentnije. Ali Fodé to vidi drugačije: to je Francuskoj omogućilo da udari bičem i kupi jeftiniju robu.

Fodé je imao još dva trenutka "crvene pilule". Sljedeći je došao 2007., kada je radio u Las Vegasu na tehnološkoj sceni. Gledao je video Stevea Jobsa, koji je upravo predstavio prvi iPhone. Fodé je bio zapanjen: mobilni telefon koji je imao izvorni preglednik sa zaslonom osjetljivim na dodir. Ista stvar koja je bila na vašem računalu sada je bila i na vašem telefonu. Odmah je znao da će to promijeniti svijet. Njegova sljedeća misao: Kako da izvorna plaćanja unesemo u iPhone aplikacije, tako da ljudi bez bankovnih računa i kreditnih kartica mogu koristiti mobilni novac?

Posljednja crvena pilula za Fodéa bilo je učenje o Bitcoinu 2010. godine. Živio je u Los Angelesu kada je prvi put pročitao bitcoin white paper (bijeli knjiga) Satoshija Nakamota za "peer-to-peer elektronički novčani sustav". Od trenutka kada ga je pročitao, Fodé je pomislio: Po prvi put imamo oružje kojim se možemo boriti protiv ugnjetavanja i kolonijalizma. Novac naroda, koji ne kontroliraju vlade. "Ovo je", rekao je, "upravo ono što nam treba."

Godinama ranije, Fodé je pročitao "Izvan kontrole" Kevina Kellyja. Jedno od poglavlja bilo je o e-valutama. Znao je da će na kraju sav novac biti digitalan, dio velike globalne elektroničke revolucije. Ali nikada nije preduboko razmišljao o transformativnoj snazi koju digitalni novac može imati, sve do Bitcoina.

“Što je novac? Odakle dolazi? Postavljajući ova pitanja, to je ono što je Bitcoin učinio za mene,” rekao je. "Prije toga, ne postavljate sami sebi ova pitanja."

Možda, mislio je, jednog dana Francuska više neće imati pravo ili mogućnost tiskati i kontrolirati novac senegalskog naroda.

Fodé i njegov cimer u Las Vegasu ostajali bi do kasno mnogo puta tijekom narednih godina, razmišljajući o tome što bi Bitcoin mogao omogućiti za plaćanja, štednju i sve gospodarske aktivnosti. Saznao je što se dogodilo kad ste ukrali svoju kreditnu karticu, kakve je informacije to otkrilo. I što su treće strane radile s tim informacijama.

Mislio je da bi brak pametnog telefona i Bitcoina bio nevjerojatan alat za osnaživanje. Fodé bi se često vraćao u Senegal, a svaki put kad bi išao, sa sobom bi ponio hrpu telefona koje bi poklonio. Promatrao ih je kao veze s vanjskim svijetom za svoje prijatelje kod kuće.

Tijekom sljedećih godina radio je u različitim startupovima, a sve u industriji digitalizacije različitih dijelova naših života. Godine 2017. napustio je Vegas i otišao u San Francisco. Pridružio se kampu za kodiranje i odlučio postati računalni inženjer. U početku se jako uključio u scenu kriptovaluta u cjelini, no na kraju se, kaže, "odljubio" od Ethereuma, otprilike u vrijeme kad je počeo ići na sokratske seminare u San Franciscu s osnivačem Rivera Alexom Leishmanom. Upoznao je mnoge programere koji su radili na razvoju bitcoina i najranije korisnike Lightning mreže.

Godine 2019. pobijedio je na hackathonu u sektoru transporta, izradivši Lightning fakturu koja bi otključala Teslu. To mu je dalo veliki poticaj samopouzdanju da može pomoći promijeniti svijet. Odlučio je otići kući u Senegal kako bi širio znanje o Bitcoin. Na putu mu je izvršna direktorica Lightning Labsa Elizabeth Stark dala stipendiju za putovanje na Lightning konferenciju u Berlinu. Tamo je upoznao Richarda Myersa iz GoTenne i programera Willa Clarka, koji su razmišljali o tome kako se mesh mrežama boriti protiv internetske cenzure. Fodé je pomislio: U Senegalu francuski telekom Orange kontrolira sve telefonske mreže. Možda bi mogli pronaći način da zaobiđu francusku kontrolu nad komunikacijama i mogućnost "isključivanja interneta" putem Bitcoina i Lightninga.

Sve telekomunikacijske kanale u Senegalu kontrolira Francuska i mogu ih zatvoriti u slučaju prosvjeda protiv čelnika zemlje, kojeg podržavaju sve dok se drži CFA sustava. Ali, moguće je pronaći krajnje točke, rekao je Fodé, preko drugih pružatelja usluga. To mogu biti druge nacionalne telefonske mreže ili čak satelitske veze. Fodé je stvorio uređaj koji može hvatati ove druge signale. Mobilni telefoni mogli bi se spojiti s tim uređajem, omogućujući korisnicima da budu online čak i kada su Francuzi isključili internet. Kako bi potaknuo ljude koji upravljaju takvim uređajima, plaćao bi im u bitcoinu. Za usmjeravanje podataka i održavanje ovih uređaja u Senegalu plaća se putem Lightninga. To je ono na čemu Fodé danas radi.

"Vrlo je riskantno", rekao je Fodé. “Možete se suočiti sa zatvorom ili novčanom kaznom. Ali uz novčane poticaje, ljudi su voljni.”

Sljedeći put kada Orange isključi internet kako bi zaštitio svog saveznika u vladi, ljudi će možda imati novi način komuniciranja koji režim ne može zaustaviti.

Lightning je, rekao je Fodé, sve.

“Potrebna su nam trenutna i jeftina plaćanja. Ne možemo vršiti on-chain Bitcoin plaćanja. Naknade su jednostavno preskupe. Moramo koristiti Lightning. Nema druge opcije”, rekao je. "I radi."

To posebno zvuči istinito u području doznaka, koje su, prema Svjetskoj banci, glavni izvor BDP-a za mnoge CFA zemlje. Na primjer: 14,5% BDP-a temelji se na inozemnim doznakama. Za Senegal je 10,7%; Gvineja Bisau, 9,8%; Togo, 8,4%; i Mali, 6%. Prosječni trošak slanja doznake od 200 USD u sub-saharsku Afriku je 8%, a prosječni trošak slanja 500 USD 9%. Devizne doznake putem servisa poput Strike-a koje se temelje na bitcoinu mogu smanjiti naknade ispod 1%. Usvajanjem bitcoin modela i koriptenjem ovakvih usluga može se uštedjeti od 0,5% do 1% BDP-a CFA zemalja.Ako to pogledamo izdaleka, svake godine pošiljatelji doznaka širom svijeta šalju kući otprilike 700 milijardi dolara. Moglo bi se uštedjeti između 30 i 40 milijardi dolara, što je otprilike isti iznos koji SAD troši svake godine na inozemnu pomoć.

Fodé razumije zašto bi ljudi na Zapadu mogli biti skeptični prema Bitcoinu. “Ako imate aplikaciju Venmo i Cash, možda ne vidite zašto je to važno. Imate sve pogodnosti modernog monetarnog sustava. Ali kad odete u Senegal, više od 70% naših ljudi nikada nije kročilo u banku. Mama nikada nije imala kreditnu ili debitnu karticu”, rekao je.

Pita se: Kako će uopće sudjelovati u globalnom financijskom sustavu?

Rekao je da će brak pametnih telefona i Bitcoina osloboditi ljude i promijeniti društvo. Fodé je spomenuo "Mobilni val", knjigu koju je izvršni direktor MicroStrategyja Michael Saylor napisao o revoluciji pomoću uređaja koji stanu u jednu ruku. Kad je Fodé prvi put dotaknuo iPhone, znao je da je to ono što je čekao. Svemir se urotio, pomislio je. U samo nekoliko kratkih godina, vidio je iPhone, Veliku financijsku krizu, Satotshijevo izdanje Bitcoina i vlastitu tranziciju da postane američki građanin.

Rekao je da, budući da je pola života proveo u Africi, a pola u SAD-u, vidi put naprijed.

“Kada odem kući, vidim kako su ljudi sputani. Ali na isti način na koji smo preskočili fiksne telefone i prešli ravno na mobitele, preskočit ćemo banke i prijeći ravno na Bitcoin.”

Još jedan učinak koji vidi u Senegalu je da kada su ljudi izloženi Bitcoinu, počnu štedjeti.

“Danas, kod kuće, razmišljam o tome kako pomoći ljudima da uštede novac”, rekao je. “Ovdje nitko ništa ne štedi. Samo troše svaki CFA franak koji mogu dobiti.”

Fodé je "zauvijek zahvalan" za bitcoin koji mu je Leishman dao, jer ga je na kraju dao u malim dijelovima ljudima u Senegalu - onima koji su dolazili na događaje ili postavljali dobra pitanja. Ljudi su vidjeli kako njegova vrijednost raste s vremenom.

S velikim je uzbuđenjem promatrao što se događa u El Salvadoru. Kada je ranije ovog mjeseca stajao u konferencijskoj dvorani u Miamiju i slušao osnivača Strikea Jacka Mallersa kako najavljuje da je jedna država dodala bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, Fodé je rekao da je zaplakao. Mislio je da se ovo nikada neće dogoditi.

“Ono što je počelo kao pohrana vrijednosti, sada se razvija u sredstvo razmjene”, rekao je.

El Salvador ima neke sličnosti sa zemljama CFA zone. To je siromašnija nacija, vezana za stranu valutu, ovisna o uvozu, sa slabijom izvoznom bazom. Njegovu monetarnu politiku kontrolira vanjska sila. 70% zemlje nema bankarstvo, a 22% nacionalnog BDP-a oslanja se na inozemne doznake.

"Ako bi to mogla biti dobra opcija za njih," mislio je Fodé, "možda bi mogla biti i za nas."

Ali zna da postoje velike prepreke.

Jedan je francuski jezik. Nema puno francuskih informacija na GitHubu ili u dokumentacijskim materijalima za Lightning ili o Bitcoin coreu. Trenutno Fodé radi na prevođenju dijela ovoga na francuski kako bi se lokalna zajednica programera mogla više uključiti.

Može li se zajednica Bitcoin Beach (Bitcoin plaža) na kraju pojaviti u Senegalu? Da, rekao je Fodé. Zato se vratio i zato vodi sastanke, prikuplja donacije putem Lightninga i gradi verziju Radija Slobodna Europa koju pokreću građani i koja se temelji na Bitcoinu.

"Mogli bi me zatvoriti", rekao je. "Ali kroz sastanke se trudim da ne budem niti jedina točka neuspjeha (single point of failure)."

On misli da će biti teško usvojiti Bitcoin u Senegalu zbog francuskog utjecaja.

"Neće proći bez borbe", rekao je.

Kao što je rekao Ndongo Samba Sylla, “Danas se Francuska suočava s relativnim ekonomskim padom u regiji koju je dugo smatrala svojim privatnim rezervatom. Čak i suočena s usponom drugih sila poput Kine, Francuska nema namjeru odustati od vlasti - borit će se do posljednjeg."

Ali možda bi to, umjesto nasilne revolucije, mogla biti postupna mirna revolucija tijekom vremena koja izbacuje kolonijalizam.

"Ne iznenadno isključivanje, već paralelni sustav, gdje se ljudi mogu sami odlučiti tijekom vremena", rekao je Fodé. “Bez prisile.”

Što se tiče ljudi koji misle da samo trebamo tražiti od vlade da zaštiti naša prava?

"Oni ne znaju da demokracije poput Francuske imaju lošu stranu", rekao je Fodé. “Neće nam dati slobodu. Umjesto toga, trebali bismo slijediti korake cypherpunka i zgrabiti našu slobodu koristeći otvoreni kod.”

Na pitanje o šansama Bitcoina da zamijeni središnje bankarstvo, Fodé je rekao da ta ideja “Amerikancima može zvučati ludo, ali za Senegalce ili Togoance, središnje banke su parazit našeg društva. Moramo uzvratiti.”

Fodé smatra da Bitcoin "mijenja život".

“Nikada prije nismo imali sustav u kojem bi se novac mogao kovati na decentraliziran način. Ali ovo je ono što imamo danas. To je rješenje za one kojima je najpotrebnije. Po prvi put imamo moćno oruđe za suzbijanje ugnjetavanja”, rekao je. “Možda nije savršeno, ali moramo koristiti alate koje danas imamo da se borimo za ljude. Ne čekati da nam netko dođe pomoći.”

Odvajanje novca od države

Godine 1980. kamerunski ekonomist Joseph Tchundjang Pouemi napisao je Novac, ropstvo i sloboda: Afrička monetarna represija (Monnaie, servitude et liberté: La répression monétaire de l’Afrique) Teza: novčana ovisnost je temelj svih drugih oblika ovisnosti. Završne riječi knjige posebno snažno zvuče danas: “Sudbina Afrike bit će iskovana novcem ili se uopće neće iskovati.”

Novac i valuta zakopani su ispod površine u globalnom pokretu za ljudska prava. Oni se gotovo nikada ne spominju na konferencijama o ljudskim pravima i rijetko se o njima raspravlja među aktivistima. Ali pitajte zagovornika demokracije iz autoritarnog režima o novcu, i ispričat će vam nevjerojatne i tragične priče. Demonetizacija u Eritreji i Sjevernoj Koreji, hiperinflacija u Zimbabveu i Venezueli, državni nadzor u Kini i Hong Kongu, zamrznuta plaćanja u Bjelorusiji i Nigeriji i ekonomski zaštitni zidovi u Iranu i Palestini. A sada: monetarni kolonijalizam u Togu i Senegalu. Bez financijske slobode pokreti i nevladine organizacije ne mogu se održati. Ako su njihovi bankovni računi zatvoreni, novčanice demonetizirane ili sredstva obezvrijeđena, njihova moć je ograničena i tiranija maršira.

Monetarna represija i dalje se skriva i o njoj se ne govori u pristojnim krugovima. Današnja stvarnost za 182 milijuna ljudi koji žive u CFA zemljama je da iako su možda politički neovisni po imenu, njihova su gospodarstva i novac još uvijek pod kolonijalnom vlašću, a strane sile još uvijek zlorabe i produljuju taj odnos kako bi iscijedile i iskorištavale što više vrijednosti iz njihova društva i geografije što je više moguće.

Posljednjih godina građani CFA zone sve više ustaju. Slogan Francusko odobrenje "France Dégage!" postao je poklič okupljanja. No čini se da najglasniji kritičari sustava, među njima Pigeaud i Sylla, ne nude održivu alternativu. Oni odbacuju status quo i ropstvo MMF-a, samo kako bi predložili ili regionalnu valutu, koju kontroliraju lokalni čelnici, ili sustav u kojem svaka CFA nacija stvara i upravlja vlastitom valutom. Ali samo zato što su Senegal ili Togo dobili monetarnu neovisnost od Francuske, ne jamči da će imati dobre rezultate ili da čelnici zemlje neće zlorabiti valutu.

Još uvijek postoji prijetnja domaće diktatorske loše vladavine ili novog zarobljavanja od strane ruskih ili kineskih stranih sila. Jasno je da ljudima treba novac koji zapravo lomi kotač, novac koji mogu kontrolirati i kojim vlade bilo koje vrste ne mogu manipulirati. Baš kao što je došlo do povijesnog odvajanja crkve i države koje je utrlo put prosperitetnijem i slobodnijem ljudskom društvu, u tijeku je odvajanje novca od države.

Bi li građani CFA nacija, s vremenom, s povećanjem pristupa internetu, mogli popularizirati Bitcoin do te mjere da bi vlade bile prisiljene de facto ga usvojiti, kao što se dogodilo u zemljama Latinske Amerike poput Ekvadora s "dolarización popular" (popularna dolarizacija)? Povijest ostaje za pisati, ali jedno je sigurno: Svjetska banka i MMF oduprijet će se svim trendovima u tom smjeru. Već su zamahnuli protiv El Salvadora.

Nedavno je glumac Hill Harper citiran u The New York Timesu u vezi s njegovim aktivizmom oko Bitcoina u afroameričkoj zajednici. Rekao je, vrlo jednostavno, "Oni ne mogu kolonizirati Bitcoin."

Farida Nabourema se slaže. “Bitcoin”, rekla je, “prvi put ikada da postoji novac koji je zapravo decentraliziran i dostupan svakome u svijetu bez obzira na boju kože, ideologiju, nacionalnost, količinu bogatstva ili kolonijalnu prošlost.”

Rekla je da je to narodna valuta, pa čak ide i korak dalje.

"Možda", rekla je, "bitcoin bismo trebali nazvati valutom dekolonizacije."

Originalan tekst autora Alex Gladstein objavljen je na portalu Bitcoin Magazine. Prijevod teksta napravljen je uz dozvolu autora.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

22.12.2017 / Autor: Slaviša Tasić

---

Ovoliki uspon Bitcoina neobjašnjiv je za ekonomiste. Ne znam da li je to problem za bitcoin ili za ekonomiste, ali činjenica je da se uspeh bitcoina ne uklapa u postojeće ekonomske koncepte bar kada se radi o njemu kao valuti (blockchain kao tehnološka podloga je druga stvar). Možda su tinejdžeri koji su kupovali bitcoin 2010. i sada postali milioneri ispali pametniji od ekonomista, ali ja i dalje ne vidim odgovor bitcoina na neka standardna konceptualna pitanja. Postoji apokrifna izjava pripisana nekom profesoru ekonomije: "OK, vidim da to radi u praksi -- ali čik da vidim da li radi u teoriji?" Ovo je nešto tog tipa.

O poreklu novca, od Aristotela nasuprot Platonu pa sve do danas, postoje dve teorije. Jedna je teorija robnog novca i po njoj je novac nastao kada su neke vredne stvari počele da se češće koriste u razmeni. Plemeniti metali, naročito srebro i zlato, najpogodniji za čuvanje, oblikovanje i seckanje tako su postali novac. Kada se kasnije pojavio papirni novac on je sve do prvih decenija 20. veka bio samo hartija od vrednosti koja donosiocu daje pravo na propisanu količinu zlata.

Druga teorija je kartalizam, po kojoj neku robu novcem ne čini njena unutrašnja vrednost ili robna podloga, već država onda kada odluči da tu robu prihvata za naplatu poreza. Zbog toga je prelaz na papirni novac tokom 20. veka bio tako bezbolan i papirne valute se danas bez problema prihvataju. Današnji papirni novac nije više sertifikat koji vam daje pravo na zlato, ali vrednost ima jer u krajnjoj liniji znate da njime uvek možete platiti državi za porez ili usluge.

Bitcoin se ne uklapa ni u jednu od ovih teorija. On nema imanentnu vrednost kao robni novac, niti se može koristiti za plaćanje državi. Jedini način za bitcoin da ima neku vrednost je da ga prihvataju druge privatne strane u transakcijama. To je potpuni novitet u istoriji novca, jer se po prvi put radi o privatnom dekretnom (proklamovanom ili fiat) novcu. Postojao je privatni novac sa robnom podlogom; postoji državni dekretni novac; ali nikad privatni dekretni novac.

Najveći problem sa bitcoinom kao valutom je nestabilnost. To što njegova vrednost vrtoglavo raste nikako nije argument u prilog njemu jer nestabilnost valute isključuje mogućnost smislenog ugovaranja u njoj. Pristalice bitcoina dobro znaju da je njegova ponuda automatski ograničena i to je čest argument u odbranu bitcoina kao valute i navodno u prilog njegove stabilnosti. Ja nisam siguran da ograničenost ponude igra tako veliku ulogu.

Prvo, iako je količina bitcoina ograničena, može se napraviti neograničeno mnogo kopija bitcoina ili boljih kripto valuta. Već sada postoji na hiljade njih. Šta ograničenost ponude bitcoina uopšte znači kada ima neograničeno mnogo alternativa?

Drugo, iako je ponuda ograničena, cenu novca, kao i svega drugog, određuju ponuda i tražnja. A tražnja je kao što vidimo veoma varijabilna. Tako na jednoj strani imamo kvaziograničenost ponude a na drugoj veliku neizvesnost tražnje. To sve ukazuje na ogromnu nestabilnost.

Kod klasičnih valuta, poput evra ili dinara, ponuda je ograničena politikom centralne banke. Mnogi će reći da to nije nikakva garancija, ali zapadne valute već 30 godina nemaju nikakvu inflaciju, a u proteklih desetak godina veći problem bila je deflacija. Tražnja - želja za držanjem novca - je kod državnih valuta takođe varijabilna, ali mnogo manje jer monopolski karakter ovih valuta i naplata poreza u njima garantuju njihovu upotrebu. I kod tradicionalnih valuta ne samo da je tražnja novca relativno stabilna, već u situacijama kada tražnja novca bude nestabilna, fleksibilnost njegove ponude postaje prednost a ne mana. Na primer, tražnja za švajcarskim francima je negde oko 2009. naglo porasla. Švajcarska centralna banka je na to reagovala ogromnim povećanjem ponude, tako da je franak sačuvao bazičnu stabilnost. Jeste ojačao ali u razumnoj meri - ne desetostruko ili stostruko kao što rade kriptovalute.

Zato ne vidim kako se oscilacije bitcoina mogu zaustaviti. Jasno je da kriptovalute imaju neku korisnost u transakcijama, makar to bilo i za ilegalne aktivnosti, ali kada je ponuda neograničena a tražnja neizvesna onda nema nikakvih smernica buduće vrednosti. Ne znam koliko se to čak i može nazvati balonom jer se uopšte nemamo na šta osloniti u proceni nekakve prave vrednosti -- nema nikakvog fundamentalnog razloga ni da cena bitcoina poraste na $19,000 niti da danas padne na $12,500. Jedina vrednost koja u teoriji ima smisla je nula ili vrlo blizu nule.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na nin.rs

20.09.2023 / Autor: Danica Popović

---

Da se preselimo na tržište kriptovaluta? Šalim se, naravno. Mada, pogledajte: da ste 2009. godine „iskopali“ bitkoin u vrednosti od jednog dinara, danas biste u svom bitkoin novčaniku imali - šezdeset hiljada dolara! Prosečna godišnja stopa rasta, dakle - dvesta devet odsto, zarada nevidljiva, a veća od one iz Кrušika i Jovanjice zajedno!

Zar ne biste pomislili - ovde vredi uložiti više od dva dinara, ili pet... ili milijardu? I onda, kako se takva želja zove? Pohlepa, naravno. Zato vas, sve redom, molim: nemojte govoriti da je pohlepa kriva za probleme u Srbiji, ili u svetu. Nije. Pohlepni su i svi ostali, od Adama i Eve do Hilari Кlinton ili Cukerberga, pa šta? Кad postoji sud i kakva-takva demokratija, stvari se nekako dovedu u red. Кad toga nema – kao kod nas, zar je kriva pohlepa što ne rade institucije?

E sad, kod bitkoina postoji veliki izuzetak: on čak podstiče pohlepu. Niko (sem vas) ne zna koliko ste zaradili, pa slobodno možete da utajite porez! Ni američka poreska uprava (IRS) ne može da uđe u trag prometu kriptovaluta, i sama je objavila da je u periodu od 2013. do 2018. godine samo 800 do 900 poreskih obveznika podnelo prijave o zaradi u kriptovaluti. Taj broj je rastao, ali, slabo, kažu: „brojevi su i dalje daleko od onih o broju korisnika, transakcija i vrednosti koju berze objavljuju na godišnjem nivou“.

Кoliko je situacija tu loša, najviše govori upitnik koji je američka poreska uprava zimus poslala na više od 10.000 adresa, obraćajući se onima za koje je smatrala da ima izgleda da nisu prijavili prihod od virtuelne valute. A jedan jedini poreski obveznik, koji je svoju poresku prijavu dopunio sa još 1,6 miliona dolara (stečenih prodajom bitkoina) upravo je bio jedan od primalaca pisma. Evo šta su ga pitali: „Da li ste u bilo kom trenutku tokom 2020. godine dobijali, prodavali, slali, menjali ili na bilo koji drugi način sticali bilo kakav finansijski interes u bilo kojoj virtuelnoj valuti?“

Кrajem decembra prošle godine i kod nas je usvojen Zakon o digitalnoj imovini, koji će se primenjivati od sredine ove godine. Tako će ovde na svaku transakciju kriptovaluta u kojoj se ostvari kapitalna dobit morati da se plati porez od 15 odsto – ne samo na dobit, već i na „kopanje“ bitkoina. Кako će to da izvedu, ne kažu. Ali je skoro sigurno da neće kao Amerikanci, da šalju pisma po kućama. Jer, ovakvo pismo bi kod nas značilo – plašiš mečku rešetom.

Sad da vidimo kolike su zarade – pa da krenemo u akciju. Bitkoin je prošlu godinu započeo sa vrednošću od 6.950,56 dolara, ali je već u martu pao za čitavu trećinu! Ipak, godina je završena sa prosečnim godišnjim rastom od 323 odsto, ili od 507 odsto od martovskog debakla. Pre mesec dana vrednost bitkoina je bila 48.200, a 5. aprila - 58.866,13 dolara!

Ovaj vrtoglavi rast bitkoin duguje Tesli, proizvođaču električnih automobila, koji je objavio da je kupio bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara! I ne samo to: predstavnici Tesle su izjavili da će električne automobile prodavati i za bitkoine. Кako je time umanjen najrizičniji deo posla na kriptovalutama, a to je konverzija u „zemaljsku valutu“ - tražnja i cena bitkoina munjevito su skočile za dvadeset odsto, a zatim nastavile da rastu.

I šta sad? Bitkoin je, dakle, savršeni dvanaestogodišnji špekulativni balon. Da li će potrajati, ako se uz Teslu tržištu bitkoina pridruže i drugi proizvođači? Verovatno hoće, mada - možda i neće. Tržišta kriptovalute daleko su od predvidljivih i samo jedno znamo: kao i svaki špekulativni balon, i ovaj će pući.

Nije bitkoin dobar ni za svet, ni za nas. Za svet je loše, jer je proizvodnja veoma skupa: podaci o indeksu potrošnje električne energije pokazuju da je godišnja potrošnja energije prilikom „rudarenja“ kriptovaluta veća od godišnje potrošnje struje u Argentini ili Norveškoj. Skupo je za planetu, dakle.

Naravno, na tržištu kriptovaluta obavezno se mora imati veliki „apetit za rizik“. I još nešto: da bi posao imao smisla, neophodno je da učesnici budu sposobni da finansijski izdrže gubitak - koliko god on iznosio. A gde ste tu vi? Nigde, naravno.

Ipak je to njihova, a ne naša budućnost.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na nkatic.wordpress.com i politika.rs.

26.01.2022 / Autor: Nebojša Katić

---

Svet je odavno naučio da razorni ekonomski poremećaji ne dolaze iz sfere realne ekonomije već uvek nastaju u kockarnicama koje nazivamo berzama. Umesto obećanog velikog spremanja kojim bi se globalni finansijski sistem trajno stabilizovao, na sceni je suprotan proces. U finansijski kazino ulaze novi krupijei, unose se novi stolovi i aparati, ovoga puta za kockanje kriptovalutama.

Veličina kriptotržišta danas je na nivou od oko tri hiljade milijardi dolara, a broj različitih kriptovaluta se neprekidno povećava i sada ih ima oko šest hiljada. Još gore, ovo tržište više nije izolovano od ostalih segmenata finansijskih tržišta i sve se čvršće integriše u njega, povećavajući nestabilnost sistema. Kao da neko priziva ne samo novu finansijsku krizu, već Armagedon.

Kriptovalute su deo korpusa digitalnih valuta i u tom kriptošarenilu ima svega. Tu su elektronske valute koje centralne banke pripremaju kao zamenu za gotov novac. Tu su i „stabilne“ kriptovalute koje bi trebalo da imaju pokriće u drugim valutama ili berzanskim robama, poput valute koju planira „Meta“ (preimenovani „Fejsbuk“). Konačno, tu su i najluđe, plivajuće kriptovalute bez pokrića od kojih je bitkoin najpoznatija. One “plivaju” i njihova vrednost može tokom samo jedne godine skočiti za na primer 100 procenata ili pasti za 70 procenata. Tema ovog teksta je ta treća grupa kriptovaluta.

Pred ljudskom glupošću i gramzivošću i bogovi su nemoćni. Ekonomska istorija pamti neverovatne iracionalnosti, ludosti, podvale i berzanske histerije. Ali kada se klasične prevare ostave po strani, kod berzanske robe uvek je postojalo racionalno zrno, supstanca i vrednost koja bi kroz berzanski proces dobijala suludu cenu posle koje je dolazio slom.

Danas, s nastajanjem plivajućih kriptovaluta imamo novi fenomen – nečemu što je ništa, sada se može davati basnoslovna vrednost i time se može trgovati. To – ništa, taj digitalni zapis nastao ni iz čega, može se „rudariti“, kupiti na berzi ili dobiti razmenom za neku robu ili uslugu. Rudarenje je kompleksan proces u kome ogroman broj dokonih, inteligentnih ljudi troši svoje vreme i resurse moćnih računara rešavajući matematičke probleme koji se ne mogu rešavati olovkom i na papiru. Kada se zadaci uspešno reše, dobija se bitkoin.

Reč je o procesu besmislenog arčenja ljudskog i računarskog vremena. Računarski „rudnici“ u tom procesu troše i enormne količine električne energije i povremeno, kao nedavno u Irkutsku, rudari mogu izazvati i energetski kolaps. Sve ovo bi mogao biti samo patološki fenomen poput video igrica da je ostao u privatnoj sferi. Ali, kriptovalute su danas deo javne, finansijske sfere. Reč je o kreiranju privatnog novca bez pokrića koji bi, u svetu kojim vladaju red i razum, morao da bude zabranjen.

Nekome se može učiniti da je teza o tome da je bitkoin – ništa, prestroga. Ni moderni, „fiat“ novac nema materijalno pokriće i njegova vrednost počiva pre svega na našoj veri u njega. Ako te vere nema, novac postaje hartija bez vrednosti, kako se to i događalo kroz istoriju. Ali ta vera ipak ima racionalno uporište budući da postoje institucije koje brinu o vrednosti novca – to su države i njihove centralne banke. (Da li to rade dobro ili loše, nebitno je za kontekst ovog teksta.) O vrednosti i stabilnosti kriptovalute ne brine niko i to je prepušteno iracionalnosti tržišta. U slučaju bitkoina se čak ne zna ni ko stoji iza tog projekta. Njegova „vrednost“ počiva na tome što je ukupan broj bitkoina koji se mogu iskopati zauvek fiksiran na 21 milion komada … ako je verovati mojoj baki.

Tehnoentuzijasti ukazuju da je blokčein tehnologija ( blockchain), na kojoj počivaju kriptovalute, „tehnologija slobode“. Ona se tek razvija i traži svoje mesto u digitalnom svetu. Na njoj treba da počiva nova Web 3.0 revolucija u kojoj će veštačka inteligencija i algoritmi potpuno zameniti ljudske i institucionalne posrednike u sajbersferi. To je onaj tip tehnološke revolucije koja se prvo dogodi, a onda joj se traži svrha – u ime progresa, dakako.

U ovom trenutku ona omogućava promet kriptovaluta bez posredstva banaka, direktnim transferom sa „računa“ kupca na „račun“ prodavca. „Računi“ su u sajbersferi i tehnologija je takva da su transferi zaštićeni od zloupotrebe … osim kada baš i nisu i kada hakeri pokradu neku od kriptovaluta. Samo naivni ljudi mogu poverovati da u sajbersferi postoji bilo šta sigurno što se kriptografski može zaštititi.

No vratimo se tezama s početka teksta. Kriptovalute su besmislen, opasan instrument, sem ako niste u poslu šverca droge, oružja, ili ako na primer živite od ubijanja ljudi. Tada je zgodno imati diskretan način da svoje usluge naplatite. I to otvara ključno pitanje – da li to neko stimuliše ludilo kako bi se olakšali poslovi te vrste kada gotov novac bude ukinut? Ili je cilj možda još crnji i ide ka potpunoj destabilizaciji globalnog sistema i stvaranju haosa koji nadilazi i ovaj u kome trenutno živimo? U ovom trenutku, od moćnih ekonomija, samo je Kina zabranila i rudarenje kriptovaluta i njihov promet. Rusija se sprema da uradi to isto. Zašto su velike zapadne države tako pasivne i šta to one znaju što mi ne znamo?

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na politika.rs

13.09.2021 / Autor: Aleksandar Apostolovski

---

Za svet virtuelne banalnosti u koji smo umarširali potrebna je i njegova moneta. Kakav svet takvo i sredstvo plaćanja.

Ni četnički jataci nisu kao što su nekada bili. Ne skrivaju se u zemunicama, ne spremaju masnu gibanicu – prste da poližeš – ne čekaju zapadne saveznike da se iskrcaju na Jadranu. Verovatno nemaju ni brade modne linije starog američkog benda „Zi Zi Top”.

Nepoznata sajber ilegalna grupa upala je u podrum kuće čiča Draže u Ivanjici. Zaista, prvorazredna vest. Instalirali su snažne procesore i mašine za rudarenje bitkoinima i daljinskim sistemom. Ko zna odakle. Možda sa Kariba, možda iz Kosjerića, možda iz Jajca – ako su ipak partizani. Trgovali su kriptovalutama. Umalo da tako rasture uličnu rasvetu tokom „Nušićijade”, pa su čelnici opštine sproveli internu istragu, tražeći ilegalce koji vrše diverziju nad elektroenergetskim sistemom grada i festivalom satire.

Upali su u Dražin dom, sišli u podrum i zatekli sofisticiranu opremu, snažne procesore i nekakve mašine za rudarenje po internetu. Kompjuterski komandosi, naravno, nisu bili prisutni. Sada ih juri policija. Potrošili su oko 55.000 kilovat-sati struje. Verovatno se skrivaju pod stripovskim kodnim imenima, poput hakera iz Niša koji su ojadili Teksašane, pa im je doakao FBI, jer Ameri možda trpe svoje prevarante koji muzu kockare na globalnom groblju kriptovaluta, ali ne dozvoljavaju da se u međunarodnu spekulativnu igru ubace mozgovi sa južne pruge, gde je dozvoljeno da se prži paprika, pravi ajvar i sluša melanholični džez na „Nišvilu”.

Jedan od članova niške hakerske grupe je Antonije Stojiljković, koji se krio iza lažnih imena „Toni Rivas” i „Džejkob Gold”, a u slobodno vreme bio je reper poznatiji kao „Zli Toni”. Stojiljković je izručen Americi zbog računarskih prevara. Dobrovoljno se prijavio kako bi se sklonio u Ameriku.

Ti momci su nudili bitkoin upola cene i stvorili takvu virtuelnu međunarodnu mrežu lažnih kompanija, menadžera, uz organizaciju video-konferencija, da su omađijali dobar deo internet investitora iz Teksasa, te je Federalni istražni biro morao da spasava čast kauboja koje su izradile Nišlije. Njihov vođa, izvesni Kristijan Krstić, prestao je da se javlja policiji, nestao je sa suprugom i ortakom Markom Pavlovićem bez traga, iako su pod istragom, što može da poremeti i diplomatske odnose između Srbije i SAD.

Taj Kristijan, ne onaj Kristijan koji se seli iz rijalitija u rijaliti, koristio je nadimke poput „Feliksa Logana” ili „Maršala Grahama” i na internet prevarama zaradio je više desetina miliona evra. Priča nije nimalo bezazlena. Veze „Zlog Tonija” dosežu, bar po dosadašnjem toku istrage, sve do klana Belivuka.

Ali, to će rešavati sudovi i policija, mada i podaci koji su procurili otkrivaju suštinu fame bitkoin i na hiljade kriptovaluta koje može stvoriti bilo koji maher, avanturista, šaljivdžija, klinac, multimilioner, tajne službe, trgovci oružjem, narko-bosovi, plaćene ubice ili Del Bojevi koji će iduće godine postati milioneri.

Virtuelni svet ne može postojati bez virtuelnih valuta, s tim što one nisu opipljive, iza njih ne stoje centralne banke i vlade. Dakle, nemate pojma ko ih je stvorio, nemate pojma s kime trgujete i ko su brokeri.

Vidim da na „Jutjubu”, u motelu „Stari Hrast” na Koridoru 10, neki momci plaćaju prebranac i vešalice bitkoinima, preko mobilnih telefona. U kafani primaju i etereume, digitalni novčić u usponu, odmah iza bitkoina. I za to čudo je potreban digitalni novčanik... Ovde ću se zaustaviti jer je za svet banalnosti u koji smo umarširali potrebna i njegova moneta. Kakav svet takvo i sredstvo plaćanja.

Kako su kompjuterski podaci svih vrsta, od pretraživača, društvenih mreža, aplikacija, do podataka kompanija, državnih i međunarodnih organizacija, i onih ličnih, koje upravo vi posedujete, postali nezamislivo ogromna baza koju je nemoguće uskladištiti, otvorena je berza za internet magacionere koji će, rudareći na internetu, postati kandidati za potencijalne šefove skladišta. Teoretski, možete izrudariti deo arhive CIA. Preporuka – ako saznate ko je ukokao Kenedija, ćutite ko zaliveni!

(Dragan Stojanović)

Da je Alija Sirotanović kojim slučajem rudario kao specijalci iz Dražinog podruma, postao bi Bil Gejts. Alija je znao da nema ’leba bez motike, odnosno krampa. Zato je ostao Sirotanović. Ovo je novo doba. Mašina krampuje u simuliranoj stvarnosti, a virtuelni homo sapijens upravlja procesorima. Bitkoin vrti gde burgija neće! Stvar ipak nije tako idilična. Te skalamerije troše ogromne količine električne energije i strahovito zagrevaju prostorije, pa je u Dražinom podrumu bilo nešto vrelije nego u sauni. Priča se da su najveći mešetari otperjali na Island da se prirodno rashlade. Sledeće stanište im je Grenland.

Kome god je stalo do računarskog kriptovalutnog avanturizma može da formira svoj mali rudnik, gde nema zlata ni dijamanata, ali ima koina, odnosno stotog dela bitkoina. Jedan trenutno vredi 50.000 dolara. Pitam se, ovako zastareo, gde su banke i menjačnice?

Sa ono malo informatičkog znanja – valjda ću uspeti nekako imejlom da pošaljem ovaj tekst – saznao sam da vrednost bitkoina vrtoglavo skače i pada na dnevnom nivou, a kako je njegov broj ograničen na globalnom nivou, a neformalni šef Federalnih rezervi bitkoina je donedavno bio jedan od najbogatijih ljudi sveta Ilon Mask, koji je na svom tviter nalogu svakodnevno formirao grafikon rasta i pada svojim opaskama, tu već naslućujem elemente bondovskog zapleta. Harizmatični superbogataš koji leti u svemir, poseduje kompaniju električnih automobila „Tesla”, upravljao je donedavno imaginarnom berzom i valutom, ali je nedavno odustao. Možda zato emigrira u kosmos?

Stvar zaista može izmaći kontroli ili će, možda, bitkoin postati naša sudbina, a mi rudari iz sauna? Salvador je pre nekoliko dana postao prva zemlja na svetu koja je usvojila bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, uz američki dolar, s planovima korišćenja vulkanske geotermalne energije za napajanje rudarenja digitalne valute. Postavili su i bankomate. Tamošnjem narodu, kao i meni, ništa nije jasno.

Međutim, broj bitkoina je ograničen i zato pomalo podseća na zlato. Ali kod zlata ipak ponešto razumem. Recimo, ako imam zlatnu polugu i neko me napadne, mogu da je koristim u samoodbrani, a onda je sklonim u trezor banke.

Mogu da učinim i nešto drugo, jednako glupo. Da stvorim sopstvenu kriptovalutu. Nazvaću je „Ser Oliver koin”. Cijena će joj, logično, biti prava sitnica. Trebaju mi saradnici. Kruži fama da se popriličan broj klinaca, mahom dvadesetogodišnjaka, pridružio kultu bitkoina. Tokom korone izgubili su poverenje u sve, naročito u nas matore. Optužuju nas za izdaju i predviđaju propast država i zvaničnih valuta, uz uspon dvoglave aždaje – saveza bogataša i političara.

Delimično su u pravu, ali nisu ukapirali ključnu stvar. Aždaja raste, a oni rudare. Na kraju će završiti još gore nego Alija Sirotanović. Likovi im neće biti na novčanicama, a kablovima će biti priključeni za superkompjuter. Njihov novi vlasnik, s kodnim imenom „Procesor”, plaćaće ih idiot-koinima. Tražili smo, gledaćemo.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na tasic.substack.com

07.09.2021 / Autor: Slaviša Tasić

U El Salvadoru je bitcoin od danas zvanična valuta. Valuta Salvadora je već neko vreme samo američki dolar. Svoju domaću više nemaju. Sada je dolaru dodat bitcoin.

Razlika između dolara i bitcoina u Salvadoru je velika. Dolar je tamo privreda sama prigrlila. Stara valuta nije valjala, bila je inflatorna i gubila vrednost, pa su ljudi bežali u dolar — trgovali, računali i štedeli u njemu. Onda je država jednog dana skroz digla ruke od sopstvene valute i proglasila dolar zvaničnom. Identična stvar dogodila se u Crnoj Gori kada je ona umesto tadašnjeg inflatornog dinara ozvaničila već raširenu nemačku marku. Kasnije se sa marke automatski prešlo na evro.

Bitcoin nije prihvaćen spontano. Niko u Salvadoru ne koristi bitcoin zato što dolar više nije popularan. Naprotiv, dolar je valuta koju ljudi biraju, u kojoj i dalje dobrovoljno plaćaju, računaju i štede. Bitcoin Salvadoru nameće država i u tom smislu on je bliži onoj staroj, prethodnoj, nametnutoj valuti. Predsedniku Salvadora se dopala ideja bitcoina pa je odlučio da ga uvede. Ne samo ozvaniči, jer niko ni do sada niko nije branio ljudima da trguju u bitcoinu ako hoće, nego i da prihvatanje bitcoina učini obaveznim. Sada, ako prodajete sladoled u Salvadoru i kupac hoće da vam plati bitcoinom, vi morate da ga primite.

Zato ja ne prodajem sladoled u Salvadoru.

Kriptovalute su tako napravile još jedan korak ka paradoksu. Nekada su one bile subverzivni projekat. Bitcoin je trebalo da zameni dolar i druge državne valute zato što je bolji, stabilniji i anonimniji. Zato što je blockchain, njegova platna infrastruktura, trebalo da bude brža, efikasnija i jeftinija. Trebalo je da iz Argentine šaljemo novac u Indiju brzo i besplatno. Privatno generisani i decentralizovani kripto novac trebalo je da potisne državne valute i centralizovane finansijske sisteme. To je bio narativ iza bitcoina i kripto pokreta. Centralne i sve druge banke, odzvonilo vam je!

Trinaest godina kasnije, bitcoin u jednu državu uvodi jedan predsednik. Jeste on mladi i kul predsednik, sluša kripto podkaste i ide na bitcoin konferencije, ali upravo to zamagljuje sliku pa pristalice ne vide suštinu: da bitcoin ovde uvodi država i njen monopol sile.

Finansije Salvadora me slabo zanimaju, ali kao ilustracija o kakvom se šarlatanstvu ovde radi pogledajte šta kaže gospodin predsednik:

Zašto jedna država kupuje bitcoin? Mogao je i da ode u kladionicu i stavi pare iz budžeta na Juventus — šanse za dobitak su tu negde, a kladionica troši manje struje.

I ne znam da li opozicija u Salvadoru ima plan i program, ali evo kako bitcoin predsednik raspravlja sa poznatim monetarnim ekonomistom. Služeći se argumentom OK, boomer:

Bitcoin moraju ovako nametati jer bitcoin nije novac. Njegova vrednost je ovih dana ponovo porasla, opet je prešao $50,000, a desilo se da ga daleka država u isto vreme ozvaniči i zato su ponovo krenule vesti i priče o ovoj valuti budućnosti. Ali bitcoin nije novac i to isto važi za sve kripto valute.

Novac služi za plaćanja, a bitcoin to ne ume dobro da radi. Njegov platni sistem je glomazan, spor i skup. Da, njime se može ponegde plaćati, ali prodavci to rade iz promotivnih razloga, ne realne potrebe. Sam sistem je daleko inferiorniji od sistema koje već imamo i tu nekog napretka nema. Za ono što bitcoinu i njegovom blockchainu trebaju minuti, Master i Visa sistemi urade u milisekundama, uz daleko niže provizije.

Novac je i merilo vrednosti. U Salvadoru vrednost mere u dolarima, u Japanu u jenima. U Srbiji to radimo malo u dinarima, a malo više u evrima. Ali nikad nisam nikoga čuo da kaže da kilo banana košta 650 satoshija ili da mu nekretnina vredi 3.7 bitcoina.

Treći kriterijum za novac je čuvanje vrednosti i to bitcoin radi malo bolje. On ne samo da je do sada sačuvao vrednost nego je i neverovatno uvećao. To nije klasično čuvanje vrednosti, jer malo ko ulaže u bitcoin da bi se zaštitio od pada dolara ili evra. Bitcoin se kupuje jer se može desiti da opet jako skoči. To je spekulativni, a ne odbrambeni motiv. Ali ako i uzmemo da je to neki vid čuvanja vrednosti, dosadašnji rast ne kaže nam ništa o bitcoinu kao čuvaru buduće vrednosti. Da je bio stabilan od početka, možda bih poverovao. Vrtoglavi rast bilo čega retko znači buduću stabilnost.

Ovde se kripto entuzijazisti pobune i kažu da ni sadašnje papirne valute ne čuvaju vrednost. Valute kao evro ili dolar su papir samo u smislu u kojem su bitcoin bajtovi informacija i kilovati struje — to je jedna njihova primitivna manifestacija, a ne suštinska karakteristika. Evro nije “papir”; evro je obećanje Evropske centralne banke da će uspešno ciljati inflaciju od 2% godišnje. Ne morate verovati u to obećanje, možete sumnjati u proces izbora ciljeva i guvernera, u njihovo znanje i namere — ali to je suština evra kao novca. To je podloga evra. Isto važi i za dolar, jen ili dinar. Nekada je novac imao zlatnu podlogu, nekada srebrnu, a njegova sadašnja podloga je obećanje jedne manje ili više kredibilne institucije. Nije papir.

Obećanje o ciljanju inflacije sa sobom nosi jednu važnu funkciju. Svi govore o ograničenoj ponudi bitcoina: programski je on ograničen na 21 milion bitcoina i ne može se štampati preko toga. Ali cenu osim ponude određuje i tražnja. Novac nije izuzet iz toga. Ciljanje inflacije — što je identično ciljanju vrednosti novca u odnosu na zadatu korpu roba — postiže se reagovanjem centralne banke na promene tražnje za novcem.

Ponuda dolara, evra i drugih običnih valuta je fleksibilna, što znači da ih besomučnim štampanjem možete obezvrediti. Ali fleskibilnost znači i da ih možete emitovati i povlačiti tako da odgovarate na tražnju za njima, sa ciljem da njihova vrednost u odnosu na korpu roba ostane stabilna. I to je ključna prednost koju centralne banke imaju nad kripto valutama. Zbog toga su valute centralnih banaka vrlo dobro merilo vrednosti i vrlo predvidivi čuvari vrednosti.

Ne treba vam većeg dokaza za to od uspona stablecoina, kripto valuta čija je vrednost vezana za dolar. Kripto valute su došle sa namerom da ga poraze, a sada se vezuju za dolar da bi od njega pozajmile stabilnost koju nemaju. A dolar stabilnost ima zato što centralna banka aktivno cilja njegovu vrednost i manipuliše ponudom dolara da bi odgovarala tražnji za njima. Ako neka kripto valuta reši ovaj problem odgovora ponude na tražnju, možda će i uspeti.

Ovakav kakav je, bitcoin može još dugo da održava vrednost ili raste. Razlog su naši komplikovani ukusi, procene i očekivanja. U tom smislu za mene je bitcoin i dalje najviše uporediv sa apstraktnom umetnošću: ni ona ne valja, ne vredi ništa, ali ljudi imaju neke svoje ideje, kupuju te stvari jedni od drugih za mnogo para i one već decenijama ipak drže visoku vrednost.

Druge dve funkcije novca on ne obavlja, jer niti valja kao platežno sredstvo niti meri bilo šta. Zato bitcoin i nijedna kripto valuta za sada nisu novac. I nijedan državni dekret to neće promeniti. Možda neka bolja kripto valuta, u budućnosti, hoće.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na danas.rs

11.01.2021 / Autor: Aleksandar Milošević

---

Ima više od osam godina otkako sam prvi put čuo za to nešto što se zvalo bitkoin.

Libertarijanski san: „Decentralizovana“ valuta koju ne kontroliše nijedna država; na koju nijedna centralna banka ne može da utiče; koju je zahvaljujući „blokčejn“ tehnologiji nemoguće falsifikovati i koja nudi anonimnost kakvu poznaje samo keš.

Valuta čija je ukupna količina unapred fiksirana pa joj je rast vrednosti usađen u DNK.

I to još valuta koju je moguće dobiti besplatno, ali po zasluzi, jer bitkoini nastaju tako što vaš kompjuter reši komplikovani matematički zadatak iza kojeg se „krije“ jedan od ovih magičnih novčića.

To što je čitav sistem osmislio misteriozni matematički genije poznat kao Satoši Nakamoto, koji možda postoji, a možda i ne postoji i što se ceo finansijski establišment obrušio na čitavu bitkoin-maniju kombinacijom podsmeha i represivnih pretnji, moglo je samo da ubrza moju tadašnju odluku da kupim XFX ATI RADEON HD 5870 grafičku karticu za nekih 200 evra (maksimum koji sam od skromne novinarske plate mogao sebi da oprostim) i priključim se drugoj velikoj zlatnoj groznici, nekih 150 godina nakon one originalne, kalifornijske.

Ipak, kao što se da pretpostaviti iz činjenice da danas pišem ovaj tekst umesto da na nekom tropskom ostrvu vežbam skokove u vodu, sudbina nije htela da se obogatim rudareći bitkoine.

Ispostavilo se, naime, da moja moćna grafička karta ne odgovara mojoj dosta nesposobnoj matičnoj ploči, pa sam uz pomoć najgore „cost-benefit“ analize u istoriji biznisa zaključio da je bolje da prodam grafičku sa 20 evra gubitka i zaboravim na sve, nego da zarad svoje igrarije menjam čitav kompjuter.

Ta greška koštala me je nekih 700.000 dolara.

Toliko bih, žalosno je, danas imao da sam propalu investiciju u pogrešan hardver pretvorio u novotariju zvanu kriptovaluta, po tadašnjem kursu od 10 dolara za novčić, umesto što sam „zaboravio na sve“.

Bitkoin je, ispostavilo se, postao prilično velika stvar.

S kursom od 40.000 dolara za jedan bitkoin, s međunarodnim bankama koje spekulišu ovom valutom, s nuklearnim naučnicima hapšenim jer su ruski državni superkompjuter upregli da za njih rudari bitkoin, sa novinskim izveštajima o ljudima koji idu u zemlje s jeftinom strujom da u njima instaliraju čitava skladišta puna računara za traženje bitkoina, pa čak i sa poslednjim pričama koje krive upravo bitkoin za to što je u Pakistanu pao napon struje za 200 miliona ljudi i što je 500 miliona Evropljana zamalo ostalo bez svetla, nema nikakve sumnje da je bitkoin nešto veliko.

A opet, to nešto veliko i dalje uporno ostaje – ništa.

Ma koliko neverovatna cena od 40.000 dolara delovala zavodljivo, bitkoin entuzijasti su već jednom, pre tačno dve godine, sve to već doživeli, kada je ova valuta prvi put u meteorskom usponu za samo par nedelja dostigla 20.000 dolara, da bi se onda jednako naglo i jednako neobjašnjivo survala nazad, ostavljajući mnoge sa velikom i nimalo virtuelnom rupom u džepu.

Osnovni problem bitkoina, uzrok njegove karakteristične nestabilnosti – ogromnih skokova i jednako spektakularnih padova – jeste to što niko ne zna za šta je on koristan.

Ma kako uzbudljivo delovala čitava priča o novcu koji je van kontrole vlade, koji nudi anonimnost transakcija i koji je navodno nemoguće falsifikovati, činjenica je da prosečnoj osobi ništa od toga nije potrebno.

Tačnije, bitkoin – sem u uskom krugu slučajeva – ne nudi ništa što već ne možete da dobijete sa svojom valutom, a da vam je potrebno.

Za anonimnost je većini dovoljan keš, rizik od falsifikata je dovoljno mali da je zanemarljiv, a kontrola države i nezavisnost od monetarnih vlasti su priče koje su ljudima eventualno intelektualno zanimljive, ali nikog neće naterati da u praksi krene da koristi neku virtuelnu valutu.

Zato je bitkoin ostao novac ponajviše upotrebljavan za nezakonite transakcije – otkup podataka od hakera, prodaju droge i tome slično – gde su anonimnost i elektronski transfer novca bitniji od svega.

Zašto onda raste cena bitkoinu?

Zato što svi kupuju bitkoine nadajući se da će im cena skočiti i da će zaraditi.

Kako raste tražnja tako raste cena i očekivanje se ispunjava.

Onda kad tražnja nestane, a to će se desiti kad svi koji su upravo sad čuli za bitkoin pokupuju virtuelne novčiće videvši koliki je rast cene u poslednjim danima, cena će krenuti da pada.

Jer – bitkoini nikom nisu potrebni i niko ne želi da ih zadrži. Sve što svi žele je da ih kupe, da im cena „iz nekog razloga skoči“ i da ih onda zamene za „pravi novac“.

U toj igri, koja se stalno ponavlja kako naiđe novi talas publiciteta, neko naravno mora i da izgubi.

Bitkoin neće postići stabilnost i neće uspeti da iskaže svoju „deflatornu“ prirodu u koju se svi uzdaju da im trajno podiže vrednost novčića koje poseduju, sve dok se ne bude pronašla njegova svrha kao valute.

Dok dovoljno veliki broj ljudi ne bude hteo da drži i koristi bitkoine za ono za šta je svaka valuta namenjena – za kupovinu roba i usluga.

Droga, oružje, ucene i ostale oblasti kriminalne ekonomije nisu dovoljni da bi se takva stabilnost postigla.

Glavni problem bitkoina je zato njegova praznina.

Bitkoin nije zlato našeg doba. Pre je blato.

@ 9063ef6b:fd1e9a09

This article explores potential vulnerabilities in bitcoin that quantum computers might exploit in the future.

But to be clear: today’s quantum computers are still in early stages, many questions are unresolved, and they are not expected to pose a serious threat any time soon.

1. Why Quantum Computing Threatens Bitcoin

Bitcoin’s current cryptographic security relies on ECDSA (Elliptic Curve Digital Signature Algorithm). While this is secure against classical computers, a sufficiently powerful quantum computer could break it using Shor’s algorithm, which would allow attackers to derive private keys from exposed public keys. This poses a serious threat to user funds and the overall trust in the Bitcoin network.

Even though SHA-256, the hash function used for mining and address creation, is more quantum-resistant, it too would be weakened (though not broken) by quantum algorithms.

---

2. The Core Problem

Bitcoin’s vulnerability to quantum computing stems from how it handles public keys and signatures.

🔓 Public Key Exposure

Most Bitcoin addresses today (e.g., P2PKH or P2WPKH) are based on a hash of the public key, which keeps the actual public key hidden — until the user spends from that address.

Once a transaction is made, the public key is published on the blockchain, making it permanently visible and linked to the address.

---

🧠 Why This Matters

If a sufficiently powerful quantum computer becomes available in the future, it could apply Shor’s algorithm to derive the private key from a public key.

This creates a long-term risk:

• Any Bitcoin tied to an address with an exposed public key — even from years ago — could be stolen.
• The threat persists after a transaction, not just while it’s being confirmed.
• The longer those funds sit untouched, the more exposed they become to future quantum threats.

---

⚠️ Systemic Implication

This isn’t just a theoretical risk — it’s a potential threat to long-term trust in Bitcoin’s security model.

If quantum computers reach the necessary scale, they could: - Undermine confidence in the finality of old transactions - Force large-scale migrations of funds - Trigger panic or loss of trust in the ecosystem

---

Bitcoin’s current design protects against today’s threats — but revealed public keys create a quantum attack surface that grows with time.

---

3. Why It’s Hard to Fix

Transitioning Bitcoin to post-quantum cryptography is a complex challenge:

• Consensus required: Changes to signature schemes or address formats require wide agreement across the Bitcoin ecosystem.
• Signature size: Post-quantum signature algorithms could be significantly larger, which affects blockchain size, fees, and performance.
• Wallet migration: Updating wallets and moving funds to new address types must be done securely and at massive scale.
• User experience: Any major cryptographic upgrade must remain simple enough for users to avoid security risks.

---

4. The Path Forward

The cryptographers worldwide are already working on solutions:

• Post-Quantum Cryptographic Algorithms are being standardized by NIST, including CRYSTALS-Dilithium, Kyber, FALCON, and SPHINCS+.
• Prototypes and experiments are ongoing research networks.
• Hybrid signature schemes are being explored to allow backward compatibility.

Governments and institutions like NIST, ENISA, and ISO are laying the foundation for cryptographic migration across industries — and Bitcoin will benefit from this ecosystem.

---

References & Further Reading

• https://komodoplatform.com/en/academy/p2pkh-pay-to-pubkey-hash
• https://csrc.nist.gov/projects/post-quantum-cryptography
• https://www.enisa.europa.eu/publications/post-quantum-cryptography-current-state-and-quantum-mitigation
• https://en.bitcoin.it/wiki/Quantum_computing_and_Bitcoin
• https://research.ibm.com/blog/ibm-quantum-condor-1121-qubits
• https://blog.google/technology/research/google-willow-quantum-chip/
• https://azure.microsoft.com/en-us/blog/quantum/2025/02/19/microsoft-unveils-majorana-1-the-worlds-first-quantum-processor-powered-by-topological-qubits/
• https://www.aboutamazon.com/news/aws/quantum-computing-aws-ocelot-chip
  ```

@ bf47c19e:c3d2573b

bitcoinstandard.rs

---

PREUZMITE ODLOMAK

KUPITE KNJIGU

Autor Bitkoin standarda, ekonomista Sajfedin Amus, vešto uvodi svakog čitaoca u svet digitalnog novca pokazujući da bitkoin može da postane dominantni čuvar vrednosti u budućnosti, a jedna od glavnih snaga knjige je njena sposobnost da objasni kompleksne ekonomske i tehničke aspekte bitkoina na razumljiv i jednostavan način.

Sajfedin Amus prvo prikazuje fascinantnu istoriju tehnologija novca i istražuje šta je tim tehnologijama dalo njihovu monetarnu ulogu, kako su je izgubile, šta nas to uči o poželjnim osobinama novca i kako je bitkoin osmišljen da unapredi te tehnologije. Amus zatim objašnjava ekonomske, društvene, kulturne i političke prednosti zdravog novca u odnosu na nezdrav novac kako bi omogućio relevantnu raspravu o ulozi koju bi bitkoin mogao imati u digitalnoj ekonomiji budućnosti. Umesto kao valuta za kriminalce ili jeftina masovna mreža za plaćanja, ova knjiga pokazuje kako bitkoin izrasta kao decentralizovana, politički neutralna, slobodnotržišna alternativa nacionalnim centralnim bankama, sa potencijalno ogromnim implikacijama za individualnu slobodu i prosperitet.

Sa ovim osnovama, knjiga prelazi na objašnjenje funkcionisanja bitkoina na lak i intuitivan način. Bitkoin je decentralizovani, distribuirani softver koji omogućava svojim korisnicima da koriste internet za obavljanje tradicionalnih funkcija novca bez oslanjanja na bilo kakve autoritete ili infrastrukturu u fizičkom svetu. Bitkoin se tako najbolje razume kao prvi uspešno implementirani oblik digitalne gotovine i digitalnog tvrdog novca – digitalni oblik zlata.

Amusovo čvrsto razumevanje tehnoloških mogućnosti kao i istorijskih realnosti evolucije novca omogućava istraživanje posledica dobrovoljnog slobodnog tržišta novca. Izazivajući najsvetije državne monopole, bitkoin pomera klatno suvereniteta od vlada ka pojedincima, nudeći nam primamljivu mogućnost sveta u kojem je novac potpuno odvojen od politike i nesputan granicama.

Završno poglavlje knjige istražuje neka od najčešćih pitanja u vezi sa bitkoinom: Da li je rudarenje bitkoina rasipanje energije? Da li je bitkoin za kriminalce? Ko kontroliše bitkoin i mogu li ga promeniti ako žele? Kako se bitkoin može uništiti? I šta misliti o svim hiljadama kopija bitkoina i mnogim navodnim primenama bitkoinove „blockchain tehnologije“?

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na luxb.substack.com.

27.10.2022 / Autor: Lux Bitcoin

---

Najosnovniji način prijenosa vrijednosti je trampa.

Trampa, međutim, ima tri glavna ograničenja: zahtijeva podudarnost razmjera, prostora i vremena.

Podudarnost razmjera: ono što želite možda nema istu vrijednost kao ono što želite dati.

Podudarnost prostora: ono što želite može biti na različitim mjestima od onoga što želite dati.

Podudarnost vremena: ono što želite možda nema istu kvarljivost kao ono što želite dati.

Kako bi se prevladala ova ograničenja, pokušalo se koristiti intermedijarni dobra, s funkcijom novca.

Ta su dobra morala biti lako djeljiva, lako prenosiva, lako prepoznatljiva i nekvarljiva. Stoga su morala biti potrošna u razmjeru, prostoru i vremenu.

Potrošnost kroz vrijeme je najzanimljivije svojstvo.

Neko dobro se može potrošiti kroz vrijeme ako je fizički nepromjenjivo. Ali nepromjenjivost materijala nije dovoljna za očuvanje vrijednosti, potrebno je i održavati stabilnom količinu dostupnu na tržištu.

Da bismo razumjeli ovaj koncept, uzmimo primjer RAI kamenja, koje se koristilo kao valuta na otoku Yap.

Izvorno je nabaviti ovo kamenje bilo vrlo teško, pa nije bilo načina da se ih se previše inflacionira, ali iskrcavanjem kapetana O'Keefea 1871. situacija se promijenila. Zahvaljujući tehnološki naprednijim alatima kapetan je bio u stanju nabaviti nebrojeno kamenje, stvorivši inflaciju i uzrokovao da RAI izgubi status valute.

Inflacija nekog dobra uzrokuje mu gubitak vrijednosti.

Gubitak vrijednosti dobra otežava njegovu trošnost.

Povijest novca

Nakon pokušaja sa stokom, kamenjem, školjkama, žitaricama i solju, odlučeno je da se metalima pripiše funkciju novca, budući da ih se moglo modelirati u jednakim jedinicama.

Među metalima koji su se koristili kao novac, zlato je postalo dominantno zbog svoje nepromjenjivosti i iznimne teškoće u pronalaženju. Ove dvije karakteristike omogućile su mu da zadrži svoju vrijednost tijekom godina.

Novac koji ne zadržava svoju vrijednost tijekom vremena uzrokuje ogromnu štetu zajednicama. Uzmimo primjer Rimskog carstva.

Uvođenje Aureusa od strane Julija Cezara omogućilo je ogromno i uspješno tržište koje se širilo diljem Europe i Mediterana.

Međutim, Neron je, u nedostatku sredstava, počeo kovati novac sa sve manjom količinom plemenitog metala. S ovim trikom mogao je računati na mnogo više sredstava da ugodi narodu, primjerice davanjem kruha i igara.

Što su financije bile lošije, to se više metala oduzimalo. Od 8 grama Cezarovog Aureusa, sa godinama se prešlo na novčić sa samo 4,5 grama zlata. To je omogućilo carevima da troše iznad svojih mogućnosti, stvarajući osnove za ekonomsku propast carstva.

Kraj Carigrada također se poklopio sa devalvacijom novca. Sa novčanim padom dogodio se i kulturni, financijski i vojni pad.

Pad rimskog carstva i stalna devalvacija novca stvorili su ozbiljne prepreke trgovini i naveli stanovništvo da se organizira u male samodostatne zajednice nepovjerljive jedna prema drugoj.

Preporod nakon razdoblja ratova i gladi koincidirao je s usvajanjem novog novčanog standarda. Sve je počelo u Firenci 1252. godine kada je grad uveo florin, zlatnik s fiksnom težinom. Zahvaljujući svojoj stabilnosti, florin je postupno zamijenio sve bakrene i brončane kovanice koje se lako inflatiralo i predstavljao je uzor cijeloj Europi. Venecija je bila prva koja je slijedila primjer Firence kujući Dukat, ali još 150 drugih gradova prilagodilo se novom standardu.

S procvatom trgovine Europa, a posebno Italija, doživjeli su veliki gospodarski i kulturni procvat.

Usvajanje jakog novca kroz povijest uvijek je bilo nagrađeno rastom i prosperitetom. Drugi primjer je Britansko Carstvo, najveće u ljudskoj povijesti, koje je usvojilo moderni zlatni standard 1717. Iako se zlatom nije više trgovalo u malim transakcijama, ono je i dalje ostalo kao referenca za novčanice.

Zemlje poput Indije i Kine skupo su platile izbor kasnije prilagodbe zlatnom standardu.

Dok je veći dio planeta usvajao zlatno standard, stigla je La Belle Epoque, jedno od najprosperitetnijih razdoblja u ljudskoj povijesti. Uz jaki novac zajednički svim zemljama poticana je trgovina, a stabilnost novca tijekom vremena omogućila je akumulaciju kapitala potrebnog za ulaganja.

Godine 1914., s Prvim svjetskim ratom, zlatni standard je suspendiran.

Ako su sa jakim novcem ratovi završavali kad je državi nedostajalo novca, sa slabim novcem to više nije bio problem. Skriveni porez, inflacija, omogućio je nastavak ratova sve dok cjelokupno nacionalno bogatstvo nije erodirano.

Nakon rata, Sjedinjene Države doživjele su najgoru gospodarsku krizu ikada zabilježenu: Veliku depresiju. Uvriježeneo je mišljenje da se iz depresije izašlo zahvaljujući povećanju javne potrošnje (New Deal). Zapravo, kreditna ekspanzija 1920-ih je to uzrokovala, a New Deal je samo pogoršao situaciju.

U 1930-ima države su nastavile napuhavati valute.

Totalitarni režimi imali su svaki interes financirati se bez ubiranja poreza.

Keynes, ekonomist koji je rat smatrao učinkovitim načinom borbe protiv nezaposlenosti, teoretizirao je izlazak iz zlatnog standarda.

Drugi svjetski rat doista nije kasnio.

Godine 1971. Sjedinjene države definitivno napuštaju zlatni standard, započevši neobuzdanu monetarnu ekspanziju koja traje sve do danas. Za predodžbu: ako je 1971. unca zlata vrijedila 35 dolara, danas vrijedi 1500.

Korištenjem lako inflatornih valuta riskira se hiperinflaciju, odnosno drastičan gubitak kupovne moći u kratkom vremenu.

Primjeri hiperinflacije su Njemačka 1920-ih s dnevnom inflacijom od 20%, te Mađarska 1940-ih s dnevnom inflacijom od 207%.

U Mađarskoj su se cijene udvostručavale svakih 15 sati, što je učinilo apsolutno nemogućim uštedu i prijenos vrijednosti tijekom vremena.

Očigledno sve to ne bi bilo moguće s novcem koji teško podliježe inflaciji.

Bitcoin

Prije Bitcoina bile su moguće samo dvije vrste plaćanja:

• Gotovinska plaćanja bez posrednika

• Elektronička plaćanja putem posrednika

Gotovinska plaćanja su trenutna, ali zahtijevaju fizičku prisutnost obiju strana. Elektronička plaćanja mogu se izvršiti i na daljinu, ali za to je potreban posrednik koji ovjerava plaćanje i naplatu.

Bitcoin je prvi oblik novca koji omogućuje elektronička plaćanja bez uključivanja posrednika kao što su države ili banke, a to ga također čini prvom valutom koja nije podložna inflaciji, koja se ne može zaplijeniti, koja se ne može cenzurirati, koja može prenijeti vrijednost bolje od bilo čega kroz redove veličine, prostor i vrijeme.

Ako zlato ima inflaciju koja fluktuira oko 2%, Bitcoin ima inflaciju koja se prepolovi svake 4 godine sve dok ne dosegne nulu i ostane tamo zauvijek. Bitcoin je, dakle, prva valuta u povijesti koja će imati nultu inflaciju.

Prednosti Bitcoina u odnosu na zlato su ogromne: lakše ga je prenositi, omogućuje veću transparentnost i jamči manju inflaciju.

S manje inflacije:

1 - čuva se vrijednost tijekom vremena;

2 - olakšava se trgovanje;

3 - olakšava se ekonomska računica;

4 - jamči se sloboda pojedincima neovisno od središta moći.

Vremenska preferencija

Racionalnim pojedincima je uvijek bolje odmah pristupiti nekom dobru nego to odgađati tijekom vremena. Upravo zato se čekanje u gospodarstvu uvijek mora nagraditi.

Vrednovanje budućnosti u odnosu na sadašnjost omogućuje proizvodnju kapitalnih dobara, odnosno dobara stvorenih ne za potrošnju, već korisnih za proizvodnju budućih dobara.

Primjer: s čamcem se ulovi više ribe nego golim rukama, ali da bi se izgradio čamac potrebno je žrtvovati vrijeme i energiju bez istančane nagrade.

Zamislimo dvije individue na pustom otoku.

Laura budućnost shvaća vrlo ozbiljno;

Mario preferira trenutačno zadovoljstvo.

Mario provodi 8 sati dnevno kako bi golim rukama ulovio potrebnu ribu. Laura čini isto, ali nakon pecanja još dva sata posvećuje izradi štapa za pecanje. Nakon tjedan dana Laura je dovršila štap za pecanje i time može pokriti svoje dnevne potrebe u pola vremena koliko je potrebno Mariu. Sljedećih mjeseci, radeći isto sati kao i Mario, Laura ima vremena izgraditi čamac, mrežu i druge alate koji joj omogućuju da u jednom satu ulovi puno više ribe nego što Mario ulovi kroz cijele dane.

Na Stanfordu, 1960. napravljen je eksperiment.

Djeci je ponuđen slatkiš uz obećanje da će dobiti još jedan ako izdrže 15 minuta da ga ne pojedu. Djeca su stoga morala birati hoće li odmah dobiti jedan slatkiš ili dva nakon 15 minuta. Godinama kasnije, pronađena je korelacija između onih koji su uspjeli odgoditi zadovoljstvo i onih koji su postigli veće akademske i sportske rezultate.

Odgađanje zadovoljstva omogućuje štednju.

Štednja omogućuje investicije.

Investicije povećavaju produktivnost.

Štednja se općenito potiče u sigurnim društvima, gdje su porezi niski i gdje je vlasništvo zaštićeno. Temeljni čimbenik u jamčenju štednje je imati jaku valutu, koju se ne može lako napuhati. Ako valuta stalno gubi vrijednost, više se potiče da je se potroši nego da je se sačuva.

Prijelaz s valute koja gubi vrijednost na valutu koja svoju vrijednost zadržava stoga je ključno na duge staze, jer to može činiti razliku izmađu rasta ili pada jednog društva.

Valuta koja s vremenom gubi vrijednost obeshrabruje štednju u korist potrošnje, rizičnih ulaganja i zaduživanja.

Jaka valuta, osim što pogoduje štednji, poboljšava i ekonomsku računicu, odnosno omogućuje mjerenje iskusnosti resursa i donošenje racionalnih odluka o proizvodnji i potrošnji.

Npr: ako je roba za kojom postoji velika potražnja oskudna, povećanje cijene potiče njezinu proizvodnju i obeshrabruje potrošnju.

Obrnuto, ako dobra za kojim nema potražnje ima puno, pad cijene obeshrabruje njegovu proizvodnju i potiče potrošnju.

Ista dinamika vrijedi i za novac čija se cijena naziva “kamatna stopa”.

Trošak zajmova trebao bi se smanjiti ako je štednje puno, a porasti ako je štednje malo, kako bi uvijek postojala ispravna ravnoteža i ispravni poticaji.

Ponovimo koncept: ako malo tko posuđuje, kamate bi trebale pasti, tako da olakšava posuđivanje novca. Ako pak mnogi traže posudbe, kamate bi trebale porasti, kako bi se destimuliralo traženje kredita i poticala štednja.

Sa slabom valutom događa se umjesto toga da kamatne stope ne odražavaju ravnotežu između štednje i ulaganja. Centralne banke stvaraju kamatne stope koje su niže od tržišnih, potičući potrošnju i ulaganja čak i kad je štednja oskudna.

Uz investicije koje zahtijevaju više sredstava nego što su stvarno dostupna, sistemske krize su neizbježne.

Djeluje ovako:

• Stvori se nova valuta

• Povećaju se investicije

• Smanjuje se štednja

• Pokreće se više ulaganja nego što ima raspoloživih sredstava

• Investicije propadaju

Valute koje gube vrijednost ne dopuštaju cijenama da signaliziraju stvarnu oskudicu resursa, dakle da koordiniraju proizvodnju i potrošnju.

Loše investicije, nastale zbog niskih kamata i gubitka vrijednosti valute, glavni su uzrok gospodarskih kriza.

Cilj centralnih banaka je “jamčiti stabilnost cijena” povećanjem i smanjenjem količine novca. Ali osigurati stabilnost cijena promjenom mjerne jedinice je apsurdno. Mjerna jedinica je fiksna po definiciji, ne može se mijenjati ovisno o mjerenom objektu.

Stalno mijenjanje mjernih jedinica samo stvara zbunjenost, otežava ekonomsku kalkulaciju i onemogućuje pravilnu raspodjelu resursa.

Primjer: tvrtka kojoj su trebale godine da stekne konkurentsku prednost može gledati kako ona nestaje u nekoliko minuta ako je valuta zemlje dobavljača precijenjena, a valuta kupca devalvira. Tvrtka će stoga biti prisiljena zatvoriti se unatoč činjenici da realno proizvodi veliku vrijednost.

Postojanje stotina različitih valuta čija se vrijednost stalno mijenja stvara ekonomsku štetu, ne samo za resurse koji se koriste u razmjeni, već prije svega zbog nemogućnosti ekonomske kalkulacije.

Vjerujući da favoriziraju izvoz, države teže devalviranju valuta, ne shvaćajući da zapravo favoriziraju strane kupce. Novčana devalvacija nije ništa drugo nego javno financiranje izvoza, odnosno prodaja vlastite robe ispod cijene.

Ovi bi problemi nestali kad bi se koristila jedna globalna referentna valuta sa sigurnom vrijednošću.

Najveća iluzija suvremenog svijeta je ideja da vlada mora upravljati valutom.

Po Keynesu, vlada je morala poticati potrošnju u sadašnjosti i obeshrabrivati štednju za budućnost. Onima koji su mu isticali da su te politike dugoročno pogubne odgovarao bi da smo “dugoročno svi mrtvi”. Ali dugoročno, prije ili kasnije, stigne.

Jaku valutu po Keynesu je trebalo izbjegavati jer je obeshrabrivala potrošnju. Ono što nije razumio je da samo štednja dugoročno omogućuje održiva ulaganja.

Slabe valute i ratovi

Postoje tri faktora koji povezuju slabe valute i ratove:

1. Tečajne razlike i konkurentske devalvacije su prepreke slobodnoj trgovini koje se često rješavaju vojnim intervencijama. Jaka transnacionalna valuta olakšava trgovinu, ako prolazi roba nema potrebe za prolaskom vojske.

2. Ako su sa jakom valutom resursi za rat ograničeni na poreze, s inflatornom valutom država može izvlačiti bogatstvo bez ograničenja. Mogućnost stvaranja novca stoga omogućuje državama nastavak ratova i nakon što im ponestane sredstava u proračunu, sve do potpune erozije nacionalnog bogatstva.

3. Jaka valuta potiče suradnju i obeshrabruje sukobe koji bi mogli biti korisni samo kratkoročno. Što je više suradnje, što je veće tržište, to je više mogućnosti za specijalizaciju, a što je veća podjela rada, to je veća produktivnost.

Imati neinflatornu valutu također je jamstvo slobode protiv tirana.

Ako tiranin ne može stvarati novac, prisiljen ga je tražiti u obliku poreza ili posudbi, a ako se građani ne slažu sa suludom politikom tiranina mogu ga prestati financirati ili mu barem zagorčati život.

Slaba valuta, s druge strane, daje vladama mogućnost neograničene potrošnje i kupovanja pristanka stanovništva kratkoročnim ulaganjima.

Sposobnost stvaranja novca znači potencijalno neograničenu moć, a povijest je puna primjera u kojima je ta moć korištena na razorne načine.

Nije slučajnost da su svi najgori tirani u povijesti (Lenjin, Staljin, Mao, Hitler, Robespierre, Pol Pot, Mussolini, Kim Jon Il itd.) operirali sa slabom valutom koju su mogli stvarati po svom nahođenju. Jer izvlastiti je puno lakše nego naplatiti porez.

Bitcoin omogućuje prijenos novca i njegovo pohranjivanje bez potrebe za traženjem bilo čijeg dopuštenja.

Bitcoin se ne može uništiti, ne može se konfiscirati, ne može se krivotvoriti. Zbog toga je i osiguranje od pretjerane moći vlada i banaka.

Bitcoin je ekstremno učinkovit kao sredstvo razmjene budući da je digitalan, a iznimno je učinkovit kao pohrana vrijednosti imajući inflaciju koja teži ka nuli. Još uvijek je prevolatilan da bi bio obračunska jedinica, ali ima sve karakteristike da postane najbolja obračunska jedinica u povijesti.

Prevedeno s talijanskog lux_vitae@ln.tips ili lux@blink.sv

@ bf47c19e:c3d2573b

Zvanični vebsajt knjige

Srpski prevod knjige "The Little Bitcoin Book"

...

---

Zašto je Bitkoin bitan za vašu slobodu, finansije i budućnost?

Verovatno ste čuli za Bitkoin u vestima ili da o njemu raspravljaju vaši prijatelji ili kolege. Kako to da se cena stalno menja? Da li je Bitkoin dobra investicija? Kako to uopšte ima vrednost? Zašto ljudi stalno govore o tome kao da će promeniti svet?

"Mala knjiga o Bitkoinu" govori o tome šta nije u redu sa današnjim novcem i zašto je Bitkoin izmišljen da obezbedi alternativu trenutnom sistemu. Jednostavnim rečima opisuje šta je Bitkoin, kako funkcioniše, zašto je vredan i kako utiče na individualnu slobodu i mogućnosti ljudi svuda - od Nigerije preko Filipina do Venecuele do Sjedinjenih Država. Ova knjiga takođe uključuje odeljak "Pitanja i odgovori" sa nekim od najčešće postavljanih pitanja o Bitkoinu.

Ako želite da saznate više o ovom novom obliku novca koji i dalje izaziva interesovanje i usvajanje širom sveta, onda je ova knjiga za vas.

@ bf47c19e:c3d2573b

PREUZMITE ODLOMAK

KUPITE ELEKTRONSKO IZDANJE KNJIGE

Autor: Natanijel Poper

Prevodilac: Nevena Andrić

---

Kako funkcioniše novac, ko iz njega izvlači korist i kako bi sve to moglo izgledati ubuduće.

Bitkoin, revolucionarna digitalna valuta i finansijska tehnologija, predstavlja začetak jednog globalnog društvenog pokreta utopijskih stremljenja. Ideja nove valute, koju održavaju personalni računari širom sveta, bila je predmet brojnih šala, ali to je nije sprečilo da preraste u tehnologiju vrednu više milijardi dolara, tehnologiju s mnoštvom sledbenika, koji je smatraju najvažnijim novim izumom još od stvaranja interneta.

Poklonici bitkoina, od Pekinga do Buenos Ajresa, u njemu vide mogućnost postojanja finansijskog sistema bez uticaja vlade ili banaka, novu globalnu valutu digitalne ere. Digitalno zlato je neobična priča o jednom grupnom izumu, pripovest o ličnostima koje su stvorile bitkoin, uključujući i jednog finskog studenta, argentinskog milionera, kineskog preduzetnika, Tajlera i Kamerona Vinklvosa, tajanstvenog tvorca bitkoina Satošija Nakamota, kao i Rosa Ulbrihta, osnivača Silk rouda, tržišta narkotika na internetu.

„Sjajna priča. Bitkoin će preobraziti i finansijski svet i našu upotrebu interneta, a ova izuzetno zanimljiva knjiga predstavlja hroniku njegovog neverovatnog nastanka. Poperova priča se ne ispušta iz ruke, puna je živopisnih izumitelja, i predstavlja ključno štivo za svakoga ko želi da razume budućnost.“ Volter Ajzakson, autor knjige Stiv Džobs

„Bitkoin je možda tekovina informatičkih nauka, ali priča o njemu je priča o ljudima. Ovaj nadasve zabavan istorijat podseća nas da istina može biti čudnija od književnosti, i ponekad je spektar stvarnih ličnosti još neobičniji i zanimljiviji od književnih.“ Lari Samers, bivši ministar finansija SAD

Trejler za knjigu "Digitalno zlato" Natanijela Popera

@ 9063ef6b:fd1e9a09

🎯 Goal

You want to: - Offer a self-managed Zap address using your own domain - Forward payments to your Zeus Wallet (via Olympus LSP) - Combine NIP-05 and Lightning (Zaps) under one identifier

Important: - This setup enables receiving Zaps only. - Sending Zaps still requires the built-in Lightning wallet of the Nostr client.

---

🧩 Components Used in This Example

• GitHub Pages: Hosts your .well-known files
• ZeusWallet (Olympus): Receives the payments (Zaps)
• LNURL-Pay JSON: Forwards Zap requests to zeuspay.com
• NIP-05 Identifier: Your public Nostr identity address
• lud16 (Lightning): Same address as NIP-05 for Lightning Zap receiving

The following article describes the precondition of creating a nip-05 with custom domain:

nostr:naddr1qvzqqqr4gupzpyrraa4eymelf5xndvxcwxvvs8p7qxluxy0zvrk9rxmlat73axsfqq2nxw24wge47s2ydet4ykjlxfgyc62223y5xtdzydu

---

📁 GitHub Folder Structure

The GitHub folder structure must look like this. You extend the existing NIP-05 setup by adding a folder lnurlp with one file:

.well-known/ ├── nostr.json # For NIP-05 └── lnurlp/ └── petermuster # For LNURL-Zap

*For example, if your Lightning address is petermuster@zeuspay.com, name the file petermuster (no file extension is needed).

---

📄 Content of .well-known/lnurlp/petermuster

Open the terminal on your linux/mac and run:

bash curl https://zeuspay.com/.well-known/lnurlp/petermuster

Copy the result into a text editor, clean it up and save it into a file named petermuster with this format:

json { "callback": "https://zeuspay.com/api/lnurl/pay/petermuster", "metadata": "[["text/plain","Self-custodial LN address powered by ZEUS. Hodl invoice will settle when user comes online within 24hrs or you'll be refunded."],["text/identifier","petermuster@zeuspay.com"]]", "tag": "payRequest", "minSendable": 1000, "maxSendable": 612000000000, "allowsNostr": true, "nostrPubkey": "3943rjfoijdlakfjo0afsdafasfasfdsadklnfaksdfjljewopqjweilj", "commentAllowed": 600, "zeusPayPlus": true }

---

📝 Nostr Profile Configuration

Make sure your Nostr profile links both your nip05 and your Lightning address like this:

json { "nip05": "petermuster@mydomain.com", lightnisadress (lud16): "petermuster@mydomain.com" }

---

⚠️ Privacy / Info Leaks

| Field | Leak? | Explanation | |-------------------|-------|-------------| | maxSendable | 🟡 Minor | Indicates the user can accept up to 6.12 BTC. This is not your balance, it shows just you use ZeusPay Plus. | | metadata | 🔵 Editable | You can remove ZEUS branding for more privacy | | nostrPubkey | 🔵 Public | This is your public key, no issue | | callback domain | 🟡 Yes | It reveals you're forwarding to zeuspay.com | | Custody | 🟢 No | You're using Zeus in non-custodial mode |

---

✅ Benefits of This Setup

| Advantage | Description | |----------------------------------------|-------------| | Unified Identity | One address for both NIP-05 and Lightning Zaps | | Less dependency on the client | No need to use or register a Lightning wallet in the Nostr client | | Direct payment to your node | Sats go directly to your Zeus wallet via Olympus LSP | | Easily switch payment backend | You can change the real LNURL backend later without changing your address | | Future-proof | You can later self-host your own LNURL backend |

@ c9badfea:610f861a

• Bitcoin Exchanges
• Bitcoin Wallets
• Bitcoin Circular Economies
• Nostr Apps
• GrapheneOS

ℹ️ To add profiles to the follow packs, please leave a comment

@ 75351222:10fddcd4

I've created an informal poll to gauge the temperature of interest of different v4v options

This poll assumes someone wants to support a small batch "kick" start program. How you say in French? demaurrer a pieces!

Each option would have a cap of 21 participants. 1 share is $21.

https://pollerama.fun/respond/f6101ba20bb309e523c3969d0e5d9764af181ad3729baec1ad9a6be08b4a29e0

PR - product rewards x 21 Each participant gets 1 jar seasoning + 1 free sample pouch. Free shippingInformal poll #ITM to gauge the temperature of interest of different v4v options

This poll assumes someone wants to support a small batch "kick" start program. How you say in French? demaurrer a pieces!

Each option would have a cap of 21 participants. 1 share is $21.

PR - product rewards x 21\ Each participant gets 1 jar seasoning + 1 free sample pouch. Free shipping

PIF - pay it forward x 21 Each participant gives a free coupon code to a random substack subscriber to use that is valid for 90 days. 90 days after launch, each participant receives 1 free coupon code to use themselves that is good for 90 days. Shipping cost $4.95PIF - pay it forward x 21\ Each participant gives a free coupon code to a random substack subscriber to use that is valid for 90 days.\ 90 days after launch, each participant receives 1 free coupon code to use themselves that is good for 90 days.\ Shipping cost $4.95

VIVO - value in, value out x 21 After run 1 initial funding sales level is met (\~40 items), each participant receives a share of value back ($21) plus a net 50% profit split, divided evenly between the number of VIVO members Members who wish to re-invest in future VIVO batches can select a different support tier or re-VIVO and receive an additional member split value.

FS - Free subscriber Spread the word and have a chance of receiving free stuff!VIVO - value in, value out x 21\ After run 1 initial funding sales level is met (\~40 items), each participant receives a share of value back ($21) plus a net 50% profit split, divided evenly between the number of VIVO members\ Members who wish to re-invest in future VIVO batches can select a different support tier or re-VIVO and receive an additional member split value.

FS - Free subscriber\ Spread the word and have a chance of receiving free stuff!

Thanks for reading, your feedback and support! -S

@ 9063ef6b:fd1e9a09

✅ Requirements

• GitHub account
• Own domain (e.g., yourdomain.com)
• Public Nostr key in hex format (not npub!)
• Basic DNS configuration knowledge

---

🛒 1. Register a Domain

Register a domain from a provider like orangewebsite, njal.la, or similar.

---

🌐 2. Configure DNS Records for GitHub Pages

Set the following A records for your domain (via your DNS provider):

| Type | Host | Value | TTL | Priority | |------|--------------|-------------------|-----|----------| | A | @ (or blank) | 185.199.108.153 | 300 | | | A | @ (or blank) | 185.199.109.153 | 300 | | | A | @ (or blank) | 185.199.110.153 | 300 | | | A | @ (or blank) | 185.199.111.153 | 300 | |

Optional:
Add a CNAME record for www → yourusername.github.io

---

📁 3. Create a GitHub Repository

1. Go to https://github.com/new
2. Repository name: e.g., nip5
3. Check "Add a README"
4. Click "Create repository"

---

🏗️ 4. Create Directory & File

a) .well-known/nostr.json

Path: .well-known/nostr.json

Put you nostrhandle (nostrname) and your nostr public key in the file. Example content:

json { "names": { "petermuster": "ldajflasjföldsjflj..." } }

IMPORTANT: Use your hex-encoded Nostr public key, not the npub1... format.

b) _config.yml in Root

Create a file named _config.yml with this content:

yml include: [".well-known"]

This ensures GitHub includes the .well-known folder in the build output.

---

⚙️ 5. Configure GitHub Pages

1. Go to Settings > Pages inside your repository
2. Under "Build and Deployment":
3. Choose: Deploy from branch
4. Branch: main or master
5. Under Custom domain:
6. Enter yourdomain.com
7. Ignore any warning
8. Enable ✅ Enforce HTTPS

It may take a few minutes for the certificate to be issued.

---

🔍 6. Configure Nostr Client

Open your Nostr client and set the NIP-05 identifier as:

nostrName@yourdomain.com e.g. petermuster@yourdomain.tech

Save – done!

---

✅ Test

In your browser or via curl:

bash curl https://yourdomain.com/.well-known/nostr.json?name=petermuster

Expected output:

json { "names": { "Nostr Benutzer": "elkajdlkajslfkjaödlkfjs..." } }

---

🛡️ Privacy Tips

| Item | Recommendation | |-----------------------------------|----------------------------------| | Public key is visible | Use pseudonyms only | | Register a KYC-free domain | e.g., orangewebsite, njal.la | | Use KYC-free email for GitHub | e.g., ProtonMail | | GitHub repository visibility | Must be public for GitHub Pages | | Commit metadata | Use a separate pseudonymous user | | Avoid tracking | Don’t include analytics scripts |

@ 866e0139:6a9334e5

Autor: Alexa Rodrian. Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben. Sie finden alle Texte der Friedenstaube und weitere Texte zum Thema Frieden hier. Die neuesten Pareto-Artikel finden Sie in unserem Telegram-Kanal.

---

Die neuesten Artikel der Friedenstaube gibt es jetzt auch im eigenen Friedenstaube-Telegram-Kanal.

---

Dieser Text erschien zuerst auf Manova.news

Den Frieden muss man heute fast mit der Lupe suchen. Erst recht die Menschen, die ihn noch weiter im Inneren tragen. Unbändige Wut staut sich auf, ob der unzähligen Verbrechen gegen die Menschlichkeit. Dabei noch friedlich zu bleiben, nicht selbst in die Vergeltungsspirale zu rutschen, ist dieser Tage ein wahres Kunststück in Sachen Selbstbeherrschung. In diesem Beitrag für die Friedensnote ringt die Autorin mit ihren ambivalenten Gefühlen – um sich dann letzten Endes, trotz allem, für den Frieden zu entscheiden. Alexa Rodrian setzt der geballten Grausamkeit der Welt ein „Trotzdem“ entgegen. Trotzdem für den Frieden! Ihr Gedicht verfasste sie im Rahmen der nächsten großen Friedensdemo in Berlin. Die findet am 9. Mai 2025, am Viktoria-Louise-Platz ab 16.30 Uhr zum wiederholten Male unter dem Motto #FRIEDLICHZUSAMMEN statt. Im Vorfeld wurden die Teilnehmer gebeten, ein paar Worte über den Frieden als Videobotschaft aufzunehmen, um sie als Aufruf zur Demo auf Social Media zu posten. Genau das tat Alexa Rodrian mit der nachfolgenden Friedensnote.

Da saß ich nun lange und dachte bei mir, was kann man denn über den Frieden noch sagen, was nicht schon Tausende Male zuvor gesagt und oder geschrieben wurde? Meine liebe Kollegin Sabine Winterfeld hat mir das neulich in ihrem beeindruckenden literarischen Chanson-Abend „Selig sind die Friedfertigen“ dargestellt und nochmals klar gemacht: Nichts wurde noch nicht gesagt.

So sprach und sang sie, in intensiver und gekonnter Manier, nebst kritischen und bewegenden eigenen Texten solche von Emmy Ball Hennigs, Else Laske Schüler, Hermann Hesse und Erich Mühsam.

Worte, die, wenn sie jemals verstanden worden wären, niemals zu der heutigen Kriegshetze unseres politischen Elite-Mobs und seiner Vasallen hätten führen dürfen, wahre Friedens- und Freiheitsworte von Menschen, die wussten, wovon sie sprachen.

Die Geschichte wiederholt sich, und so gedacht könnten wir das mit den Friedensworten jetzt auch einfach sein lassen, da die Erfahrung uns ja gelehrt hat, dass sie eh nichts bringen und nichts verhindern. Gott sei Dank sind wir aber nicht alle total geschichtsvergessen!

Das dringliche und tief aus dem Herzen gesprochene „Nie wieder“ meiner Mutter zum Beispiel habe ich immer zutiefst berührt zur Kenntnis genommen und als ein Mantra in mein Leben integriert.

Und das obwohl oder gerade weil ein Teil meiner Familie Nazis waren und außer vielleicht meinem sozialistischen Onkel Eugen sicherlich niemand aus meiner Familie Juden im Keller versteckt hatte.

Dafür hat sich meine Mutter ihr Leben lang geschämt. Das führte so weit, dass sie ihre/unsere deutsche Identität verleugnen wollte, indem sie wilde Geschichten, von einer ihrer Tanten tradiert, über einen armenischen Wanderer erzählte, der angeblich unser Namensgeber und Urgroßvater war; so erklärte sie sich unser „Nichtdeutsch“-Sein, wie sie immer wieder betonte, und unsere dunkle Haut und Augen.

Ich wuchs sozusagen im Glauben auf, armenisches Blut zu haben, und vielleicht erklärt sich dadurch auch mein sehr frühes Engagement für den Frieden, gegen Rassismus und besonders gegen Genozide. Meine Mutter hat mich aufgeklärt über dieses Land der Täter und Zuschauer, und gleichzeitig hat sie mir, ohne es zu wissen, gespiegelt, wie sehr auch sie als unschuldiges Kind — 1933 geboren — zum Opfer wurde.

So spüre ich ihr Trauma immer wieder in mir, und deswegen bin und möchte ich Pazifist bleiben, und das im wahrsten Sinne des Wortes:

Ich will Frieden machen, tun und handeln, „pax facere“, gemeinsam mit denen, die sich nicht spalten lassen, nicht instrumentalisieren lassen, die, die wissen, wie Frieden geht.

Bei #FRIEDLICHZUSAMMEN gibt es einige von denen, und viele schöne Worte wurden bereits veröffentlicht. Es gibt ein sehr schönes und lyrisches Spokenword-Stück von Cem-Ali Gültekin, Jens Fischer Rodrian spricht und stellt seinen tollen neuen Friedenssong „Frieden“ vor; Tina Maria Aigner erklärt, wie der Frieden in sich selbst auf andere reflektiert, und Sandra Seelig macht uns unter anderem auf den Frieden in der Natur aufmerksam.

Und dann sind da noch die beeindruckenden Worte von Oliver Elias, der unlängst auf TikTok erstmals öffentlich gemacht hat, dass er der Großcousin von Anne Frank ist.

Ich kenne Oliver Elias noch nicht persönlich, aber sich als deutscher Jude, in diesem Land, mit Entsetzen gegen das Töten in Gaza auszusprechen und deutlich zu machen, dass die israelische Regierung zu kritisieren nichts mit Antisemitismus zu tun hat — und das alles trotz seiner Biografie und des Traumas seiner Familie —, verdient in meinen Augen den allerhöchsten Respekt!

Zu guter Letzt muss ich der Ehrlichkeit halber noch etwas hinzufügen, denn

• wenn ich die Bilder aus Palästina sehe von ermordeten und entstellten Kindern, Frauen und Männern,
• wenn ich jeden Tag höre, dass 1,8 Millionen Menschen ausgehungert werden und hier zweifelsohne ein intendierter grauenhafter Genozid stattfindet,
• wenn gestern zum wiederholten Male Menschenrechtsaktivisten, diesmal auf dem Hilfsschiff Conscience, das bei Malta liegt, mit Drohnen von Israel angegriffen werden,
• wenn seit Monaten Ärzte, Krankenschwester, Journalisten und viele andere daran gehindert werden, zu helfen und Bericht zu erstatten, und sogar in großer Anzahl getötet werden,
• wenn das alles ungeahndet und offenkundig vor den Augen der internationalen Gemeinschaft stattfindet,

dann werde ich ambivalent mit meinem Pazifismus. Da brodelt es in mir, meine Wut wird immer größer, meine Verzweiflung immer tiefer — da bin ich ratlos und gebe zu, dass ich mich frage, ob „friedlich“ hier noch die richtige Lösung sein kann.

Jetzt beginnt mein Dschihad, meine innere Auseinandersetzung, und „meine ethische und religiöse Pflicht zur Selbstbeherrschung“ ist schwer herausgefordert.

Am Ende aber weiß ich nur zu gut, dass die Spirale des Tötens nur zu mehr Töten führt, und deshalb zügle ich mich und schreibe lieber ein weiteres Gedicht.

Mein Frieden

Ein Kind zärtlich in den Armen wiegen

das ist Frieden

Streiten und sich trotzdem lieben

das ist Frieden

Lusttrunken auf der Brust des Lovers liegen

das ist Frieden

Freiheit, Ausgeglichenheit und Schwesterlichkeit

das ist Frieden

Wohlwollen, Verständnis, ohne zu verstehen, mit Empathie durchs Leben gehen

das ist Frieden.

Loslassen, was einst geschah

Verzeihen, ohne gänzlich zu vergeben

auch so kann man im Frieden leben.

Lachen laut und manchmal ohne Sinn

für den Frieden immer ein Gewinn

Und auch die Wut ist für den Frieden gut

denn besser laut gesprochen

als sein Gegenüber wutlos totgeschossen.

Den Hass, den gilt es wirklich zu vermeiden, denn er hält fest,

wenn du ihn pflegst, dann wird er bleiben und dich und andere in Kriege treiben.

Nein, denn für Frieden sind wir hier

für den sind wir geblieben und stehen friedlich miteinander gegen 's Kriegen.

---

LASSEN SIE DER FRIEDENSTAUBE FLÜGEL WACHSEN!

Hier können Sie die Friedenstaube abonnieren und bekommen die Artikel zugesandt.

Schon jetzt können Sie uns unterstützen:

• Für 50 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo der Friedenstaube.
• Für 120 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo und ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Für 500 CHF/EURO werden Sie Förderer und bekommen ein lebenslanges Abo sowie ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Ab 1000 CHF werden Sie Genossenschafter der Friedenstaube mit Stimmrecht (und bekommen lebenslanges Abo, T-Shirt/Hoodie).

Für Einzahlungen in CHF (Betreff: Friedenstaube):

Für Einzahlungen in Euro:

Milosz Matuschek

IBAN DE 53710520500000814137

BYLADEM1TST

Sparkasse Traunstein-Trostberg

Betreff: Friedenstaube

Wenn Sie auf anderem Wege beitragen wollen, schreiben Sie die Friedenstaube an: friedenstaube@pareto.space

---

Sie sind noch nicht auf Nostr and wollen die volle Erfahrung machen (liken, kommentieren etc.)? Zappen können Sie den Autor auch ohne Nostr-Profil! Erstellen Sie sich einen Account auf Start. Weitere Onboarding-Leitfäden gibt es im Pareto-Wiki.

@ 866e0139:6a9334e5

Autor: Peter Schmuck. Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben. Sie finden alle Texte der Friedenstaube und weitere Texte zum Thema Frieden hier. Die neuesten Pareto-Artikel finden Sie in unserem Telegram-Kanal.

---

Die neuesten Artikel der Friedenstaube gibt es jetzt auch im eigenen Friedenstaube-Telegram-Kanal.

---

Der Text der Friedenserklärung wurde vom European Peace Project verfasst:

\ Heute, am 9. Mai 2025 – genau 80 Jahre nach dem Ende des Zweiten Weltkriegs, der 60 Millionen Menschen das Leben kostete, darunter 27 Millionen Sowjetbürgern, erheben wir, die Bürgerinnen und Bürger Europas, unsere Stimmen! Wir schämen uns für unsere Regierungen und die EU, die die Lehren des 20. Jahrhunderts nicht gelernt haben. Die EU, einst als Friedensprojekt gedacht, wurde pervertiert und hat damit den Wesenskern Europas verraten! Wir, die Bürger Europas, nehmen darum heute, am 9. Mai, unsere Geschicke und unsere Geschichte selbst in die Hand. Wir erklären die EU für gescheitert. Wir beginnen mit Bürger-Diplomatie und verweigern uns dem geplanten Krieg gegen Russland! Wir erkennen die Mitverantwortung des „Westens“, der europäischen Regierungen und der EU an diesem Konflikt an.

Wir, die Bürger Europas, treten mit dem European Peace Project der schamlosen Heuchlerei und den Lügen entgegen, die heute – am Europatag – auf offiziellen Festakten und in öffentlichen Sendern verbreitet werden.

Wir strecken den Bürgerinnen und Bürgern der Ukraine und Russlands die Hand aus. Ihr gehört zur europäischen Familie, und wir sind überzeugt, dass wir gemeinsam ein friedliches Zusammenleben auf unserem Kontinent organisieren können.

Wir haben die Bilder der Soldatenfriedhöfe vor Augen – von Wolgograd über Riga bis Lothringen. Wir sehen die frischen Gräber, die dieser sinnlose Krieg in der Ukraine und in Russland hinterlassen hat. Während die meisten EU-Regierungen und Verantwortlichen für den Krieg hetzen und verdrängen, was Krieg für die Bevölkerung bedeutet, haben wir die Lektion des letzten Jahrhunderts gelernt: Europa heißt „Nie wieder Krieg!“

Wir erinnern uns an die europäischen Aufbauleistungen des letzten Jahrhunderts und an die Versprechen von 1989 nach der friedlichen Revolution. Wir fordern ein europäisch-russisches Jugendwerk nach dem Vorbild des deutsch-französischen Jugendwerks von 1963, das die „Erbfeindschaft“ zwischen Deutschland und Frankreich beendet hat. Wir fordern ein Ende der Sanktionen und den Wiederaufbau der Nord Stream II-Pipeline. Wir weigern uns, unsere Steuergelder für Rüstung und Militarisierung zu verschwenden, auf Kosten von Sozialstandards und Infrastruktur. Im Rahmen einer OSZE-Friedenskonferenz fordern wir die Schaffung einer europäischen Sicherheitsarchitektur mit und nicht gegen Russland, wie in der Charta von Paris von 1990 festgelegt. Wir fordern ein neutrales, von den USA emanzipiertes Europa, das eine vermittelnde Rolle in einer multipolaren Welt einnimmt. Unser Europa ist post-kolonial und post-imperial.

Wir, die Bürger Europas, erklären diesen Krieg hiermit für beendet! Wir machen bei den Kriegsspielen nicht mit. Wir machen aus unseren Männern und Söhnen keine Soldaten, aus unseren Töchtern keine Schwestern im Lazarett und aus unseren Ländern keine Schlachtfelder.

Wir bieten an, sofort eine Abordnung europäischer Bürgerinnen und Bürger nach Kiew und Moskau zu entsenden, um den Dialog zu beginnen. Wir werden nicht länger zusehen, wie unsere Zukunft und die unserer Kinder auf dem Altar der Machtpolitik geopfert wird.

Es lebe Europa, es lebe der Friede, es lebe die Freiheit!

Auf der Webseite der Initiative oder in einem Gespräch mit Ulrike Guérot können Sie, liebe Leser, weitere Möglichkeiten erfahren, diese Friedensinitiative zu stärken!

https://www.youtube.com/watch?v=zECOTfeweUE&list=PLS_jddBXjdqcBKneCQcPN8NOTSqlmNqpy

Danke an die IntiatorInnen und die bislang 15.000 Menschen, die das mitgestalten werden.

---

Peter Schmuck ist Professor für Psychologie und Initiator zahlreicher nachhaltiger Projekte.

---

LASSEN SIE DER FRIEDENSTAUBE FLÜGEL WACHSEN!

Hier können Sie die Friedenstaube abonnieren und bekommen die Artikel zugesandt.

Schon jetzt können Sie uns unterstützen:

• Für 50 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo der Friedenstaube.
• Für 120 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo und ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Für 500 CHF/EURO werden Sie Förderer und bekommen ein lebenslanges Abo sowie ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
• Ab 1000 CHF werden Sie Genossenschafter der Friedenstaube mit Stimmrecht (und bekommen lebenslanges Abo, T-Shirt/Hoodie).

Für Einzahlungen in CHF (Betreff: Friedenstaube):

Für Einzahlungen in Euro:

Milosz Matuschek

IBAN DE 53710520500000814137

BYLADEM1TST

Sparkasse Traunstein-Trostberg

Betreff: Friedenstaube

Wenn Sie auf anderem Wege beitragen wollen, schreiben Sie die Friedenstaube an: friedenstaube@pareto.space

---

Sie sind noch nicht auf Nostr and wollen die volle Erfahrung machen (liken, kommentieren etc.)? Zappen können Sie den Autor auch ohne Nostr-Profil! Erstellen Sie sich einen Account auf Start. Weitere Onboarding-Leitfäden gibt es im Pareto-Wiki.

@ 502ab02a:a2860397

Zeitgeber (ออกเสียงว่า ไซท’เกเบอะ) มาจากภาษาเยอรมัน คำว่า Zeit แปลว่า “เวลา” คำว่า Geber แปลว่า “ผู้ให้” หรือ “ตัวให้” แปลรวมกันว่า “ผู้ให้เวลา” หรือ “ตัวตั้งเวลา” ในบริบทชีววิทยาหมายถึง สิ่งแวดล้อมภายนอก ที่คอย “ตั้งนาฬิกาชีวภาพ” ภายในร่างกายเราให้เดินตามจังหวะที่เหมาะสม

นักวิจัยด้านนาฬิกาชีวภาพอย่าง Jürgen Aschoff และ Franz Halberg ในปี 1960–70s ใช้คำนี้เพื่ออธิบาย สิ่งเร้าที่ช่วยรีเซ็ตนาฬิกากลาง (Suprachiasmatic Nucleus) ของเราให้ตรงกับโลกภายนอก

ตัวอย่าง Zeitgeber หลักๆเช่น 1.แสงสว่าง-ความมืด แสงแดดเช้า (Blue light) บอกสมองว่า “เช้าแล้ว ตื่นได้” ตัวตั้ง circadian ความมืดตอนกลางคืน ปล่อยให้เมลาโทนินหลั่ง ส่งสัญญาณง่วงและพักผ่อน

2.อุณหภูมิ อุณหภูมิรอบตัวที่ลดลงตอนค่ำ ช่วยกระตุ้นการหลั่งเมลาโทนิน อีกแรงให้รู้ว่า “ได้เวลาเข้านอนแล้ว”

3.มื้ออาหาร เวลากินอาหารเป็นเวลาช่วยรีเซ็ตนาฬิกา peripheral clocks ในอวัยวะอย่างตับ ลำไส้

4.กิจกรรมทางสังคม-เสียง การทำงาน-พักผ่อนตามตารางประจำวัน หรือเสียงนาฬิกาปลุก / เสียงธรรมชาติช่วงเช้า ช่วยให้สมองปรับจังหวะได้

แล้วทำไม Zeitgeber ถึงมีความสำคัญขนาดนั้น? ลองนึกถึงนาฬิกาที่ตั้งผิดเวลาครับ ถ้าไม่มี zeitgeber ร่างกายเราจะเดินนาฬิกาชีวภาพได้ไม่ตรง “อาจง่วงไม่เป็นเวลา นอนไม่ลึก หรือฮอร์โมนเพี้ยน” การใช้ zeitgeber ให้เหมาะสม (เช่น รับแสงเช้าจริง ๆ งดจ้องจอหลังกลางคืน) จะช่วยให้ circadian, ultradian และ infradian rhythms ทำงานสอดคล้องกับธรรมชาติ ลดอาการ jet-lag, นอนไม่หลับ, อารมณ์ขึ้นลง หรือแม้แต่ปรับฮอร์โมนให้สมดุล ดังนั้น Zeitgeber คือ “เครื่องตั้งเวลา” ของร่างกายเรา ที่ช่วยให้ทุกกระบวนการชีวภาพเดินจังหวะตามโลกภายนอกอย่างกลมกลืน การเข้าใจและใช้ zeitgeber ให้ถูกต้อง จึงเป็นกุญแจสำคัญของสุขภาพกาย/ใจที่แข็งแรงยืนยาว

แสงแดดคือ zeitgeber สำคัญที่สุดของมนุษย์ ที่ไม่ได้มีบทบาทแค่กับวงจรรายวัน (circadian) แต่ยัง “ตั้งเวลา” ให้กับวงจรรายสั้น (ultradian) และวงจรรายยาว (infradian) ด้วย มาดูกันว่าแดดเข้ามาปั่นจังหวะเหล่านี้อย่างไรบ้าง

1. แสงแดดกับ Circadian Rhythm Circadian Rhythm คือวงจรชีวภาพรอบ 24 ชั่วโมง ควบคุมการนอน–ตื่น การหลั่งฮอร์โมน และอุณหภูมิร่างกาย แสงแดดเช้า (blue light) สายตาจะจับแสงผ่านจอประสาทตา (retina) ซึ่งมีเซลล์รับแสงชนิดพิเศษ (ipRGCs) ที่ไม่ใช่แค่ช่วยให้เรามองเห็น แต่ตอบสนองต่อความเข้มของแสงด้วย ด้วยการหยุดหลั่งเมลาโทนิน และเพิ่มคอร์ติซอล ทำให้ร่างกาย “ตื่น” และรีเซ็ตนาฬิกาทุกวัน กระบวนการนี้เรียกว่า photoentrainment ซึ่งทำให้ circadian rhythm ไม่ลอย (drift) ออกจากรอบ 24 ชม.

2. แสงแดดกับ Ultradian Rhythm Ultradian Rhythm คือวงจรชีวภาพที่สั้นกว่า 24 ชม. (เช่น การนอนสลับ NREM–REM ทุก ~90–120 นาที, การหลั่งฮอร์โมนเป็นช่วงเวลา) แสงแดด เช้า ช่วยเริ่มการหลั่งของคอร์ติซอล และกระตุ้นสมาธิ attention cycle (โพกัส 90 นาที พัก 15–20 นาที) ทำให้ ultradian cycles เหล่านี้เดินจังหวะตามความสดชื่นของแสง หรือแม้แต่ การรับแดดอ่อนๆ ช่วงเบรก (10–15 นาที) จะช่วยรีเซ็ต ultradian attention และ nap cycles ให้รอบต่อไปสดใส ไม่ง่วงเหงาหาวนอนกลางวัน

3. แสงแดดกับ Infradian Rhythm Infradian Rhythm คือวงจรชีวภาพยาวกว่า 24 ชม. (เช่น รอบเดือนของผู้หญิง) ดูกาลและแสงวันยาว–สั้น มีอิทธิพลต่ออารมณ์และฮอร์โมนรายปี (SAD) ร่างกายขาดแสง ทำให้ Melatonin ค้างในวัน ส่งผลให้อารมณ์ตกดิ่ง, รอบเดือน แสง UVB จะช่วยสังเคราะห์วิตามิน D ให้ปรับเอสโตรเจน/โปรเจสเตอโรนให้ขึ้น–ลงเป็นวัฏจักรที่สม่ำเสมอ รอบเดือนมาแบบมีคุณภาพ, ระบบภูมิคุ้มกัน แสง UVA สร้าง photolysis ของ nitrite สารพิเศษของโลก ปล่อย nitric oxide (NO) ช่วยในการลดอักเสบเรื้อรัง

เราจะเลือกใช้ “แดด” เป็น zeitgeber อย่างไรให้ตรงจังหวะ ให้ลองมองแต่ละช่วงเวลาแบบนี้ครับ พยายามทำให้เป็นจังหวะธรรมชาติของตัวเรา ไม่ต้องไปเกร็งเวลามากนะครับ - เช้า (6:30–9:00 น.) เปิดม่านหรือเดินรับแดด 10–15 นาที เน้น blue/UV light กระตุ้น circadian & ultradian - เบรกกลางวัน เดินออกไปรับแดดอ่อนๆ 10 นาที ช่วย ultradian attention & nap cycles - บ่ายแก่ (15:30–17:00 น.) ยืนรับแดดอ่อน–แสงอินฟราเรด ช่วย photobiomodulation ซ่อมแซมเซลล์ & สนับสนุน infradian recovery - หลีกเลี่ยงจอหลัง 20:00 น. ลดแสงสีฟ้าเทียม ให้เมลาโทนินผลิตตามธรรมชาติ

การใช้ แสงแดด ให้เป็น zeitgeber ครบทั้ง Circadian, Ultradian, Infradian จะทำให้ร่างกายเราเดินจังหวะกับธรรมชาติอย่างกลมกลืน ส่งผลต่อคุณภาพการนอน สมาธิ อารมณ์ และฮอร์โมนในทุกช่วงเวลาของชีวิตครับ

#pirateketo #SundaySpecialเราจะไปเป็นหมูแดดเดียว #กูต้องรู้มั๊ย #ม้วนหางสิลูก #siamstr

@ 99982b27:f5d86450

7Ball đã nhanh chóng trở thành một nền tảng giải trí trực tuyến được yêu thích, thu hút đông đảo người dùng nhờ vào sự sáng tạo và không ngừng đổi mới trong cách cung cấp dịch vụ. Giao diện của 7Ball được thiết kế tinh tế, dễ sử dụng, giúp người tham gia có thể dễ dàng tìm thấy các tính năng mà mình mong muốn chỉ trong vài cú nhấp chuột. Với nền tảng công nghệ vững chắc, 7Ball đảm bảo trải nghiệm mượt mà và nhanh chóng, dù bạn đang sử dụng bất kỳ thiết bị nào, từ điện thoại di động đến máy tính cá nhân. Điểm mạnh của 7Ball là khả năng cung cấp một không gian giải trí đa dạng, nơi người dùng có thể tham gia vào nhiều hoạt động khác nhau, từ các sự kiện hấp dẫn đến các trò chơi đầy thử thách. Mỗi tính năng trên nền tảng này đều được tối ưu hóa để mang lại trải nghiệm người dùng tuyệt vời, không gặp phải sự gián đoạn hay chậm trễ. Chính sự kết hợp giữa công nghệ hiện đại và thiết kế tối ưu đã giúp 7Ball nhanh chóng chiếm được lòng tin và sự yêu mến của cộng đồng người dùng.

Một yếu tố quan trọng giúp 7BALL giữ vững vị thế của mình trên thị trường giải trí trực tuyến chính là sự chú trọng đặc biệt đến bảo mật và an toàn của người dùng. Nền tảng này đã áp dụng các biện pháp bảo mật tiên tiến để bảo vệ thông tin cá nhân và các giao dịch trực tuyến của người tham gia. Điều này giúp người dùng an tâm khi tham gia vào các hoạt động trên nền tảng mà không lo ngại về sự xâm nhập hay rủi ro từ các mối đe dọa trên mạng. Với hệ thống mã hóa dữ liệu cao cấp và đội ngũ giám sát luôn theo dõi mọi hoạt động, 7Ball đã tạo ra một môi trường giải trí trực tuyến an toàn, bảo vệ quyền lợi tối đa cho người dùng. Ngoài việc đảm bảo tính bảo mật, 7Ball còn không ngừng cải thiện chất lượng dịch vụ và giao diện, giúp người tham gia có được những trải nghiệm tốt nhất mỗi khi truy cập. Các chương trình khuyến mãi, sự kiện và trò chơi luôn được cập nhật mới mẻ, mang lại cho người dùng những phút giây giải trí không thể quên.

Với sự chuyên nghiệp trong dịch vụ và cam kết không ngừng nâng cao chất lượng, 7Ball đã xây dựng được một cộng đồng người dùng mạnh mẽ và thân thiện. Đội ngũ hỗ trợ khách hàng của 7Ball luôn sẵn sàng giải đáp mọi thắc mắc của người dùng, cung cấp các dịch vụ tư vấn và hỗ trợ kỹ thuật một cách nhanh chóng và hiệu quả. Điều này không chỉ giúp giải quyết vấn đề của người tham gia mà còn tạo dựng niềm tin vững chắc từ phía cộng đồng. Hơn nữa, 7Ball còn tạo ra một không gian giao lưu, chia sẻ giữa các thành viên, giúp mọi người kết nối và học hỏi từ nhau. Các sự kiện tương tác và thử thách thường xuyên được tổ chức, giúp người tham gia không chỉ có cơ hội giải trí mà còn có thể phát triển các kỹ năng và chiến lược cá nhân. Với tất cả những yếu tố này, 7Ball không chỉ đơn thuần là một nền tảng giải trí trực tuyến, mà còn là một cộng đồng, nơi người tham gia có thể giao lưu, kết nối và cùng nhau chia sẻ niềm vui.

@ a296b972:e5a7a2e8

Pferdeflüsterer: Wie viele Finger sehen Sie an meiner Hand?

 

Pony: Ich sage Ihnen ganz ehrlich, das kann ich im Moment nicht beantworten, und außerdem leide ich augenblicklich an Migräne.

Pferdeflüsterer: Dann stelle ich Ihnen aus Rücksicht auf Ihre Migräne die Frage gerne etwas einfacher: Glauben Sie, dass ich Finger an meiner Hand habe?

Pony: Ich bin nicht hier, um Schulabfragen zu beantworten und Spekulationen über die Anzahl der Finger an Ihrer Hand anzustellen.

Pferdeflüsterer: Ok, dann formuliere ich die Frage noch allgemeiner: Wissen Sie, was Finger sind?

Pony: Diese Frage ist übergriffig und ich bin nicht bereit, Ihnen auf diesem Niveau weiter Fragen zu beantworten.

Pferdeflüsterer: Gut, wenn Sie erlauben, kommen wir zu einer anderen Frage. Sie sagen, ich zitiere: Man muss radikal sein. Ich möchte einen „Systemwechsel“ und den Kapitalismus stürzen. Zitat Ende. Kennen Sie Beispiele aus der Geschichte, in der das jemals gelungen ist?

Pony: Ich sage Ihnen ganz ehrlich, das kann ich im Moment auch nicht beantworten, und, wie bereits schon gesagt, leide ich immer noch an Migräne.

Pferdeflüsterer: Dann stelle ich Ihnen aus Rücksicht auf Ihre immer noch vorhandene Migräne die Frage gerne etwas einfacher: Sind Sie der Ansicht, dass der sogenannte demokratische Sozialismus in der ehemaligen DDR ein Erfolgsrezept war?

Pony: Sie spielen auf die Vergangenheit der Linken als Nachfolgepartei der SED an. Ich kann mich nur wiederholen. Ich bin nicht hier, um Ihnen die geschichtliche Entwicklung der Linken darzulegen.

Pferdeflüsterer: Ok, dann formuliere ich die Frage noch allgemeiner: Kennen Sie den Unterschied zwischen Kapitalismus, Demokratie und Sozialismus?

Pony: Auch diese Frage ist übergriffig und ich bin nicht bereit, Ihnen auf diesem Niveau weitere Fragen zu beantworten.

Es soll abgekürzt werden. Dieses Frage- und Antwortspiel zog sich noch weitere 9 Stunden hin. Dem Pferdeflüsterer sei für seine Geduld gedankt, jedoch ohne sie wäre er wohl kaum ein Pferdeflüsterer geworden und sehr gut bezahlt, kann man das schon mal aushalten.

Offene Abschlussfrage: Auf die Barrikaden, (die Hütte brennt!). Ist das schon ein offener, gesichert linksextremer Aufruf, der die Demokratie gefährdet und somit ein Fall für das Bundesamt für Fassungslosigkeit, oder fällt das mehr in den Bereich des Ministeriums für Komplikationen?

https://www.youtube.com/watch?v=uywqryKWwUg

Dieser Artikel wurde mit dem Pareto-Client geschrieben

* *

(Bild von pixabay)

@ 0a425f12:c4dc49ff

Planting new sod sounds simple. Lay it down, water it, done. Nah. That’s just half the story. Mess up the basics, and your lawn turns patchy or yellow within days. Below are some key mistakes folks make – most don’t even realise it till the grass starts dying. Avoid these, or all that Bermuda grass, Zoysia, or St. Augustine sod you paid for? Wasted.

Not Watering Enough (Or Too Much)

Watering is weirdly tricky. Some think you flood it, some sprinkle it once and call it good. Both? Wrong.

New sod needs moisture constantly for the first few weeks. Not just surface wet, but soaked down to where roots gonna grow. If it dries out, even a day or two, them roots shrink back. That leads to shrinkage gaps, brown edges, even whole squares drying up.

Now the flip side? Overwatering. It ain’t about turning your lawn into a swamp. Too much water drowns roots, they rot, and fungus loves soggy grass. Mushrooms pop up, blades turn pale. And once fungus spreads, getting it out’s a pain. Set a timer. Early morning’s best. Avoid watering at night unless you wanna feed mold.

Also, different sod types need different water levels. Zoysia sod ain’t thirsty like St. Augustine. Use your hand – if it feels squishy, back off. If dry and crumbly, bump it up.

Installing Sod On Bad Soil

Throwing new sod on junk dirt is asking for trouble. Sod’s just skin. If the body (soil) under it’s trash, it won’t stick.

First off, you gotta check the soil pH. Anything too acidic or way too alkaline? Sod roots won’t even grow. You can get soil test kits at garden stores or online, pretty cheap. If the pH ain’t right, use lime or sulfur depending what side you need to fix.

Second, compacted soil is death for sod. If the ground’s hard like a sidewalk, roots can’t go down. You need to aerate or till the soil before laying sod. Mix in some compost or sand depending on drainage needs. Make it loose but not fluffy.

Last part? Level the area. Don’t leave holes or slopes. Uneven spots collect water, or the sod don’t touch dirt properly. When air pockets form under the sod, roots dry out fast.

Skipping Starter Fertilizer

You ever tried starting a car with no fuel? That’s your sod without a starter fertilizer. It’s gotta eat.

New sod needs phosphorus-heavy fertilizer to encourage root growth. Problem is, most people either skip it, or throw on the wrong one. A high-nitrogen fertilizer will just make it look green for a week, but the roots? Weak and lazy.

Use something like 10-10-10 or 15-15-15 starter blends. Look for one that’s labeled for new sod or turf establishment. Apply it right before or during laying the sod. Water it in so it doesn’t just sit there on top.

Also, don’t keep feeding every few days thinking more is better. Too much burns the grass. After first application, wait at least 3–4 weeks before reapplying anything. Stick to what the sod variety needs – Bermuda feeds different than Fescue.

If you’re in Texas or southern regions, the soil’s usually nutrient-poor, especially in clay zones. Don’t ignore that. Local extension offices often got free guides for your area.

Mowing Too Soon (or Way Too Late)

Mowing sounds harmless. Grass too tall? Cut it. Simple, right? Not really.

Cut too early? You slice off the tops before roots even grab the soil. That’ll rip the sod clean out. Like tearing bandages off fresh scabs. Usually, wait 10–14 days after laying sod before mowing. Always check if the sod’s rooted. Tug on a corner. If it lifts? Wait.

Other side of the coin – waiting forever. If your new sod grows tall and thick, it blocks sunlight from reaching the base. That leads to thinning, disease, even weeds moving in. Keep it under control.

Big tip – never cut more than one-third of the grass height in one mow. It shocks the sod, stunts growth. And dull mower blades? Slice and tear instead of clean cuts. That opens wounds for pests and fungal infections.

If it’s St. Augustine grass, you’ll mow it higher – around 3.5 inches. Zoysia or Bermuda grass? Lower, closer to 1.5 or 2 inches. Know your grass type or risk killing it one mow at a time.

Not Rolling the Sod After Install

This one? Almost always skipped. And it kills your sod quietly.

When sod’s not rolled, air gaps stay between the grass and dirt. You won’t see it, but the roots? They ain't touching soil good. No contact = no growth. That’s how sod turns yellow even when you watering perfect.

A lawn roller, filled with water, presses sod down evenly. It pushes the roots into soil and gets rid of air pockets. Do it once right after laying sod. If you miss this step, that nice new lawn can turn patchy in under a week.

Don’t worry about crushing it – the roller’s weight is perfect. You ain't smashing it like concrete. Just a good firm press. If you don't have a roller? Rent one from local garden centers, or even Home Depot. Cheap insurance for hundreds of bucks worth of new sod.

Another problem from not rolling: uneven lawn. It looks bumpy, grows uneven, and mowing becomes a chore. Roller fixes that early. Less headache later.

@ 7460b7fd:4fc4e74b

警惕：那些“帮你”保管密钥的人

—— 多签钱包中的隐形风险与逻辑陷阱

“我们可以帮您设置一个更安全的钱包。” 这句话，听上去就像是关心，其实却可能是一次有预谋的接管。

---

摘要

多签钱包被广泛视为提升数字资产安全性的“进阶方案”，尤其适用于不希望将所有信任寄托于单一点故障（如一把私钥）的人群。然而，在这些看似“民主化”、“抗单点失败”的技术结构背后，仍潜藏着极为隐秘且被低估的风险。

本文聚焦两类常见却高度隐蔽的逻辑攻击模型：

• 替换 xpub 并接管下一层级地址生成；
• 伪造 k-of-n 多签结构，在形式上给予用户参与感，实则实现单人提款。

在未引入 Taproot 的传统多签结构下，这类攻击已能轻易完成。而即便在 Taproot 和 MuSig2 合约模型下，攻击者也可以借助合成结构进一步隐藏其篡改行为。

本报告不仅梳理攻击逻辑，更强调“人性中的信任误区”——攻击者不需要主动索取密钥，只需要维持友善形象，自会有用户主动递交钥匙。更令人警惕的是，在某些极端场景下，这类“被信任的服务商”甚至可能向受害者收取“保管密钥”的费用后再实施盗窃，形成双重获利。

Taproot 虽然在结构上增强了隐私与复杂性，但也使验证逻辑失去了可直观还原的优势。随着时间推移、服务厂商退出市场乃至私有恢复流程被锁死，用户极可能落入无法恢复的“密钥黑箱”中。

阅读本文，希望你能意识到：

真正的安全，从不是托付给别人帮你“多签”，而是你真正理解你签了什么、和谁签的、签名之后将通往哪一个脚本。

---

多签钱包的逻辑攻击向量分析

以 xpub 替换与伪造 k-of-n 结构为例

---

攻击模型一：替换 xpub 实现地址劫持

场景设定

攻击者假扮为友好的钱包初始化服务者，主动提出“免费帮你生成一个更安全的多签钱包”。表面上，他为你设置了标准的 HD 多签结构，实际上却在关键的派生路径中，悄悄将本应由你或另一个可信方持有的 xpub 替换为他自己的。

在 HD 钱包结构（例如 BIP45、BIP67）中，用户通常无法直观验证每一个新地址是否仍属于原来的签名组。这种设计让“看上去很安全”的地址，可能早已成为攻击者可完全支配的提款口袋。

攻击结构（逻辑表示）

• 假设多签参与者为 P1, P2, P3
• 攻击者控制伪造者身份 P1'，实际替代掉用户的 P1
• 地址生成函数为：

Addr = f(xpub(P1'), xpub(P2), xpub(P3))

• 用户未验证 xpub 时，成立：

∃ Addr_i ∈ wallet, spendable_by(attacker)

换言之，钱包中的某些地址虽然看起来正常，但已可被攻击者花费。

人性陷阱提示

用户往往不认为“地址生成这件事”是需要人工检查的，特别是在使用 Ledger、Trezor 等硬件钱包时形成了“签名即安全”的错觉。而攻击者只需一次替换，就能悄悄监视整个钱包生命周期。

更重要的是，攻击者不需要向你“索取密钥”，他只需维持友善、专业甚至略带“为你好”的姿态。在 100 个用户中，总会有一部分人，在受到“信任感”与“他人看起来更专业”的影响下，主动提出将某个密钥托管给对方，甚至支付一定“密钥保管费”作为安全保障。这类行为并非愚蠢，而是人性的一部分。

这种松懈与依赖，背后深植着心理学上著名的「责任分散效应（diffusion of responsibility）」。当责任从“自己一人持有私钥”转变为“我们多人共同掌控”时，大脑会自动削弱“必须百分百保护密钥”的紧迫感；一旦密钥有三份或五份，人就会默认“即使我丢了一份也无所谓”，由此降低警惕，弱化加密习惯的执行力度。

尤其是在多签结构下，密钥不再是“唯一真理”。你开始认为：“我只是 n-of-m 的一员”，进而产生 安全责任稀释（safety dilution）。举个例子：如果你的 seed words 是唯一的，你很可能将其写在一张专用纸上，藏入防火袋，存放于密封保险箱中；但一旦你拥有的是 3-of-5 多签中的一份，你可能就只是把它存在 Evernote、存图于手机相册，或者发给自己 Telegram 备份——并自我安慰说：“这只是其中一把钥匙，又不怕。”

这正是攻击者渗透的最佳入口。他无需破解密码学算法，仅凭理解人性中的懒惰、依赖与责任下沉机制，就足以发起极具杀伤力的社会工程攻击。

提醒：没有人例外。你的安全不是由数学公式决定，而是由你是否对它持续保持敬畏与冷静判断所决定的。

---

Taproot 下的隐蔽性升级

在 Taproot + MuSig2 合约结构中：

• 合成公钥如：P = H(P1 + P2 + P3)
• 用户无法从地址推导出其组成
• 所有 pubkey 被掩盖，无任何可读性结构泄露

结果：攻击者替换某个 xpub 之后，哪怕是资深用户，也无法通过比对地址结构来发现任何异常。

---

攻击模型二：伪造 k-of-n 多签脚本结构

场景设定

攻击者承诺为你部署一个“非常安全”的 2-of-3 多签钱包。然而他实际创建的却是一个 1-of-3 结构，并诱导你保留或交出其中一个密钥。

用户一旦信任其脚本不可见性（或 UI 模糊性），资金注入该地址之后，攻击者即可单独提款。

攻击结构（逻辑描述）

• 正确脚本应为：

OP_2 <pk1> <pk2> <pk3> OP_3 OP_CHECKMULTISIG

• 实际被构造为：

OP_1 <pk1> <pk2> <pk3> OP_3 OP_CHECKMULTISIG

• 用户错误地相信：

user_believes(k=2) ∧ attacker_has(sk1) → safe

• 但实际上：

real_k = 1 ∧ attacker_has(sk1) → attacker_can_spend

成立条件

• 用户未能验证 redeem script
• 钱包界面（UI 或 PSBT）未明确标识 k 值与脚本结构
• 攻击者拥有脚本定义权，或 UI 权限

人性陷阱提示

这类攻击往往并非“高技术”，而是利用用户对脚本结构的无感。尤其是当攻击者扮演“技术专家”时，用户往往不具备审查 redeem script 的能力或意识。攻击者甚至可以用“给你设置一个冷备密钥”作为幌子，骗取部分 key，并收取额外费用。

---

多签攻击模型对比分析（无表格）

• 攻击类型一：xpub 替换
• 本质：公钥注入
• 隐蔽性：极高（生成地址完全正常）
• 关键条件：用户未验证每个 xpub

• Taproot 是否能规避：否，反而更难发现

• 攻击类型二：伪造 k-of-n

• 本质：脚本结构欺骗
• 隐蔽性：中等（需查看 redeem script 才能识别）
• 关键条件：用户不懂脚本，UI 不展示结构
• Taproot 是否能规避：否，合约结构反而隐藏了更多细节

---

安全建议（基于当前攻击模型）

1. 强制在 UI 中完整展示所有 xpub、合成地址派生路径与对应签名人列表
2. 如 Coldcard 的二维码验证机制
3. 用户必须自行保存每个 xpub，并可验证任一地址确实源自该集合派生
4. 多签钱包必须提供可见 redeem script 的界面与 k 值校验提示
5. 不接受“帮你配置好了”的 UI 黑箱
6. Taproot 虽增强隐私，但也加剧验证障碍
7. 若使用合签结构，应避免依赖第三方界面进行签名决策
8. 始终优先使用硬件钱包本地签名流程，避免通过 Web 或中间服务生成交易

---

真实案例分析

1. Coldcard 硬件钱包的 xpub 替换漏洞

2021 年，安全研究员 benma 发现 Coldcard 硬件钱包在注册多签钱包时，未验证自身是否为多签钱包的一部分。这使得恶意计算机钱包可以用攻击者控制的 xpub 替换多签 xpub，同时仍通过所有用户验证。所有接收到此多签钱包的币随后可以随时转移到攻击者的钱包。
来源：benma.github.io

2. Bybit 交易所的多签钱包被黑事件

2025 年 2 月，Bybit 交易所的多签冷钱包在一次例行转账中被黑，损失约 14.6 亿美元。该钱包使用 2-of-3 多签设置，意味着需要三位授权签名人中的两位批准交易。用户界面显示了合法的目标地址，并且 URL 与受信任的多签提供商 Safe 相关联。但这是一种欺骗。黑客利用硬件钱包中的“盲签名”漏洞，使设备只能显示交易的哈希，从而掩盖了一个更改，使攻击者控制了钱包的智能合约。
来源：certora.com

3. Parity 多签钱包漏洞

2017 年，Parity 多签钱包版本 1.5+ 中发现了一个漏洞，允许攻击者窃取超过 150,000 ETH（约 3000 万美元）。攻击者向受影响的合约发送两个交易：第一个获取多签的独占所有权，第二个移动其所有资金。
来源：blog.openzeppelin.com

---

攻击流程图解

1. 建立信任：攻击者以技术专家或受信任的服务提供商身份接近受害者，提出帮助设置多签钱包。
2. 替换 xpub：在设置过程中，攻击者用自己控制的 xpub 替换原本应由用户或第三方控制的 xpub。
3. 生成地址：攻击者生成看似正常的多签地址，并展示给用户，用户未进行验证。
4. 资金注入：用户将资金转入这些地址，认为资金安全。
5. 资金转移：攻击者利用控制的私钥，单方面将资金转出，用户无法察觉。

---

参考文献

• benma.github.io — Coldcard 多签攻击漏洞
• certora.com — Bybit 多签合约欺诈分析
• OpenZeppelin Blog — Parity 多签历史漏洞复盘

---

结语：
记住，多签并不是让别人“帮你保管密钥”，而是你对每一层结构都心中有数。真正的“抗失误”结构，是你能自己验证它、重建它、拆解它——而不是让某个“专家”说它安全，你就信了。