@ 57d1a264:69f1fee1

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonb for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977190

@ a9434ee1:d5c885be

Colors as a fun and useful identifier

Nostr apps often use totally random colors for their default avatars, profiles names in chat bubbles, etc... That's a missed opportunity. Why don't we just we just derive a color from the npub and use that instead, interoperably across apps?

It gives us a fun and visual extra point of recognition, often without having to add anything extra to the UIs.

The only problem is that we cannot just allow for any color. The colors should be readable as text in Light and Dark modes and gray-scales should be avoided too.

This is the goal: Luckily, there's a super simple solution.
(which was used to derive the color above)

Deriving the Colors

You can find the simple spec here: nostr:naddr1qvzqqqrcvgpzp22rfmsktmgpk2rtan7zwu00zuzax5maq5dnsu5g3xxvqr2u3pd7qy88wumn8ghj7mn0wvhxcmmv9uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hszxmhwden5te0w35x2en0wfjhxapwdehhxarjxyhxxmmd9uq3kamnwvaz7tm5dpjkvmmjv4ehgtnwdaehgu339e3k7mf0qyghwumn8ghj7mn0wd68ytnhd9hx2tcpz9mhxue69uhkummnw3ezuamfdejj7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qgwwaehxw309ahx7uewd3hkctcpr3mhxue69uhhg6r9vd5hgctyv4kzumn0wd68yvfwvdhk6tcpzamhxue69uhhyetvv9ujumn0wd68ytnzv9hxgtcprdmhxue69uhhg6r9vehhyetnwshxummnw3erztnrdakj7qg3waehxw309ahx7um5wgh8w6twv5hszythwden5te0dehhxarj9emkjmn99uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsqpnwd9cz6ce3pvatyf

TLDR: 1. Convert HEX pubkey to Int 2. Calculate the Hue value: Int % 360 3. Set Saturation to 92 for Hues between 216 and 273, use 72 for the rest 4. Set Brightness to 56 for Hues between 32 and 212, use 72 for the rest

Convert HSB color to whatever format you need. Done.

Easy & Fun to integrate!

@ c1e9ab3a:9cb56b43

I. Historical Foundations of U.S. Monetary Architecture

The early monetary system of the United States was built atop inherited commodity money conventions from Europe’s maritime economies. Silver and gold coins—primarily Spanish pieces of eight, Dutch guilders, and other foreign specie—formed the basis of colonial commerce. These units were already integrated into international trade and piracy networks and functioned with natural compatibility across England, France, Spain, and Denmark. Lacking a centralized mint or formal currency, the U.S. adopted these forms de facto.

As security risks and the practical constraints of physical coinage mounted, banks emerged to warehouse specie and issue redeemable certificates. These certificates evolved into fiduciary media—claims on specie not actually in hand. Banks observed over time that substantial portions of reserves remained unclaimed for years. This enabled fractional reserve banking: issuing more claims than reserves held, so long as redemption demand stayed low. The practice was inherently unstable, prone to panics and bank runs, prompting eventual centralization through the formation of the Federal Reserve in 1913.

Following the Civil War and unstable reinstatements of gold convertibility, the U.S. sought global monetary stability. After World War II, the Bretton Woods system formalized the U.S. dollar as the global reserve currency. The dollar was nominally backed by gold, but most international dollars were held offshore and recycled into U.S. Treasuries. The Nixon Shock of 1971 eliminated the gold peg, converting the dollar into pure fiat. Yet offshore dollar demand remained, sustained by oil trade mandates and the unique role of Treasuries as global reserve assets.

II. The Structure of Fiduciary Media and Treasury Demand

Under this system, foreign trade surpluses with the U.S. generate excess dollars. These surplus dollars are parked in U.S. Treasuries, thereby recycling trade imbalances into U.S. fiscal liquidity. While technically loans to the U.S. government, these purchases act like interest-only transfers—governments receive yield, and the U.S. receives spendable liquidity without principal repayment due in the short term. Debt is perpetually rolled over, rarely extinguished.

This creates an illusion of global subsidy: U.S. deficits are financed via foreign capital inflows that, in practice, function more like financial tribute systems than conventional debt markets. The underlying asset—U.S. Treasury debt—functions as the base reserve asset of the dollar system, replacing gold in post-Bretton Woods monetary logic.

III. Emergence of Tether and the Parastatal Dollar

Tether (USDT), as a private issuer of dollar-denominated tokens, mimics key central bank behaviors while operating outside the regulatory perimeter. It mints tokens allegedly backed 1:1 by U.S. dollars or dollar-denominated securities (mostly Treasuries). These tokens circulate globally, often in jurisdictions with limited banking access, and increasingly serve as synthetic dollar substitutes.

If USDT gains dominance as the preferred medium of exchange—due to technological advantages, speed, programmability, or access—it displaces Federal Reserve Notes (FRNs) not through devaluation, but through functional obsolescence. Gresham’s Law inverts: good money (more liquid, programmable, globally transferable USDT) displaces bad (FRNs) even if both maintain a nominal 1:1 parity.

Over time, this preference translates to a systemic demand shift. Actors increasingly use Tether instead of FRNs, especially in global commerce, digital marketplaces, or decentralized finance. Tether tokens effectively become shadow base money.

IV. Interaction with Commercial Banking and Redemption Mechanics

Under traditional fractional reserve systems, commercial banks issue loans denominated in U.S. dollars, expanding the money supply. When borrowers repay loans, this destroys the created dollars and contracts monetary elasticity. If borrowers repay in USDT instead of FRNs:

• Banks receive a non-Fed liability (USDT).
• USDT is not recognized as reserve-eligible within the Federal Reserve System.
• Banks must either redeem USDT for FRNs, or demand par-value conversion from Tether to settle reserve requirements and balance their books.

This places redemption pressure on Tether and threatens its 1:1 peg under stress. If redemption latency, friction, or cost arises, USDT’s equivalence to FRNs is compromised. Conversely, if banks are permitted or compelled to hold USDT as reserve or regulatory capital, Tether becomes a de facto reserve issuer.

In this scenario, banks may begin demanding loans in USDT, mirroring borrower behavior. For this to occur sustainably, banks must secure Tether liquidity. This creates two options: - Purchase USDT from Tether or on the secondary market, collateralized by existing fiat. - Borrow USDT directly from Tether, using bank-issued debt as collateral.

The latter mirrors Federal Reserve discount window operations. Tether becomes a lender of first resort, providing monetary elasticity to the banking system by creating new tokens against promissory assets—exactly how central banks function.

V. Structural Consequences: Parallel Central Banking

If Tether begins lending to commercial banks, issuing tokens backed by bank notes or collateralized debt obligations: - Tether controls the expansion of broad money through credit issuance. - Its balance sheet mimics a central bank, with Treasuries and bank debt as assets and tokens as liabilities. - It intermediates between sovereign debt and global liquidity demand, replacing the Federal Reserve’s open market operations with its own issuance-redemption cycles.

Simultaneously, if Tether purchases U.S. Treasuries with FRNs received through token issuance, it: - Supplies the Treasury with new liquidity (via bond purchases). - Collects yield on government debt. - Issues a parallel form of U.S. dollars that never require redemption—an interest-only loan to the U.S. government from a non-sovereign entity.

In this context, Tether performs monetary functions of both a central bank and a sovereign wealth fund, without political accountability or regulatory transparency.

VI. Endgame: Institutional Inversion and Fed Redundancy

This paradigm represents an institutional inversion:

• The Federal Reserve becomes a legacy issuer.
• Tether becomes the operational base money provider in both retail and interbank contexts.
• Treasuries remain the foundational reserve asset, but access to them is mediated by a private intermediary.
• The dollar persists, but its issuer changes. The State becomes a fiscal agent of a decentralized financial ecosystem, not its monetary sovereign.

Unless the Federal Reserve reasserts control—either by absorbing Tether, outlawing its instruments, or integrating its tokens into the reserve framework—it risks becoming irrelevant in the daily function of money.

Tether, in this configuration, is no longer a derivative of the dollar—it is the dollar, just one level removed from sovereign control. The future of monetary sovereignty under such a regime is post-national and platform-mediated.

@ 57d1a264:69f1fee1

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonbohio for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977180

@ c631e267:c2b78d3e

Information ohne Reflexion ist geistiger Flugsand. \ Ernst Reinhardt

Der lateinische Ausdruck «Quo vadis» als Frage nach einer Entwicklung oder Ausrichtung hat biblische Wurzeln. Er wird aber auch in unserer Alltagssprache verwendet, laut Duden meist als Ausdruck von Besorgnis oder Skepsis im Sinne von: «Wohin wird das führen?»

Der Sinn und Zweck von so mancher politischen Entscheidung erschließt sich heutzutage nicht mehr so leicht, und viele Trends können uns Sorge bereiten. Das sind einerseits sehr konkrete Themen wie die zunehmende Militarisierung und die geschichtsvergessene Kriegstreiberei in Europa, deren Feindbildpflege aktuell beim Gedenken an das Ende des Zweiten Weltkriegs beschämende Formen annimmt.

Auch das hohe Gut der Schweizer Neutralität scheint immer mehr in Gefahr. Die schleichende Bewegung der Eidgenossenschaft in Richtung NATO und damit weg von einer Vermittlerposition erhält auch durch den neuen Verteidigungsminister Anschub. Martin Pfister möchte eine stärkere Einbindung in die europäische Verteidigungsarchitektur, verwechselt bei der Argumentation jedoch Ursache und Wirkung.

Das Thema Gesundheit ist als Zugpferd für Geschäfte und Kontrolle offenbar schon zuverlässig etabliert. Die hauptsächlich privat finanzierte Weltgesundheitsorganisation (WHO) ist dabei durch ein Netzwerk von sogenannten «Collaborating Centres» sogar so weit in nationale Einrichtungen eingedrungen, dass man sich fragen kann, ob diese nicht von Genf aus gesteuert werden.

Das Schweizer Bundesamt für Gesundheit (BAG) übernimmt in dieser Funktion ebenso von der WHO definierte Aufgaben und Pflichten wie das deutsche Robert Koch-Institut (RKI). Gegen die Covid-«Impfung» für Schwangere, die das BAG empfiehlt, obwohl es fehlende wissenschaftliche Belege für deren Schutzwirkung einräumt, formiert sich im Tessin gerade Widerstand.

Unter dem Stichwort «Gesundheitssicherheit» werden uns die Bestrebungen verkauft, essenzielle Dienste mit einer biometrischen digitalen ID zu verknüpfen. Das dient dem Profit mit unseren Daten und führt im Ergebnis zum Verlust unserer demokratischen Freiheiten. Die deutsche elektronische Patientenakte (ePA) ist ein Element mit solchem Potenzial. Die Schweizer Bürger haben gerade ein Referendum gegen das revidierte E-ID-Gesetz erzwungen. In Thailand ist seit Anfang Mai für die Einreise eine «Digital Arrival Card» notwendig, die mit ihrer Gesundheitserklärung einen Impfpass «durch die Hintertür» befürchten lässt.

Der massive Blackout auf der iberischen Halbinsel hat vermehrt Fragen dazu aufgeworfen, wohin uns Klimawandel-Hysterie und «grüne» Energiepolitik führen werden. Meine Kollegin Wiltrud Schwetje ist dem nachgegangen und hat in mehreren Beiträgen darüber berichtet. Wenig überraschend führen interessante Spuren mal wieder zu internationalen Großbanken, Globalisten und zur EU-Kommission.

Zunehmend bedenklich ist aber ganz allgemein auch die manifestierte Spaltung unserer Gesellschaften. Angesichts der tiefen und sorgsam gepflegten Gräben fällt es inzwischen schwer, eine zukunftsfähige Perspektive zu erkennen. Umso begrüßenswerter sind Initiativen wie die Kölner Veranstaltungsreihe «Neue Visionen für die Zukunft». Diese möchte die Diskussionskultur reanimieren und dazu beitragen, dass Menschen wieder ohne Angst und ergebnisoffen über kontroverse Themen der Zeit sprechen.

Quo vadis – Wohin gehen wir also? Die Suche nach Orientierung in diesem vermeintlichen Chaos führt auch zur Reflexion über den eigenen Lebensweg. Das ist positiv insofern, als wir daraus Kraft schöpfen können. Ob derweil der neue Papst, dessen «Vorgänger» Petrus unsere Ausgangsfrage durch die christliche Legende zugeschrieben wird, dabei eine Rolle spielt, muss jede/r selbst wissen. Mir persönlich ist allein schon ein Führungsanspruch wie der des Petrusprimats der römisch-katholischen Kirche eher suspekt.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ d360efec:14907b5f

@ 57d1a264:69f1fee1

Finale: once the industry-standard of music notation software, now a cautionary tale. In this video, I explore how it slowly lost its crown through decades of missed opportunities - eventually leading to creative collapse due to various bureaucratic intrigues, unforeseen technological changes and some of the jankiest UI/UX you've ever seen.

https://www.youtube.com/watch?v=Yqaon6YHzaU

originally posted at https://stacker.news/items/976219

@ 21335073:a244b1ad

Someone asked for my thoughts, so I’ll share them thoughtfully. I’m not here to dictate how to promote Nostr—I’m still learning about it myself. While I’m not new to Nostr, freedom tech is a newer space for me. I’m skilled at advocating for topics I deeply understand, but freedom tech isn’t my expertise, so take my words with a grain of salt. Nothing I say is set in stone.

Those who need Nostr the most are the ones most vulnerable to censorship on other platforms right now. Reaching them requires real-time awareness of global issues and the dynamic relationships between governments and tech providers, which can shift suddenly. Effective Nostr promoters must grasp this and adapt quickly.

The best messengers are people from or closely tied to these at-risk regions—those who truly understand the local political and cultural dynamics. They can connect with those in need when tensions rise. Ideal promoters are rational, trustworthy, passionate about Nostr, but above all, dedicated to amplifying people’s voices when it matters most.

Forget influencers, corporate-backed figures, or traditional online PR—it comes off as inauthentic, corny, desperate and forced. Nostr’s promotion should be grassroots and organic, driven by a few passionate individuals who believe in Nostr and the communities they serve.

The idea that “people won’t join Nostr due to lack of reach” is nonsense. Everyone knows X’s “reach” is mostly with bots. If humans want real conversations, Nostr is the place. X is great for propaganda, but Nostr is for the authentic voices of the people.

Those spreading Nostr must be so passionate they’re willing to onboard others, which is time-consuming but rewarding for the right person. They’ll need to make Nostr and onboarding a core part of who they are. I see no issue with that level of dedication. I’ve been known to get that way myself at times. It’s fun for some folks.

With love, I suggest not adding Bitcoin promotion with Nostr outreach. Zaps already integrate that element naturally. (Still promote within the Bitcoin ecosystem, but this is about reaching vulnerable voices who needed Nostr yesterday.)

To promote Nostr, forget conventional strategies. “Influencers” aren’t the answer. “Influencers” are not the future. A trusted local community member has real influence—reach them. Connect with people seeking Nostr’s benefits but lacking the technical language to express it. This means some in the Nostr community might need to step outside of the Bitcoin bubble, which is uncomfortable but necessary. Thank you in advance to those who are willing to do that.

I don’t know who is paid to promote Nostr, if anyone. This piece isn’t shade. But it’s exhausting to see innocent voices globally silenced on corporate platforms like X while Nostr exists. Last night, I wondered: how many more voices must be censored before the Nostr community gets uncomfortable and thinks creatively to reach the vulnerable?

A warning: the global need for censorship-resistant social media is undeniable. If Nostr doesn’t make itself known, something else will fill that void. Let’s start this conversation.

@ 57d1a264:69f1fee1

---

For generations before generative text, writers have used the em dash to hop between thoughts, emotions, and ideas. Dickens shaped his morality tales with it, Woolf’s stream-of-consciousness flowed through it, Kerouac let it drive his jazz-like prose. Today, Sally Rooney threads it through her quiet truths of the heart.

---

---

But this beloved punctuation mark has become a casualty of the algorithmic age. The em dash has been so widely adopted by AI-generated text that even when used by human hands, it begs the question: was this actually written or apathetically prompted?

---

---

The battle for the soul of writing is in full swing. And the human fightback starts here. With a new punctuation mark that serves as a symbol of real pondering, genuine daydreaming, and true editorial wordsmithery. Inspired by Descartes’ belief that thinking makes us human, the am dash is a small but powerful testament that the words you’ve painstakingly and poetically pulled together are unequivocally, certifiably, and delightfully your own.

---

---

Let's reclain writig from AI—oneam dash at time.

Download the fonts:

— Aereal https://bit.ly/3EO6fo8 — Times New Human https://bit.ly/4jQTcRS

---

---

Learn more about the am dash

https://www.theamdash.com

---

originally posted at https://stacker.news/items/976218

@ 57d1a264:69f1fee1

Consider the following two charts from A History of Clojure which detail the introduction and retention of new code by release for both Clojure and for Scala.

While this doesn't necessarily translate to library stability, it's reasonable to assume that the attitude of the Clojure maintainers will seep into the community. And that assumption is true.

Consider a typical Javascript program. What is it comprised of? Objects, objects, and more objects. Members of those objects must be either introspected or divined. Worse, it's normal to monkeypatch those objects, so the object members may (or may not) change over time.

Now, consider a typical Clojure program. What is it comprised of? Namespaces. Those namespaces contain functions and data. Functions may be dynamically generated (via macros), but it is extremely rare to "monkeypatch" a namespace. If you want to know what functions are available in a namespace, you can simply read the source file.

Continue reading https://potetm.com/devtalk/stability-by-design.html

originally posted at https://stacker.news/items/976215

@ d360efec:14907b5f

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ d41bf82f:ed90d888

“ฉันยังคงเชื่อและหวังว่า สักวันหนึ่งการเมืองและเศรษฐกิจจะลดบทบาทลงจากความสำคัญที่เคยมีในอดีต วันหนึ่งจะมาถึง วันที่ข้อถกเถียงทั้งหลายที่เรามีอยู่ในปัจจุบันเกี่ยวกับเรื่องเหล่านี้ จะดูเล็กน้อยหรือไร้ความหมาย ไม่ต่างจากการโต้แย้งทางเทววิทยาในยุคกลาง ซึ่งแม้แต่ปัญญาชนที่เฉียบแหลมที่สุดก็ยังทุ่มเทแรงกายแรงใจให้กับมันอย่างไร้ประโยชน์”

— อาร์เธอร์ ซี. คลาร์ก

บทนี้เปรียบเทียบการล่มสลายของโครงสร้างอำนาจทางการเมืองในยุคปัจจุบันกับความเสื่อมถอยของศาสนจักรในยุคกลาง ผู้เขียนตั้งข้อสังเกตว่าการเมืองสมัยใหม่—ในฐานะกิจกรรมที่เน้นการแย่งชิงอำนาจรัฐและให้เหตุผลแก่การใช้อำนาจ—เป็นเพียงสิ่งประดิษฐ์ชั่วคราวที่เกิดขึ้นในช่วงเวลาที่ผลตอบแทนจากการควบคุมรัฐมีสูง โดยเฉพาะในช่วงหลังการปฏิวัติดินปืน ซึ่งเป็นเหตุการณ์สำคัญที่เปลี่ยนตรรกะของการใช้ความรุนแรงอย่างรุนแรง

ก่อนหน้าการปฏิวัติดินปืน อำนาจทางทหารกระจัดกระจายอยู่ในมือของชนชั้นสูงตามระบบศักดินา อัศวินม้าหุ้มเกราะคือศูนย์กลางของกองกำลัง ซึ่งควบคุมได้ยากและมีต้นทุนสูง เมื่อมีดินปืนเข้ามาแทนที่ มันทำให้รัฐสามารถจัดตั้งกองทัพถาวรที่ควบคุมจากส่วนกลางได้อย่างมีประสิทธิภาพ ต้นทุนต่อหน่วยของความรุนแรงลดลง แต่กำลังทำลายล้างกลับเพิ่มขึ้น ทำให้การผูกขาดการใช้กำลังโดยรัฐกลายเป็นสิ่ง “คุ้มทุน” และส่งเสริมให้เกิดรัฐชาติสมัยใหม่ที่มีการเก็บภาษีอย่างเป็นระบบ มีระบบราชการ และกองทัพประจำการ

การเมืองในความหมายใหม่จึงถือกำเนิดขึ้นจากการแย่งชิงทรัพยากรและอำนาจรัฐที่เติบโตจากอิทธิพลของดินปืน ความสำคัญของคำถาม “ใครควบคุมรัฐ?” จึงกลายเป็นแกนกลางของความขัดแย้งทางการเมืองตลอด 500 ปีที่ผ่านมา ในมุมมองของผู้เขียน การเมืองไม่ได้เป็นแก่นแท้ของการดำรงอยู่ของมนุษย์ แต่เป็นผลพลอยได้จากเงื่อนไขทางเทคโนโลยีและภูมิสังคมในช่วงเวลาหนึ่ง ซึ่งกำลังหมดสภาพไปอย่างช้าๆ จากอิทธิพลของการปฏิวัติสารสนเทศ เช่นเดียวกับที่ระบบศักดินาเคยสิ้นสุดลงเมื่อสิ้นยุคกลาง

กระบวนการนี้เริ่มสังเกตได้จากความเบื่อหน่ายและการเสื่อมศรัทธาที่ผู้คนมีต่อการเมืองทั่วโลก ความไม่พอใจต่อการทุจริตของผู้นำ ความล้มเหลวในการบริหาร และความไร้ประสิทธิภาพของรัฐชาติ สะท้อนถึงการหมดอำนาจของโครงสร้างทางการเมืองแบบเดิมในระดับลึก แม้ในปัจจุบันผู้คนยังไม่สามารถจินตนาการถึงชีวิตที่ปราศจากการเมืองได้อย่างสิ้นเชิง แต่กระแสความเสื่อมถอยได้เริ่มขึ้นแล้ว เหมือนกับที่ผู้คนในยุคกลางยังเชื่อในอำนาจของศาสนจักร ทั้งที่ศรัทธาที่แท้จริงได้เสื่อมสลายไปก่อนหน้านั้นนาน

ผู้เขียนเปรียบการล่มสลายของการเมืองสมัยใหม่กับการล่มสลายของพระศาสนจักรในปลายคริสต์ศตวรรษที่ 15 โดยให้เหตุผลว่า ในช่วงนั้นผู้คนเริ่มหมดศรัทธาในนักบวช ทั้งระดับสูงและระดับล่าง มีการกล่าวหาว่าหิวเงิน คาวโลกีย์ และขายบาป ผู้คนยังเชื่อในศรัทธาภายนอก แต่ในความเป็นจริง สถาบันศาสนากลับไร้อำนาจในการควบคุมสังคม ความเปรียบเทียบนี้นำไปสู่ข้อเสนอว่ารัฐชาติกำลังเดินตามเส้นทางเดียวกัน คือหมดอำนาจลงทั้งในทางปฏิบัติและความชอบธรรม ในโลกยุคสารสนเทศ การควบคุมของรัฐมีต้นทุนสูงขึ้น เทคโนโลยีทำให้ผู้คนหลีกเลี่ยงอำนาจรัฐได้มากขึ้น รัฐไม่สามารถผูกขาดการใช้ความรุนแรงหรือการเก็บภาษีได้ง่ายเหมือนเดิม รัฐชาติจึงจะค่อย ๆ ถูกแทนที่ด้วยรูปแบบใหม่ของอธิปไตย เช่น เมืองอิสระหรือสาธารณรัฐพ่อค้า ซึ่งต้องแข่งขันกันเสมือนบริษัทเอกชน คิดค่าบริการตามคุณค่าที่ให้กับพลเมือง ผู้เขียนยังวิจารณ์มายาคติของยุคต่าง ๆ ที่บดบังความเข้าใจความจริงของโครงสร้างอำนาจ เช่น มายาคติเรื่องอัศวินในยุคกลาง หรือมายาคติเรื่องประชาธิปไตยในยุคปัจจุบัน ทั้งสองต่างเป็นภาพลวงที่ผูกปัจเจกบุคคลเข้ากับอำนาจรัฐเพื่อระดมทรัพยากรและแรงงาน ในยุคที่ต้นทุนของการใช้อำนาจเปลี่ยนไป บทบาทของทั้งอัศวินในยุคศักดินา และพลเมืองในยุคประชาธิปไตย ก็จะเสื่อมลงตามไปด้วย

กล่าวโดยสรุป บทนี้เสนอว่าเรากำลังอยู่ในช่วงหัวเลี้ยวหัวต่อของประวัติศาสตร์ เมื่อระบบรัฐชาติและการเมืองในรูปแบบที่เราคุ้นเคยกำลังถึงจุดจบ เทคโนโลยีสารสนเทศจะปลดล็อกพลังของปัจเจกบุคคลให้มีทางเลือกที่หลากหลายกว่าการอยู่ภายใต้รัฐเพียงแบบเดียว และโลกใหม่ที่กำลังจะมาอาจไม่ต้องการ “การเมือง” อย่างที่เราเคยรู้จักอีกต่อไป...

สามารถไปติดตามเนื้อหาแบบ short vdo ที่สรุปประเด็นสำคัญจากแต่ละบท พร้อมกราฟิกและคำอธิบายกระชับ เข้าใจง่าย ได้ที่ TikTok ช่อง https://www.tiktok.com/@moneyment1971

@ 502ab02a:a2860397

สัปดาห์ที่ผ่านมา เราพักผ่อนย้อนไปเพื่อทำความเข้าใจต้นเหตุของซีรีส์นี้กันแล้วนะครับ ทีนี้เราจะมาสนทนากันต่อจากที่ค้างคาไว้กันครับ

ย้อนกลับไปเมื่อราวทศวรรษ 1970-1980 เป็นยุคที่โลกยังเชื่อว่า “ไขมัน” คือผู้ร้ายตัวจริงในวงการสุขภาพ ปิรามิดอาหารจาก USDA จึงถือกำเนิดขึ้น โดยมีฐานล่างกว้างใหญ่เต็มไปด้วยข้าว แป้ง ซีเรียล พาสต้า และขนมปัง เรียกรวมว่า “กลุ่มคาร์โบไฮเดรต” และถูกวางให้เป็นเสาหลักของอาหารประจำวัน ภายใต้แนวคิดว่าให้พลังงานสูง ไขมันต่ำ ดีต่อหัวใจ และเหมาะกับการเลี้ยงประชากรโลกที่เพิ่มขึ้นอย่างรวดเร็ว

แต่ความจริงที่เปิดเผยภายหลังคือ ปิรามิดอาหารนี้มิได้เกิดจากวิทยาศาสตร์บริสุทธิ์ หากแต่เกิดจากกระบวนการ “เปิดประมูลนโยบาย” โดยกลุ่มอุตสาหกรรมเกษตรรายใหญ่ ซึ่งต้องการระบายผลผลิตคาร์โบไฮเดรตจำนวนมหาศาลจากข้าวโพด ข้าวสาลี และถั่วเหลืองที่รัฐบาลอเมริกันอุดหนุนให้เพาะปลูกเกินความจำเป็น (ดูรายงาน PBS: The Food Pyramid) หน้าที่จัดสรรนี้จึงอยู่ภายใต้ USDA หรือ กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา

ขณะที่ผู้คนถูกสอนให้หลีกเลี่ยงไขมัน โปรตีนสัตว์ และหันมากินซีเรียลเป็นอาหารเช้า ผลิตภัณฑ์ไขมันต่ำแทบทุกชนิดกลับต้องเติมน้ำตาลและแป้งเพื่อให้มีรสชาติ นำไปสู่การระบาดของโรคอ้วน เบาหวาน ความดัน และ NCD ทั่วโลก ที่เราเพิ่งจะเข้าใจกันวันนี้ว่ามีรากมาจาก “ปิรามิดคาร์บ” นั่นเอง

คำถามคือ ทำไมการกำหนดอาหารของอเมริกา (ซึ่งแน่นอนว่าแพร่กระจายไปทั่วโลกภายใต้ข้อกำหนดเดียวกัน) จึงเกิดขึ้นจาก "กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา" ไม่ใช่ หน่วยงานทางวิทยาศาสตร์ หรือ การแพทย์

หรือเพราะ “อาหาร” ในอเมริกา ไม่ได้เริ่มจากคำว่า “สุขภาพ” แต่เริ่มจาก “เศรษฐกิจ”

ย้อนกลับไปช่วงต้นศตวรรษที่ 20 โดยเฉพาะหลังสงครามโลกครั้งที่สอง สหรัฐฯ ต้องการฟื้นฟูเศรษฐกิจและผลักดันภาคการเกษตรให้โตอย่างรวดเร็ว โดยเฉพาะสินค้าพืชเชิงอุตสาหกรรม เช่น ข้าวโพด ข้าวสาลี ถั่วเหลือง นม และเนื้อจากฟาร์มอุตสาหกรรม และปากท้องของเกษตรกรคือฐานเสียงสำคัญในทุกๆรัฐบาล ดังนั้น USDA ซึ่งเป็นหน่วยงานที่ตั้งขึ้นเพื่อดูแลเกษตรกร จึงรับบทผู้ออก “แนวทางโภชนาการ” โดยเน้นว่า

อาหารอะไรที่ เกษตรกรผลิตได้เยอะ ก็เอามาดันให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ ราคาถูก ผลิตได้เร็ว ก็นำมาใส่ไว้ฐานล่างของพีระมิด ให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ มีอุตสาหกรรมอยู่เบื้องหลัง ก็เปิดประมูลให้มีบทบาทมากในการล็อบบี้นโยบาย ให้ประชาชนกินเยอะ

พูดง่ายๆ ก็คือ นโยบายอาหารอเมริกา ไม่ได้ออกโดยนักวิทยาศาสตร์หรือนักโภชนาการที่ไม่มีผลประโยชน์ทับซ้อน แต่มาจาก “ข้าราชการสายเกษตร+กลุ่มทุน” ที่ต้องการให้ภาคการเกษตรมีกำไรอย่างต่อเนื่อง และอย่าลืมว่า อเมริกา = โลก

แล้วหน่วยงานด้านวิทยาศาสตร์หรือแพทย์ เช่น NIH (National Institutes of Health) หรือ CDC (Centers for Disease Control and Prevention) หล่ะ แน่นอนครับว่ามีข้อมูลอยุ่ว่าก็มีสิทธิ์เสนอแนะอยู่บ้างแต่ทั้งหมดนี้ ไม่มีอำนาจออกนโยบายหลักที่ใช้จริงกับประชาชน ส่วนใหญ่แค่ให้ข้อมูลวิชาการ ซึ่งมักจะถูกลดทอนหรือละเลยเมื่อนโยบายจริงถูกเขียนขึ้นโดย USDA ในที่สุด

เมื่อเสียงของการตั้งคำถามเริ่มดังกว่าเสียงโฆษณา ขบวนการ “Low Carb” ก็เริ่มตั้งหลักและขยายวงกว้างอย่างเงียบๆ งานวิจัยใหม่ๆ เริ่มบ่งชี้ว่า “น้ำตาลและแป้ง” โดยเฉพาะแป้งแปรรูป คือภัยเงียบที่ส่งผลต่อการอักเสบเรื้อรัง ภาวะดื้ออินซูลิน และเมตาบอลิกซินโดรม จนกระทั่งช่วงต้นทศวรรษ 2010 เป็นต้นมา อาหารแนว “ลดคาร์บ เพิ่มไขมันดี เพิ่มโปรตีน” ก็กลายเป็นกระแสหลักขึ้นมา

ตอนนั้นหลายคนคิดว่า “พวกเราชนะแล้ว” โลกกลับมาฟังเสียงสุขภาพที่แท้จริง โปรตีนกลายเป็นคำตอบใหม่แห่งยุค

แต่มึงเอ๊ยยยยยย... เกมอาจไม่ได้จบตรงนั้น

เพราะในวันที่ประชาชนเริ่มหลีกหนีคาร์บ กลุ่มทุนอาหารข้ามชาติที่เคยวางรากอยู่ในอุตสาหกรรมแป้ง ได้ค่อยๆ แปรทิศ ย้ายการลงทุนไปสู่ “โปรตีนทางเลือก” รอไว้นานแล้วโดยที่เราไม่รู้ตัว ทั้งอาหารพืชแปรรูปอย่าง texture ถั่วเหลือง (TVP), โปรตีนจุลินทรีย์, เนื้อปลูกจากห้องแลบ ไปจนถึง “ไข่” และ “นม” ที่ไม่ได้มาจากสัตว์ โปรตีนสังเคราะห์ที่ผลิตโดยระบบชีวภาพวิศวกรรม (synthetic biology) ซึ่งได้รับเงินทุนจากบริษัทยักษ์ใหญ่อย่างต่อเนื่องตลอดสิบปีที่ผ่านมา

พอถึงวันโปรตีนกลายเป็นเทรนด์ เขาก็เข้ามาเป็นเจ้าของเทรนด์เป็นที่เรียบร้อยแล้ว พร้อมทุกอย่างแล้ว คำถามคือ ใครกันแน่ที่เป็น Trend Setter

โปรตีนจึงไม่ใช่เพียง “สารอาหาร” อีกต่อไป แต่มันคือ “สินค้าอนาคต” ที่สามารถควบคุมแหล่งผลิต แหล่งพันธุ์ เทคโนโลยีการแปรรูป และการกระจายผ่านแพลตฟอร์มค้าปลีกทั่วโลก และถ้าคุณสังเกต จะเห็นว่าไม่มีใครพูดถึง “คาร์บทางเลือก” หรือ "คาร์บเข้มข้น" หรือ "คาร์บที่ไม่ต้องใช้พืช" แม้แต่นิด ทั้งที่ในทางหลักการก็สามารถคิดค้นได้ไม่ต่างกัน แปลว่า พวกเขาไม่ได้แค่อยาก “เลิกขายคาร์บ” แต่กำลัง “เปลี่ยนสินค้าหลักใหม่” ให้ไปอยู่ในกลุ่มที่พวกเขาควบคุมได้ทั้งหมด แค่เอาคำว่า "โปรตีน" ขึ้นมาเป็นฉากหน้าไว้ก่อน

เริ่มเห็นภาพไหมครับ จากคาร์บที่เคยถูกบิดเบือน กลายมาเป็นโปรตีนที่ถูกเสนอให้เรายินดีรับอย่างไม่ตั้งคำถาม

“โปรตีนอนาคต” ดูเหมือนจะเป็นทางเลือก แต่จริงๆ แล้วอาจเป็นกับดักหรือเปล่า

วันนี้ที่หลายคนเฝ้ามองชัยชนะของผู้คนในการล้ม “ปิรามิดคาร์บ” แต่ไม่ทันเห็นว่ากำลังถูกลากเข้าสู่ “หอคอยโปรตีนจำลอง” ที่พวกเขาสร้างขึ้นใหม่ ด้วยบรรจุภัณฑ์สวยหรู คำว่า "รักษ์โลก" "ปลอดภัย" และ "ยั่งยืน" แต่แท้จริงคือห่วงโซ่ที่มัดให้เราเป็นเพียง “ผู้บริโภค” ที่ไม่มีทางรู้ว่าอาหารของเรามาจากธรรมชาติหรือห้องแลบอีกต่อไป เรากลายเป็นหนูที่ย้ายจากกล่องวงกตหนึ่ง มายังอีกกล่องวงกตหนึ่งหรือเปล่า เป็นคำถามที่ยังต้องตอบต่อไป

เฮียไม่ได้มาเพื่อหวาดระแวงนะครับ เพราะในเกมอำนาจอาหาร ไม่มีใครยอมเสียพื้นที่ พวกเขาแค่เปลี่ยนกลยุทธ์ เพื่อครองความเชื่อมั่นใหม่ ในชื่อ “โปรตีน” #pirateketo #กูต้องรู้มั๊ย #ม้วนหางสิลูก #siamstr

@ d360efec:14907b5f

สวัสดีค่ะเพื่อนๆ นักเทรดที่น่ารักทุกคน! 💕 Lina Engword กลับมาพร้อมกับการวิเคราะห์ BTCUSDT.P แบบเจาะลึกเพื่อเตรียมพร้อมสำหรับเทรดวันนี้ค่ะ! 🚀

วันนี้ 12 พฤษภาคม 2568 เวลา 08.15น. ราคา BTCUSDT.P อยู่ที่ 104,642.8 USDT ค่ะ โดยมี Previous Weekly High (PWH) อยู่ที่ 104,967.8 Previous Weekly Low (PWL) ที่ 93,338 ค่ะ

✨ ภาพรวมตลาดวันนี้ ✨

จากการวิเคราะห์ด้วยเครื่องมือคู่ใจของเรา ทั้ง SMC/ICT (Demand/Supply Zone, Order Block, Liquidity), EMA 50/200, Trend Strength, Money Flow, Chart/Price Pattern, Premium/Discount Zone, Trend line, Fibonacci, Elliott Wave และ Dow Theory ใน Timeframe ตั้งแต่ 15m ไปจนถึง Week! 📊 เราพบว่าภาพใหญ่ของ BTCUSDT.P ยังคงอยู่ในแนวโน้มขาขึ้นที่แข็งแกร่งมากๆ ค่ะ 👍 โดยเฉพาะใน Timeframe Day และ Week ที่สัญญาณทุกอย่างสนับสนุนทิศทางขาขึ้นอย่างชัดเจน Money Flow ยังไหลเข้าอย่างต่อเนื่อง และเราเห็นโครงสร้างตลาดแบบ Dow Theory ที่ยก High ยก Low ขึ้นไปเรื่อยๆ ค่ะ

อย่างไรก็ตาม... ใน Timeframe สั้นๆ อย่าง 15m และ 1H เริ่มเห็นสัญญาณของการชะลอตัวและการพักฐานบ้างแล้วค่ะ 📉 อาจมีการสร้าง Buyside และ Sellside Liquidity รอให้ราคาไปกวาดก่อนที่จะเลือกทางใดทางหนึ่ง ซึ่งเป็นเรื่องปกติของการเดินทางของ Smart Money ค่ะ

⚡ เปรียบเทียบแนวโน้มแต่ละ Timeframe ⚡

🪙 แนวโน้มตรงกัน Timeframe 4H, Day, Week ส่วนใหญ่ชี้ไปทาง "ขาขึ้น" ค่ะ ทุกเครื่องมือสนับสนุนแนวโน้มนี้อย่างแข็งแกร่ง 💪 เป้าหมายต่อไปคือการไปทดสอบ PWH และ High เดิม เพื่อสร้าง All-Time High ใหม่ค่ะ! 🪙 แนวโน้มต่างกัน Timeframe 15m, 1H ยังค่อนข้าง "Sideways" หรือ "Sideways Down เล็กน้อย" ค่ะ มีการบีบตัวของราคาและอาจมีการพักฐานสั้นๆ ซึ่งเป็นโอกาสในการหาจังหวะเข้า Long ที่ราคาดีขึ้นค่ะ

💡 วิธีคิดแบบ Market Slayer 💡

เมื่อแนวโน้มใหญ่เป็นขาขึ้นที่แข็งแกร่ง เราจะเน้นหาจังหวะเข้า Long เป็นหลักค่ะ การย่อตัวลงมาในระยะสั้นคือโอกาสของเราในการเก็บของ! 🛍️ เราจะใช้หลักการ SMC/ICT หาโซน Demand หรือ Order Block ที่ Smart Money อาจจะเข้ามาดันราคาขึ้น และรอสัญญาณ Price Action ยืนยันการกลับตัวค่ะ

สรุปแนวโน้มวันนี้:

🪙 ระยะสั้น: Sideways to Sideways Down (โอกาส 55%) ↔️↘️ 🪙 ระยะกลาง: ขาขึ้น (โอกาส 70%) ↗️ 🪙 ระยะยาว: ขาขึ้น (โอกาส 85%) 🚀 🪙 วันนี้: มีโอกาสย่อตัวเล็กน้อยก่อนจะมีแรงซื้อกลับเข้ามาเพื่อไปทดสอบ PWH (โอกาส Sideways Down เล็กน้อย สลับกับ Sideways Up: 60%) 🎢

🗓️ Daily Trade Setup ประจำวันนี้ 🗓️

นี่คือตัวอย่าง Setup ที่ Lina เตรียมไว้ให้พิจารณาค่ะ (เน้นย้ำว่าเป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำลงทุนนะคะ)

1️⃣ ตัวอย่างที่ 1: รอรับที่โซน Demand (ปลอดภัย, รอยืนยัน)

🪙 Enter: รอราคาย่อตัวลงมาในโซน Demand Zone หรือ Bullish Order Block ที่น่าสนใจใน TF 1H/4H (ดูจากกราฟประกอบนะคะ) และเกิดสัญญาณ Bullish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียนกลืนกิน (Engulfing) หรือ Hammer 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🎯 🪙 SL: ใต้ Low ที่เกิดก่อนสัญญาณกลับตัวเล็กน้อย หรือใต้ Demand Zone ที่เข้า 🛡️ 🪙 RRR: ประมาณ 1:2.5 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เราจะใจเย็นๆ รอให้ราคาลงมาในโซนที่มีโอกาสเจอแรงซื้อเยอะๆ ตามหลัก SMC/ICT แล้วค่อยเข้า เพื่อให้ได้ราคาที่ดีและความเสี่ยงต่ำค่ะ ต้องรอสัญญาณ Price Action ยืนยันก่อนนะคะ ✍️

2️⃣ ตัวอย่างที่ 2: Follow Breakout (สายบู๊, รับความเสี่ยงได้)

🪙 Enter: เข้า Long ทันทีเมื่อราคาสามารถ Breakout เหนือ High ล่าสุดใน TF 15m หรือ 1H พร้อม Volume ที่เพิ่มขึ้นอย่างมีนัยสำคัญ 🔥 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🚀 🪙 SL: ใต้ High ก่อนหน้าที่ถูก Breakout เล็กน้อย 🚧 🪙 RRR: ประมาณ 1:3 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เหมาะกับคนที่อยากเข้าไวเมื่อเห็นโมเมนตัมแรงๆ ค่ะ เราจะเข้าเมื่อราคา Breakout แนวต้านระยะสั้นพร้อม Volume เป็นสัญญาณว่าแรงซื้อกำลังมาค่ะ เข้าได้เลยด้วยการตั้ง Limit Order หรือ Market Order เมื่อเห็นการ Breakout ที่ชัดเจนค่ะ 💨

3️⃣ ตัวอย่างที่ 3: พิจารณา Short สั้นๆ ในโซน Premium (สวนเทรนด์หลัก, ความเสี่ยงสูง)

🪙 Enter: หากราคาขึ้นไปในโซน Premium ใน TF 15m หรือ 1H และเกิดสัญญาณ Bearish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียน Shooting Star หรือ Bearish Engulfing บริเวณ Supply Zone หรือ Bearish Order Block 🐻 🪙 TP: พิจารณาแนวรับถัดไป หรือ Sellside Liquidity ใน TF เดียวกัน 🎯 🪙 SL: เหนือ High ของสัญญาณ Bearish Price Action เล็กน้อย 💀 🪙 RRR: ประมาณ 1:1.5 ขึ้นไป (เน้นย้ำว่าเป็นการเทรดสวนเทรนด์หลัก ควรใช้ RRR ต่ำและบริหารขนาด Lot อย่างเข้มงวด!) 🪙 อธิบาย: Setup นี้สำหรับคนที่เห็นโอกาสในการทำกำไรจากการย่อตัวระยะสั้นค่ะ เราจะเข้า Short เมื่อเห็นสัญญาณว่าราคาอาจจะมีการพักฐานในโซนที่ถือว่า "แพง" ในกรอบสั้นๆ ค่ะ ต้องตั้ง Stop Loss ใกล้มากๆ และจับตาดูใกล้ชิดนะคะ 🚨

⚠️ Disclaimer: การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงความคิดเห็นส่วนตัวของ Lina เท่านั้น ไม่ถือเป็นคำแนะนำในการลงทุนนะคะ การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรศึกษาข้อมูลเพิ่มเติมและตัดสินใจด้วยความรอบคอบค่ะ 🙏

ขอให้ทุกท่านโชคดีกับการเทรดในวันนี้ค่ะ! มีคำถามอะไรเพิ่มเติม ถามมาได้เลยนะคะ ยินดีเสมอค่ะ! 😊

Bitcoin #BTCUSDT #Crypto #Trading #TechnicalAnalysis #SMC #ICT #MarketSlayer #TradeSetup #คริปโต #เทรดคริปโต #วิเคราะห์กราฟ #LinaEngword 😉

@ 3d073b19:4ae60f39

This is an English openletter

@ e39333da:7c66e53a

::youtube{#VQRLujxTm3c}

Rockstar released the second trailer for Grand Theft Auto VI, where they mention that it showcases both cinematic and gameplay scenes equally, though of course it doesn't show any direct gameplay.

This trailer also announces the release date for the game. The game will come out on the 26th of May, 2026, for the PS5 and the Xbox One.

@ 3d073b19:4ae60f39

Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List

• Item 1
• Item 2
• Subitem 2.1
• Subitem 2.2

Ordered List

1. First item
2. Second item
3. Third item

Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~

@ 3d073b19:4ae60f39

Headings

Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List

• Item 1
• Item 2
• Subitem 2.1
• Subitem 2.2

Ordered List

1. First item
2. Second item
3. Third item

Mixed List

• Item 1

• Item 2

• Item 3

Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~

@ 3c389c8f:7a2eff7f

As I'm sitting here trying to hone in on what might be important to write about in this moment, my mind keeps swirling around through all the things that have me sitting here to begin with. Nostr found me in a time when my life needed a change. The discovery of something that provided the light of hope to an otherwise dark, dystopian future was more powerful than I could have ever predicted. Timing is everything, they say. I believe that to be half true, as timing alone means nothing if the will is non-existent. The intersection of opportunity and preparedness, and all that. I know how I found my way here, but I do not fully understand the things that have drawn my curiosity and kept my attention so strongly. My will ached for change, simplicity, and meaning. I found it, in what seem to me, simultaneously the most likely and the most unlikely of places. There's a magic to that, and its probably better to leave some questions unanswered, lest they lose their mystic power.

My experiences are my own but theme of them resonates through most of the people with whom I interact. It's been very clear that I wasn't alone in these feelings. A movement of highly inspired, hopeful people have continued to support this digital freedom movement since my arrival, in varying ways. Some people have highly technical skills ranging from network systems to design to cybersecurity. Others, like myself, have little to offer in the realms of functionality and we do what we can to breathe life into the systems built to provide digital freedom of speech for all. It's a humbling experience. We are reminded. sometimes directly and sometimes indirectly, that none of Nostr would matter if there were no one using it. We know this to be true, but it is no less humbling to be surrounded by constant innovation and a thriving desire to bring this experience to the entire world.

Now here I sit, tapping out these words, in the midst of another massive life change, stressful but chosen. I could sign off, go read a book in the garden, and go about my world as I would have in my pre-Nostr times. I don't want to do that, though. Hope is here. If there is a place to dwell, in hope is where I will always choose.

I find it important to acknowledge, though, that Nostr and the people using it are in a constant state of flux, too. This isn't my rock nor harbor nor shelter. It's the chaotic good, reminding me both to keep an appreciation for how far this ecosystem has come in such a short amount of time and a realistic set of expectations for where this all can go. The same applies for how well things work at any given moment...And equally so in missing my some of my early Nostr friends that have come and gone, while remaining open to the possibility of meeting new ones... Experiences had and experiences yet to come. I don't know if I have ever been so coaxed outside of my mind by a group of strangers on the internet. But here I am, looking back and looking forward, surrounded by awe in all directions, sharing thoughts that would otherwise be scribbled in pen to be burned in a random evening fire. I've long felt that the core of social media should be just this. Spaces for people to connect, above all else, in the ways that create meaning in our lives. I suppose in some ways that did exist before, but it was twisted, and obscured, and slowly pulled away.

Now its here and super-charged by possibility. What this looks like for any individual will not be the same as my own view. That's part of what makes this so beautiful to me. We need to be able to speak freely. Just as importantly we need to be able to surround ourselves with the things and people that makes us want to do more, that make us want to feel humbled. Or not, if we so choose... but I choose hope.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com

Autor: Vijay Boyapati / Prevod na hrvatski: Matija

---

Sa zadnjim cijenama koje je bitcoin dosegao 2017., optimističan scenarij za ulagače se možda čini toliko očitim da ga nije potrebno niti spominjati. Alternativno, možda se nekome čini glupo ulagati u digitalnu vrijednost koja ne počiva na nijednom fizičkom dobru ili vladi i čiji porast cijene su neki usporedili sa manijom tulipana ili dot-com balonom. Nijedno nije točno; optimističan scenarij za Bitcoin je uvjerljiv, ali ne i očit. Postoje značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin, no, kao što planiram pokazati, postoji i ogromna prilika.

Geneza

Nikad u povijesti svijeta nije bilo moguće napraviti transfer vrijednosti među fizički udaljenim ljudima bez posrednika, poput banke ili vlade. 2008. godine, anonimni Satoshi Nakamoto je objavio 8 stranica rješenja na dugo nerješivi računalski problem poznat kao “Problem Bizantskog Generala.” Njegovo rješenje i sustav koji je izgradio - Bitcoin - dozvolio je, prvi put ikad, da se vrijednost prenosi brzo i daleko, bez ikakvih posrednika ili povjerenja. Implikacije kreacije Bitcoina su toliko duboke, ekonomski i računalski, da bi Nakamoto trebao biti prva osoba nominirana za Nobelovu nagradu za ekonomiju i Turingovu nagradu.

Za ulagače, važna činjenica izuma Bitcoina (mreže i protokola) je stvaranje novog oskudnog digitalnog dobra - bitcoina (monetarne jedinice). Bitcoini su prenosivi digitalni “novčići” (tokeni), proizvedeni na Bitcoin mreži kroz proces nazvan “rudarenje” (mining). Rudarenje Bitcoina je ugrubo usporedivo sa rudarenjem zlata, uz bitnu razliku da proizvodnja bitcoina prati unaprijed osmišljeni i predvidivi raspored. Samo 21 milijun bitcoina će ikad postojati, i većina (2017., kada je ovaj tekst napisan) su već izrudareni. Svake četiri godine, količina rudarenih bitcoina se prepolovi. Produkcija novih bitcoina će potpuno prestati 2140. godine.

Stopa inflacije —— Monetarna baza

Bitcoine ne podržava nikakva roba ili dobra, niti ih garantira ikakva vlada ili firma, što postavlja očito pitanje za svakog novog bitcoin ulagača: zašto imaju uopće ikakvu vrijednost? Za razliku od dionica, obveznica, nekretnina ili robe poput nafte i žita, bitcoine nije moguće vrednovati koristeći standardne ekonomske analize ili korisnost u proizvodnji drugih dobara. Bitcoini pripadaju sasvim drugoj kategoriji dobara - monetarnih dobara, čija se vrijednost definira kroz tzv. teoriju igara; svaki sudionik na tržištu vrednuje neko dobro, onoliko koliko procjenjuje da će ga drugi sudionici vrednovati. Kako bismo bolje razumjeli ovo svojstvo monetarnih dobara, trebamo istražiti podrijetlo novca.

Podrijetlo novca

U prvim ljudskim društvima, trgovina među grupama se vršila kroz robnu razmjenu. Velika neefikasnost prisutna u robnoj razmjeni je drastično ograničavala količinu i geografski prostor na kojem je bila moguća. Jedan od najvećih problema sa robnom razmjenom je problem dvostruke podudarnosti potražnje. Uzgajivač jabuka možda želi trgovati sa ribarom, ali ako ribar ne želi jabuke u istom trenutku, razmjena se neće dogoditi. Kroz vrijeme, ljudi su razvili želju za čuvanjem određenih predmeta zbog njihove rijetkosti i simbolične vrijednosti (npr. školjke, životinjski zube, kremen). Zaista, kako i Nick Szabo govori u svojem izvrsnom eseju o podrijetlu novca, ljudska želja za sakupljanjem predmeta pružila je izraženu evolucijsku prednost ranom čovjeku nad njegovim najbližim biološkim rivalom, neandertalcem - Homo neanderthalensis.

"Primarna i najbitnija evolucijska funkcija sakupljanja bila je osigurati medij za čuvanje i prenošenje vrijednosti".

Predmeti koje su ljudi sakupljali služili su kao svojevrsni “proto-novac,” tako što su omogućavale trgovinu među antagonističkim plemenima i dozvoljavale bogatsvu da se prenosi na sljedeću generaciju. Trgovina i transfer takvih predmeta bile su rijetke u paleolitskim društvima, te su oni služili više kao “spremište vrijednosti” (store of value) nego kao “medij razmjene” (medium of exchange), što je uloga koju danas igra moderni novac. Szabo objašnjava:

"U usporedbi sa modernim novcem, primitivan novac je imao jako malo “brzinu” - mogao je promijeniti ruke samo nekoliko puta u životu prosječnog čovjeka. Svejedno, trajni i čvrsti sakupljački predmet, što bismo danas nazvali “nasljeđe,” mogao je opstati mnogo generacija, dodajući znatnu vrijednost pri svakom transferu - i zapravo omogućiti transfer uopće".

Rani čovjek suočio se sa bitnom dilemom u teoriji igara, kada je odlučivao koje predmete sakupljati: koje od njih će drugi ljudi željeti? Onaj koji bi to točno predvidio imao bi ogromnu prednost u mogućnosti trgovine i akvizicije bogatsva. Neka američka indijanska plemena, npr. Naraganseti, specijalizirala su se u proizvodnji sakupljačkih dobara koja nisu imala drugu svrhu osim trgovine. Valja spomenuti da što je ranije predviđanje da će neko dobro imati takvu vrijednost, veća je prednost koju će imati onaj koji je posjeduje, zato što ju je moguće nabaviti jeftinije, prije nego postane vrlo tražena roba i njezona vrijednost naraste zajedno sa populacijom. Nadalje, nabava nekog dobra u nadi da će u budućnosti biti korišteno kao spremište vrijednosti, ubrzava upravo tu primjenu. Ova cirkularnost je zapravo povratna veza (feedback loop) koja potiče društva da se rapidno slože oko jednog spremišta vrijednosti. U terminima teorije igara, ovo je znano kao “Nashov ekvilibrij.” Postizanje Nashovog ekvilibrija za neko spremište vrijednosti je veliko postignuće za društvo, pošto ono znatno olakšava trgovinu i podjelu rada, i time omogućava napredak civilizacije.

Tisućljećima, kako su ljudska društva rasla i otvarala trgovinske puteve, različite aplikacije spremišta vrijednosti u individualnim društvima počele su se natjecati međusobno. Trgovci su imali izbor: čuvati svoju zaradu u spremištu vrijednosti vlastite kulture, ili one kulture sa kojom su trgovali, ili mješavini oboje. Benefit štednje u stranom spremištu vrijednosti bila je uvećana sposobnost trgovanja u povezanom stranom društvu. Trgovci koji su štedili u stranom spremištu vrijednosti su također imali dobrih razloga da potiču svoje društvo da ga prihvati, jer bi tako uvećali vrijednost vlastite ušteđevine. Prednosti “uvezene” tehnologije spremanja vrijednosti bile su prisutne ne samo za trgovce, nego i za sama društva. Kada bi se dvije grupe konvergirale u jedinstvenom spremištu vrijednosti, to bi značajno smanjilo cijenu troškova trgovine jednog s drugim, i samim time povećanje bogatstva kroz trgovinu. I zaista, 19. stoljeće bilo je prvi put da je najveći dio svijeta prihvatio jedinstveno spremište vrijednosti - zlato - i u tom periodu vidio najveću eksploziju trgovine u povijesti svijeta. O ovom mirnom periodu, pisao je John Maynard Keynes:

"Kakva nevjerojatna epizoda u ekonomskom napretku čovjeka… za svakog čovjeka iole iznadprosječnog, iz srednje ili više klase, život je nudio obilje, ugodu i mogućnosti, po niskoj cijeni i bez puno problema, više nego monarsima iz prethodnih perioda. Stanovnik Londona mogao je, ispijajući jutarnji čaj iz kreveta, telefonski naručiti razne proizvode iz cijele Zemlje, u količinama koje je želio, i sa dobrim razlogom očekivati njihovu dostavu na svoj kućni prag."

Svojstva dobrog spremišta vrijednosti

Kada se spremišta vrijednosti natječu jedno s drugim, specifična svojstva rade razliku koja daje jednom prednost nad drugim. Premda su mnoga dobra u prošlosti korištena kao spremišta vrijednosti ili kao “proto-novac,” određena svojstva su se pokazala kao posebno važna, i omogućila dobrima sa njima da pobijede. Idealno spremište vrijednosti biti će:

• Trajno: dobro ne smije biti kvarljivo ili lako uništeno. Tako naprimjer, žito nije idealno spremište vrijednosti.
• Prenosivo: dobro mora biti lako transportirati i čuvati, što omogućuje osiguranje protiv gubitka ili krađe i dopušta trgovinu na velike udaljenosti. Tako, krava je lošije spremište vrijednosti od zlatne narukvice.
• Zamjenjivo: jedna jedinica dobra treba biti zamjenjiva sa drugom. Bez zamjenjivosti, problem podudarnosti želja ostaje nerješiv. Time, zlato je bolje od dijamanata, jer su oni nepravilni u obliku i kvaliteti.
• Provjerljivo: dobro mora biti lako i brzo identificirano i testirano za autentičnost. Laka provjera povećava povjerenje u trgovini i vjerojatnost da će razmjena biti dovršena.
• Djeljivo: dobro mora biti lako djeljivo na manje dijelove. Premda je ovo svojstvo bilo manje važno u ranim društvima gdje je trgovina bila rijetka, postalo je važnije sa procvatom trgovine. Količine koje su se mijenjale postale su manje i preciznije.
• Oskudno: Monetarno dobro mora imati “cijenu nemoguću za lažirati,” kao što je rekao Nick Szabo. Drugim riječima, dobro ne smije biti obilno ili lako dostupno kroz proizvodnju. Oskudnost je možda i najvažnije svojstvo spremišta vrijednosti, pošto se izravno vezuje na ljudsku želju da sakupljamo ono što je rijetko. Ona je izvor vrijednosti u spremištu vrijednosti.
• Duge povijesti: što je dulje neko dobro vrijedno za društvo, veća je vjerojatnost da će biti prihvaćeno kao spremište vrijednosti. Dugo postojeće spremište vrijednosti biti će jako teško uklonjeno od strane došljaka, osim u slučaju sile (ratno osvajanje) ili ako je nova tehnologija znatno bolja u ostalim svojstvima.
• Otporno na cenzuru: novije svojstvo, sve više važno u modernom digitalnom svijetu sa sveprisutnim nadzorom, je otpornost na cenzuru. Drugim riječima, koliko je teško da vanjski agent, kao korporacija ili država, spriječi vlasnika dobra da ga čuva i koristi. Dobra koja su otporna na cenzuru su idealna za ljude koji žive u režimima koji prisilno nadziru kapital ili čine neke oblike mirne trgovine protuzakonitima.

Ova tablica ocjenjuje Bitcoin, zlato (gold) i fiat novac (kao što je euro ili dolar) po svojstvima izlistanim gore. Objašnjenje svake ocjene slijedi nakon tablice.

Trajnost:

Zlato je neosporeni kralj trajnosti. Velika većina zlata pronađenog kroz povijest, uključujući ono egipatskih faraona, opstaje i danas i vjerojatno će postojati i za tisuću godina. Zlatnici korišteni u antičko doba imaju značajnu vrijednost i danas. Fiat valute i bitcoini su digitalni zapisi koji ponekad imaju fizički oblik (npr. novčanice). Dakle, njihovu trajnost ne određuju njihova fizička svojstva (moguće je zamijeniti staru i oštećenu novčanicu za novu), nego institucije koje stoje iza njih. U slučaju fiat valuta, mnoge države su nastale i nestale kroz stoljeća, i valute su nestale s njima. Marke iz Weimarske republike danas nemaju vrijednost zato što institucija koja ih je izdavala više ne postoji. Ako je povijest ikakav pokazatelj, ne bi bilo mudro smatrati fiat valute trajnima dugoročno; američki dolar i britanska funta su relativne anomalije u ovom pogledu. Bitcoini, zato što nemaju instituciju koja ih održava, mogu se smatrati trajnima dok god mreža koja ih osigurava postoji. Obzirom da je Bitcoin još uvijek mlada valuta, prerano je za čvrste zaključke o njegovoj trajnosti. No, postoje ohrabrujući znakovi - prominente države su ga pokušavale regulirati, hakeri ga napadali - usprkos tome, mreža nastavlja funkcionirati, pokazujući visok stupanj antifragilnosti.

Prenosivost:

Bitcoini su najprenosivije spremište vrijednosti ikad. Privatni ključevi koji predstavljaju stotine milijuna dolara mogu se spremiti na USB drive i lako ponijeti bilo gdje. Nadalje, jednako velike sume mogu se poslati na drugi kraj svijeta skoro instantno. Fiat valute, zbog svojeg temeljno digitalnog oblika, su također lako prenosive. Ali, regulacije i kontrola kapitala od strane države mogu ugroziti velike prijenose vrijednosti, ili ih usporiti danima. Gotovina se može koristiti kako bi se izbjegle kontrole kapitala, ali onda rastu rizik čuvanja i cijena transporta. Zlato, zbog svojeg fizičkog oblika i velike gustoće, je najmanje prenosivo. Nije čudo da većina zlatnika i poluga nikad ne napuste sefove. Kada se radi prijenos zlata između prodavača i kupca, uglavnom se prenosi samo ugovor o vlasništvu, ne samo fizičko zlato. Prijenos fizičkog zlata na velike udaljenosti je skupo, riskantno i sporo.

Zamjenjivost:

Zlato nam daje standard za zamjenjivost. Kada je rastopljeno, gram zlata je praktički nemoguće razlikovati od bilo kojeg drugog grama, i zlato je oduvijek bilo takvo. S druge strane, fiat valute, su zamjenjive samo onoliko koliko njihova institucija želi da budu. Iako je uglavnom slučaj da je novčanica zamjenjiva za drugu istog iznosa, postoje situacije u kojima su velike novčanice tretirane drukčije od malih. Naprimjer, vlada Indije je, u pokušaju da uništi neoporezivo sivo tržište, potpuno oduzela vrijednost novčanicama od 500 i 1000 rupija. To je uzrokovalo da ljudi manje vrednuju te novčanice u trgovini, što je značilo da više nisu bile zaista zamjenjive za manje novčanice. Bitcoini su zamjenjivi na razini mreže; svaki bitcoin je pri prijenosu tretiran kao svaki drugi. No, zato što je moguće pratiti individualne bitcoine na blockchainu, određeni bitcoin može, u teoriji, postati “prljav” zbog korštenja u ilegalnoj trgovini, te ga trgovci ili mjenjačnice možda neće htjeti prihvatiti. Bez dodatnih poboljšanja oko privatnosti i anonimnosti na razini mrežnog protokola, bitcoine ne možemo smatrati jednako zamjenjivim kao zlato.

Mogućnost provjere:

Praktično gledajući, autentičnost fiat valuta i zlata je prilično lako provjeriti. Svejedno, i usprkos pokušajima da spriječe krivotvorenje novčanica, i dalje postoji potencijal prevare za vlade i njihove građane. Zlato također nije imuno na krivotvorenje. Sofisticirani kriminalci su koristili pozlaćeni tungsten kako bi prevarili kupce zlata. Bitcoine je moguće provjeriti sa matematičkom sigurnošću. Korištenjem kriptografskih potpisa, vlasnik bitcoina može javno demonstrirati da posjeduje bitcoine koje tvrdi da posjeduje.

Djeljivost:

Bitcoine je moguće podijeliti u stotinu milijuna manjih jedinica (zvanih satoshi), i prenositi takve (no, valja uzeti u obzir ekonomičnost prijenosa malih iznosa, zbog cijene osiguravanja mreže - “network fee”). Fiat valute su tipično dovoljno djeljive na jedinice sa vrlo niskom kupovnom moći. Zlato, iako fizički i teoretski djeljivo, postaje teško za korištenje kada se podijeli na dovoljno male količine da bi se moglo koristiti u svakodnevnoj trgovini.

Oskudnost:

Svojstvo koje najjasnije razlikuje Bitcoin od fiat valuta i zlata je njegova unaprijed definirana oskudnost. Od početka, konačna količina bitcoina nikad neće biti veća od 21 milijun. To daje vlasnicima bitcoina jasan i znan uvid u postotak ukupnog vlasništva. Naprimjer, vlasnik 10 bitcoina bi znao da najviše 2,1 milijuna ljudi (manje od 0.03% populacije) može ikad imati isto bitcoina kao i on. Premda je kroz povijest uvijek bilo oskudno, zlato nije imuno na povećanje ukupne količine. Ako se ikad izumi nova, ekonomičnija metoda rudarenja ili proizvodnje zlata, ukupna količina zlata bi se mogla dramatično povećati (npr. rudarenje morskog dna ili asteroida). Na kraju, fiat valute, relativno nov izum u povijesti, pokazale su se sklonima konstantnim povećanjima u količini. Države su pokazale stalnu sklonost inflaciji monetarne kvantitete kako bi rješavale kratkoročne političke probleme. Inflacijske tendencije vlada diljem svijeta čine fiat valute gotovo sigurnim da će gubiti vrijednost kroz vrijeme.

Etablirana povijest:

Nijedno monetarno dobro nema povijest kao zlato, koje je imalo vrijednost za cijelog trajanja ljudske civilizacije. Kovanice izrađene u antičko doba i danas imaju značajnu vrijednost. Ne može se isto reći za fiat valute, koje su same relativno nova povijesna anomalija. Od njihovog početka, fiat valute su imale gotovo univerzalni smjer prema bezvrijednosti. Korištenje inflacije kao podmuklog načina za nevidljivo oporezivanje građana je vječita kušnja kojoj se skoro nijedna država u povijesti nije mogla oduprijeti. Ako je 20. stoljeće, u kojem je fiat novac dominirao globalni monetarni poredak, demonstriralo neku ekonomsku istinu, to je onda bila ta da ne možemo računati na fiat novac da održi vrijednost u dužem ili srednjem vremenskom periodu. Bitcoin, usprkos svojoj novosti, je preživio dovoljno testova tržišta da postoji velika vjerojatnost da neće nestati kao vrijedno dobro. Nadalje, Lindy efekt govori da što duže Bitcoin bude korišten, to će veća biti vjera u njega i njegovu sposobnost da nastavi postojati dugo u budućnost. Drugim riječima, društvena vjera u monetarno dobro je asimptotička, kao u grafu ispod:

Ako Bitcoin preživi prvih 20 godina, imat će gotovo sveopće povjerenje da će trajati zauvijek, kao što ljudi vjeruju da je internet trajna stvar u modernom svijetu.

Otpor na cenzuru

Jedan od najbitnijih izvora za ranu potražnju bitcoina bila je njegova upotreba u ilegalnoj kupovini i prodaji droge. Mnogi su zato pogrešno zaključili da je primarna potražnja za bitcoinima utemeljena u njihovoj prividnoj anonimnosti. Međutim, Bitcoin nije anonimna valuta; svaka transakcija na mreži je zauvijek zapisana na javnom blockchainu. Povijesni zapis transakcija dozvoljava forenzičkoj analizi da identificira izvore i tijek sredstava. Takva analiza dovela je do uhićenja počinitelja zloglasne MtGox pljačke. Premda je istina da dovoljno oprezna i pedantna osoba može sakriti svoj identitet koristeći Bitcoin, to nije razlog zašto je Bitcoin bio toliko popularan u trgovini drogom.

Ključno svojstvo koje čini Bitcoin najboljim za takve aktivnosti je njegova agnostičnost i nepotrebnost za dozvolom (“premissionlessness”) na mrežnoj razini. Kada se bitcoini prenose na Bitcoin mreži, ne postoji nitko tko dopušta transakcije. Bitcoin je distribuirana peer-to-peer (korisnik-korisniku) mreža, i samim time dizajnirana da bude otporna na cenzuru. Ovo je u velikom kontrastu sa fiat bankarskim sustavom, u kojem države reguliraju banke i ostale institucije prijenosa novca, kako bi one prijavljivale i sprječavale protuzakonito korištenje monetarnih dobara. Klasičan primjer regulacije novca su kontrole kapitala. Npr., bogati milijunaš će vrlo teško prenijeti svoje bogatstvo u novu zemlju, kada bježi iz opresivnog režima. Premda zlato nije izdano i proizvedeno od države, njegova fizička priroda ga čini teško prenosivim kroz prostor, i samim time ga je daleko lakše regulirati nego Bitcoin. Indijski Akt kontrole zlata je primjer takve regulacije.

Bitcoin je odličan u većini gore navedenih svojstava, što mu omogućava da bude marginalno bolji od modernih i drevnih monetarnih dobara, te da pruži poticaje za svoje rastuće društveno usvajanje. Specifično, moćna kombinacija otpornosti na cenzuru i apsolutne oskudnosti bila je velika motivacija za bogate ulagače koji su uložili dio svojeg bogatstva u Bitcoin.

Evolucija novca

U modernoj monetarnoj ekonomiji postoji opsesija sa ulogom novca kao medija razmjene. U 20. stoljeću, države su monopolizirale izdavanje i kontrolu novca i kontinuirano potkopavale njegovo svojstvo spremišta vrijednosti, stvarajući lažno uvjerenje da je primarna svrha novca biti medij razmjene. Mnogi su kritizirali Bitcoin, govoreći da je neprikladan da bude novac zato što mu je cijena bila previše volatilna za medij razmjene. No, novac je uvijek evoluirao kroz etape; uloga spremišta vrijednosti je dolazila prije medija razmjene. Jedan od očeva marginalističke ekonomije, William Stanley Jevons, objašnjava:

"Povijesno govoreći… čini se da je zlato prvo služilo kao luksuzni metal za ukras; drugo, kao sačuvana vrijednost; treće, kao medij razmjene; i konačno, kao mjerilo vrijednosti."

U modernoj terminologiji, novac uvijek evoluira kroz četiri stadija:

1. Kolekcionarstvo: U prvoj fazi svoje evolucije, novac je tražen samo zbog svojih posebnih svojstava, uglavnom zbog želja onog koji ga posjeduje. Školjke, perlice i zlato su bili sakupljani prije nego su poprimili poznatije uloge novca.
2. Spremište vrijednosti: Jednom kada je novac tražen od dovoljnog broja ljudi, biti će prepoznat kao način za čuvanje i spremanje vrijednosti kroz vrijeme. Kada neko dobro postane široko korišteno kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć raste sa povećanom potražnjom za tu svrhu. Kupovna moć spremišta vrijednosti će u jednom trenutku doći do vrhunca, kada je dovolno rašireno i broj novih ljudi koji ga potražuju splasne.
3. Sredstvo razmjene: Kada je novac potpuno etabliran kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć se stabilizira. Nakon toga, postane prikladno sredstvo razmjene zbog stabilnosti svoje cijene. U najranijim danima Bitcoina, mnogi ljudi nisu shvaćali koju buduću cijenu plaćaju koristeći bitcoine kao sredstvo razmjene, umjesto kao novonastalo spremište vrijednosti. Poznata priča o čovjeku koji je za 10,000 bitcoina (vrijednih oko 94 milijuna dolara kada je ovaj članak napisan) za dvije pizze ilustrira ovaj problem.
4. Jedinica računanja vrijednosti: Jednom kada je novac široko korišten kao sredstvo razmjene, dobra će biti vrednovana u njemu, tj. većina cijena će biti izražena u njemu. Uobičajena zabluda je da je većinu dobara moguće zamijeniti za bitcoine danas. Npr., premda je možda moguće kupiti šalicu kave za bitcoine, izlistana cijena nije prava bitcoin cijena; zapravo se radi o cijeni u državnoj valuti koju želi trgovac, preračunatu u bitcoin po trenutnoj tržišnoj cijeni. Kad bi cijena bitcoina pala u odnosu na valutu, vrijednost šalice izražena u bitcoinima bi se povećala. Od trenutka kada trgovci budu voljni prihvaćani bitcoine kao platežno sredstvo, bez obraćanja pažnje na vrijednost bitcoina u državnoj fiat valuti, moći ćemo reći da je Bitcoin zaista postao jedinica računanja vrijednosti.

Monetarna dobra koja još nisu jedinice računanja vrijednosti možemo smatrati “djelomično monetiziranima.” Danas zlato ima takvu ulogu, jer je spremište vrijednosti, ali su mu uloge sredstva razmjene i računanja vrijednosti oduzete intervencijama država. Moguće je također da se jedno dobro koristi kao sredstvo razmjene, dok druga ispunjavaju ostale uloge. To je tipično u zemljama gdje je država disfunkcionalna, npr. Argentina ili Zimbabwe. U svojoj knjizi, Digitalno zlato, Nathaniel Popper piše:

"U Americi, dolar služi trima funkcijama novca: nudi sredstvo razmjene, jedinicu za mjerenje vrijednosti dobara, i mjesto gdje se može čuvati vrijednosti. S druge strane, argentinski peso je korišten kao sredstvo razmjene (za svakodnevne potrebe), ali ga nitko nije koristio kao spremište vrijednosti. Štednja u pesosima bila je ekvivalent bacanja novca. Zato su ljudi svu svoju štednju imali u dolarima, jer je dolar bolje čuvao vrijednost. Zbog volatilnosti pesosa, ljudi su računali cijene u dolarima, što im je pružalo pouzdaniju jedinicu mjerenja kroz vrijeme."

Bitcoin je trenutno u fazi tranzicije iz prvog stadija monetizacije u drugi. Vjerojatno će proći nekoliko godina prije nego Bitcoin pređe iz začetaka spremišta vrijednosti u istinski medij razmjene, i put do tog trenutka je još uvijek pun rizika i nesigurnosti. Važno je napomenuti da je ista tranzicija trajala mnogo stoljeća za zlato. Nitko danas živ nije doživio monetizaciju dobra u realnom vremenu (kroz koju Bitcoin prolazi), tako da nemamo puno iskustva govoriti o putu i načinu na koji će se monetizacija dogoditi.

Put monetizacije

Kroz proces monetizacije, monetarno dobro će naglo porasti u kupovnoj moći. Mnogi su tako komentirali da je uvećanje kupovne moći Bitcoina izgledalo kao “balon” (bubble). Premda je ovaj termin često korišten kako bi ukazao na pretjeranu vrijednosti Bitcoina, sasvim slučajno je prikladan. Svojstvo koje je uobičajeno za sva monetarna dobra jest da je njihova kupovna moć viša nego što se može opravdati samo kroz njihovu uporabnu vrijednost. Zaista, mnogi povijesni novci nisu imali uporabnu vrijednost. Razliku između kupovne moći i vrijednosti razmjene koju bi novac mogao imati za svoju inherentnu korisnost, možemo razmatrati kao “monetarnu premiju.” Kako monetarno dobro prolazi kroz stadije monetizacije (navedene gore), monetarna premija raste. No, ta premija ne raste u ravnoj i predvidivoj liniji. Dobro X, koje je bilo u procesu monetizacije, može izgubiti u usporedbi sa dobrom Y koje ima više svojstava novca, te monetarna premija dobra X drastično padne ili potpuno nestane. Monetarna premija srebra je skoro potpuno nestala u kasnom 19. stoljeću, kada su ga vlade diljem svijeta zamijenile zlatom kao novcem.

Čak i u odsustvu vanjskih faktora, kao što su intervencije vlade ili druga monetarna dobra, monetarna premija novog novca neće ići predvidivim putem. Ekonomist Larry White primijetio je:

"problem sa pričom “balona,” naravno, je da je ona konzistentna sa svakim putem cijene, i time ne daje ikakvo objašnjenje za specifičan put cijene"

Proces monetizacije opisuje teorija igara; svaki akter na tržištu pokušava predvidjeti agregiranu potražnju ostalih aktera, i time buduću monetarnu premiju. Zato što je monetarna premija nevezana za inherentnu korisnost, tržišni akteri se uglavnom vode za prošlim cijenama da bi odredili je li neko dobro jeftino ili skupo, i žele li ga kupiti ili prodati. Veza trenutne potražnje sa prošlim cijenama naziva se “ovisnost o putu” (path dependence); ona je možda najveći izvor konfuzije u shvaćanju kretanja cijena monetarnih dobara.

Kada kupovna moć monetarnog dobra naraste zbog većeg i šireg korištenja, očekivanja tržišta o definicijama “jeftinog” i “skupog” se mijenjaju u skladu s time. Slično tome, kada cijena monetarnog dobra padne, očekivanja tržišta mogu se promijeniti u opće vjerovanje da su prethodne cijene bile “iracionalne” ili prenapuhane. Ovisnost o putu novca ilustrirana je riječima poznatog upravitelja fondova s Wall Streeta, Josha Browna:

"Kupio sam bitcoine kada su koštali $2300, i to mi se udvostručilo gotovo odmah. Onda sam počeo govoriti kako “ne mogu kupiti još” dok im je cijena rasla, premda sam znao da je to razmišljanje bazirano samo na cijenu po kojoj sam ih kupio. Kasnije, kada je cijena pala zbog kineske regulacije mjenjačnica, počeo sam si govoriti, “Odlično, nadam se da će još pasti da mogu kupiti još.”"

Istina leži u tome da su ideje “jeftinog” i “skupog” zapravo besmislene kada govorimo o monetarnim dobrima. Cijena monetarnog dobra ne reflektira njegovu stopu rasprostanjenosti ili korisnosti, nego mjeru koliko je ono široko prihvaćeno da ispuni razne uloge novca.

Dodatna komplikacija u ovom aspektu novca je činjenica da tržišni akteri ne djeluju samo kao nepristrani promatrači koji pokušavaju kupiti i prodati u iščekivanju budućih kretanja monetarne premije, nego i kao aktivni proponenti. Pošto ne postoji objektivno “točna” monetarna premija, širiti dobar glas o superiornijim svojstvima nekog monetarnog dobra je efektivnije nego za obična dobra, čija vrijednost je u konačnici vezana na njegovu osnovnu korisnost. Religiozni zanos sudionika na Bitcoin tržištu vidljiv je na raznim internetskim forumima, gdje Bitcoineri aktivno promoviraju benefine Bitcoina i bogatstvo koje je moguće ostvariti investiranjem u njega. Promatrajući Bitcoin tržište, Leigh Drogen komentira:

"To je prepoznatljivo svima kao religija - priča koju si pričamo i oko koje se slažemo. Religija je krivulja na grafu prihvaćanja o kojoj trebamo razmišljati. Sustav je gotovo savršen - onog trenutka kada netko pristupi krugu Bitcoinera, to će reći svima i nastaviti širiti riječ. Onda njihovi prijatelji pristupe i nastave širiti riječ."

Premda usporedba sa religijom može staviti Bitcoin u iracionalno svjetlo, potpuno je racionalno za individualnog vlasnika da širi dobru vijest o superiornom monetarnom dobru, i za šire društvo da se standardizira oko njega. Novac djeluje kao temelj za svu trgovinu i štednju; tako da prihvaćanje superiornog oblika novca ima ogromne multiplicirajuće benefite za stvaranje bogatstva za sve članove društva.

Oblik monetizacije

U članku o Spekulativnom prihvaćanju Bitcoina / teorije cijene, Michael Casey postulira da rastući Gartner hype ciklusi predstavljaju faze standardne S-krivulje prihvaćanja novih tehnologija, koje su bile prisutne kod mnogih transformacijskih tehnologija dok su postajale uobičajene u društvu.

Svaki Gartner hype ciklus počinje sa eksplozijom entuzijazma za novom tehnologijom, a cijenu podižu oni sudionici na tržištvu koji su “dostupni” u toj fazi. Najraniji kupci u Gartner hype ciklusu obično imaju jaku vjeru o transformacijskoj prirodi tehnologije u koju ulažu. S vremenom, tržište dosegne vrhunac entuzijazma kako se količina novih kupaca iscrpljuje, te kupovinom počnu dominirati spekulatori koji su više zainteresirani u brze profite nego u samu tehnologiju.

Nakon vrha hype ciklusa, cijene rapidno padaju dok spekulativno ludilo ustupa mjesto očajavanju, javnoj poruzi i osjećaju da tehnologija nije uopće bila transformacijska. S vremenom, cijena dosegne dno i formira plato na kojem se originalnim ulagačima, koji su imali snažno uvjerenje, pridružuju nove grupe ljudi koji su izdržali bol kraha cijena i koji cijene važnost same tehnologije.

Plato traje neko vrijeme i formira, kako Casey kaže, “stabilnu, dosadnu dolinu.” Za ovo vrijeme, javni interes za tehnologiju opada, no nastaviti će se razvijati i snažna zajednica uvjerenja će polako rasti. Tada, postavlja se nova baza za sljedeću iteraciju hype ciklusa, dok vanjski promatrači prepoznaju da tehnologija i dalje postoji i da ulaganje u nju možda nije onoliko rizično kao što se činilo za vrijeme pada cijene. Sljedeća iteracija hype ciklusa donosi mnogo veći broj novih ljudi, pa je i ciklus daleko veći u svojoj magnitudi.

Jako mali broj ljudi koji sudjeluju u Gartner hype ciklusu će točno predvidjeti koliko će visoko cijena porasti za vrijeme ciklusa. Cijene često dosegnu razine koje bi se činile apsurdnima većini ulagača u raniji stadijima ciklusa. Kada ciklus završi, mediji tipično atribuiraju pad cijene nekoj od aktualnih drušvenih tema. Premda takva tema može biti okidač pada, ona nikad nije temeljni razlog zašto ciklus završava. Gartner hype ciklusi završavaju kada je količina dostupnih novih sudionika na tržištu iscrpljena.

Zanimljivo je da je i zlato nacrtalo klasičan graf Gartner hype ciklusa od kasnih 1970-ih do ranih 2000-ih. Moguće je spekulirati da je hype ciklus osnovna socijalna dinamika oko procesa monetizacije.

Gartner kohorte

Od početka trgovanja Bitcoina na mjenjačnicama 2010. godine, Bitcoin tržište je svjedočilo četirima velikim Gartner hype ciklusima. U retrospektivi, možemo vrlo precizno identificirati grupe cijena prethodnih hype ciklusa Bitcoin tržišta. Također, možemo kvalitativno odrediti kohorte ulagača koje su povezane sa svakom iteracijom prethodnih ciklusa.

$ 0–$ 1 (2009. – 3. mjesec 2011.): Prvi hype ciklus u Bitcoin tržištu dominirali su kriptografi, računalni znanstvenici i cypherpunkovi koji su od početka bili spremni razumijeti važnost nevjerojatnog izuma Satoshija Nakamotoa, i koji su bili pioniri u potvrđivanju da Bitcoin protokol nema tehničkih mana.

$ 1–$ 30 (3. mjesec 2011. – 7. mjesec. 2011.): Drugi ciklus privukao je rane entuzijaste oko novih tehnologija kao i stabilan pritok ideološki motiviranih ulagača koji su bili oduševljeni idejom novca odvojenog od države. Libertarijanci poput Rogera Vera došli su u Bitcoin zbog aktivnog anti-institucionalnog stava, i mogućnosti koju je nova tehnologija obećavala. Wences Casares, briljantni i dobro povezani serijski poduzetnik, bio je također dio drugog Bitcoin hype ciklusa te je širio riječ o Bitcoinu među najprominentnijim tehnolozima i ulagačima u Silicijskoj Dolini.

$ 250–$ 1100 (4. mjesec 2013. – 12. mjesec 2013.): Treći hype ciklus doživio je ulazak ranih generalnih i institucionalnih ulagača koji su bili voljni uložiti trud i riskirati kroz užasno komplicirane kanale likvidnosti kako bi kupili bitcoine. Primaran izvor likvidnosti na tržištu za vrijeme ovog perioda bio je MtGox, mjenjačnica bazirana u Japanu, koju je vodio notorno nesposobni i beskrupulozni Mark Karpeles, koji je kasnije završio i u zatvoru zbog svoje uloge u kolapsu MtGoxa.

Valja primijetiti da je rast Bitcoinove cijene za vrijeme spomenuti hype ciklusa većinom povezano sa povećanjem likvidnosti i lakoćom sa kojom su ulagači mogli kupiti bitcoine. Za vrijeme prvog hype ciklusa, nisu postojale mjenjačnice; akvizicija bitcoina se odvijala primarno kroz rudarenje (mining) ili kroz izravnu razmjenu sa onima koju su već izrudarili bitcoine. Za vrijeme drugog hype ciklusa, pojavile su se rudimentarne mjenjačnice, no nabavljanje i osiguravanje bitcoina na ovim mjenjačnicama bilo je previše kompleksno za sve osim tehnološki najsposobnijih ulagača. Čak i za vrijeme trećeg hype ciklusa, ulagači koju su slali novac na MtGox kako bi kupili bitcoine su morali raditi kroz značajne prepreke. Banke nisu bile voljne imati posla sa mjenjačnicom, a oni posrednici koji su nudili usluge transfera bili su često nesposobni, kriminalni, ili oboje. Nadalje, mnogi koji su uspjeli poslati novac MtGoxu, u konačnici su morali prihvatiti gubitak svojih sredstava kada je mjenjačnica hakirana i kasnije zatvorena.

Tek nakon kolapsa MtGox mjenjačnice i dvogodišnje pauze u tržišnoj cijeni Bitcoina, razvili su se zreli i duboki izvori likvidnosti; primjeri poput reguliranih mjenjačnica kao što su GDAX i OTC brokeri kao Cumberland mining. Dok je četvrti hype ciklus započeo 2016. godine, bilo je relativno lako običnim ulagačima kupiti i osigurati bitcoine.

$ 1100 – $ 19600? (2014. –?):

U trenutku pisanja ovog teksta, tržište Bitcoina je prolazilo svoj četvrti veliki hype ciklus. Sudjelovanje u ovom hype ciklusu dominirala je ona skupina koju je Michael Casey opisao kao “rana većina” običnih i institucionalnih ulagača.

Kako su se izvori likvidnosti produbljivali i sazrijevali, veliki institucionalni ulagači sada imaju priliku sudjelovati kroz regulirana “futures” tržišta. Dostupnosti takvih tržišta stvara put ka kreaciji Bitcoin ETF-a (exchange traded fund) (fond na slobodnom tržištu), koji će onda pokrenuti “kasnu većinu” i “najsporije” u sljedećim hype ciklusima.

Premda je nemoguće predvidjeti točan efekt budućih hype ciklusa, razumno je očekivati da će najviša točka biti između $ 20.000 i $ 50.000 (2021. zenit je bio preko $ 69.000). Znatno više od ovog raspona, i Bitcoin bi imao znatan postotak ukupne vijednosti zlata (zlato i Bitcoin bi imali jednaku tržišnu kapitalizaciju kada bi bitcoini vrijedili oko $ 380.000 u trenutku pisanja ovog teksta). Značajan postotak vrijednosti zlata dolazi od potražnje centralnih banaka, te je malo vjerojatno da će centralne banke ili suverene države sudjelovati u trenutnom hype ciklusu.

Ulazak suverenih država u Bitcoin

Bitcoinov zadnji Gartner hype ciklus će započeti kada ga suverene države počnu akumulirati kao dio svojih rezervi stranih valuta. Tržišna kapitalizacija Bitcoina je trenutno premala da bismo ga smatrali značajnim dodatkom rezervama većini zemalja. No, kako se interes u privatnom sektoru povećava i kapitalizacija Bitcoina se približi trilijunu dolara, postat će dovoljno likvidan za većinu država. Prva država koja službeno doda bitcoine u svoje rezerve će vjerojatno potaknuti stampedo ostalih da učine isto. Države koje su među prvima u usvajanju Bitcoina imat će najviše benefita u svojim knjigama ako Bitcoin u konačnici postane globalna valuta (global reserve currency). Nažalost, vjerojatno će države sa najjačom izvršnom vlasti - diktature poput Sjeverne Koreje - biti najbrže u akumulaciji bitcoina. Neodobravanje prema takvim državama i slaba izvršna tijela zapadnjačkih demokracija uzrokovat će sporost i kašnjenje u akumulaciji bitcoina za njihove vlastite rezerve.

Velika je ironija u tome što je SAD trenutno jedna od regulatorno najotvorenijih nacija prema Bitcoinu, dok su Kina i Rusija najzatvorenije. SAD riskira najviše, geopolitički, ako bi Bitcoin zamijenio dolar kao svjetska rezervna valuta. U 1960-ima, Charles de Gaulle je kritizirao “pretjeranu privilegiju” (“exorbitant privilege”) koju su SAD imale u međunarodnom monetarnom poretku, postavljenom kroz Bretton Woods dogovor 1944. godine. Ruska i kineska vlada još ne shvaćaju geo-strateške benefite Bitcoina kao rezervne valute, te se trenutno brinu o efektima koje bi mogao imati na njihova unutarnja tržišta. Kao de Gaulle u 1960-ima, koji je prijetio SAD-u povratkom na klasični standard zlata, Kinezi i Rusi će s vremenom uvidjeti korist u velikoj poziciji u Bitcoinu - spremištu vrijednosti bez pokrića ijedne vlade. Sa najvećom koncentracijom rudara Bitcoina u Kini (2017.), kineska vlada već ima znatnu potencijalnu prednost u stavljanju bitcoina u svoje rezerve.

SAD se ponosi svojim statusom nacije inovatora, sa Silicijskom dolinom kao krunom svoje ekonomije. Dosad, Silicijska dolina je dominirala konverzacijom usmjerenom prema regulaciji, i poziciji koju bi ona treba zauzeti prema Bitcoinu. No, bankovna industrija i federalna rezerva SAD-a (US Federal Reserve, Fed) napokon počinju uviđati egzistencijalnu prijetnju koju Bitcoin predstavlja za američku monetarnu politiku, postankom globalne rezervne valute. Wall Street Journal, jedan od medijskih glasova federalne reserve, izdao je komentar o Bitcoinu kao prijetnji monetarnoj politici SAD-a:

"Postoji još jedna opasnost, možda i ozbiljnija iz perspektive centralnih banaka i regulatora: bitcoin možda ne propadne. Ako je spekulativni žar u kriptovalutu samo prvi pokazatelj njezinog šireg korištenja kao alternative dolaru, Bitcoin će svakako ugroziti monopol centralnih banaka nad novcem."

U narednim godinama, možemo očekivati veliku borbu između poduzetnika i inovatora u Silicijskoj dolini, koji će pokušavati čuvati Bitcoin od državne kontrole s jedne strane, i bankovne industrije i centralnih banaka koje će učiniti sve što mogu da bi regulirale Bitcoin kako bi spriječile znatne promjene u svojoj industriji i moći izdavanja novca, s druge.

Prijelaz na medij razmjene

Monetarno dobro ne može postati opće prihvaćen medij razmjene (standardna ekonomska definicija za “novac”) prije nego je vrednovano od širokog spektra ljudi; jednostavno, dobro koje nije vrednovano neće biti prihvaćeno u razmjeni. Kroz proces generalnog rasta vrijednosti, i time postanka spremišta vrijednosti, monetarno dobro će brzo narasti u kupovnoj moći, i time stvoriti cijenu za korištenje u razmjeni. Samo kada ta cijena rizika mijenjanja spremišta vrijednosti padne dovoljno nisko, može dobro postati opće prihvaćen medij razmjene.

Preciznije, monetarno dobro će biti prikladno kao medij razmjene samo kada je suma cijene rizika i transakcijske cijene u razmjeni manja nego u trgovini bez tog dobra.

U društvu koje vrši robnu razmjenu, prijelaz spremišta vrijednosti u medij razmjene može se dogoditi čak i onda kada monetarno dobro raste u kupovnoj moći, zato što su transakcijski troškovi robne razmjene iznimno visoki. U razvijenoj ekonomiji, u kojoj su troškovi razmjene niski, moguće je za mladu i rapidno rastućnu tehnologiju spremišta vrijednosti, poput Bitcoina, da se koristi kao medij razmjene, doduše na ograničen način. Jedan primjer je ilegalno tržište droge, gdje su kupci voljni žrtvovati oportunu cijenu čuvanja bitcoina kako bi umanjili znatan rizik kupovine droge koristeći fiat novac.

Postoje međutim velike institucionalne barijere da novonastalo spremište vrijednosti postane sveopće prihvaćen medij razmjene u razvijenom društvu. Države koriste oporezivanje kao moćnu metodu zaštite svojeg suverenog novca protiv rivalskih monetarnih dobara. Ne samo da suvereni novac ima prednost konstantnog izvora potražnje, zato što je porez moguće platiti jedino u njemu, nego su i rivalska monetarna dobra oporezana pri svakoj razmjeni za vrijeme rastuće cijene. Ova metoda oporezivanja stvara znatan otpor korištenju spremišta vrijednosti kao medija razmjene.

Ovakvo sabotiranje tržišnih monetarnih dobara nije nepremostiva barijera za njihovo prihvaćanje kao općeg medija razmjene. Ako ljudi izgube vjeru u suvereni novac, njegova vrijednost može rapidno propasti kroz proces zvan hiperinflacija. Kada suvereni novac prolazi kroz hiperinflaciju, njegova vrijednost propadne prvo u usporedbi sa najlikvidnijim dobrima u društvu, kao što je zlato ili stabilna strana valuta (američki dolar npr.), ako su ona dostupna. Kada nema likvidnih dobara ili ih ima premalo, novac u hiperinflaciji kolabira u usporedbi sa stvarnim dobrima, kao što su nekretnine ili upotrebljiva roba. Arhetipska slika hiperinflacije je trgovina sa praznim policama - potrošači brzo bježe iz propadajuće vrijednosti novca svoje nacije.

Nakon dovoljno vremena, kada je vjera potpuno uništena za vrijeme hiperinflacije, suvereni novac više nitko ne prihvaća, te se društvo može vratiti na robnu razmjenu, ili će doživjeti potpunu zamjenu monetarne jedinice za sredstvo razmjene. Primjer ovog procesa bila je zamjena zimbabveanskog dolara za američki dolar. Takva promjena suverenog novca za stranu valutu je dodatno otežana relativnom oskudnošću strane valute i odsustvom stranih bankarskih institucija koje pružaju likvidnost tržištu.

Sposobnost lakog prenošenja bitcoina preko granica i odsustvo potrebe za bankarskim sustavom čine Bitcoin idealnim monetarnim dobrom za one ljude koji pate pod hiperinflacijom. U nadolazećim godinama, kako fiat valute nastave svoj povijesni trend ka bezvrijednosti, Bitcoin će postati sve popularniji izbor za ušteđevine ljudi diljem svijeta. Kada je novac nacije napušten i zamijenjen Bitcoinom, Bitcoin će napraviti tranziciju iz spremišta vrijednosti u tom društvu u opće prihvaćeno sredstvo razmjene. Daniel Krawicz stvorio je termin “hiperbitcoinizacija” da bi opisao ovaj proces.

Učestala pogrešna shvaćanja

Većina ovog članka usredotočila se na monetarnu prirodu Bitcoina. Sa tim temeljima možemo adresirati neke od najčešćih nerazumijevanja u Bitcoinu.

Bitcoin je balon (bubble)

Bitcoin, kao sva tržišna monetarna dobra, posjeduje monetarnu premiju. Ona često rezultira uobičajenom kritikom da je Bitcoin samo “balon.” No, sva monetarna dobra imaju monetarnu premiju. Naprotiv, ta monetarna premija (cijena viša od one koju diktira potražnja za dobrom kao korisnim) je upravo karakteristična za sve oblike novca. Drugim riječima, novac je uvijek i svuda balon. Paradoksalno, monetarno dobro je istovremeno balon i ispod vrijednosti ukoliko je u ranijim stadijima općeg prihvaćanja kao novac.

Bitcoin je previše volatilan

Volatilnost cijene Bitcoina je funkcija njegovog nedavnog nastanka. U prvih nekoliko godina svojeg postojanja, Bitcoin se ponašao kao mala dionica, i svaki veliki kupac - kao npr. braća Winklevoss - mogao je uzrokovati veliki skok u njegovoj cijeni. No, kako su se prihvaćenost i likvidnost povećavali kroz godine, volatilnost Bitcoina je srazmjerno smanjila. Kada Bitcoin postigne tržišnu kapitalizaciju (vrijednost) zlata, imat će sličnu volatilnost kao i zlato. Kako Bitcoin nastavi rasti, njegova volatilnost će se smanjiti do razine koja ga čini prikladnim za široko korištenje kao medij razmjene. Kao što je prethodno rečeno, monetizacija Bitcoina se odvija u seriji Gartner hype ciklusa. Volatilnost je najniža za vrijeme vrhunaca i dolina unutar ciklusa. Svaki hype ciklus ima nižu volatilnost od prethodnih, zato što je likvidnost tržišta veća.

Cijene transakcija su previsoke

Novija kritika Bitcoin mreže je ta da ju je povećanje cijena prijenosa bitcoina učinilo neprikladnom za sustav plaćanja. No, rast u cijenama transakcija je zdrav i očekivan. One su nužne za plaćanje bitcoin minera (rudara), koji osiguravaju mrežu validacijom transakcija. Rudare se plaća kroz cijene transakcija ili kroz blok-nagrade, koje su inflacijska subvencija od trane trenutnih vlasnika bitcoina.

S obzirom na Bitcoinovu fiksnu proizvodnju (monetarna politika koja ga čini idealnim za spremanje vrijednosti), blok-nagrade će s vremenom nestati i mrežu će se u konačnici morati osiguravati kroz cijene transakcija. Mreža sa “niskim” cijenama transakcija je mreža sa slabom sigurnosti i osjetljiva na vanjsku intervenciju i cenzuru. Oni koji hvale niske cijene Bitcoinovih alternative zapravo niti ne znajući opisuju slabosti tih takozvanih “alt-coina.”

Površan temelj kritika Bitcoinovih “visokih” cijena transakcija je uvjerenje da bi Bitcoin trebao biti prvo sustav plaćanja, i drugo spremište vrijednosti. Kao što smo vidjeli kroz povijest novca, ovo uvjerenje je naopako. Samo onda kada Bitcoin postane duboko ukorijenjeno spremište novca može biti prikladan kao sredstvo razmjene. Nadalje, kada oportunitetni trošak razmjene bitcoina dođe na razinu koja ga čini prikladnim sredstvom razmjene, većina trgovine neće se odvijati na samoj Bitcoin mreži, nego na mrežama “drugog sloja” (second layer) koje će imati niže cijene transakcija. Takve mreže, poput Lightning mreže, služe kao moderna verzija zadužnica koje su korištene za prijenos vlasničkih papira zlata u 19. stoljeću. Banke su koristile zadužnice zato što je prijenos samog metala bio daleko skuplji. Za razliku od takvih zadužnica, Lightning mreža će omogućavati nisku cijenu prijenosa bitcoina bez potrebe za povjerenjem prema trećoj strani, poput banaka. Razvoj Lightning mreže je tehnološka inovacija od izuzetne važnosti u povijesti Bitcoina, i njezina vrijednost će postati očita u narednim godinama, kako je sve više ljudi bude razvijalo i koristilo.

Konkurencija

Pošto je Bitcoin softverski protokol otvorenog tipa (open-source), oduvijek je bilo moguće kopirati softver i imitirati mrežu. Kroz godine nastajali su mnogi imitatori, od identičnih kopija, kao Litecoin, do kompleksnijih varijanti kao što je Ethereum, koje obećavaju arbitrarno kompleksne ugovorne mehanizme koristeći decentralizirani računalni sustav. Česta kritika Bitcoinu od strane ulagača je ta da on ne može zadržati svoju vrijednost kada je vrlo lako stvoriti konkurente koji mogu lako i brzo u sebi imati najnovije inovacije i softverske funkcionalnosti.

Greška u ovom argumentu leži u manju takozvanog “mrežnog efekta” (network effect), koji postoji u prvoj i dominantnoj tehnologiji u nekom području. Mrežni efekt - velika vrijednost korištenja Bitcoina samo zato što je već dominantan - je važno svojstvo samo po sebi. Za svaku tehnologiju koja posjeduje mrežni efekt, to je daleko najvažnije svojstvo koje može imati.

Za Bitcoin, mrežni efekt uključuje likvidnost njegovog tržišta, broj ljudi koji ga posjeduju, i zajednicu programera koji održavaju i unaprjeđuju njegov softver i svjesnost u javnosti. Veliki ulagači, uključujući države, će uvijek prvo tražiti najlikvidnije tržište, kako bi mogli ući i izaći iz tržišta brzo, i bez utjecanja na cijenu. Programeri će se pridružiti dominantnoj programerskoj zajednici sa najboljim talentom, i time pojačati samu zajednicu. Svjesnost o brendu sama sebe pojačava, pošto se nadobudni konkurenti Bitcoina uvijek spominju u kontekstu Bitcoina kao takvog.

Raskrižje na putu (fork)

Trend koji je postao popularan 2017. godine nije bio samo imitacija Bitcoinovog softvera, nego kopiranje potpune povijesti njegovih prošlih transakcija (cijeli blockchain). Kopiranjem Bitcoinovog blockchaina do određene točke/bloka i odvajanjem sljedećih blokova ka novoj mreži, u procesu znanom kao “forking” (odvajanje), Bitcoinovi konkurenti su uspjeli riješiti problem distribuiranja svojeg tokena velikom broju korisnika.

Najznačajniji takav fork dogodio se 1. 8. 2017. godine, kada je nova mreža nazvana Bitcoin Cash (Bcash) stvorena. Vlasnik N količine bitcoina prije 1.8.2017. bi onda posjedovao N bitcoina i N BCash tokena. Mala, ali vrlo glasna zajednica Bcash proponenata je neumorno pokušavala prisvojiti Bitcoinov brend i ime, imenujući svoju novu mrežu Bitcoin Cast i pokušavajući uvjeriti nove pridošlice u Bitcoin da je Bcash “pravi” Bitcoin. Ti pokušaji su većinom propali, i taj neuspjeh se vidi u tržišnim kapitalizacijama dviju mreža. No, za nove ulagače, i dalje postoji rizik da bi konkurent mogao kopirati Bitcoin i njegov blockchain i tako uspjeti u preuzimanju tržišne kapitalizacije, te postati de facto Bitcoin.

Moguće je uočiti važno pravilo gledajući velike forkove u prošlosti Bitcoin i Ethereum mreža. Većina tržišne kapitalizacije odvijat će se na mreži koja zadrži najviši stupanj talenta i aktivnosti u zajednici programera. Premda se na Bitcoin može gledati kao na nov i mlad novac, on je također računalna mreža koja počiva na softveru, kojeg se pak treba održavati i poboljšavati. Kupovina tokena na mreži koja ima malo neiskusnih programera bilo bi kao kupovati kopiju Microsoft Windowsa na kojoj rade lošiji programeri. Jasno je vidljivo iz povijesti forkova koji su se odvili 2017. godine da su najbolji računalni i kriptografski stručnjaci posvećeni razvoju originalnog Bitcoina, a ne nekoj od rastućeg broja imitacija koje su se izrodile iz njega.

Stvarni rizici

Premda su uobičajene kritike upućene Bitconu od strane medija i ekonomske profesije krive i bazirane na netočnom shvaćanju novca, postoje pravi i značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin. Bilo bi mudro za novog Bitcoin ulagača da shvati ove rizike prije potencijalnog ulaganja.

Rizik protokola

Bitcoin protokol i kriptografski sastavni dijelovi na kojima je sagrađen potencijalno imaju dosad nepronađenu grešku u svom dizajnu, ili mogu postati nesigurni razvojem kvantnih računala. Ako se pronađe greška u protokolu, ili neka nova metoda računarstva učini mogućim probijanje kriptografskih temelja Bitcoina, vjera u Bitcoin biti će znatno narušena. Rizik protokola bio je najviši u ranim godinama razvoja Bitcoina, kada je još uvijek bilo nejasno, čak i iskusnim kriptografima, je li Satoshi Nakamoto zaista riješio problem bizantskih generala (Byzantine Generals’ Problem). Brige oko ozbiljnih grešaka u Bitcoin protokolu nestale su kroz godine, no uzevši u obzir njegovu tehnološku prirodu, rizik protokola će uvijek ostati u Bitcoinu, makar i kao izuzetak.

Propadanje mjenjačnica

Time što je decentraliziran, Bitcoin je pokazao značajnu otpornost, suočen sa brojnim pokušajima raznih vlada da ga reguliraju ili unište. No, mjenjačnice koje trguju bitcoinima za fiat valute su centralizirani entiteti i podložne regulacijama i zatvaranju. Bez mjenjačnica i volje bankara da s njima posluju, proces monetizacije Bitcoina bio bi ozbiljno usporen, ako ne i potpuno zaustavljen. Iako postoje alternativni izvori likvidnosti za Bitcoin, poput “over-the-counter” brokera i decentraliziranih tržišta za kupovinu i prodaju bitcoina, kritičan proces otkrivanja i definiranja cijene se odvija na najlikvidnijim mjenjačnicama, koje su sve centralizirane.

Jedan od načina za umanjivanje rizika gašenja mjenjačnica je geografska arbitraža. Binance, jedna od velikih mjenjačnica iz Kine, preselila se u Japan nakon što joj je kineska vlada zabranila operiranje u Kini. Vlade su također oprezne kako ne bi ugušile novu industriju koja je potencijalno značajna kao i internet, i time predale nevjerojatnu konkurentnu vrijednost drugim nacijama.

Samo kroz koordinirano globalno ukidanje Bitcoin mjenjačnica bi proces monetizacije mogao biti zaustavljen. Trenutno smo u utrci; Bitcoin raste i postaje sve rašireniji, i doći će do trenutka kada bi potpuno ukidanje mjenjačnica postalo politički neizvedivo - kao i gašenje interneta. Mogućnost takvog ukidanja je još uvijek realna, i valja je uzeti u obzir pri ulaganju u Bitcoin. Kao što je gore objašnjeno, suverene vlade se polako bude i uviđaju prijetnju koju predstavlja neovisna digitalna valuta otporna na cenzuru, za njihovu monetarnu politiku. Otvoreno je pitanje hoće li išta poduzeti da odgovore ovoj prijetnji prije nego Bitcoin postane toliko utvrđen i raširen da politička akcija postane nemoćna i ne-efektivna.

Zamjenjivost

Otvorena i transparentna priroda Bitcoin blockchaina omogućava državama da proglase specifične bitcoine “okaljanima” zbog njihovog korištenja u određenim aktivnostima. Premda Bitcoin, na protokolarnoj razini, ne diskriminira transakcije na ikoji način, “okaljani” bitcoini bi mogli postati bezvrijedni ako bi ih regulacije proglasile ilegalnima i neprihvatljivima za mjenjačnice ili trgovce. Bitcoin bi tada izgubio jedno od kritičnih svojstava monetarnog dobra: zamjenjivost.

Da bi se ovaj problem riješio i umanjio, biti će potrebna poboljšanja na razini protokola kako bi se poboljšala privatnost transakcija. Premda postoji napredak u ovom smjeru, prvi put primjenjen u digitalnim valutama kao što su Monero i Zcash, potrebno je napraviti značajne tehnološke kompromise između efikasnosti i kompleksnosti Bitcoina i njegove privatnosti. Pitanje ostaje otvoreno je li moguće dodati nova svojstva privatnosti na Bitcoin, na način koji neće kompromitirati njegovu korisnost kao novca.

Zaključak

Bitcoin je novonastali novac koji je u procesu transformacije iz sakupljačkog dobra u spremište vrijednosti. Kao neovisno monetarno dobro, moguće je da će u budućnosti postati globalan novac, slično kao zlato za vrijeme 19. stoljeća. Prihvaćanje Bitcoina kao globalnog novca je upravo taj optimističan scenarij za Bitcoin, kojeg je artikulirao Satoshi Nakamoto još 2010. godine u email razmjeni sa Mikeom Hearnom:

"Ako zamisliš da se koristi u nekom dijelu svjetske trgovine, i da će postojati samo 21 milijun bitcoina za cijeli svijet, vrijednost po jedinici će biti znatno veća".

Ovaj scenarij je još snažnije definirao briljantni kriptograf Hal Finney, koji je ujedno primio i prve bitcoine od Nakamotoa, ubrzo nakon najave prvog funkcionalnog Bitcoin softvera:

"Zamislimo da Bitcoin bude uspješan i postane dominantan sustav plaćanja diljem svijeta. U tom slučaju će ukupna vrijednost valute biti jednaka ukupnoj vrijednosti svog bogatstva svijeta. Današnje procjene ukupnog svjetskog bogatska kućanstava koje sam pronašao borave negdje između 100 i 300 trilijuna dolara. Sa 20 milijuna bitcoina, svaki bi onda vrijedio oko 10 milijuna dolara."

Čak i da Bitcoin ne postane u cijelost globalan novac, nego da se samo natječe sa zlatom kao neovisno spremište vrijednosti, i dalje je masivno podcijenjen. Mapiranje tržišne kapitalizacije postojeće količine izrudarenog zlata (oko 8 trilijuna dolara) na maksimalnu dostupnost Bitcoina od 21 milijun, daje vrijednost od otprilike 380,000 dolara po bitcoinu. Kao što smo vidjeli u prethodnom tekstu, svojstva koja omogućavaju monetarnom dobru da bude prikladno spremište vrijednosti, čine Bitcoin superiornijim zlatu u svakom pogledu osim trajanja povijesti. No, kako vrijeme prolazi i Lindy efekt postane jači, dosadašnja povijest će prestati biti prednost zlata. Samim time, nije nerazumno očekivati da će Bitcoin narasti do, a možda i preko, ukupne cijene zlata na tržištvu do 2030. Opaska ovoj tezi je činjenica da veliki postotak vrijednosti zlata dolazi od toga što ga centralne banke čuvaju kao spremište vrijednosti. Da bi Bitcoin došao do te razine, određena količina suverenih država će trebati sudjelovati. Hoće li zapadnjačke demokracije sudjelovati u vlasništvu Bitcoina je nepoznato. Vjerojatnije je, nažalost, da će prve nacije u Bitcoin tržištu biti sitne diktature i kleptokracije.

Ako niti jedna država ne bude sudjelovala u Bitcoin tržištu, optimistična teza i dalje postoji. Kao nevisno spremište vrijednosti u rukama individualnih i institucionalnih ulagača, Bitcoin je i dalje vrlo rano u svojoj “krivulji prihvaćenosti” (adoption curve); tzv. “rana većina” ulaze na tržište sada, dok će ostali ući tek nekoliko godina kasnije. Sa širim sudjelovanjem individualnih i institucionalnih ulagača, cijena po bitcoinu između 100,000 i 200,000 dolara je sasvim moguća.

Posjedovanje bitcoina je jedna od malobrojnih asimetričnih novčanih strategija dostupnih svakome na svijetu. Poput “call” opcija, negativan rizik ulagača je ograničen na 1x, dok potencijalna dobit i dalje iznosi 100x ili više. Bitcoin je prvi istinski globalan balon čija je veličina ograničena samo potražnjom i željom građana svijeta da zaštite svoju ušteđevinu od raznovrsnih ekonomskih malverzacija vlade. Bitcoin je ustao kao feniks iz pepela globalne financijske krize 2008. godine - katastrofe kojoj su prethodile odluke centralnih banaka poput američke Federalne rezerve (Federal Reserve).

Onkraj samo financijske teze za Bitcoin, njegov rast i uspjeh kao neovisno spremište vrijednosti imat će duboke geopolitičke posljedice. Globalna, ne-inflacijska valuta će prisiliti suverene države da promjene svoje primarne mehanizme financiranja od inflacije u izravno oporezivanje; koje je daleko manje politički popularno. Države će se smanjivati proporcionalno političkoj boli koju im nanese oporezivanje kao jedini način financiranja. Nadalje, globalna trgovina vršiti će se na način koji zadovoljava aspiraciju Charlesa de Gaullea, da nijedna nacija ne bi smjela imati privilegiju nad ikojom drugom:

"Smatramo da je potrebno da se uspostavi međunarodna trgovina, kao što je bio slučaj prije velikih nesreća koje su zadesile svijet, na neosporivoj monetarnoj bazi, koja ne nosi na sebi oznaku ijedne države."

Za 50 godina, ta monetarna baza biti će Bitcoin.

@ bf47c19e:c3d2573b

Bitkoin, kao jedinstvena digitalna valuta, postaje poznat široj javnosti u trenutku kada se pojavljuju prvi znaci svetske ekonomske krize a postojeći finansijski sistem počinje da pokazuje sve svoje slabosti. Danas, bitkoin, izaziva veliku pažnju svojim naglim skokovima i padovima.

Osnovna ideja o o decentralizovanim valutama potekla je od osnivača kripto-pank pokreta, među kojima su bili direktori kompanija naprednih tehnologija, univerzitetski profesori i istraživači iz oblasti matematike i fizike. Njihova ideja zasnovana je na anonimnoj, istovremenoj komunikaciji koja neće biti kontrolisana i nadgledana od neke treće strane u procesu.

Šta je kriptovaluta, ko je njen tvorac, kako do nje doći, kako trgovati i gde je čuvati, neka su od pitanja za čijim odgovorima tragamo u emisiji.

Sagovornici u emisiji su svi oni koji su u poslednjih godinu dana bili relevantni učesnici priča o kriptovaluti u Srbiji: osnivači Asocijacije bitkoin, predstavnici Narodne banke Srbije i predstavnici medija.

Montažer Milan Radičević

Urednik Aleksandra Šarković

@ 8173f6e1:e488ac0f

TESTNOTEBIN2

@ bf47c19e:c3d2573b

"Za sve one koji još uvek nisu u potpunosti razumeli kontroverzni Bitkoin, ovo je koncizni i informativni brzi kurs o novcu i kriptovalutama."

Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo - IMDB

Prevod: SatoshiSan / @SSG_SatoshiSan

@ 8173f6e1:e488ac0f

testnotebin7testnotebin7testnotebin7testnotebin7

@ 8173f6e1:e488ac0f

testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456

@ bf47c19e:c3d2573b

„Ova mašina ozelenjava“, koji predstavlja Swan Bitcoin, je dokumentarac koji istražuje složen i nijansiran odnos između Bitkoina i energije. Producent filma je Enrike Pozner, dok je režiser nagrađivani britanski filmski stvaralac Džejmi King čija je serija „Ukradi ovaj film“ (2006–2010) bila jedan od najpreuzimanijih dokumentaraca svih vremena.

U filmu „Ova mašina ozelenjava“ učestvuje glavna ekonomska savetnica Swan-a Lin Alden zajedno sa Aleksom Gladstajnom, Nikom Karterom i mnogim drugima. „Ova mašina ozelenjava“ razbija mnoge zablude o rudarenju Bitkoina i iznosi ubedljive argumente za Bitkoin kao neto-pozitivan faktor za životnu sredinu.

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ 8173f6e1:e488ac0f

NoteBinTest1NoteBinTest1NoteBinTest1

@ bf47c19e:c3d2573b

Kratki dokumentarac zasnovan na istoimenoj knjizi Mareja Rotbarda. Teme uključuju: opasnosti koje sa sobom nosi država blagostanja, monetarne politike zasnovane na dugu, oporezivanje bez zastupanja i ostala sredstva državnog nasilja.

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt filma: anatomystatefilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ bf47c19e:c3d2573b

U društvu koje koristi čvrst novac, jedini način sticanja bogatstva je stvaranje vrednosti za druge. Šta se jbt desilo 1971?

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt: hardmoneyfilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

@ bf47c19e:c3d2573b

"Misterija Satoši - Poreklo bitkoina" je francuski dokumentarno-animirani serijal koji dešifruje unutrašnje funkcionisanje bitkoin revolucije, dok istražuje identitet njenog tvorca.

Prvu decentralizovanu i pouzdanu kriptovalutu – bitkoin, osnovao je Satoši Nakamoto 3. januara 2009. godine. On je nestao 2011. i od tada ostaje anoniman, a njegov identitet je predmet svakakvih spekulacija. Tokom poslednjih 12 godina, vrednost bitkoina je porasla sa 0,001 na 69.000 dolara. Svi, od vlada do velikih korporacija, zainteresovali su se za Satošijev izum. Ko je Satoši Nakamoto? Kako je njegov izum postao toliko popularan? Šta nam bitkoin govori o svetu u kome živimo?

Ovaj serijal se prikazivao na Radio-televiziji Srbije (RTS 3) u sklopu novogodišnjeg muzičkog i filmskog programa 2022/2023. godine.

Naslov originala: "Le Mystère Satoshi"

Copyright: ARTE.TV

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na vice.com.

---

Davno pre nego što je postala šef najdesnije italijanske vlade od Drugog svetskog rata, Đorđa Meloni je kritikovala ono što je nazvala francuskom „kolonijalnom valutom“.

U snimku italijanske televizije iz 2019. koji je prošlog meseca postao megaviralan, Meloni je optužila Francusku da koristi CFA franak za eksploataciju resursa 14 afričkih zemalja i vrši finansijsku dominaciju nad njima. Određene stvari koje je tvrdila u videu nisu baš tačne, ali CFA franak jeste kontroverzan.

CFA franak je stvoren 1945. da bude valuta „francuskih kolonija u Africi“, a pošto Francuska kontroliše njegovo štampanje i promet, francuska vlada i dalje ima finansijsku kontrolu nad dobrim delom zapadnoafričke zemlje i više od 180 miliona ljudi. Dok su francuski zvaničnici ranije nazivali ovu valutu „činom velikodušnosti prema kolonijama“, o njenoj upotrebi se sada žestoko raspravlja.

Neke od afričkih nacija borile su se protiv valute, uključujući građane koji su razbijali prodavnice povezane sa Francuskom i osuđivali francuski jezik koji se uči u školama.

Jedna od onih 14 afričkih zemalja koja još uvek koristi CFA franak je Centralnoafrička Republika, država bez izlaza na more u kojoj živi oko 5 miliona ljudi i jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Predsednik CAR Faustin-Aršanž Touadera govori na COP27 u Egiptu ranije ove godine. Foto: Gehad Hamdi/savez za slike preko Getti Image-a

Ali dok druge afričke nacije razmatraju odbacivanje CFA franka, CAR je jedna od prvih koja je zaista uradila nešto po tom pitanju, a ranije ove godine postala je prva zemlja u Africi i tek druga u svetu koja je usvojila Bitcoin kao legalnu valutu.

„Alternativa gotovini je kriptovaluta“, rekao je predsednik Faustin-Aršanž Touadera. „Za nas formalna ekonomija više nije opcija”.

Dok su prve najave o bitkoinu izazvale konfuziju, međunarodne nesuglasice i reakcije, vlada CAR-a je nastavila sa uvođenjem. Osam meseci kasnije, mnogi ljudi širom sveta, pa čak i građani CAR-a, možda nisu ni svesni da se promena dogodila.

U CAR samo 14 odsto stanovništva ima pristup električnoj energiji, a još manje – oko 10 odsto – može da koristi internet. A konflikt i dalje tinja i negativno utiče na zemlju i njenu ekonomiju već deceniju.

Na predstavljanju bitkoina, vlada CAR-a je rekla da će usvajanje valute promeniti bogatstvo zemlje i staviti CAR „na mapu najhrabrijih i najvizionarskijih zemalja sveta“.

Bitkoin ne kontroliše nikakva moć, tehnički je univerzalno dostupan i ne može se cenzurisati – što je velika promena u odnosu na drugu valutu nacije, ali prosečnom građaninu CAR bi bilo potrebno 60 godina da kupi jedan novčić.

Žena maše francuskom zastavom uoči emitovanja polufinala Svetskog prvenstva između Francuske i Maroka u baru u Bangiju. Foto: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

U Bangiju – glavnom gradu CAR – studenti Univerziteta rekli su za VICE da se „ništa nije promenilo“ od velike najave vlade.

Studenti su želeli da ostanu anonimni jer su se plašili da negativno govore o ambicijama vlade. Pravo na slobodu izražavanja ne postoji u CAR, a građani često doživljavaju zastrašivanje i nasilje od strane provladinih milicija, oružanih grupa i snaga nacionalne bezbednosti.

„Bilo je ogromno slavlje kada je objavljen Bitcoin plan i svi smo bili ponosni na našu zemlju“, rekao je jedan 20-godišnjak, „ali ne mislim da se život ovde uopšte poboljšao od tada”.

Drugi student je dodao: „Nigde nema cena u radnjama izraženih u bitkoioni, niti iko traži od ljudi da plaćaju koristeći novu valutu. Većina trgovaca i kupaca na tržištu nemaju telefon ili internet. Posebno ljudi izvan Bangija, nemaju ništa““.

Aleks Lilaher, osnivač i izvršni direktor Rise Up Media – marketinške agencije koja radi sa bitkoin startapima – je saglasan sa studentima, rekavši za VICE koliko je „iznenađen” što je ta zemlja uopšte napravila takavpotez.

„Centralnoafrička Republika nije baš lider u tehnologiji na kontinentu, i činilo se da tamo nikada nije bilo mnogo bitkoin korisnika koji bi mogla da lobiraju za takav potez“, rekao je on.

Pobednički tim slavi posle trke kanua za proslavu Dana nezavisnosti CAR-a u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Upitan da li građani CAR-a treba da vide usvajanje bitkoina kao pozitivnu ili negativnu stvar, Lilaher je odgovorio „ni jedno ni drugo, jer jednostavno ne mogu da vidim da će usvajanje uskoro krenuti. Ali imati alternativu i poslati signal Francuskoj da CAR želi da ima više nezavisnosti od valute je pozitivno u mojim očima”.

Dodaje: „Međutim, to takođe može imati posledice jer postoje moćne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda, na primer, sa kojima CAR mora da se bavi, koje nisu srećne što zemlje usvajaju bitkoin. Dakle, moglo bi doći do izazova sa kojima će vlada morati da se nosi“.

Centralnoafrička Republika je druga zemlja u svetu koja je usvojila bitkoin, a prva je El Salvador u septembru 2021. Lansiranje valute je tamo imalo različite rezultate, a nedavno je opisano kao „antiklimaktično“ i samo ga turisti zaista koriste.

Iako su ljudi možda očekivali da će druge nacije pratiti El Salvador, sigurno ne bi pomislili da će CAR odgovarati računu.

Glavna opoziciona stranka CAR-a bila je protiv tog predloga od samog početka. Banka centralnoafričkih država je takođe nazvala ovaj potez „problematičnim“ i navela da bi usvajanje valute uz CFA moglo ugroziti odnos nacije sa drugim afričkim zemljama.

Čak i kada većina ljudi u CAR-u nije mogla da investira u Bitcoin, i sve poruke upozorenja, u julu je vlada CAR-a lansirala sopstvenu kriptovalutu – „Sangocoin“. Sango je lokalni jezik koji se govori širom zemlje.

Pripadnici teritorijalnog pešadijskog bataljona CAR marširaju tokom parade povodom Dana nezavisnosti u Bangiju. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Sangocoin neki vide kao budućnost CAR-a, a zahtevao je minimalnu investiciju od 500 dolara. Zauzvrat, investitori su mogli da kupe zemljište u zemlji bogatoj dijamantima za 10.000 dolara, pa čak i da kupe državljanstvo CAR-a za oko 60.000 dolara – iako je ove ponude kasnije blokirao najviši sud zemlje. Sangocoin investitori su takođe trenutno „zaključani“ za kupovinu, bez načina da kriptovalutu prodaju ili razmene.

Bio je to hrabar potez vlade, ali izgleda da se još uvek nije isplatio.

Ovog meseca, Centralnoafrička Republika je saopštila da odlaže puštanje nacionalne kriptovalute na kripto berze – što bi olakšalo međunarodnu trgovinu. Rojters kaže da je vlada okrivila „trenutne tržišne uslove” i „tržišne razloge”, ali je novinska agencija izračunala da je Sangocoin dostigao samo „0,01%” od najnovijeg vladinog cilja prodaje.

Još jedan skeptik je Aleks Gladštajn, glavni strateški službenik Fondacije za ljudska prava. On je dugogodišnji zagovornik usvajanja bitkoina u svetu u razvoju, kao i kritičar CFA franka – ali čak i on oseća da je CAR-ova šema bila „izuzetno neosmišljena“.

„Iako imam mnogo simpatije prema ranjivoj i siromašnoj naciji koja usvaja bitkoin kao drugu valutu – posebno naciji koja je decenijama i decenijama finansijski kontrolisana od strane svoje bivše kolonijalne sile, nisam baš optimističan u pogledu toga kako je to izvedeno“, rekao je za VICE.

​Manekenka učestvuje na prvoj nedelji mode u centralnoj Africi u Bangiju u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Dodao je: „Zaista se čini da je cela ova stvar bila kao prevara da se Sangocoin promoviše. Ne mislim da je cilj bio da se bitkoin integriše na smislen način u ekonomiju zemlje. Čini se da je predsednik zainteresovan za bitkoin i da postoji mala grupa ljudi oko njega koja je iskoristila taj interes da bi mogla da donese ove zakone kako bi pokušala da pokrene Sangocoin, od kojeg su imali viziju da zarade gomilu novca. Ali izgleda da je na kraju uspela da prikupi samo malo novca.”

Gladstein kaže da bi Bitcoin mogao biti „veoma važna finansijska tehnologija za ljude Centralnoafričke Republike tokom vremena, i pametno je da vlada istraži kako to može pomoći ljudima“, ali je potrebno mnogo posla da se to postigne.

Vlada Centralnoafričke Republike i opoziciona vlada nisu odgovorile na nekoliko zahteva za intervju.

Tekst podržao Omidiar Netvork. VICE World News zadržava potpunu uređivačku autonomiju.

@ 99e7936f:d5d2197c

Wir sprechen kein Wort mehr miteinander, weil es weh tut

Viele Menschen haben in den letzten Jahren den Kontakt zu wichtigen Bezugspersonen verloren. Viele Menschen haben auch neue Leute auf der Straße oder durch Netzwerke kennen gelernt. Und manche Menschen hatten das Glück, schon vor der inszenierten Krise einen unterstützenden und stabilen Freundeskreis zu haben und haben diesen immer noch. Manchmal kommen alte Leute wieder zurück ins Leben, weil sie merken, dass man es gut mit ihnen meinte, als man vor den unglaublichen Lügen der Amtsträger warnte. Manchmal kommen alte Leute auch nicht mehr zurück, weil die Scham, auf falsche Versprechen herein gefallen zu sein, zu groß ist. Man gibt sich dann nach außen unverändert souverän und zieht es vor, still und heimlich zu leiden. Die neuen Kontakte bestehen manchmal leider auch nur temporär, sind zweckgebunden. Kaum ist die gemeinsame Aufgabe vollbracht, trennen sich die Wege wieder.

All das muss man in diesen Tagen  gehäuft aushalten. Alles verändert sich in stärkerem Maße als sonst. Viele dieser Veränderungen tun weh. Man kann sich auf Trauma nicht vorbereiten. Nie.

Ich möchte jetzt keine schlichten Alltagsbeobachtungen darüber widergeben, wie ich selbst oder Menschen in meinem Umfeld in den letzten Jahren ihre Beziehungen erlebt haben. Vielmehr geht es mir auch in diesem Artikel wieder um das Thema Trauma und um die Folgen, die jedes einzelne Trauma auch gesamtgesellschaftlich betrachtet hat. Was passiert, wenn man eine bereits durch Kriege traumatisierte Gesellschaft noch zusätzlich jahrelang unter Druck setzt, so wie dies in den letzten fünf Jahren geschehen ist? Wieviel Trauma verträgt eine Gesellschaft? Wie verändern sich Beziehungen in einer Gesellschaft, die immer wieder erneut traumatisiert wird? Ist irgendwann das Maß des Erträglichen voll? Und wenn ja, wie äußert sich solch eine Kumulation von Traumafolgen?

Meines Erachtens sehen wir gerade genau die Ergebnisse solch einer Kumulation von Traumafolgen in unserer deutschen Gesellschaft, vielleicht sogar global: Menschen reden nicht mehr (vertieft) miteinander. Und dies ist nur eine von vielen Traumafolgen.

Ich freue mich über jeden Leser, der jetzt noch weiterliest.

Durch genügend Traumatisierung kann man Menschen offensichtlich zeitweise dazu bringen, dass sie nicht mehr (vertieft) miteinander reden, weil das Reden weh tut.

Traumatisierung ist daher eine effektive Strategie der vermeintlich Herrschenden, Menschen zu separieren.

Traumatisierung setzt tiefe Verletzungen und macht Menschen vorübergehend sprachlos. Es fehlen einem die Worte. Man möchte dann nicht reden. Aber man verschließt sich auch vor den Worten anderer, weil man keine weitere Verletzung mehr erträgt.

Menschen im Alltag erachten es vielleicht mittlerweile schon als normal, wenn Beziehungen nicht gut laufen, egal, um welche Art von Beziehung es sich handelt. Sobald Probleme auftauchen, wird erst kurz gestritten, dann geschwiegen und wenn man das Schweigen nicht mehr aushält, dann gibt es entweder noch einen Versuch oder man geht gleich auf Distanz und bricht den Kontakt ganz ab. Auch meine Zündschnur ist manchmal immer noch gefühlt zu kurz. Wenn man sich Distanz nicht erlauben kann, dann frisst man das Problem in sich hinein, spült es runter, kompensiert irgendwie, wartet darauf, dass sich von allein etwas ändert oder dass sich eine bessere Gelegenheit bietet, bei der man dann die Biege machen kann. Mehrere Eisen im Feuer zu haben, beruflich wie privat, gilt als clever. Probleme nicht anzusprechen, gilt als kompetent. Das Wort Teamfähigkeit ist im Berufsleben zu einem Kampfbegriff geworden. Wer im Arbeitskontext Probleme anspricht, ist offensichtlich nicht teamfähig. Die Frage „Sind Sie teamfähig?“, erzählt meines Erachtens mehr über den Chef als über den Mitarbeiter. Die passendere Frage wäre wohl „Können Sie sich wortlos an schlechte Zustände dauerhaft adaptieren?“ In privaten Beziehungen braucht man, wenn es nicht so gut läuft, einen stilvollen Urlaub oder eine neue Wohnzimmereinrichtung, um endlich mal wieder schöne Gefühle erleben zu können. Negative Gefühle sind scheinbar das Kind, das keiner haben wollte, weshalb es die schönsten Kleider bekommt. Auch ich kenne Ablenkung von negativen Gefühlen durch Konsum und Essen. Es lohnt sich, mal den Werbeslogans von Möbelhäusern, Ferienanbietern oder Lebensmittelhändlern bewusst zuzuhören. Die Werbung kennt unsere Sehnsüchte und damit auch unsere negativen Gefühle besser als wir selbst. Und für alle, die nicht konsumieren wollen, die nicht locker lassen und steif darauf beharren, dass es aber ein Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz oder zumindest eine gewisse Unzufriedenheit gäbe, für diese Menschen gibt es garantiert ein passendes Coaching- oder Weiterbildungsprogramm mit Namen wie „In 12 Modulen zur Selbstentfaltung“, welches nur deshalb meist nicht funktioniert, weil man es angeblich nicht richtig durchgeführt hat oder vorab noch das Basismodul absolvieren muss. Bildung ist mittlerweile auch ein Markt, der  Konsumgüter in Form von Coachings und Seminaren anbietet.

Auch ich bin übrigens lange zusammen gezuckt bei der Frage „Sind sie teamfähig?“ oder der Feststellung „Du bist das Problem, weil Du immer alles so genau nimmst, nicht die Fünf gerade sein lassen kannst.“ Am Ende ist man immer der Dumme, wenn man ein negatives Gefühl hat und darüber sprechen möchte. Trauma löst Scham UND Wut in einer Person aus. Scham zieht Abwertung an wie Licht die Motten anzieht. Und irgendwann platzt einem der Kragen. Man teilt selber aus. Und dann schämt man sich erneut, nicht nur für das früher oder später erlittene Trauma im Leben, sofern einem das bewusst ist, sondern auch für die unbeherrschte Reaktion, die man oft selbst nicht richtig versteht. Nicht bearbeitetes Trauma arbeitet unbewusst in uns.

Eine traumatisierte Gesellschaft wertet sich ständig gegenseitig ab und hält genau damit die Wunden offen.

Dann ist es vielleicht doch besser, das Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz runter zu schlucken, auf Distanz zum anderen zu gehen, sich schon mal nach einer neuen Wohnzimmereinrichtung, einem neuen Partner oder einem neuen Job umzuschauen? Ich denke nicht, dass das eine Lösung ist.

Hinschauen und Gefühle bei sich und anderen zulassen, ist ein guter Anfang.

Wir gehen oft Beziehungen ein, gehen aber   gleichzeitig   einer echten tiefen und anhaltenden Verbindungen privat wie beruflich instinktiv aus dem Weg, weil echte tiefe Gespräche, zu denen es in solchen Verbindungen kommen kann, weh tun können, insbesondere wenn man noch unverarbeitetes Trauma mit sich herum schleppt. Und in einer traumatisierten Gesellschaft, tragen halt viele Menschen solche traumatisierten und nicht bearbeiteten Anteile mit sich herum.

Wir sind die Kinder und Kindeskinder der Menschen, die den zweiten Weltkrieg hautnah miterlebt haben. Alles, was die Eltern und Großeltern nicht besprochen, nicht verarbeitet haben, tragen wir weiter mit uns herum. Das ist den meisten Menschen, meines Erachtens, nicht bewusst. Mag sein, dass an dieser Stelle der eine oder andere widerspricht. Widersprechen Sie mir gerne. Meine Alltagserfahrung ist eine andere. Die Art, wie wir Beziehungen gestalten, spricht Bände. Aber, wenn man es nicht anders kennt und keine Kontrollgruppe hat, sagt man sich halt: „So isses. Und so isses normal. Ich kenne es nicht anders. Das machen doch alle so.“

Es ist so normal, in unserer Gesellschaft, nicht vertieft über negative (und auch positive) Gefühle zu reden. Alleine die Bezeichnung „negative Gefühle“ klingt schon wenig einladend. Und es ist auch so normal, Menschen in dem Moment, wo sie gegen jede Empfehlung nicht nur über negative Gefühle reden wollen, sondern diese sogar live und in Farbe zeigen, abzuwerten, oder noch schlimmer, zu ignorieren, weil man sich verunsichert fühlt, nicht weiß, wie man damit umgehen soll. Gefühle scheinen ansteckend zu sein. Da ist Vorsicht geboten. Ich persönlich kann mich an viele solcher Momente erinnern, wo Menschen nicht gern hören wollten, wovor ich Angst hatte, was und wer mich verletzt und wütend gemacht hatte, beruflich wie privat. Mit geäußerter Angst und Trauer macht man(n) sich ganz schnell lächerlich. Mit Wut hingegen wird ein Mann von anderen als stark bis beängstigend wahrgenommen. Ein Mann, der wütend agiert, wird eher als kraftvoll und temperamentvoll eingeschätzt. Eine Frau wird mit Wut dann akzeptiert, wenn sie bereits in einer (männlichen) Führungsrolle ist. „Sie“ muss schließlich ihren „Mann“ stehen. Hat sie keine Führungsrolle, wird sie abgewertet oder befördert. Dem wütenden Mann wird eher unterstellt, er habe schließlich einen wichtigen Auftrag zu erfüllen. Der Frau wird eher ein Mangel unterstellt, den ich hier nicht näher bezeichnen möchte. Darin spiegeln sich sehr starre Rollenvorstellungen von Mann und Frau in unserer Gesellschaft wider. Ängstliche Frauen, die bei einer Autopanne bezaubernd aussehen, erfüllen ein bestimmtes Klischee. Impulsive Männer mit Holzfällerhemd erfüllen zumindest auf einer Baustelle ein anderes Klischee. Menschen mit ausgeprägten negativen Gefühlen werden unter bestimmten Umständen glorifiziert. Der bezaubernd aussehenden Frau mit Autopanne wird schnell und gerne geholfen. Aber wenn die ängstliche Frau eine Vorgesetzte ist und der impulsive Mann mit Holzfällerhemd ein Kunde in einem Beratungsbüro ist, dann kann die Bewertung ganz anders ausfallen. Dann sind diese Gefühle vermeintlich fehlplatziert. Gefühle scheinen einen Platz zu haben. Die ängstliche Vorgesetzte hat eine Führungsschwäche und der impulsive Kunde im Beratungsbüro wird vom Sicherheitsdienst „entfernt“. Der Wunsch, über die gezeigten negativen Gefühle zu reden, wird einem mit Nachdruck verwehrt. Durch diesen vermeidenden Umgang mit negativen Gefühlen oder die Fehlinterpretation dieser Gefühle kommt es meines Erachtens oft zu bestimmten Rollenbesetzungen im Berufsleben. Eine positive Selektion von Mitarbeitern mit sehr rücksichtslosem oder überangepasstem Verhalten findet statt. In privaten Beziehungen werden negative Gefühle durch Ablenkung und Konsum vermieden. Es werden zu viele oder zu wenige Kontakte gepflegt. Beziehungen werden gar nicht mehr für die Ewigkeit antizipiert. Man hält sich alle Wege offen und lernt ständig neue Leute kennen. Oder man lebt Beziehung in sehr starren Strukturen, wo neue Informationen kaum Eingang finden, damit man sich nicht hinterfragen und mit anderen vergleichen muss. Lebensphasen mit dem weit geöffneten oder dem eher geschlossenen Muster wechseln sich auch manchmal ab. Individuelle Entwicklungen des einen oder anderen Musters in Lebensverläufen, zeichnen sich irgendwann als gesellschaftliche Strömung ab, wenn sie bei vielen Menschen gleichzeitig geschehen. Menschen wollen alles ausprobiert haben, bevor sie sich das Reihenhaus kaufen. Andere verkaufen ihr Reihenhaus nach der Scheidung, um im Wohnmobil durch die Welt zu tingeln. Man könnte denken, dass dies einfach individuelle Lebensverläufe sind, die sich zufällig so ergeben haben. Es gab Zeiten, wo Menschen zufällig viel Halt in starren Beziehungs- und Lebensstrukturen fanden. Gegenbewegungen brachen diese starren Strukturen nicht wirklich auf, weil sie Feuer mit Feuer bekämpften. Grundsätzlich gegen alles zu sein, was die Eltern vorgelebt haben, ist ja auch irgendwie rigide. Der Apfel fällt nicht zufällig neben den Stamm. Heute 80 Jahre nach Kriegsende können Menschen mit Begriffen wie Achtsamkeit und bewusster Kommunikation immer mehr anfangen, jedoch geht die weit verbreitete Bewusstheit und Selbstreflektiertheit oft zu Lasten einer wünschenswerten Verarbeitungstiefe. Zu oft  werden  wir gedacht, gefühlt und gelenkt. Um dies mit uns machen zu können, werden von vermeintlich Herrschenden wichtige Orientierungspunkte wie die eigene Geschichte, Kultur und Sprache falsch erzählt oder bis zur Unkenntlichkeit verändert. Und eigene Gefühle, die einem noch letzten Halt und Orientierung in diesem Dschungel bieten könnten, werden vom Kapitalismus ausdauernd gejagt wie ein seltenes Tier. Separierung und Orientierungslosigkeit ist gewollt.

Alles dreht sich um unsere tiefen Gefühle, insbesondere diese negativen Gefühle, die aus Trauma entstehen. Diese Gefühle wollen gesehen, gehört und bearbeitet werden. Sie machen zum Glück, solange es die Menschheit gibt, zuverlässig auf sich selbst aufmerksam. Sie sind in Wahrheit unsere Lebensversicherung. Die Zeit heilt gar nichts. Und hierfür braucht es wieder ein Bewusstsein, dass Gefühle wertvoll sind, auch solche, die aus Trauma entstehen. Ich persönlich habe dafür mehr als ein halbes Leben gebraucht, um dies zu verstehen. Als junge Frau habe ich nicht gewusst, dass viele meiner Gefühle, negativ wie positiv, Ausdruck meines Traumas waren. Heute weiß ich, dass ich mit dieser Einschätzung, die ich damals hatte, in „guter Gesellschaft“ war. Den meisten Menschen geht das so, bis sie irgendwann ihr eigenes Trauma erkennen.

Wir sind eine traumatisierte Gesellschaft, und die Arten und Ausprägungen von Trauma sind so vielfältig und den meisten Menschen unbekannt wie die Namen der Blumen auf einer Sommerwiese.

Wenn man diesen Satz wirken lässt, dann stellt sich doch die Frage:

Wie sieht denn ein gesunder Umgang mit negativen (und positiven) Gefühlen aus?

Reicht es aus, wenn man die Namen aller Wiesenblumen auswendig lernt, damit man jedes Trauma genau bestimmen kann? Oder geht es mehr um das Fühlen und weniger um das Wissen?

Den gesunden Umgang mit meinen Gefühlen habe ich nicht durch Theorie und Bücher erlernt, sondern durch den Alltag, durch die (emotionalen) Reaktionen meiner Mitmenschen und durch das bewusste Spüren und Zulassen meiner eigenen Gefühle. In Stufen lernte ich meine Gefühle immer besser kennen und mit ihnen umzugehen. Je besser ich sie kannte, umso lieber waren sie mir. Und ich lerne sie immer noch weiter und besser kennen. Das ist ein Prozess.

Traumabearbeitung ist anfangs ein anstrengender Prozess. Man sollte das langsam angehen. Aber diese Arbeit ist sehr lohnenswert, weil sie einem viele glückliche Momente, Kraft und Lebensfreude schenkt. Reden wird dadurch leichter und bringt in allen Lebensbereichen Fortschritte. Manchmal tut Reden auch weh (siehe Titel), aber zeitgleich, und auch langfristig gesehen, wird das Leben schöner durch Traumabearbeitung. Es geht nicht um Schmerzvermeidung, sondern darum, mit dem Schmerz gut umgehen zu können. Denn dadurch wird er letztlich kleiner und verwandelt sich zur Wiesenblume. Es geht um Verwandlung durch Fühlen. Die Erfahrung, dass man Trauma bearbeiten kann, erzählt mir so viel über dieses Leben, wie stark es ist, wie sehr es uns liebt und welche Blüten daraus wachsen können. Viele schöne Dinge, die wir täglich sehen, sind aus bewältigtem Trauma oder dem Wunsch, Trauma zu bewältigen, entstanden.

Der Schmerz lehrt uns Demut vor dem Leben und kreiert nebenbei die schönsten Lieder und Kunstwerke. Trauer und Verlust betonen den Wert der Dinge. Ärger und Wut bringen uns in Wallungen und stellen die Energie bereit, die man manchmal braucht, um Berge zu versetzen. Ängste sind das Tor zum Glück. Schuld und Scham lehren uns Vergebung. Neid und Eifersucht lassen unseren Selbstwert wachsen, wenn wir uns ihnen stellen. Und Freude, Glück und Ekstase machen uns dankbar, großzügig und optimistisch.

Wenn wir diese Gefühle wieder zulassen, dann können wir gar nicht anders als reden. Wir reden dann wieder vertieft miteinander, weil es gut tut, weil es entlastet, weil es Nähe zu anderen vielleicht erstmalig aufbaut und dann zu einem dicken Band verstärkt bis ein großes stabiles Netz daraus entsteht, welches Menschen, die gerade Halt benötigen, diesen bieten kann.

Wir reden dann wieder miteinander, weil es gut tut.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na antenam.net

18.12.2024 / Autor: Ana Nives Radović

---

Ako ste makar djelić vremena proveli u svijetu digitalnog novca, vjerovatno ste naišli na termin HODL – uvijek napisan velikim slovima tako da na prvi pogled djeluje kao riječ sa slovnom greškom. Zapravo i jeste riječ o slovnoj grešci i to onoj koja je nastala na današnji dan prije 11 godina, a koja je uspjela ne samo da obezbijedi mjesto u istoriji svijeta novca, već i da postane naziv za jedan potpuno drugačiji pristup sredstvima koja posjedujemo.

Nespretno napisana riječ „hold“ (eng. držati, zadržati) u poruci na jednom forumu evoluirala je u akronim HODL – akronim za Hold On for Dear Life (doslovno – drži se za život, tj. drži se kao da ti život zavisi od toga), predstavlja poziv na akciju – ili, tačnije, „neakciju“ za vlasnike kriptovaluta da odole iskušenju prodaje tokom tržišnih padova. Riječ je o shvatanju da je ovaj oblik digitalne imovine bolje vremenski što duže imati u vlasništvu, kako bi se sačekao mnogo povoljniji trenutak za prodaju nego prodati ih u vremenu kada je situacija na tržištu loša.

Greška koja je postala pokret

Priča počinje 18. decembra 2013. godine, kada je cijena bitcoina tada počela da pada, a samo tokom toga dana se sa 682 na 522 dolara. Korisnik foruma pod imenom GameKyuubi objavio je sada već legendarni post pod naslovom „I AM HODLING“. Bila je to greška u kucanju, jer se na osnovu sadržaja poruke vidi da je krenuo da napiše „holding“ (držim), ali umjesto da se ispravi sebe, prigrlio je grešku, šaljivo govoreći o svom nedostatku vještina za trgovanje i zašto „bez obzira na sve“.

Bitcoin zajednica brzo je prihvatila ovaj izraz kao dio slenga. Pogrešno napisana riječ odjeknula je internet prostranstvima, a vremenom je prerasla u simbol šire filozofije – ne paniči, ne prodaj i ne dozvoli da kratkoročna nestabilnost poljulja tvoje uvjerenje. Od kasnonoćnog posta na forumu, HODL je postao poklič za vlasnike bitcoina (i drugih, u to vrijeme malobrojnih digitalnih valuta zanemarive vrijednosti) širom svijeta.

HODL-ovanje i HODL-eri

U suštini, HODL-ovanje je strategija zadržavanja kriptovaluta tokom tržišnih uspona i padova, zasnovana na uvjerenju da će cijene vremenom rasti. Umjesto impulsivnog reagovanja na tržišne fluktuacije, HODL-eri se posvećuju svojim investicijama na duže staze.

Ovaj pristup posebno je koristan za početnike, koji možda nemaju dovoljno stručnosti ili hrabrosti da se nose sa svakodnevnim trgovanjem (u čemu su često neuspješni i dugogodišnji vlasnici digitalnih novčića). Sam GameKyuubi u svom originalnom postu priznao je da samo najvještiji trgovci treba da pokušaju da „igraju igru“ tokom tržišnih padova. Za ostale, HODL-ovanje nije samo sigurnije, već je često i pametnije.

Filozofija HODL-ovanja zasnovana je na povjerenju – u budućnost kriptovaluta, u eventualni oporavak tržišta i u korist koju donosi strpljenje. To je odbijanje da se prodaje kada cijene naglo padnu – nepokolebljivo uvjerenje da su padovi privremeni i da nakon njih slijedi rast.

Zakon tržišta pokazuje da što drže HODL-ujete to se ova strategija više isplati, a cijena bitcoina u njegovoj šesnaestogodišnjoj istoriji je nesumnjivo najbolji dokaz za to. Trgovanje zahtijeva mnogo učenja, truda, vremena provedenog u praćenju svakog mogućeg signala, dok je kod HODL-ovanja važno samo da se „ne predate“.

Ako ste prethodnih godina nešto platili bitcoinom (a trgovci širom svijeta su to omogućili upravo da bi vas naveli da ih umjerite ka njima) vjerovatno ste zažalili, jer danas dok je njegova vrijednost i u dolarima i u eurima šestocifrena, ono na što ste ih potrošili ipak izgleda kao nešto što je trebalo platiti fizičkim novcem (kojeg je svakako „pojela inflacija“).

Pouzdane kriptovalute, a tu se prije svega misli na bitcoin, iako veoma volatilne bilježe trend rasta na duge staze, pa HODL-ovanje znači strpljenje u vremenu neizvjesnosti s idejom o koristi na duži rok, čak i kada su godine loše, kao što su bile 2014, 2017. i 2022. Na primjer, u periodu od 20. maja do 20. juna cijena bitcoina kliznula je sa 29.000 na 18.000 dolara, a upravo u tom trenutku mnogi su odlučili da količinu koju posjeduju prodaju ili je potroše plaćajući ovom digitalnom valutom (i pokajali se zbog toga).

HODL naspram drugih strategija

HODL-ovanje se razlikuje od aktivnijih strategija, poput kupovine po niskoj cijeni i prodaje po visokoj, jer dok trgovci pokušavaju da tempiraju tržište radi brze zarade, HODL-eri ostaju dosljedni svojoj odluci da se ne oslobađaju svoje imovine ni u najnoepovoljnijim trenucima. HODL-eri ne pokušavaju da predvide kretanje cijena – jednostavno čuvaju svoja sredstva, svjesni toga da će strpljenje na kraju donijeti rezultat.

Naravno, HODL-ovanje ima i svoje nedostatke. Za razliku od trgovaca koji mogu da povećaju svoj kapital kroz stratešku kupovinu i prodaju, HODL-eri zavise od vremena provedenog u čekanju na dugoročne rezultate. Pored toga, masovno HODL-ovanje može usporiti cirkulaciju kriptovaluta na tržištu, smanjujući ukupnu ekonomsku aktivnost – drugim riječima, kada bismo svi bili HODL-eri odnos ponude i tražnje bi bio veoma destimulišući i to bi oborilo cijenu.

Na sreću, trgovaca ima mnogo – dovoljno da tržište stalno bude aktivno i dinamično, no za one koji nemaju vremena, vještine ili sklonost ka riziku koji nosi trgovanje, HODL-ovanje ostaje jednostavan, ali veoma efikasan pristup.

Filozofija HODL-ovanja

HODL-ovanje je više od investicione strategije – to je način razmišljanja koji obuhvata otpornost, strpljenje i vjerovanje da su kratkotrajno suzdržavanje i nepokolebljivost u odluci da se sredstva sačuvaju vrijedna dugoročnog dobitka. Bilo da cijena bitcoina raste ili pada je, filozofija HODL-ovanja ostaje ista – ostanimo dosljedni, vjerujmo procesu i gledajmo u budućnost.

Jedan od ključnih razloga zašto većini ljudi ovakav pristup dugo nije bio razumljiv je zbog toga što su čitav sistem novca prihvatili u uvjerenju da on vremenom devalvira. Vjerovatno ste makar jednom razmatrali ponudu oročene štednje i procijenili da vam količina novca koju želite da položite neće donijeti onaj prinos koji će očuvati njegovu kupovnu moć nakon određenog broja godina, jer je kontinuirano doštampavanje novca podupiralo tu tvrdnju.

Dakle, ne treba da vas zavara sve ono što znate o novcu kao takvom, budući da bitcoin (na kojem je u ovom serijalu poseban fokus, jer mnoge druge kriptovalute ipak češće razočaraju nego što oduševe) nije novac, već samo ima neka svojstva novca. Posmatrajte ga radije kao imovinu – npr. kao nekretninu za koju sigurno želite da prodate onda kada je situacija stabilnija i kada su mnogo veće šanse da pronađete kupca kojem ćete je prodati po višoj cijeni.

U svakom slučaju, ako se u vašem digitalnom novčaniku već nalazi poneki satoshi (stomilioniti djelić bitcoina), kada tržište ponovo uđe u nepovoljnu fazu i zavlada prolazna panika, sjetite se onoga što je napisao GameKyuubi. HODL nije samo izraz – to je način da se prebrode oluje i izazovi koje nestabilno tržište nosi.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni rad

Apstrakt

Kriptovalute (engl. "cryptocurrency") su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene. Veliki broj ljudi, uključujući i IT stručnjake i programere ne znaju mnogo o ovoj temi, a šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina. Tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi. Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Utopistička ideja da matematika i fizika mogu rešiti društvene probleme započela je svoj život kroz pojavu bitkoina. Genijalna ideja po kojoj funkcioniše bitkoin zasnovana je na tehnologiji blokčejna, čiji kapacitet doseže daleko iznad kripto valuta. Iako se još uvek vode polemike ko stoji iza pseudonima Satoši Nakamoto, njegova zaostavština ima potencijal da promeni svet. Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica. Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. U radu su predstavljeni osnovni principi na kojima su zasnovani bitkoin i druge kriptovalute, pojašnjen odnos između blokčejna i bitkoina.

1 UVOD

Ideal o novcu koji se ne oslanja na centralne institucije (koje mogu propasti, ali i koje vrše nadzor nad korisnicima), postojao je decenijama. U digitalnom svetu prvi ga je uobličio pisac naučne fantastike Nil Stivenson 1999. godine u svojoj noveli Kriptonomikon. On je opisao podzemni svet koji funkcioniše zahvaljujući digitalnom zlatu zasnovanom na kriptografiji, pri čijoj upotrebi korisnici ne moraju odavati ko su i šta su (Popper, 2016).

Kriptovalute (engl. cryptocurrency) su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene (Jovanović, 2014).

Da bi se razumeo nastanak i funkcionisanje kriptovaluta, neophodno je sagledati ih iz različitih uglova na kojima su one bazirane: matematici, sociologiji, ekonomiji, pravu i politici. To je verovatno i glavni razlog zbog koga veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne znaju mnogo o ovoj temi. Takođe, šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina.

Sve kriptovalute su bazirane na jedinstvenom nizu brojeva za svaku jedinicu valute, koje korisnici mogu jedni drugima slati preko mreže. U prošlosti su se ti nizovi mogli lako kopirati i trošiti više puta, zbog čega nisu imali vrednost. Kriptograf Dejvid Čaum je taj problem rešio stvaranjem jedinstvene centralizovane knjige, u kojoj su se čuvale beleške o transakcijama svakog korisnika, čime ni jedna jedinica valute više nije mogla da se nalazi na dva mesta istovremeno (Bertlet, 2016).

Kriptovalute svoj nastanak duguju težnjama levo orijentisanih utopističkih posvećenika IT tehnologija koji su sanjali o univerzalnom novcu koji bi svako mogao da poseduje i troši, čija je vrednost onolika koliko su korisnici voljni da plate (na principu ponude i potražnje), ali pre svega na liniji fronta za onlajn anonimnost i slobodu, bez cenzure i nadzora. Pojavi bitkoina prethodio je Sajberpankerski manifest Done Haravej (Haraway, 1985) koji počinje rečima: „U elektronsko doba, privatnost je neophodan uslov za postojanje otvorenog društva“.

Kriptovalute su univerzalni novac koji se može koristiiti bilo gde u svetu, one su lako prenosive i teško se krivotvore.

Neki podaci pokazuju da tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi.

Prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije celokupni unutrašnji promet u Republici Srbiji izražava se u dinarima, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. „Zakonom o platnom prometu propisano je da se poslovi platnog prometa obavljaju u dinarima, a Zakonom o deviznom poslovanju da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, a izuzetno se može vršiti i u devizama u slučajevima koji su propisani ovim zakonom“ (NBS, 2014).

Tržište kriptovaluta u Srbiji postoji, sve je veći broj rudara. Iako trgovanje kriptovalutama nije nelegalno, Narodna Banka Srbije - NBS je u više saopštenja navela da one ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Takođe, zbog toga što ih ne izdaje centralna banka, NBS za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji (NBS, Politika – u vezi s bitkoinom, 2017).

Ukoliko kriptovalute promatramo kao novac onda njihove tranksakcije mogu biti upitne shodno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, gde je propisana obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca, kao što su identifikacija stranaka koje trguju preko tih platformi, uzimanjem kopije ličnog dokumenta. Kako poslovanje platformi na kojima se vrše transakcije kriptovalutama nije zakonom regulisano u Republici Srbiji, a uglavnom ni u uporednom pravu, a čl. 552. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije ((„Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja) predviđa razmenu robe kao jedan od načina trgovine, otvara se put ka legalnoj trgovini kriptovalutama (Bubanja, 2017).

Praksa je pokazala da su se korisnici kriptovaluta kada su imali problem sa njima, obraćali vlastima i njihovim regulatornim telima, zbog čijeg su zaobilaženja i smišljeni. Nažalost, korisnici ne uživaju pravnu zaštitu čak i kada je reč o trgovini putem registrovanih privrednih subjekta.

2 BITKOIN

Prva decentralizovana kriptovaluta koja se pojavila je bitkoin (eng. „Bitcoin“). Termin bitkoin označava istoimenu organizaciju, softver i protokol, kao i jedinicu mere ove kriptovalute (skraćeno BTC) (Bertlet, 2016). Koncept na kome se zasniva bitkoin prvi put je predstavljen 2008. godine u članku "Bitcoin: A Peerto-Peer Electronic Cash System", a u januaru 2009. godine bitkoin je pušten u promet. Njegov tvorac nije poznat do danas i krije se iza pseudonima Satoši Nakomato. Novu vrstu digitalne kriptovalute formirao je tako što je stvorio distribuirani sistem verifikacije. Bitkoin nastaje u procesu koji se naziva „rudarenje“ (engl. mining). Njegova jedinstvenost je u tome što je decentralizovana valuta, iza koje ne stoji nijedna država, niti banka. Bitkoin je digitalna valuta, koja nastaje i čuva se elektronski. Kriptovalute u cilju maksimizacije bezbednosti, upotrebljavaju metod - dokaz o radu (engl. proofof-work), metod baziran na informacijama koje je teško stvoriti, ali koje ostalim učesnicima u rudarenju obezbeđuju laku proveru i verifikaciju transakcija.

Kriptovalute se čuvaju na bitkoin adresama za koje ključ predstavlja jedinstven niz slova i brojeva. Svaka transkacija bitkoinom se beleži u blokovima koji se zovu blokčejn. Transakcije se hronološki ređaju u blokove, u svakom se nalazi digitalni potpis prethodnog bloka, time se uređuje redosled i garantuje da novi blok može da se pridruži lancu samo ako počne na mestu na mestu završetka prethodnog. Jedan od osnovnih činilaca bezbednosti bitkoina je da se kopija svake izvedene transakcije beleži na svakom nalogu na kome je instaliran bitkoin softver. Blokčejnove neprekidno verifikuju računari svih korisnika softvera, tako sistem zna u bilo kom trenutku, koliko bitkoina svaki korisnik u svom novčaniku poseduje. Novčanik je program koji služi za slanje, primanje i skladištenje kriptovaluta. Digitalni novčanik sadrži prikaz količine kriptovalute koju korisnik poseduje, zapise o svim njegovim transakcijama, korisnički tajni ključ i njegove adrese (Bertlet, 2016). Novčanik je moguće instalirati na računar, mobilni telefon i tablet.

Falsifikovanje bitkoina nije moguće, jer iako vlasništvo može da se menja ono se ne može nikada duplirati (Bertlet, 2016). On je pseudoanoniman, bitkoin mreža čuva sve podatke o svakoj transakciji koja se dogodila unutar mreže. Svako ko ima bitkoin softver i adresu na bitkoin mreži, može videti koliko novca ima na mreži, ali ne i kome oni pripadaju. Za razliku od otvaranja računa u bankama, otvaranje bitkoin računa (adrese) je brzo, bez troškova i „papirologije“. Jedna od glavnih prednosti bitkoin mreže je brzina transakcija.

Svako ko snagu svog računara posveti verifikaciji transakcija u blokčejnu može biti „rudar“. To je proces dodavanja transkacija u registar svih bitkoin transkacija. Rudarenje čini rešavanje matematičkog algoritma za čije se uspešno rešavanje dobija određena količina bitkoina.

Iako bitkoin ima reputaciju nestabilnosti, velikih fluktuacija i nezakonitog poslovanja, čemu mnogi pridodaju i urušavanje tradicionalnog koncepta nacionalnih država, ipak većina se slaže u tome da je njegova pojava najvažnija nova ideja od stvaranja Interneta (Vigna & Casey, 2016).

Razloga za uspeh bitkoina ima više. Finansijska kriza povoljno je uticala na njegov razvoj, poverenje u postojeći finansijski ali i politički sistem je bilo poljuljano i brojni korisnici su u njemu prepoznali drugačije rešenje.

Anonimnost koju pruža prilikom transakcija jedan je od ključnih razloga njegovog uspeha. Prilikom digitalnog plaćanja bitkoinom u većini slučajeva nije potrebno davanje ličnih podataka. Ovakva vrsta anonimnosti, nažalost pogodovala je i usponu tamne strane upotrebe i popularnosti bitkoina u kriminalnim krugovima.

Računi u bitkoinu nisu opterećeni visokim bankarskim dažbinama.

Takođe, nije beznačajan ni potencijal plaćanja izdataka koji su manji od trenutnih ograničenja u konvencijalnim transakcijama na internetu (npr. naplata čitanja jednog novinskog članka ili preskoči reklamu, koji koštaju manje od 20 ili 30 centi kolika je najmanja transakcija) (Popper, 2016).

Kao što su svi učesnici na internetu povezani protokolima (TCP/IP, FTP, SMTP, HTTP i dr.) zahvaljujući kojima mogu međusobno da komuniciraju, bitkoin je stvorio svoje softverske protokole koji uređuju funkcionalna pravila upravljanja sistemom.

Bitkoin je omogućio novi način stvaranja, čuvanja i transfera novca.

Od svog nastanka bitkoin se unapređivao, podržan od internet zajednice, posebno od posvećenika slobodi interneta i anonimosti, mnogi od problema koji su uočeni su rešavani zajedničkim naporom internet zajednice.

3 BLOKČEJN

Blokčejn (engl. blockchain) nije samo bitkoin, on je tehnologija za koju mnogi predviđaju da će promeni svet (OECD, 2018).

Ukoliko bismo pojednostavljeno opisivali blokčejn mogli bismo da kažemo da je to nova vrsta baze podataka, iako bi to bilo pojednostavljeno objašnjenje slično kao kada bi smo imejl (email) opisali kao novi način za slanje pisama.

Iako blokčejn jeste nova vrsta baze podatka, to ne objašnjava u dovoljnoj meri genijalnost načina na koji funkcioniše.

Kada bilo gde i bilo kada položimo novac, oslanjamo se na zapis u bazi podataka treće strane, banke, firme i sl. Poverenje u banke zasnovano je na zakonu koji reguliše rad banke, poverenju u državu da će u slučaju propasti banke država nadoknaditi klijentima njihov ulog.

Kada plaćamo on line usluge ili vršimo neku drugu transakciju kreditnim karticama, poklanjamo poverenje kompanijama koje posreduju u našem plaćanju (Mastercard, VISA i dr.) koje za to uzimaju određenu materijalnu nadoknadu. Čak i prilikom tradicionalnih oblika plaćanja gotovinom u papirnom novcu, mi dajemo papir na kome je ispisana vrednost za koju prodavac veruje da će mu biti isplaćena (ili garantovana) od strane vlade koja ju je štampala. Digitalno plaćanje zbog prisustva trećih strana (banke, kreditne kompanije i dr.) uvek je bilo moguće pratiti. I kod plaćanja gotovinom klijenti veruju bankama i kreditnim kompanijama koje rukovode platnim karticama, da imaju pouzdane baze podataka. I vlade država veruju da banke i kreditne kompanije vode baze podataka koje su tačne i pouzdane.

Baze podataka sadrže mnoštvo ličnih podataka, od npr. medicinske dokumentacije u domu zdravlja koja sadrži važne informacije o nama i našem zdravstvenom stanju, kada smo i od koje bolesti bolovali, koje lekove smo koristili i sl. I druge baze podataka sadrže mnoštvo naših ličnih podataka koje su važne ne samo za nas, već i za državu, grad, privredu, druge građane itd.

Osim što omogućava anonimne i sigurne transakcije, blokčejn ima i potencijal da sačuva sve vredne informacije, od podataka o rođenim i umrlim, preko osiguranja, do katastara nepokretnosti, pa čak i glasova (Tapscott, 2018).

Sagledavši mogućnosti koji blokčejn nudi u transformaciji industrija i tržišta, povećanju transparentnosti i poverenja između građana, kao i olakšanom pristupu tržištu (uz bolju efikasnost transakcija), ali i rizicima koje sa sobom nosi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD organizovala je od 4. do 5. septembra 2018. godine Forum politike OECD-a za blokčejn. To je bila ujedno i prva glavna međunarodna konferencija na kojoj se razmatrao uticaj blokčejna na aktivnosti vlada i javnih prioriteta. Forum se bavio prednostima i rizicima blokčejna za ekonomiju i društvo, pokušajem određivanja adekvatnog regulatornog pristupa, kao i javnih politika prema blokčejnu.

Učesnici Foruma su diskutovali o mogućnostima globalnog ekonomskog uticaja blokčejna, njegovim implikacijama na privatnost i sajber bezbednost, upotrebi blokčejn tehnologija za povećanje inkluzivnosti, njegovoj upotrebi u promovisanju zelenog rasta i održivosti, kao i jačanju kapaciteta javne uprava i primene u praksi (OECD, 2018).

4 ZAKLJUČAK

Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo.

Svaki korisnik bitkoina ima potpunu kontrolu nad novcem na svom računu (adresi), jedino osoba sa privatnim ključem može pristupiti bitkoinima na toj adresi. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica.

Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. Zahvaljujući peer-to-peer komunikaciji i kriptografiji, povezivanje bitkoin transakcija sa osobom u stvarnom životu je veoma teško. To je u ujedno možda i njegova najveća mana, jer su oporezivanje i nadzor nad korisnicima krajnje teški.

Garancija vrednosti bitkoina osmišljena je po uzoru na plamenite metale kojih ima ograničeno u prirodi. Zbog toga je Satoši u kodu bitkoina odredio da ih ima maksimalno 21 milion, te da ukoliko bitkoin protokol ostane isti, poslednji bitkoin će biti izrudaren 2140. godine.

Do sada je izrudareno oko 17 miliona bitkoina, što znači da je ostalo 4 miliona, ili oko 19%. Do sada je bitkoin uspeo da prevlada sve krize koje su ga zahvatile (u više slučajeva nestajali su iznosi koji su dostizali i 400 miliona dolara). Kakva god sudbina bitkoina bila u budućnosti, njegova uloga se neće moći zanemariti, prvenstveno zbog toga što je zahvaljujući njemu iznedren blokčejn. Bez obzira na skepticima u vezi sa kriptovalutama, teško se mogu osporiti mogućnosti koje blokčejn pruža, pre svega u zaštiti baza podatka.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Gigi / Prevod na srpski: Plumsky

---

Postoji sveto carstvo privatnosti za svakog čoveka gde on bira i pravi odluke – carstvo stvoreno na bazičnim pravima i slobode koje zakon, generalno, ne sme narušavati. Džefri Fišer, Arhiepiskop Canterberija (1959)

Pre ne toliko dugo, uobičajen režim interneta je bio neenkriptovan običan tekst (plain text). Svi su mogli špiunirati svakoga i mnogi nisu o tome ni razmišljali. Globalno obelodanjivanje nadzora 2013. je to promenilo i danas se koriste mnogo bezbedniji protokoli i end-to-end enkripcija postaje standard sve više. Iako bitcoin postaje tinejdžer, mi smo – metaforično govoreći – i dalje u dobu običnog teksta narandžastog novčića. Bitcoin je radikalno providljiv protokol sam po sebi, ali postoje značajni načini da korisnik zaštiti svoju privatnost. U ovom članku želimo da istaknemo neke od ovih strategija, prodiskutujemo najbolje prakse, i damo preporuke koje mogu primeniti i bitcoin novajlije i veterani.

Zašto je privatnost bitna

Privatnost je potrebna da bi otvoreno društvo moglo da funkcioniše u digitalnoj eri. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatna stvar je nešto što neko ne želi da ceo svet zna, a tajna stvar je nešto što neko ne želi bilo ko da zna. Privatnost je moć da se čovek selektivno otkriva svom okruženju.

Ovim snažnim rečima Erik Hjus je započeo svoj tekst Sajferpankov Manifesto (Cypherpunk's Manifesto) 1993. Razlika između privatnosti i tajanstvenosti je suptilna ali jako važna. Odlučiti se za privatnost ne znači da neko ima tajne koje želi sakriti. Da ovo ilustrujemo shvatite samo da ono što obavljate u svom toaletu ili u spavaćoj sobi nije niti ilegalno niti tajna (u mnogim slučajevima), ali vi svejedno odlučujete da zatvorite vrata i navučete zavese.

Slično tome, koliko para imate i gde ih trošite nije naručito tajna stvar. Ipak, to bi trebalo biti privatan slučaj. Mnogi bi se složili da vaš šef ne treba da zna gde vi trošite vašu platu. Privatnosti je čak zaštićena od strane mnogobrojnih internacionalnih nadležnih organa. Iz Američke Deklaracije Prava i Dužnosti Čoveka (American Declaration of the Rights and Duties of Man) Ujedinjenim Nacijama, napisano je da je privatnost fundamentalno prava gradjana širom sveta.

Niko ne sme biti podvrgnut smetnjama njegovoj privatnosti, porodici, rezidenciji ili komunikacijama, niti napadnuta njegova čast i reputacija. Svi imaju pravo da se štite zakonom protiv takvih smetnja ili napada. Artikal 12, Deklaracija Ljudskih Prava Ujedinjenih Nacija

Bitcoin i privatnost

Iako je bitcoin često opisivan kao anoniman način plaćanja medijima, on u stvari poseduje potpuno suprotne osobine. On je poluanoniman u najboljem slučaju i danas mnogima nije ni malo lako primeniti taktike da bi bili sigurni da njihov poluanonimni identitet na bitcoin mreži ne bude povezan sa legalnim identitetom u stvarnom svetu.

Bitcoin je otvoren sistem. On je javna baza podataka koju svako može da proučava i analizira. Znači, svaka transakcija koja je upisana u tu bazu kroz dokaz rada (proof-of-work) postojaće i biće otkrivena dokle god bitcoin postoji, što znači - zauvek. Ne primenjivati najbolje prakse privatnosti može imati štetne posledice u dalekoj budućnosti.

Privatnost, kao sigurnost, je proces koji je težak, ali nije nemoguć. Alatke nastavljaju da se razvijaju koje čuvaju privatnost kad se koristi bitcoin and srećom mnoge od tih alatki su sve lakše za korišćenje. Nažalost ne postoji panacea u ovom pristupu. Mora se biti svesan svih kompromisa i usavršavati te prakse dok se one menjaju.

Najbolje prakse privatnosti

Kao i sve u bitcoinu, kontrola privatnosti je postepena, korak po korak, procedura. Naučiti i primeniti ove najbolje prakse zahteva strpljivost i odgovornost, tako da ne budite obeshrabreni ako vam se čini da je to sve previše. Svaki korak, koliko god bio mali, je korak u dobrom pravcu.

Koje korake preduzeti da bi uvećali svoju privatnost:

• Budite u vlasništvu sami svojih novčića
• Nikad ne ponavljajte korišćenje istih adresa
• Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (Know your customer - KYC)
• Minimizirajte sve izloženosti trećim licima
• Upravljajte svojim nodom
• Koristite Lightning mrežu za male transakcije
• Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije
• Koristite metodu CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića

Budite u vlasništvu sami svojih novčića: Ako ključevi nisu tvoji, onda nije ni bitcoin. Ako neko drugo drži vaš bitcoin za vas, oni znaju sve što se može znati: količinu, istoriju transakcija pa i sve buduće transakcije, itd. Preuzimanje vlasništva bitcoina u svoje ruke je prvi i najvažniji korak.

Nikad ne kroistite istu adresu dvaput: Ponavljanje adresa poništava privatnost pošiljalca i primaoca bitcoina. Ovo se treba izbegavati pod svaku cenu.

Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (KYC): Vezivati svoj legalni identitet za svoje bitcoin adrese je zlo koje se zahteva od strane mnogih državnih nadležnosti. Dok je efektivnost ovih zakona i regulacija disputabilno, posledice njihovog primenjivanja su uglavnom štetne po korisnicima. Ovo je očigledno pošto je česta pojava da se te informacije često izlivaju iz slabo obezbeđenih digitalnih servera. Ako izaberete da koristite KYC servise da bi nabavljali bitcoin, proučite i razumite odnos između vas i tog biznisa. Vi ste poverljivi tom biznisu za sve vaše lične podatke, pa i buduće obezbeđenje tih podataka. Ako i dalje zarađujete kroz fiat novčani sistem, mi preporučujemo da koristite samo bitcoin ekskluzivne servise koji vam dozvoljavaju da autamatski kupujete bitcoin s vremena na vreme. Ako zelite da potpuno da izbegnete KYC, pregledajte https://bitcoinqna.github.io/noKYConly/.

Minimizirajte sve izloženosti trećim licima: Poverljivost trećim licima je bezbednosna rupa (https://nakamotoinstitute.org/trusted-third-parties/). Ako možete biti poverljivi samo sebi, onda bi to tako trebalo da bude.

Upravljajte svojim nodom: Ako nod nije tvoj, onda nisu ni pravila. Upravljanje svojim nodom je suštinska potreba da bi se bitcoin koristio na privatan način. Svaka interakcija sa bitcoin mrežom je posrednjena nodom. Ako vi taj nod ne upravljate, čiji god nod koristite može da vidi sve što vi radite. Ova upustva (https://bitcoiner.guide/node/) su jako korisna da bi započeli proces korišćenja svog noda.

Koristite Lightning mrežu za male transakcije: Pošto Lightning protokol ne koristi glavnu bitcoin mrežu za trasakcije onda je i samim tim povećana privatnost korišćenja bez dodatnog truda. Iako je i dalje rano, oni apsolutno bezobzirni periodi Lightning mreže su verovatno daleko iza nas. Korišćenje Lightning-a za transakcije malih i srednjih veličina će vam pomoći da uvećate privatnost a da smanjite naplate svojih pojedinačnih bitcoin transakcija.

Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije: Proveravanje adresa na javnim blok pretraživačima povezuje te adrese sa vašim IP podacima, koji se onda mogu koristiti da se otkrije vaš identitet. Softveri kao Umbrel i myNode vam omogućavaju da lako koristite sami svoj blok pretraživač. Ako morate koristiti javne pretraživače, uradite to uz VPN ili Tor.

Koristite CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića: Pošto je bitcoin večan, primenjivanje saradničkih CoinJoin praksa će vam obezbediti privatnost u budućnosti. Dok su CoinJoin transakcije svakovrsne, softveri koji su laki za korišćenje već sad postoje koji mogu automatizovati ovu vrstu transakcija. Samourai Whirlpool (https://samouraiwallet.com/whirlpool) je odličan izbor za Android korisnike. Joinmarket (https://github.com/joinmarket-webui/jam) se može koristiti na vašem nodu. A servisi postoje koji pri snabdevanju vašeg bitcoina istog trenutka obave CoinJoin tranzakciju automatski.

Zaključak

Svi bi trebalo da se potrude da koriste bitcoin na što privatniji način. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatnost je ljudsko pravo i mi svi trebamo da branimo i primenljujemo to pravo. Teško je izbrisati postojeće informacije sa interneta; a izbrisati ih sa bitcoin baze podataka je nemoguće. Iako su daleko od savršenih, alatke postoje danas koje vam omogućavaju da najbolje prakse privatnosti i vi sami primenite. Mi smo vam naglasili neke od njih i - kroz poboljšanje u bitcoin protokolu kroz Taproot i Schnorr - one će postajati sve usavršenije.

Bitcoin postupci se ne mogu lako opisati korišćenjem tradicionalnim konceptima. Pitanja kao što su "Ko je vlasnik ovog novca?" ili "Odakle taj novac potiče?" postaju sve teža da se odgovore a u nekim okolnostima postaju potpuno beznačajna.

Satoši je dizajnirao bitcoin misleći na privatnost. Na nivou protokola svaka bitcoin transakcija je proces "topljenja" koji za sobom samo ostavlja heuristične mrvice hleba. Protokolu nije bitno odakle se pojavio bilo koji bitcoin ili satoši. Niti je njega briga ko je legalan identitet vlasnika. Protokolu je samo važno da li su digitalni potpisi validni. Dokle god je govor slobodan, potpisivanje poruka - privatno ili ne - ne sme biti kriminalan postupak.

Dodatni Resursi

This Month in Bitcoin Privacy | Janine

Hodl Privacy FAQ | 6102

Digital Privacy | 6102

UseWhirlpool.com | Bitcoin Q+A

Bitcoin Privacy Guide | Bitcoin Q+A

Ovaj članak napisan je u saradnji sa Matt Odellom, nezavisnim bitcoin istraživačem. Nađite njegove preporuke za privatnost na werunbtc.com

Originalni tekst

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Matt Corallo / Prevod na hrvatski: Davor

---

Bitcoineri, od programera Bitcoin Core-a preko dugogodišnjih entuzijasta Bitcoina do nedavnih pronalazača /r/Bitcoina, vole razgovarati o tome kako je decentralizacija Bitcoina njegova ultimativna značajka. Doduše, rijetko vidite da netko objašnjava zašto je decentralizacija važna. Zasigurno je to zanimljiva značajka iz perspektive računalne znanosti, no zašto bi potrošači, tvrtke ili investitori marili za to? Ova objava je pokušaj da se napiše zašto je decentralizacija temelj vrijednosti Bitcoina i što je još važnije, postavi buduće objave u kojima se govori o tome kada ona to nije.

Kada Bitcoineri govore o decentralizaciji Bitcoina, prva stvar koja se pojavljuje je često spominjani nedostatak inherentnog povjerenja u treću stranu. Dok je dobro postavljeno povjerenje preduvjet za učinkovit rad mnogih sustava, jednom kada se takvo povjerenje izgubi, sustavi mogu postati nevjerojatno krhki. Uzmimo, za primjer, povjerenje u američke banke prije uspostave FDIC-a (Federal Deposit Insurance Corporation). Dok je pristup bankovnim uslugama omogućio više pogodnosti i mnogim tvrtkama učinkovitije poslovanje, poznato je da su banke propadale, pritom upropaštavajući sa sobom sva sredstva klijenata. Dok je predstavljanje FDIC-a i sličnih programa decentraliziralo povjerenje u financijske institucije s jedne strane na dvije, transakcije u velikom dijelu svijeta ne nude takvu zaštitu. Čak i uz takve programe, pojedinci nisu univerzalno zaštićeni od gubitka preko granica i preko određene vrijednosti.

U novije vrijeme, propisi koji dopuštaju pojedinim državnim dužnosnicima jednostrano oduzimanje imovine postali su uobičajeni. Naročito u SAD-u, sada zloglasna “Operacija Choke Point” i programi oduzimanja civilne imovine, omogućili su službenicima za provođenje zakona i privatnim institucijama da zapljenjuju financijsku imovinu i uskraćuju financijske usluge uz malo ili nimalo nadzora. Uklanjanje provjerenih skrbnika i stvaranje sustava s likvidnom imovinom, koja se ne može zaplijeniti, ima potencijal pružiti pouzdanije financijske usluge mnogima koji inače ne bi mogli djelovati učinkovito ili uopće ne bi mogli djelovati. Ova mogućnost da se Bitcoin ne može zaplijeniti, omogućena je samo zbog nedostatka za centraliziranim povjerenjem. Centralizirani sustavi elektroničke gotovine i financijski sustavi su pokušali pružiti takvu pouzdanost, propisi i poslovna stvarnost su to gotovo univerzalno spriječili.

Svojstvo koje je jednako važno za sposobnost Bitcoina da pruža financijske usluge zviždačima, stranim disidentima i porno zvijezdama je njegov otpor cenzuri transakcija. Sposobnost trećih strana da zaplijene imovinu rezultira izravnim i čistim novčanim gubitkom, zamrzavanje imovine može imati sličan učinak. Kada pojedinac ili organizacija više nisu u mogućnosti obavljati transakcije za plaćanje roba i usluga, njihova financijska imovina brzo gubi vrijednost. Iako Bitcoin ima vrlo dobru priču o nemogućnosti zapljene (svaka strana u sustavu nameće nemogućnost bilo koga da potroši Bitcoin bez dodanog privatnog ključa), njegova priča o otporu cenzuri je malo utančanija.

U svijetu u kojem nijedan rudar Bitcoina nema više od 1% ukupne hash snage (ili nešto drugo što je jednako decentralizirano), trebalo bi biti lako pronaći rudara koji je ili anoniman i prihvaća sve transakcije ili je u nadležnosti koja ne pokušava cenzurirati vaše transakcije. Naravno, ovo nije svijet kakav danas imamo, a cenzura transakcija jedan je od većih razloga da se ozbiljno zabrinemo centralizacijom rudarenja (za pune čvorove). Ipak, mogućnost pojedinca da kupi hash snagu (u obliku lako dostupnog starog hardvera ili u obliku njegovog iznajmljivanja) za rudarenje svoje inače cenzurirane transakcije, opcija je sve dok je pravilo najdužeg lanca na snazi ​​kod svih rudara. Iako je znatno skuplji nego što bi bio u istinski decentraliziranom Bitcoinu, to omogućuje Bitcoinu da zadrži neka od svojih anti-cenzuriranih svojstava.

Ako ste već dovoljno dugo u priči oko Bitcoina, možda ćete prepoznati gornja svojstva kao kritična za zamjenjivost. Zamjenjivost, kao ključno svojstvo svakog monetarnog instrumenta, odnosi se na ideju da vrijednost jedne jedinice treba biti ekvivalentna svakoj drugoj jedinici. Bez mogućnosti odmrzavanja/otpora cenzuri i nemogućnosti zapljene, Bitcoin (i svaki drugi monetarni sustav) počinje gubiti zamjenjivost. Trgovci i platni procesori više ne mogu razumno prihvaćati Bitcoin bez provjere niza crnih lista i mnogo truda kako bi bili sigurni da će moći potrošiti Bitcoin koji prihvaćaju. Ako povjerenje u zamjenjivost Bitcoina deformira, njegova bi korist mogla biti značajno deformirana.

Još jedno svojstvo koje proizlazi iz decentralizacije Bitcoina, je njegov otvoreni pristup. Ulagači iz Silicijske doline često ga nazivaju jednim od najzanimljivijih svojstava Bitcoina, a mnogi ga vole nazivati ​​"bez dopuštenja". Sposobnost bilo koga, bilo gdje u svijetu, sa internetskom vezom, da prihvaća Bitcoin za robu i usluge i koristi Bitcoin za kupnju roba i usluga je vrlo uzbudljiva. Opet, ovo svojstvo ovisi o decentralizaciji Bitcoina. Iako postoje mnogi centralizirani pružatelji financijskih usluga, gdje mnogi od njih promoviraju svoju dostupnost bilo kome, sama njihova prisutnost kao centraliziranog tijela koje može proizvoljno uskratiti uslugu, čini ih podložnim budućim promjenama politike iz bilo kojeg razloga. PayPal je, na primjer, utemeljen na idealima univerzalnog pristupa elektroničkoj gotovini. Međutim, zbog svoje pozicije središnje vlasti, brzo je promijenio svoje politike, kako bi udovoljio pritiscima regulatora i politikama postojećeg financijskog sustava na koji se oslanjao. Ovih dana, PayPal je nadaleko poznat po zamrzavanju računa i oduzimanju imovine uz malo ili nimalo upozorenja. U osnovi, oslanjanje na centralizirane strane za usluge nije kompatibilno s univerzalnim otvorenim pristupom u financijskom svijetu.

Primijetit ćete da se sve gore navedene kritične značajke, one koje Bitcoin čine tako uzbudljivim za sve nas, centralizirani sistemi već neko vrijeme mogu implementirati. Zapravo to se radilo i prije, u učinkovitijim sustavima od Bitcoina. Naravno, nikada nisu potrajali, gubeći kritična svojstva nakon podešavanja kako bi se popravila ova ili ona stvar, implementirajući regulatorne sustave cenzure izravno u osnovne slojeve, ograničavajući pristup rastu dobiti i potpuno gašenje. Stvarno, decentralizacija u Bitcoinu sama po sebi nije značajka, već je umjesto toga jedini način za koji znamo da održimo značajke koje želimo u sustavima kojima upravljaju ljudi.

Originalni tekst

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na net.hr

05.12.2024 / Autor: Katarina Plantak

---

Vrijednost Bitcoina po prvi put je premašila 100.000 dolara. Ova kriptovaluta svoj masovni rast može na neki način zahvaliti reizboru Donalda Trumpa za američkog predsjednika. On je najavio blaži regulatorni pristup kripto industriji.

Što je Bitcoin?

Bitcoin (BTC) je kriptovaluta (virtualna valuta) dizajnirana da djeluje kao novac i oblik plaćanja izvan kontrole bilo koje osobe, grupe ili entiteta. Time nema potrebe za sudjelovanjem pouzdane treće strane npr. kovnice novca ili banke u financijskim transakcijama. Osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto 31. listopada 2008. objavila je tehnički dokument pod nazivom "Bitcoin: Peer-to-Peer Electronic Cash System". Taj je dokument distribuiran na kriptografsku mailing listu, samo mjesec dana nakon što je investicijska banka Lehman Brothers podnijela zahtjev za najveći bankrot u povijesti SAD-a, a vlada odobrila financijsku pomoć od 700 milijardi dolara.

Nekoliko mjeseci kasnije, 3. siječnja 2009., Bitcoin mreža pokrenula se, uvodeći novi sustav decentralizirane digitalne valute bez središnjeg posrednika.

Tko su osnivači Bitcoina?

Bitcoin je rezultat desetljeća razvoja kriptografije i ideja Cypherpunka iz 1970-ih, s projektima poput B-money, Bit Gold, eCash i HashCash.

Godine 2006., osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto započela je rad na Bitcoinu. Iako su kriptografi poput Hal Finneya, Nicka Szaba, Weija Daija i Adama Backa povezivani sa Satoshijem, svi su to negirali.

Satoshi je surađivao s programerima do 2010., kada je predao kontrolu nad izvornim kodom i 2011. nestao iz javnosti. Danas stotine programera razvijaju Bitcoin, koji ima zajednicu od milijun korisnika.

Kako funkcionira Bitcoin?

Bitcoin se može brzo i sigurno prenijeti na svakoga s Bitcoin adresom poput računa bilo gdje u svijetu, bez potrebe za dopuštenjem ili plaćanjem nepotrebnih naknada. BTC je jedinica valute u Bitcoin sustavu za koju postoji ograničena količina od 21 milijun. Svaki je Bitcoin djeljiv na 100 milijuna "satoshis" ili "sats" – najmanja jedinica Bitcoina, poput centa u dolaru. Bitcoini djeluju kao elektronički novac, omogućujući vam da izvršite plaćanje s univerzalnom valutom bilo gdje. Nalazi se u tzv. novčanicima u digitalnoj verziji. On funkcionira slično kao bankovni račun. Transakcije su moguće zahvaljujući peer-to-peer mreži. Osigurane su sustavom kriptografije javnog i privatnog ključa, objašnjava Kriptomat.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog i privatnog ključa za sigurne transakcije. Javna adresa, izvedena iz "hasha" javnog ključa, koristi se za primanje sredstava. Privatni ključ služi kao digitalni potpis odnosno svojevrsna lozinka za autorizaciju transakcija i omogućava pristup sredstvima, pa ga treba čuvati u tajnosti.

Korisnik pokreće transakciju unosom javne adrese primatelja u svoj novčanik. Novčanik koristi privatni ključ za stvaranje digitalnog potpisa, čime se transakcija ovjerava i šalje na Bitcoin mrežu. Transakcija prvo ulazi u "mempool", gdje čeka potvrdu. Svakih desetak minuta, transakcije se grupiraju u blokove, koji se dodaju na blockchain, stvarajući neprekinuti lanac sigurnih zapisa.

Sigurnost sustava je toliko snažna da bi hakiranje jedne adrese trajalo milijardama godina.

Blockchain

Bitcoin je revolucionarno riješio problem dvostruke potrošnje, omogućujući prijenos sredstava izravno između korisnika bez posrednika. Zamislite mrežu stranaca, gdje svaki vodi vlastitu knjigu računa. Kada netko prenese 1 BTC, svi zapisuju transakciju i uspoređuju bilješke. Ako se sve podudaraju, transakcija se potvrđuje. Ako netko pokuša prevariti, njegova bilješka se odbacuje.

Ovaj sustav knjiga računa, distribuiran na globalnoj mreži, čini osnovu Bitcoin blockchaina. Svaki čvor ima identičnu kopiju koja javno i pseudonimno bilježi sve transakcije, osiguravajući točnost i sigurnost bez potrebe za skupim posrednicima.

Zašto je Bitcoin jedinstven i što mu daje vrijednost?

Bitcoin je revolucionirao digitalni novac stvaranjem decentraliziranog, sigurnog i otpornog sustava bez potrebe za posrednicima. Njegov kod omogućuje daljnje inovacije, a povremeno dolazi do "račvanja" koje stvara nove kriptovalute temeljene na Bitcoinu, iako one nikada ne mogu biti isti Bitcoin.

Njegova ključna snaga leži u decentralizaciji – nema središnje figure niti točke neuspjeha. Bitcoin se pokazao kao otporan na izazove, uključujući državne zabrane i snažna račvanja, što dodatno učvršćuje njegovu dugovječnost prema Lindyjevom efektu. Mrežni učinak potiče sve više korisnika da ga prihvate kao sredstvo za pohranu vrijednosti i razmjenu.

Njegova ograničena ponuda od 21 milijun BTC-a stvara oskudicu, čime se suprotstavlja inflacijskim valutama. Bitcoin je zamjenjiv, djeljiv na 100 milijuna dijelova, izdržljiv i prenosiv, što ga čini praktičnijim od zlata. S rastućim prihvaćanjem od strane tvrtki diljem svijeta, njegova vrijednost i korisnost nastavljaju rasti.

Blokovi, rudarenje i nagrade

Prvi Bitcoinblock izrudiran je 3. siječnja 2009. godine. Nazvan je Blok 0. Rudarenje Bitcoina je utrka između rudara za raspršivanje specifičnih vrijednosti i drugih informacija o bloku kako bi se pronašlo rješenje za problem raspršivanja i dodalo blok u blockchain. Pobjednički rudar nagrađen je Bitcoinima. Bitcoin nagrade se prepolovljuju svakih 210.000 blokova. Na primjer, nagrada za blok bila je 50 novih bitcoina u 2009. godini, a 11. svibnja 2020. kad se dogodilo treće prepolovljenje nagrada za svaki blok smanjena je na 6.25 bitcoina. Četvrto prepolovljenje dogodilo se u travnju 2024. i smanjilo je nagradu na 3.125 Bitcoina. Sljedeće prepolovljavanje trebalo bi se dogoditi sredinom 2028. i smanjiti nagradu na 1.5625 BTC.

Do 2140. godine, nakon 32. prepolovljenja, nagrada za rudarenje Bitcoina smanjit će se na nulu, dosegnuvši ukupnu ponudu od 21 milijun BTC-a. Tada će se rudari oslanjati isključivo na naknade za transakcije kako bi pokrili svoje troškove.

Svako prepolovljenje smanjuje količinu novih BTC-a, što povijesno dovodi do porasta cijene zbog smanjene ponude i povećane potražnje. Iako će se učinak budućih prepolovljenja možda smanjivati zbog sve manjih količina nove ponude, do sada su ta prepolovljenja bila ključni pokretači triju glavnih tržišnih ciklusa Bitcoina.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na antenam.net

31.10.2024 / Autor: Ana Nives Radović

---

Godišnjica objavljivanja revolucionarnog dokumenta nije samo podsjetnik na nastanak Bitcoina, već i na značajnu promjenu koju je donio u načinu na koji razmišljamo o novcu i ekonomskom suverenitetu. Njegov značaj premašuje ideju o zaradi na promjeni njegove vrijednosti, jer otvara vrata širem razumijevanju digitalne imovine i decentralizovanih finansija koje inspirišu moderno bankarstvo i platne sisteme da se razvijaju u drugačijem smjeru, povećavajući svijest o sigurnosti i dostupnosti.

Šesnaest je godina od objavljivanja dokumenta naslovljenog kao "Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System", poznatog i kao „biijeli papir“ (white paper) u kojem su izloženi koncept i svrha novog sistema digitalne valute – sistema koji bi funkcionisao nezavisno od bilo koje vlade ili finansijske institucije. Bijeli papir, kojeg je 31. oktobra 2008. objavio pojedinac ili tim ljudi pod imenom Satoši Nakamoto ponudio je smjelo rješenje za sve veći problem – kontrolu valute centralnih banaka i sve veće poteškoće u prenošenju vrijednosti preko interneta bez posrednika. Ovaj trenutak označio je nastanak Bitcoina, revolucionarne digitalne valute i prve kriptovalute na svijetu koja je kasnije lansirana 3. januara 2009. godine.

Bitcoin je nastao u vrijeme finansijske krize 2008. godine, u periodu kada je povjerenje u tradicionalne finansijske sisteme bilo na izuzetno niskom nivou. Ljudi su počeli da se pitaju da li postoji način za upravljanje novcem koji ne zavisi od banaka, koje, kao što su tadašnji događaji pokazali, mogu propasti ili djelovati na načine koji nijesu u najboljem interesu javnosti. Nakamotova inovacija, Bitcoin, bila je zamišljena kao sistem u kojem korisnici mogu direktno slati i primati novac, zaobilazeći potrebu za bankama. U tom procesu, Nakamoto je svijetu predstavio novu tehnologiju kojoj je kasnije američki naučnik i programer Harold Fini dao naziv blockchain – decentralizovan i otporan na manipulacije način za evidentiranje transakcija.

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je vrsta digitalne valute koja omogućava ljudima da direktno jedni drugima šalju i primaju vrijednost putem interneta. Za razliku od tradicionalnih valuta, kao što je euro ili dolar, koje kontrolišu vlade i banke, Bitcoin funkcioniše bez centralne vlasti. To znači da nema nikoga ko je zadužen za njega i nema banke koja odlučuje kako se može koristiti. Umjesto toga, Bitcoin se oslanja na veliku mrežu računara širom svijeta koja ga održava i bilježi njegove transakcije. Ova mreža je poznata kao „Bitcoin mreža“.

Kako Bitcoin funkcioniše?

U suštini, Bitcoin funkcioniše kao „decentralizovana digitalna valuta“. Kada kažemo decentralizovana, mislimo da nijedna osoba, kompanija ili vlada ne kontroliše Bitcoin. Umjesto toga, svaka transakcija se bilježi na zajedničkoj knjizi, nazvanoj blockchain, koju održava mreža računara širom svijeta. Svaki put kada neko pošalje ili primi Bitcoin, transakcija se grupiše sa drugima i dodaje u ovaj lanac blokova. Budući da je ovaj lanac kopiran i dijeljen među brojnim računarima, gotovo je neizvodljivo izmijeniti ili hakovati ga, čime se osigurava da Bitcoin transakcije budu bezbjedne i pouzdane.

Još jedan interesantan aspekt je da Bitcoin ima ograničenu ponudu. Kreiran je samo 21 milion bitcoina, što ga čini rijetkom imovinom i sprečava inflaciju na način na koji to može biti slučaj sa tradicionalnim valutama koje se „doštampavaju“. Bitcoin transakcije su omogućene kroz skup kriptografskih pravila, koja ljudima omogućavaju da potvrde svaku transakciju kao legitimnu bez potrebe da vjeruju trećoj strani. Ovaj skup pravila je poznat kao kriptografija, zbog čega se Bitcoin naziva kriptovalutom – prvom koja je ikada stvorena i jedinom koja u potpunosti ima sve karakteristike onoga što je istinska ideja i svrha postojanja kriptovaluta.

Razumijevanje finansijske revolucije Bitcoina

Bitcoin, predstavljen 2008. godine, privukao je globalnu pažnju kao decentralizovana digitalna valuta koja funkcioniše nezavisno od banaka i vlada, ali pored svoje peer-to-peer arhitekture i decentralizovane infrastrukture, on ima jedinstvenu finansijsku karakteristiku – inherentno je deflatoran. Za razliku od fiat valuta poput dolara ili eura, koje centralne banke mogu štampati kada procijene da je to potrebno, ponuda Bitcoina je ograničena, fiksirana i ne povećava se. Ova deflatorna osobina navela je mnoge da ga vide kao revolucionarni finansijski instrument, „digitalno zlato“ koje bi moglo da preoblikuje koncepte vrijednosti, očuvanja bogatstva i monetarne politike.

Fiksna ponuda – limit od 21 miliona

Najkarakterističnija odlika Bitcoina je njegova ograničena ponuda. Kada je Satoši Nakamoto kreirao Bitcoin, postavio je ograničenje na ukupan broj bitcoina koji će ikada postojati – 21 milion. Ovo ograničenje se oštro razlikuje od tradicionalnih fiat valuta, gdje centralne banke mogu povećavati ponudu novca štampanjem dodatne količine. Postavljanjem ovog ograničenja, Nakamoto je osigurao da Bitcoin postane sve rjeđi vremenom, karakteristika koja je dizajnirana za očuvanje vrijednosti kako potražnja raste.

U tradicionalnim finansijama, valute mogu izgubiti vrijednost kada se previše štampaju, što se može vidjeti u slučajevima inflacije. Bitcoinov dizajn, međutim, znači da, kada se posljednji Bitcoin izrudari (što se predviđa oko 2140. godine), novi novčići neće ulaziti u cirkulaciju, što ga efektivno čini prvom deflatornom valutom u velikom obimu.

Mehanizam smanjenje ponude tokom vremena

Oskudica Bitcoina dodatno se pojačava procesom nazvanim „halving“ (prepolovljenje), koji smanjuje stopu stvaranja novih bitcoina. Približno svake četiri godine nagrada koju „rudari“ dobijaju za dodavanje novih blokova u blockchain se prepolovi. Ovaj mehanizam smanjuje mogućnost inflacije Bitcoina tokom vremena, stvarajući predvidivo, postepeno smanjenje ponude.

U početku su rudari dobijali 50 bitcoina po bloku. Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada je pala na 25, a do 2020. smanjila se na 6,25 bitcoina po bloku. Ovaj proces halvinga će se nastaviti sve do približno 2140. godine, kada će svih 21 milion bitcoina biti u cirkulaciji, a rudari će biti podstaknuti isključivo transakcionim naknadama, umjesto novim novčićima. Halving ima dva osnovna učinka – usporava rast ponude Bitcoina i stvara predvidivu oskudicu koja može podstaći tražnju, jer učesnici na tržištu znaju da će sa svakim ciklusom biti sve manje dostupnih bitcoina.

Zašto je Bitcoin važan?

Većina tradicionalnih valuta je inflaciona po dizajnu. Centralne banke teže kontrolisanoj stopi inflacije, često oko 2%, kako bi podstakle ekonomski rast, ohrabrile potrošnju i pružile fleksibilnost u odgovoru na ekonomske krize. Međutim, ova inflacija može potkopati kupovnu moć fiat valuta vremenom, što je zabrinjavajuće tokom perioda prekomjernog štampanja novca, kao što su mjere i programi kvantitativnog popuštanja viđene posljednjih godina.

Bitcoinov deflatorni dizajn je revolucionaran u ovom kontekstu jer nudi potencijalnu zaštitu od inflacije. Sa fiksnom ponudom, Bitcoin može da dobija na vrijednosti tokom vremena, posebno ako potražnja raste jer postaje rjeđi. Za mnoge, deflatorni model Bitcoina čini ga privlačnim sredstvom za očuvanje bogatstva na način koji tradicionalne valute i imovina ne mogu da ponude.

Pored toga, ovaj model izazvao je promjenu čitave filozofije u načinu na koji ljudi razmišljaju o novcu, investiranju i štednji. Dok tradicionalne finansije podstiču potrošnju i investicije kroz inflaciju, deflatorna priroda Bitcoina može podstaći štednju, jer bi njegova vrijednost mogla da raste u budućnosti. Ovaj kvalitet „čuvara vrijednosti“ naveo je mnoge da Bitcoinu daju naziv „digitalno zlato“.

Ekonomija oskudice – ono što Bitcoinu daje vrijednost

U ekonomiji, oskudica obično povećava vrijednost, jer tražnja za ograničenim resursom može povećati njegovu cijenu. Zlato je, na primjer, dugo bilo čuvar vrijednosti zbog svoje oskudice i poteškoća u vađenju. Bitcoin odražava ovaj koncept u digitalnom svijetu. Inherentno je rijedak zbog ograničenja od 21 milion, i, kao zlato, zahtijeva trud (kroz digitalno rudarenje) da bi ušao u cirkulaciju.

Pored toga, oskudica Bitcoina postaje sve izraženija kako raste interesovanje institucija i pojedinaca. Mnogi investitori privučeni su Bitcoinom kao dugoročnom imovinom upravo zbog ove fiksne ponude, oslanjajući se na to da će rastuća tražnja naspram ograničene ponude povećati njegovu vrijednost tokom vremena. Ova privlačnost je pojačana u regionima sa brzom inflacijom ili ekonomskom nestabilnošću, gdje rizik od devalvacije čini Bitcoin privlačnom alternativom za očuvanje bogatstva.

Bitcoin kao globalni čuvar vrijednosti

Osim što je sredstvo razmjene, deflatorna priroda Bitcoina pozicionira ga kao potencijalni globalni čuvar vrijednosti. Zlato je istorijski imalo ovu ulogu, jer su ga koristili pojedinci, institucije i vlade kao zaštitu od ekonomske nestabilnosti i inflacije. Bitcoin postaje moderni pandan tome, posebno privlačan mlađim generacijama i investitorima sklonim tehnologiji, koji ga vide kao superiornu alternativu.

Deflatorni dizajn takođe omogućava Bitcoinu da prelazi međunarodne granice i nadilazi lokalne ekonomske uslove. U zemljama koje prolaze kroz valutne krize, Bitcoin nudi alternativu koja je bez granica i nezavisna od politika centralne banke. Ova sposobnost da djeluje kao čuvar vrijednosti posebno je značajna na tržištima i ekonomijama u razvoju, gdje je valutna nestabilnost učestalija.

Može li oskudica Bitcoina predstavljati rizik?

Iako deflatorni model Bitcoina ima svoje prednosti, nije bez kritika. Jedna od zabrinutosti je da ekstremna deflacija može obeshrabriti potrošnju. U sistemu gdje vrijednost valute raste tokom vremena, ljudi mogu preferirati štednju umjesto potrošnje ili investiranja, što može dovesti do smanjenja ekonomske aktivnosti. Ekonomisti brinu da bi, ako Bitcoin postane široko prihvaćena valuta, njegova deflatorna priroda mogla ugroziti ekonomski rast podsticanjem „gomilanja“ umesto cirkulacije.

Još jedna kritika se odnosi na fiksnu ponudu Bitcoina u ekonomiji koja stalno raste. Tradicionalne valute su inflatorne kako bi pratile rast populacije, ekonomije i produktivnosti. Sa ograničenom ponudom, Bitcoin ne može da raste u skladu sa ekonomskim razvojem, što bi u teoriji moglo izazvati probleme sa likvidnošću u ekonomiji zasnovanoj na Bitcoinu. Ipak, kako ideja nije da Bitcoin bude jedino sredstvo plaćanja, strah od takvog scenarija je neutemeljen, budući da ekosistem u kojem funkcioniše koegzistira sa nizom drugih platnih sistemna koji su na raspolaganju širom svijeta.

Eliminiše problem dvostrukog trošenja

U svijetu novca postoji veliki problem koji se naziva „dvostruko trošenje“. Zamislite da možete potrošiti iste eure dvaput – platite jedan proizvod ili uslugu, a zatim, nekako, uspijete da ga ponovo potrošite na nešto drugo. U fizičkom svijetu ovo nije problem, ali u računovodstvenom jeste. Ako kao fizičku valutu u gotovini platite nešto, ta količina novca odlazi iz vašeg novčanika, ali u bankovnim transakcijama stvari funkcionišu drugačije.

Da bi se osiguralo da Bitcoin ne može biti kopiran ili potrošen dvaput, koristi se tehnologija zvana blockchain. Nakamotov Bijeli papir još nije pomenuo taj izraz, jer mu je naziv dat nekoliko dana kasnije, no umjesto toga, opisao je koncept „lanca blokova“, postavljajući sistem za evidentiranje transakcija u blokovima koji su međusobno povezani. Ovaj koncept je kasnije postao poznat kao blockchain, termin koji je nastao nakon izdavanja Bitcoina dok su ljudi pokušavali da imenuju osnovnu tehnologiju. Fokus Bijelog papira bio je na tome kako Bitcoin može bezbjedno pratiti i potvrđivati transakcije, koristeći ovaj povezani lanac blokova kao neku vrstu digitalne knjige.

Pristup iz Bijelog papira uveo je revolucionarnu ideju – zajedničku, otpornu na manipulacije evidenciju koja se nije oslanjala na centralnu vlast za ažuriranje ili verifikaciju. Ovaj sistem povezanih blokova (ono što sada nazivamo blockchain) postao je osnova Bitcoina i, kasnije, bezbroj drugih primjena u finansijama, tehnologiji i brojnim drugim oblastima.

Ova baza je poput ogromne digitalne knjige, ili evidencije, u kojoj je svaka Bitcoin transakcija (prenosa novca od jednog do drugog korisnika) zabilježena. Ono što ovu digitalnu evidenciju čini posebnom jeste to što nije smještena na jednom mjestu, niti je pod kontrolom jedne osobe ili institucije – ona je u potpunosti decentralizovana, što znači da se kopije ove knjige čuvaju na hiljadama računara širom svijeta, a svi oni moraju da se saglase oko toga koje transakcije su validne.

Svaki put kada neko pošalje Bitcoin drugoj osobi, ova transakcija se dodaje u blockchain. Da bi se dodala, grupa računara (nazvana „rudari“) mora da verifikuje da je ova transakcija stvarna, što znači da Bitcoin koji se troši već nije korišćen drugdje. Ovi rudari rade zajedno, koristeći složene matematičke operacije, kako bi potvrdili transakcije. Kada se verifikuje, transakcija se dodaje u blockchain, a cijela mreža se ažurira kako bi prepoznala ovu transakciju kao legitimnu. Ovaj proces osigurava da nijedan Bitcoin ne može biti potrošen dvaput, rješavajući problem dvostrukog trošenja.

Peer-to-Peer transakcije bez posrednika

Još jedan veliki razlog zašto je Bitcoin važan je taj što omogućava ljudima da šalju novac direktno jedni drugima bez potrebe za posrednikom. Recimo da želite da pošaljete novac prijatelju koji živi u drugoj zemlji. Obično biste otišli u svoju banku, koja bi se povezala s drugom bankom u toj zemlji, što može trajati danima i uključivati različite naknade.

Međutim, Bitcoin je omogućio da se direktno pošalju sredstva, bez obzira na to gdje se nalazite u svijetu. Pošto je u pitanju peer-to-peer (P2P) način razmjene, nema potrebe za posrednikom da upravlja transakcijom. To može učiniti transakcije bržim i ponekad jeftinijim, posebno kada se sredstva šalju međunarodno. Ova P2P struktura je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi se na ovaj oblik imovine gleda kao na alternativu složenim transakcijama, posebno važnim za društva i sredine u kojima je dostupnost finansijskih usluga niska.

Transparentnost i sigurnost

U svijetu tradicionalnog bankarstva, ljudi se oslanjaju na banke koje drže novac sigurnim i omogućavaju da transakcije budu poštene i sigurne. Međutim, s Bitcoinom, povjerenje nije smešteno u centralnu banku ili kompaniju, već u samu Bitcoin mrežu, koju održavaju svi računari koji prate blockchain. Pošto je blockchain javan i može ga provjeriti bilo ko, on je veoma transparentan. Svaka transakcija koja je ikada obavljena Bitcoinom zabilježena je u ovoj javnoj knjizi, tako da ako neko pokuša da prevari sistem, to bi bilo očigledno svima.

Transparentnost Bitcoina takođe ga čini veoma sigurnim. Pošto svi u mreži imaju kopiju blockchaina, bilo bi gotovo nemoguće da jedna osoba ili čak grupa ljudi izmijeni ili preuzme kontrolu nad njim. Da biste promijenili blockchain, morali biste kontrolisati više od polovine svih računara širom svijeta u Bitcoin mreži, što je izuzetno teško. Ovaj nivo sigurnosti, u kombinaciji s transparentnošću, pomaže ljudima da se osjećaju sigurno koristeći Bitcoin.

Značaj za razvoj finansija

Tokom godina, Bitcoin je postao više od eksperimenta u digitalnom novcu. Inspirisao je hiljade drugih kreatora latnih rješenja i pokrenuo važne razgovore o budućnosti novca, povjerenja i tehnologije. Kako sve više ljudi počinje da preispituje kako tradicionalne banke funkcionišu i traži nove načine za upravljanje svojim finansijama, Bitcoin ostaje snažna opcija ne samo u smislu alternative, već mogućnosti povezivanja njegove funkcionalnosti sa onim što već postoji u finansijskoj tehnologiji. Njegov značaj je u tome što predstavlja potpuno novi način razmišljanja o novcu i njegovom korišćenju i što rješava neke od ključnih problema koji su karakteristični finansijske sisteme.

Ideja decentralizacije

U mnogim sistemima koje danas koristimo postoji centralna vlast – banka, vlada ili kompanija – koja ima kontrolu i koja donosi pravila, odlučuje ko ima pristup i odobrava aktivnosti, što je prilično spor i skup proces u cjelini. Koncept Bitcoina je drugačiji jer je decentralizovan, a to znači da ne postoji jedna osoba, banka ili organizacija koja donosi odluke, već je to prepušteno mreži koju čine milioni korisničkih uređaja na mreži koji održavaju sistem u funkciji.

Pored toga, decentralizacija onemogućava cenzurisanje, jer niko ne može da interveniše i blokira nečiji pristup ili transakcije. To čini sistem demokratskijim, omogućavajući ljudima širom svijeta da se pridruže bez traženja dozvole.

Kriptografski dokazi – vjerovanje u matematiku, a ne u ljude

Kada nešto kupite koristeći Bitcoin, ne morate se oslanjati na posrednika da verifikuje vašu transakciju. Umjesto toga, Bitcoin koristi nešto što se naziva „kriptografskim dokazom. Kriptografski dokazi su poput digitalnog ključa i brave koji čuvaju informacije sigurnima, jer se oslanjaju na složenu matematiku koja osigurava da se samo validne transakcije dodaju u blockchain, onemogućavajući falsifikovanje ili prevaru.

Kriptografski dokazi funkcionišu tako što kreiraju heš (hash) – dug i jedinstven broj, za svaki blok transakcija. Svaki heš je povezan s prethodnim, što pomaže u obezbjeđivanju cijelog lanca. Matematika iza ovog procesa je toliko složena da bi zahtijevala ogromnu računarsku moć kada bi i pokušala da je razbije. Koristeći kriptografske dokaze, Bitcoin ne zahtijeva povjerenje u ljude, već se umjesto toga, oslanja na neprobojne matematičke algoritme da osigura svaku transakciju.

Proof of Work – digitalna zagonetka koja štiti Bitcoin

Bitcoinova mreža je osigurana procesom koji se naziva Proof of Work (dokaz o radu), koji je najjednostavnije razumjeti ako ga zamislite kao izazovnu zagonetku koju računari, poznati kao „rudari“, moraju da riješe da bi dodali novi blok u blockchain. Prvi računar koji riješi zagonetku dobija priliku da doda blok i dobija nagradu u bitcoinima. Ova zagonetka je izuzetno složena i zahtijeva od rudara da koristi veliku količinu mnogo računarske snage, što je skupo u smislu vremena i energije.

U tom smislu Proof of Work čuva mrežu sigurnom, jer kad bi neko pokušao da prevari sistem ponovnim pisanjem blockchaina, morao ponovo da uradi svako izračunavanja dokaza o radu za svaki blok koji želi da izmijeni, što je praktično nemoguće. Na ovaj način Bitcoin kreira mrežni sistem u kojem je prevara previše skupa i previše složena da bi se bilo kome isplatila.

Šesnaest godina kasnije...

Bitcoin je za ovo vrijeme postao mnogo više od digitalne valute – on je simbol finansijske nezavisnosti i pokretačka snaga nove finansijske tehnologije i ekonomskih koncepata. Pokrenuo je diskusije o budućnosti novca, a inspirisao je brojne pružaoce platnih usluga, uključujući brojne banke širom svijeta i FinTech kompanije, da unapređuju poslovni model.

Zbog količine koja je u opticaju njegova upotreba kao valute ostaje ograničena u poređenju s tradicionalnim novcem, dok njegova cijena nastavlja da fluktuira u zavisnosti od tržišnih okolnosti. U tom smislu uticaj Bitcoina na finansije, tehnologiju i društvo u cjelini već je dubok, navodeći promišljenije i kreativnije istraživanje kako se vrednostima može upravljati i razmenjivati u savremenom svijetu, podstičući značaj decentralizacije i svijest o zaštiti podataka.

Iako često predstavljan kao sredstvo za „brzo bogaćenje“ ili sresdstvo za obavljanje anonimnih transakcija, motivi za njegovo kreiranje, kao i njegova uloga u finansijskom i tehnološkom svijetu potpuno se razlikuju od toga. Bitcoin je prva, najstarija, najvrednija i – u najširem smislu – po svim parametrima jedina prava, potpuno decenztralizovana kriptovaluta koja je transformisala način na koji razmišljamo o novcu, povjerenju i bezbednosti u digitalnoj eri.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalan tekst na linkedin.com

12.04.2024 / Autor: Aleksandar Matanović

---

60/40 portfolio je dugo važio za idealan izbor nekome ko ima umerenu sklonost ka riziku, a nema vremena da prati berzu. Dakle, ubaciš 60% u akcije, 40% u obveznice i pustiš vreme da radi svoje.

Malo sam se igrao sa brojkama i računao šta bi bilo da je neko u taj portfolio ubacio malo Bitkoina. Period koji je obrađen je januar 2014 - januar 2024. Ovde napominjem da nikako nisam radio "cherry picking", to jest nisam birao period u kome se Bitkoin pokazao u najboljem mogućem svetlu. Maltene sam uradio suprotno. Da sam izabrao bilo koji januar pre 2014-te, prinosi na BTC bi bili neuporedivo veći. Čak i da sam izabrao januar 2015-te ili 2016-te, takođe bi prinosi bili veći jer je cena tada bila niža nego u januaru 2014-te. Izbor datuma je bio posledica želje da zaokružim jednu celu deceniju, period nakon kojeg su strpljivi investitori nagrađeni time što ne plaćaju porez na kapitalnu dobit.

Obradio sam 3 realna scenarija:

1. Klasičan 60/40 portfolio. Na uloženih $10.000 u januaru 2014. godine, 10 godina kasnije bismo imali tačno $17.434. Prosečan godišnji prinos je 5,72%.
2. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin. Na uloženih $10.000, imali bismo $22.505 ili 8,45% godišnje. Samo 1% u BTC, a skoro 3% veći godišnji prinos. (narandžasta linija)
3. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin. Sad već postaje zabavno... od $10.000 do $68.145, što bi bilo 21,16% godišnje - jače od proseka Vorena Bafeta. (zelena linija)

Uzeo sam u obzir i rizike i zamislio da je u ovom periodu cena Bitkoina polako padala i na kraju pala na 0. Dakle naredna 2 scenarija su hipotetička.

1. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $17.259 ili 5.61% godišnje. Minimalni gubitak u odnosu na čist 60/40 portfolio iz prvog scenarija. Zbog toga se na grafiku vide 4 linije iako ih ima 5, toliko je mala razlika.
2. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $15.690 ili 4.61% godišnje. To je ona donja. ljubičasta linija na grafikonu. Nije neki prinos, ali nije ni katastrofa.

Mogao sam da idem i sa preko 10%, naravno završili bismo na preko $100.000. Međutim, hteo sam da budem konzervativan i stvari gledam iz ugla investitora koji ipak ima nešto manji apetit ka riziku i nedovljno poznaje Bitkoin. Mogao sam i da uzmem drugačiji period. Na primer, za jan 2012 - jan 2022 bi narandžasta linija završila na preko milion dolara, a zelena na preko 10 miliona. Da, nije greška u računici... zaista biste za 10 godina, počev od januara 2012-te imali preko milion dolara da ste uložili ukupno $10.000, 99% u akcije i obveznice, a 1% u Bitkoin. Sa 90% u akcijama i obveznicama i 10% u Bitkoinu, već ste na 8 cifara.

Istorijske performanse nisu garancija budućih prinosa. Investiranje u Bitkoin je rizično. Ignorisanje Bitkoina je rizično. Svako bira svoj rizik. Ovo nije investicioni savet, ovo je prijateljski savet.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na ecd.rs

13.06.2023. / Autor: Igor Mirković

---

Ograničena količina Bitcoina:

Ukupno: 21 milion BTC

Trenutno izrudareno: 19.400.050 BTC

Preostalo za rudarenje: 1.599.950 BTC

Dnevno se izrudari: 900 BTC

Da li je 21 milion Bitcoina dovoljno?

Da li znate koliko je milionera u svetu? Oko 56 miliona milionera, odnosno 1.1% populacije. Ako podelimo 21 milion Bitcoin-a na 56 miliona milionera dobijamo 0.375 BTC po svakom milioneru.

Ograničena zaliha Bitcoina i broj milionera su sami dovoljni da lansiraju cenu, jer bi posedovanje jednog celog Bitcoin-a moglo da postane status moći milionera u budućnosti.

Verovatno bi se oni nekako i dogovorili na ravnopravnu raspodelu da u svetu nema preko 2.000 milijardera, kojima ni 1, a kamoli 0.39 BTC nisu dovoljni za smislenu investiciju.

Zašto kompanije kupuju Bitcoin?

Jedan od faktora koji ovu računicu čini još diskutabilnijom su Bitcoin-i koji su zauvek nestali i zaboravljeni na novčanicima. Nezahvalno je tvrditi koliko je Bitcoin-a „izgubljeno“, ali postoje i istraživanja koja pokazuju da to uopšte nije mali deo celokupne ponude. Kreator Bitcoin-a Satoši odmah je u startu pretpostavio da ovako nešto može da se desi i na ovu okrutnu prirodnu selekciju dao je logičan komentar da će, u slučaju ako neko izgubi pristup svojim Bitcoin-ima, coini koje ima ostatak zajednice samim tim vredeti više.

Kako bismo shvatili zašto je ograničena zaliha izuzetno važna, vratićemo se na staro dobro poređenje zlata i Bitcoin-a. Bitcoin i zlato imaju mnogo sličnosti ali i jednu ključnu razliku. Bitcoin nazivaju digitalnim zlatom, nekada čak i drugom, unapređenom verzijom zlata (Zlato 2.0).

I zlato i Bitcoin:

Imaju fiksnu i ograničenu zalihu. Za BTC se zna koliko ga ima, a za zlato se zna da je ograničeno i da ga nema mnogo. Ne mogu biti lažirani i napravljeni veštački.

Najveća razlika između ova dva čuvara vrednosti je što je zlato u fizičkom obliku, a BTC je isključivo digitalan. Digitalne karakteristike Bitcoin-u daju brojne prednosti u odnosu na zlato: Lako je deljiv na sitnije delove, lako se šalje svuda u svetu, lako se čuva, transportuje i potpuno je transparentan.

Magija od 21 miliona

Ponuda i tražnja… dva jednostavna koncepta, a opet dovoljno sveobuhvatna da definišu i utiču na sve. Kada se spoje, kreiraju apstraktnu pojavu koja se zove vrednost.

Koliko nečega ima i koliko je traženo? Odrednica je za plate radnih mesta, cene imovine, roba, usluga, dobra i gde god želimo da pripišemo neku vrednost možemo početi od tog osnova.

Od samog nastanka čoveka, sve na svetu je imalo percipiranu neograničenu zalihu. Od životinja, zemlje, zlata, vode, nafte. Ljudi su bukvalno konzumirali počevši od pećinskog čoveka pa do danas kao da nema ograničenja ni u čemu.

U stanju smo da konzumiramo i trošimo resurse dok ne nestanu zauvek sa zemlje, samo pogledajte životinje, biljke i sirovine koje su nestale ili su veoma ugrožene zbog uticaja ljudskih „potreba“. Smislili smo čak i šta ćemo kada odrećene sirovine ili životinje nestanu. Napravićemo DNK klonove, sintetičke proizvode, imitaciju koja će nam služiti za naše lične potrebe. Što su zalihe manje i manje, cene su veće ali i želja… potreba za konzumacijom nema cenu.

Šta to znači u slučaju Bitcoin-a? Kao što znamo, Bitcoin je bio prva imovina koja je zaista ograničena, na 21 milion coina, to je sve što će ikada biti stvoreno, a ljudi ne mogu da ga kloniraju, doštampaju, veštački naprave, lažiraju ili slično.

Ograničenost Bitcoin-a se kosi sa svim ljudskim potrošačkim navikama. Uvek postoji način da dobijete više, osim u slučaju Bitcoin-a.

Ova činjenica ograničenosti zaliha je poremetila definiciju ekonomske vrednosti za Bitcoin. To je razlog zašto je on došao do vrednosti od preko 20 hiljada dolara za nešto više od 10 godina. To je jedan od najvećih skokova vrednosti u istoriji čovečanstva i po mišljenju mnogih, samo početak.

Zašto je ograničenje od 21 miliona koje zagovornici ističu toliko važno, koliko je trenutno Bitcoin-a na tržištu i koji je proces koji stvara nove coine odnosno kada će i poslednji BTC biti dostupan?

Bitcoin se često smatra novom vrstom novca koji rešava nedostatke i nudi poboljšanja postojećeg monetarnog sistema. Jedno od tih poboljšanja je fiksna zaliha – 21 milion Bitcoin-a i kodirana logika, koja se ne može menjati, o tome kako će se Bitcoin-i stvarati i po kom principu distribuirati dok se ne postigne ta cifra što se očekuje oko 2150. godine.

Postoje dva elementa fiksne zalihe koji su bitni za razumevanje: Zašto je fiksna zaliha bitna karakteristika za novac i koji sistem Bitcoin koristi kako bi je garantovao.

Odnos ograničene zalihe i vrednosti

Prvi oblici novca pojavili su se nezavisno u različitim kulturama i predstavljali su ključno rešenje i prelazak sa tadašnje trampe. Različite vrste stvari isprobane su kao oblik novca – kokosovi orasi, stoka, ječam, so, biseri, školjke – pre nego što su se zlato i srebro utemeljili kao najefikasniji.

Razlog zbog kojeg su plemeniti metali postali standard za novac bilo je ispunjavanje ključnih karakteristika kako bi novac bio efikasan kao sredstvo razmene:

Prenosiv – Lak za nošenje Izdržljiv – Neće fizički propasti Deljiv – Može se podeliti na manje jednake delove Zamenljiv – Svaka deo je zamenljiv za bilo koju drugu stvar Prepoznatljiv – Očigledno je šta je Oskudan – nema ga u izobilju niti ga je lako nabaviti

Od šest magičnih stvari koje čine novac korisnim za razmenu, poslednja je daleko najvažnija (isto tako je u slučaju novca kao načina očuvanja vrednosti – skladišta vrednosti).

Zamislite sa kakvim problemima bismo se suočavali da je so ostala dominantan oblik novca.

Zlato ispunjava uslov oskudnosti i većinu od ostalih pet, ali je njegova mana izuzetno tešak transport.

Kada je Satoši Nakamoto krenuo sa stvaranjem novog oblika internet novca, on/ona/oni su morali da pronađu način da stvore neku vrstu digitalnog zlata, ali sa isprogramiranom distribucijom odnosno ukupnom ponudom, što je bilo mnogo teže realizovati i napraviti nego što zvuči.

Isprogramirana zaliha

Ako razmislite o najpoznatijim digitalnim formatima- jpeg slikama, Google dokumentima, mp3 datotekama – svi oni mogu da se kopiraju prilično lako. Bitcoin ne može, jer to nije datoteka koja se nalazi na vašem telefonu ili laptopu, već postoji u obliku zapisa koji je povezan sa adresom – mestom na bitcoin blokčejnu– koji možete zamisliti kao broj bankovnog računa.

Ako imate pristup bitcoin adresi i neka sredstva u Bitcoin-u na njoj, možete ga iskoristiti. Dakle, Bitcoin blokčejn kao monetarni sistem je kuća svih bitkoina koji su u opticaju, drugim rečima, ukupne ponude Bitkoina.

Sledeće logično pitanje je kako se kontroliše i održava bitkoin mreža? Česta zabluda koja postoji zbog tradicionalnih finansijskih sistema je da ko god to kontroliše može stvoriti onoliko BTC-a koliko želi? Možda, ako bi to kontrolisala jedna osoba, sigurno bi bila u iskušenju… tako u stvari funkcioniše postojeći novac centralnih banaka.

Kako nastaju Bitkoini?

Jedan od najmagičnijih mehanizama Bitcoin sistema je način na koji se stvaraju novi Bitcoin-i kroz proces koji se zove rudarenje. To je prilično složen proces, tako da ko želi da istraži i kopa dublje može se informiše na našem blogu u sekciji rudarenje.

Bitcoin sistem funkcioniše u skladu sa skupom pravila koji se nazivaju Bitcoin Protokol. Taj skup pravila kaže da će ukupno postojati maksimalno 21 milion, sa fiksnim brojem Bitcoin-a koji se kreira svakih 10 minuta kao nagrada za rudare koji obrađuju nove transakcije u bloku podataka. Blokovi podataka su povezani zajedno sa neraskidivim kriptografskim vezama – otuda i termin blokčejn.

Rudarenje kriptovaluta – Kakva su iskustva srpskih rudara?

Prvi blok je iskopan u januaru 2009. godine, kada je nagrada za rudare bila 50 BTC-a. Tako je 50 novih koina puštano u promet svakih 10 minuta.

Protokol o Bitcoin-u je programiran da kada se stvori 210.000 blokova, nagrada se prepolovi, što se dešava otprilike svake četiri godine i naziva se Bitcoin halving.

Bitcoin je do sada prošao kroz tri halvinga. Umesto da bude inflatoran – sa stalno rastućom ponudom – koja narušava vrednost, Bitcoin je deflatoran jer raste uz opadajuću maržu, koja će na kraju dostići nulu kada se dostigne količina od distribuiranih 21 milion BTC-a.

Zašto baš 21 milion?

Neka jednostavna matematika ukazuje na to da je Satoši možda imao mnogo veću viziju o bitkoinu – što bolje objašnjava zašto je izabran maksimalni iznos od 21 milion.

U vreme stvaranja Bitcoin-a, celokupna svetska ponuda novca iznosila je približno 21 hiljadu milijardi dolara. Ova cifra, poznata kao M1 novčana masa, sastoji se od ukupne vrednosti celokupnog fizičkog novca na svetu, uključujući gotovinu, kovanice, čekove i još mnogo toga.

Ako bi Bitcoin narastao i postao jedinstvena svetska valuta — zamenjujući sve one od kojih se sastoji M1 cifra — onda bi svaki BTC vredeo milion dolara. Pošto u svakom Bitcoin-u ima 100 miliona satošija, to bi postavilo vrednost svakog satošija na 0,01 dolara.

Činjenica da su ovi brojevi tako blisko usklađeni bila bi izuzetna slučajnost, ako nije namerno.

Druga verzija

Iako je teorija zamene novčane mase M1 možda najverovatnije obrazloženje zašto je Satoši odabrao 21 milion da bude limit za Bitcoin, postoji još jedno donekle jednostavnije objašnjenje.

Gledajući parametre koji se koriste za kontrolu distribucije Bitcoin-a, postaje jasno da cifra od 21 milion BTC-a omogućava mreži da osigura da se blokovi rudare u redovnom vremenskom okviru (10 minuta).

Takođe. osigurava da se količina bitkoina koji se isplaćuje rudarima kao nagrade za blok vremenom smanjuje, kako se maksimalna ponuda približava granici. Kako se ispostavilo, parametri koje je Satoshi postavio za ovo neizbežno dovode do proizvodnje od maksimalno 21 miliona BTC. Na osnovu ove karakteristike, ukupno 210.000 blokova treba da se rudari u svakom četvorogodišnjem ciklusu, nakon čega se nagrada za blok prepolovi.

U prvom ciklusu je puštano 50 BTC po bloku; ovo je prepolovljeno na 25 BTC po bloku u 2012. godini, zatim ponovo na 12,5 BTC po bloku u 2016. Nakon prepolovljenja u 2020., trenutno je na 6,25 BTC po bloku.

Ako nastavimo videćemo da je zbir nagrada za blok za svaki ciklus jednak 100 (50 + 25 + 6,25 +3,125, itd.). Množenjem ovog broja sa cifrom od 210.000 blokova, dobijate maksimalnu moguću ponudu od 21 milion.

Dakle, da li je zaliha Bitcoin-a filozofski gest ili proizvod nemilosrdne matematičke logike? Samo Satoši Nakamoto zaista zna.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na ecd.rs

02.05.2023. / Autor: Igor Mirković

---

Bitcoin halving je ključni događaj Bitcoin mreže koji umanjuje nagrade za rudarenje, utiče na trend tržišta, profitabilnost rudara i pokreće inovacije u kripto ekosistemu.

Smanjenje nagrade za rudare utiče i na cenu Bitcoin-a, a veliki investitori i rudarska postrojenja igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišnog odgovora na ovaj događaj.

Predstojeći halving može podstaći investitore i rudare da pored Bitcoin-a istraže ponudu altkoina ali i da potraže isplativija rešenja za rudarenje.

Sta je Bitcoin halving?

Bitcoin halving je proces smanjenja nagrade koju rudari dobijaju za potvrđivanje transakcija na Bitcoin mreži. Ovaj proces se dešava svakih 210.000 blokova, što pada na svake četiri godine.

Kada je Bitcoin prvi put pokrenut 2009. godine, nagrada za izrudaren blok u kome se čuvaju transakcije bila je 50 BTC. Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada se smanjila na 25 BTC po bloku. Drugi halving se dogodio 2016. godine i nagrada se smanjila na 12,5 BTC po bloku. Treći halving se dogodio u maju 2020. godine i nagrada se smanjila na 6,25 BTC po bloku.

Sledeći halving se očekuje 2024. godine i nagrada će se ponovo smanjiti upola, na 3,125 BTC po bloku.

Smanjenje nagrade za cilj ima smanjenje količine novih Bitcoina koji se stvaraju kako bi se dostigla ograničena ukupna ponuda od 21 milion BTC. Ova dinamika stvaranja novih coina takođe utiče na cenu Bitcoina.

Kada se poslednji Bitcoin izrudari, nagrade po izrudarenom bloku će nestati. To se očekuje oko 2140. godine. Nakon toga, rudari će moći da zarađuju samo kroz naknade za realizaciju transakcija koje korisnici mreže plaćaju.

Bitcoin halving je događaj koji smanjuje broj novih Bitcoina koji se generišu po bloku.

U skladu sa opštim zakonom ekonomije – manja ponuda uz stabilnu tražnju bi trebalo da rezultira višim cenama.

Godinu dana pre dugo očekivanog halvinga, stručnjaci i investitori u kripto industriji pažljivo prate njegov potencijalni uticaj na tržište.

Bitcoin halving je je osnovni deflatorni mehanizam definisan u Bitcoin protokolu. Dizajniran je da smanji nagradu za rudarenje za 50% na svakih 210.000 blokova ili otprilike svake četiri godine. Ovo smanjenje ima dvostruku svrhu.

Jedna je kontrola stope inflacije Bitcoin-a kroz imitaciju oskudice, a druga je garancija predvidljive i sve manje ponude novog BTC-a koji ulazi na tržište.

Ovaj mehanizam ima za cilj da očuva vrednost BTC-a tokom vremena, čineći ga atraktivnim čuvarom vrednosti. Kao rezultat toga, halving je ključna komponenta dugoročne ekonomske održivosti Bitcoin-a.

Istorijski gledano, halving je značajno uticao na cenu Bitcoina zbog smanjene ponude novog BTC-a na tržištu. Na primer, u halving događajima 2012, 2016. i 2020. cena bitcoina je doživela značajan porast u mesecima nakon prepolovljavanja nagrade, zato što su trgovci očekivali šok na strani ponude i povećanu potražnju za oskudnijom imovinom.

Trenutno, nagrada za rudarenje iznosi 6,25 BTC po bloku. Nakon sledećeg halvinga koji se očekuje 2024. godine, nagrada za rudarenje će se smanjiti na 3,125 BTC po bloku.

Kakve je posledice halving uzrokovao u prošlosti?

Stručnjaci predviđaju da bi halving mogao dovesti do značajnih promena u ceni BTC-a, kao što je bio slučaj prethodnog puta. Međutim, faktori kao što su globalni ekonomski uslovi, regulatorni razvoj i strategije institucionalnih investitora mogu uticati na ishod.

Tokom halvinga 2012. cena Bitcoina je porasla sa oko 11 dolara u novembru 2012. na oko 1.100 dolara u novembru 2013. godine, što je značajno povećanje u roku od godinu dana.

Tokom ovog perioda, Bitcoin je još uvek bio relativno nov koncept. A tržište su prvenstveno pokretali mali investitori i rani korisnici koji su predvideli potencijal decentralizovane digitalne valute.

Halving u 2016. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 650 dolara u julu 2016. na skoro 20.000 dolara u decembru 2017. Taj rast je bilo podstaknut povećanom pažnjom velikih medija i ulaskom institucionalnih investitora.

Ipak, regulatorni razvoji i pokušaji da se nametnu strožija pravila za kripto berze, doprineli su nestabilnosti tržišta.

Halving iz 2020. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 9.000 dolara u maju 2020. na istorijski maksimum od oko 69.000 dolara u novembru 2021. Halving 2020. okarakterisan je rekordnim institucionalnim interesovanjem, vođenim velikim korporacijama i investicionim fondovima koji su ušli na kripto tržište.

COVID-19 pandemija takođe je odigrala značajnu ulogu u oblikovanju raspoloženja na tržištu. Kako su globalna ekonomska kriza i neviđene fiskalne stimulativne mere izazvale zabrinutost zbog inflacije i slabljenja nacionalnih valuta, potražnja za Bitcoinom je rasla.

Kada je sledeći datum Bitkoin halvinga?

Sledeći datum Bitkoin halvinga je zakazan za blok 840.000 – predviđeno je da će se desiti 20. aprila 2024. u 09:20 UTC.

Na datum Bitkoin halvinga predviđeno je da nagrada za blok padne sa 6,25 bitkoina po bloku na 3,125 bitkoina po bloku.

BTC Halving 2024

Analizirajući istorijske obrasce Bitcoin halvinga, čini se da investitori često akumuliraju Bitcoin uoči halvinga i to upravo nekih godinu dana pre.

To bi značilo, ako pretpostavimo da je najniža cena za ovaj ciklus bila u novembru prošle godine (kada je Bitcoin dostigao minimum od oko 16.000 dolara), trenutno se pripremamo za novi vrh koji bi se desio godinu dana nakon halvinga odnosno dve godine od sada. Ova teorija zasniva se na verovanju da kretanja cena prate sličan obrazac kao prethodnih događaja.

Međutim, važno je znati da ne znači nužno da će doći do povećanja ili stagnacije cene Bitcoina. Kripto tržište je značajno sazrelo od poslednjeg halvinga 2020. godine i sada postoji daleko više kriptovaluta koje su u prvom planu korisnika.

Porast rudarske snage

Predstojeći halving će smanjiti nagrade za rudarenje za 50%, što vrši značajan finansijski pritisak na Bitcoin rudare. Ovo smanjenje nagrada tera rudare da prilagode svoje poslovanje kako bi održali profitabilnost i nastavili da održavaju blokčejn mrežu.

Kao odgovor na smanjene nagrade, rudari mogu izabrati da nadograde svoju opremu, kroz ulaganje u energetski efikasniji i moćniji hardver kako bi optimizovali svoje rudarske operacije. Koristeći najnoviju tehnologiju, rudari mogu smanjiti potrošnju energije ali i operativne troškove.

Međutim, povećani troškovi povezani sa nadogradnjom opreme i poboljšanjem energetske efikasnosti mogu nepogodno uticati na manje rudare. Ovim manjim rudarskim postrojenjima često nedostaju finansijska sredstva da se takmiče sa većim, dobro finansiranim rudarskim fondovima.

Kao rezultat toga, neki manji rudari mogu biti primorani da napuste tržište ili mogu biti primorani da se pripoje većim rudarskim postrojenjima kako bi opstali u trci za nagrade.

Pored toga, uticaj halvinga na rudare može dovesti do promena u rudarskom pejzažu, pri čemu rudari traže lokacije sa nižim troškovima energije ili povoljnijim regulatornim okruženjem. Ovo bi moglo da promeni geografsku sliku rudarskih stanica što dodatno utiče na decentralizaciju mreže.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalan tekst na ecd.rs

05.04.2022. / Autor: Aleksandar Matanović

---

Većinu ljudi ka Bitkoinu privuče mogućnost brze zarade. Gledajući istorijsko kretanje cene, deluje im da je bilo izuzetno lako obogatiti se uz odgovarajući tajming kupovine i prodaje. Naravno, u praksi stvari umeju dosta drugačije da izgledaju. Jednom kada se uđe, najjači poriv da se kupuje bude baš kad je cena najviša i euforija na vrhuncu, dok pad cene uglavnom uzrokuje paničnu prodaju baš u najgorem trenutku. Novajlije se tu retko odmah snađu.

Neki posle gubitaka i razočarenja kompletno napuste ceo kripto ekosistem misleći da je problem u tržištu, a ne u njihovoj naivnosti i brzopletosti. Drugi ostanu, pa se ili izvešte u trgovanju ili počnu da rudare ili se zaljube u tehnologiju ili nauče da budu strpljivi ili nađi neki svoj put u ovoj industriji. Ipak, mnogima, neretko i pravim veteranima koji su već godinama tu, prečesto promaknu najbitnije karakteristike Bitkoina.

Zamrzavanje bankovnih računa

Nažalost, ponekad su potrebne teške situacije da bi se prave vrednosti nečega shvatile. Ne kaže se uzalud: „Na muci se poznaju junaci“. U poslednjih mesec-dva svedoci smo događaja za koje smo mislili, ili smo se barem nadali da nisu mogući. Najpre protesti u Kanadi i reakcija „demokratske“ vlasti koja je bila tako oštra, da je se ni najveći diktatori ne bi postideli. Zatim i nešto mnogo gore, a to je rat u Ukrajini.

Ne ulazeći u to ko je za šta kriv, jer dovoljno se njih tom tematikom bavi, činjenica da je su neki Kanađani, Rusi i Ukrajinci praktično preko noći postali odsečeni od finansijskog sistema od kojeg u nekoj meri zavise. U Kanadi je vlada nepodobnima zamrzavala bankovne račune, Rusima su uglavnom spolja „isekli“ mnoge novčane tokove na način da, kao što to obično i biva, najviše trpe građani koji ništa nikome nisu skrivili, a šta tek reći za Ukrajince koji su, bez dileme, najgore prošli.

Prava vrednost Bitkoina

Neki često kažu da Bitkoin nema upotrebnu vrednost i da služi samo za špekulacije. Međutim, u situaciji kada je račun u banci zamrznut zbog učešća u protestima, nije loše imati neku vrednost koju je nemoguće zamrznuti, a vrlo lako se može unovčiti po potrebi. Kada više ne rade PayPal, VISA, MasterCard, SWIFT… a imate poslovnog partnera koji treba nešto da vam uplati ili rođaka koji treba da vam pošalje novac, dosta je koristan novac koji niko ne može da zaustavi i za čije korišćenje ničija dozvola nije potrebna Na kraju, ako padaju bombe i treba da bežite glavom bez obzira, imati imovinu koja je u digitalnom obliku i koja ide svuda sa vama, a ne mora da se nosi, je zlata vredno. Ili možda bolje reći „digitalnog zlata (kako neki zovu Bitkoin) vredno“.

Najbitnije karakteristika Bitkoina mnogima promiču, jer srećom mnogi nisu bili u situaciji da im te njegove karakteristike budu bitne. Te karakteristike su neotuđivost, dostupnost i otpornost na sve vrste cenzure.

Nikada u istoriji nismo imali mogućnost da novac ili neku drugu vrednost sa par klikova prenesemo na drugi kraj sveta, a da ne moramo nikoga da pitamo za dozvolu da to uradimo. I dok god standardni kanali rade, teško razumemo pravu vrednost koju ta mogućnost pruža.

„Problem je što je cena mnogo volatilna, pa je zato neupotrebljiv za bilo šta ozbiljno“, često se može čuti. Da, problem je dok ne dođete u situaciju da možete sa sobom poneti nešto ili ništa. Problem je dok niste suočeni sa izborom da novac pošaljete tako ili nikako. Onda par procenata promene cene na dnevnom nivou ne znači ništa jer rešavate problem koji nikako drugačije ne možete rešiti. I postaje nebitno da li ste ga kupili u savršenom trenutku ili ste možda mogli i bolje da prođete.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na ecd.rs

25.08.2020 / Autor: Marko Matanović

---

Istorija rudarenja bitkoina počinje ne toliko davne 2009. godine nastankom Bitkoin-a, odnosno od nastanka blokčejna kao tehnologije. U Satošijevom whitepaper-u spominje se pojam Proof-of-Work (PoW). U ovom sada već istorijskom dokumentu koji objašnjava funkcionisanje Bitkoin-a navodi se da će se Proof-of-Work sistem koristiti za validaciju blokova u Bitkoin blokčejnu (procesuiranje transakcija), a da bi blok bio “potvrđen” potrebno je da se izdvoji određena procesorska snaga. U suštini Proof-of-Work obezbeđuje sigurnost blokčejna tako što zahteva od korisnika da uloži odredjenu količinu rada kako bi bio nagradjen i omogućava dodavanje novih validnih transakcija u blok.

Da bismo poslali transakciju na Bitkoin mreži potrebno je da platimo određeni transaction fee, tj. naknadu za obradu i potvrđivanje same transakcije. Upravo ovaj transaction fee se distribuira rudarima kao podsticaj da rade svoj posao u najboljem interesu i po utvrđenim pravilima sistema, odnosno da koriste svoj hardver radi potvrđivanja (naših) transakcija na mreži. Transakcije sa većim izdvojenim transaction fee-jem će biti brže potvrđene na mreži jer će baš ta transakcija rudarima biti isplativija za potvrđivanje. Osim ove vrste transakcija rudari dobijaju i određenu nagradu za svaki potvrđeni blok.

Trenutni block reward je 6.25 BTC-a po potvrđenom bloku. Ovaj iznos se deli među svim rudarima na mreži proporcionalno njihovom učinku, što znači da što je više rudara na mreži to je njihova pojedinačna nagrada manja jer je veća konkurencija. Sem toga što se nagrada smanjuje sa većom konkurencijom povećava se i težina rudarenja. Nagrada za Bitkoin se smanjuje na određenom broju izrudarenih blokova i svaki put je nova nagrada dva puta manja od prethodne. Ovo je u kripto zajednici poznatije kao “Bitcoin halving” koji se odigrava otprilike na svake četiri godine, sa ciljem da svaki put upola umanji inflaciju samog bitkoina kako bi održao/povećao svoju vrednost.

Cene Bitkoina i nagrade po bloku

Istorija rudarenja bitkoina se može podeliti u nekoliko era koje prate razvoj kripto industrije kao celine. Ove ere se razlikuju po hardveru koji se koristio za rudarenja. Ukoliko se pitate zašto je uopšte bilo potrebno menjati, odnosno pojačavati hardver koji se koristi – razlog je povećanje težine kopanja usled popularizacije kriptovaluta i rudarenja kriptovaluta tokom vremena. Svake godine bio je potreban sve jači i bolji hardver kako bi se rudarenje isplatilo, prvenstveno jer je konkurencija (bila) sve veća, i samim tim više učesnika deli nagradu koja je posledično manja. To uglavnom znači da nam treba jači hardver kako bismo, kao rudari, uradili što veći deo posla na validaciji svakog bloka i maksimalno povećali nagradu koja sledi.

Istorija rudarenja bitkoina uopšteno se može podeliti na nekoliko celina: – Era procesora (2009 – 2010) – Era grafičkih kartica (2010 – 2011) – Era FPGA kartica (2011 – 2013) – Era ASIC uređaja (2013 – 2020)

Era procesora (2009 – 2010)

Ovo je početna era rudarenja koju karateriše korišćenje procesora koji se mogu naći u bilo kom laptopu ili desktop računaru. Prvobitna Satošijeva ideja je bila da svako na mreži koristi svoj procesor za rudarenje. Na početku ove ere rudarenje je pre svega bio veoma neobičan hobi. Satoši je želeo na taj način da bolje osigura stabilnost i sigurnost mreže. Prvi bitkoini koji su bili iskopani, bili su iskopani upravo pomoću procesora. Korišćen je sličan program kao program za mrežno otključavanje Nokia telefona zbog sličnog principa korišćenja SHA-256 funkcije za enkripciju. Svako ko je želeo je mogao da rudari bitkoin uz pomoć svog laptopa ili desktop računara.

Kako se sve više rudara priključivalo na mrežu i kako je postalo moguće zameniti prve bitkoine za fiat novac, javio se interesantan problem – procesori koji su u to vreme imali bolje performanse su mogli da izrudare više bitkoina, što ujedno znači da su bili profitabilniji. Sve više rudara je koristilo procesore jačih performansi što je rezultovalo povećanjem težine kopanja. Povećanje težine kopanja je značilo da su procesori slabijih performansi postali još manje isplativi, odnosno da će dobiti proporcionalno manje bitkoina. Ljudi koji su u ovo vreme rudarili na Bitkoin mreži su mogli na mesečnom nivou da zarade i više hiljada bitkoina u zavisnosti od tipa i broja procesora koji su koristili.

Naravno, tada je cena bitkoina bila višestruko manja nego što je sada. Bez obzira na malu cenu, određeni ljudi su uvideli potencijal u rudarenju i krenuli su sa nabavkom sve boljih i boljih procesora. Cilj je bio što isplativije rudarenje bitkoina sa što manjim ulaganjima. Na ovaj način smo dobili prve rudare i potpuno funkcionalnu Bitkoin mrežu.

AMD Phenom II procesor iz 2008. godine

Era grafičkih kartica (2010 – 2011)

Kako je potražnja za bitkoinom porasla, a on dostigao cenu od 10 centi u oktobru 2010. godine, pojavili su se prvi rudari koji su koristili grafičke kartice (GPU) za rudarenje umesto procesora. Pojedinci su otkrili da je ovaj način rudarenja mnogo efikasniji od rudarenja procesorom, a vest se brzo raširila. Za relativno kratko vreme težina kopanja je toliko porasla da se uopšte nije isplatilo kopati procesorom. Računari sa dobrom diskretnom grafičkom karticom koja se može koristiti za igranje video igara su ubrzo postale mašine za zaradu nove vrste digitalnog novca.

Tada je u svetu računarstva bila popularna opcija korišćenja dve grafičke kartice za bolje performanse u video igrama i programima koji su bili veoma zahtevni (npr. video produkcija ili 3D modelovanje), tako da je već postojala potrebna infrastruktura za rudarenje sa više grafičkih kartica. Što više grafičkih kartica u računaru to je zarada bila bolja. Ubrzo su se pojavili miningrig-ovi (računari specijalizovani za rudarenje) koji su imali od 4 do 8 grafičkih kartica. U početku ovo su bile po izgledu jako amaterski sklopljene mašine, ali su kasnije poprimile poseban i donekle standardizovan oblik.

Primer izgleda prvih mining rig-ova

Era FPGA kartica (2011 – 2013)

FPGA je skraćeno od field-programmable gate array. Konkretan hardver je dizajniran tako da korisnik može naknadno da ga prilagodi za određeni zadatak. Karakteristika ovih uređaja je brzo izvršavanje konkretne vrste zadataka koje može biti i do dva puta efikasnije od izvršavanja istog zadatka pomoću grafičke kartice. Ovaj potencijal zaintrigirao je rudare tog doba i sredinom 2011. godine otpočelo je korišćenje ovog hardvera za potrebe rudarenja. Obzirom na to da FPGA uređaji nisu toliko jednostavni za korišćenje za razliku od grafičkih kartica i procesora, u početku nije bilo puno ljudi koji su rudarili pomoću ovih uređaja. Kako je softver za rudarenje uz pomoć FPGA uređaja postajao sve dostupniji, rastao je i broj ljudi koji su na ovaj način zarađivali svoje bitkoine.

Naravno, velika efikasnost ovih uređaja i činjenica da daju dva puta bolje rezultate od grafičkih kartica samo je dodatno doprinela povećanju težine kopanja bitkoina, ali nisu FPGA uređaji doveli do toga da GPU rudarenje postane istorija rudarenja bitkoina. Do toga su doveli ASIC uređaji koji su stupili na scenu 2013. godine.

FPGA uređaj

Era ASIC uređaja (2013 – 2020)

ASIC uređaji su se prvi put pojavili 2013. godine i potpuno su preuzeli scenu rudarenja. Naime, ASIC je skraćeno od application-specific integrated circuit što znači da su ASIC uređaji posebno pravljeni za rešavanje jedne vrste zadatka. Mana ovog pristupa je to što se ASIC uređaji ne mogu koristiti ni za šta drugo osim za rudarenje uz pomoć određenog algoritma. Prednosti ovih uređaja su višestruko bolje performanse i veoma laka instalacija. Nije bilo potrebno razumeti se u hardver za korišćenje ASIC uređaja. Rudari bi samo naručili ove mašine i uključili ih. Odjednom svako je mogao da rudari na Bitkoin mreži uz minimalan trud. To je rezultiralo povećanjem težine kopanja do te mere da su svi prethodno navedeni načini rudarenja postali (skoro) potpuno neisplativi za kopanje bitkoina.

Istorija rudarenja bitkoina pamti nekoliko firmi koje su se bavile prozvodnjom ASIC uređaja među kojima je i današnji gigant Bitmain. Trka za najboljim ASIC uređajem je dovela do gašenja velikog broja firmi jer su samo firme sa kompetentim proizvodom mogle da opstanu na tržištu. Što je veći broj određenog modela bio proizveden, to su troškovi njegove proizvodnje bili manji, tako da manje firme nisu imale puno šanse da opstanu kao ozbiljni konkurenti u ponudi uređaja rudarima.

Prvi ASIC-i su bili u obliku USB uređaja. Bili su bez ventilatora, bez buke i uz minimalnu potrošnju struje. Rudari su ubrzo krenuli da prave prve farme za rudarenje uz pomoć ovih malih uređaja – nekoliko desetina njih povezanih na isti računar uz pomoć USB hub-ova davali su maksimalne performanse. Sa porastom težine kopanja, sve bolji i bolji ASIC-i su zauzimali svoja mesta u garažama i skladištima rudara dok su stari bili prodavani po znatno manjim cenama.

Prve ASIC farme

ASIC uređaji su se razvijali kako je potreba za sve jačim mašinama rasla. Ova era i dalje traje, a ASIC uređaji danas pružaju nekoliko hiljada puta bolje performanse od prvih procesora koji su bili korišćeni 2009. godine. Nove generacije ASIC-a su uvek veoma isplative, ali treba uzeti u obzir i veoma veliku cenu novih ASIC uređaja kao i činjenicu da novi modeli izlaze na svakih nekoliko meseci što smanjuje profitabilnost starih modela.

Izgled današnjeg ASIC uređaja

Ovi uređaji će ostati dominantni na sceni Bitkoin rudarenja i nema naznaka da će se to promeniti u skorije vreme. U sledećem blogu o rudarenju bitkoina i kriptovaluta uopšte ćemo proći kroz način(e) za postavljanje rig-a za rudarenje i trenutno dostupne opcije na domaćem tržištu. Takođe ćemo pokriti određene modele i procene profitabilnosti rudarenja bitkoina u 2020-oj godini.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na linkedin.com

07.12.2016 / Autor: Aleksandar Matanović

---

Kažu da su svi generali pametni posle bitke. Međutim, pošto sam se i pre „bitke“ pokazao kao dobar general (moj intervju u članku objavljenom 2 meseca pre „bitke“), daću sebi za pravo da pokušam da objasnim šta se desilo i zašto se desilo. Koga mrzi da čita članak, evo ukratko o čemu se radilo: Početkom maja sam bio zamoljen da prokomentarišem kako će prepolovljavanje nagrade za rudare u julu uticati na cenu bitkoina. Rekao sam tada da mislim da će cena do prepolovljavanja (između tačke „A“ i tačke „B“ na grafikonu) rasti, da će posle prepolovljavanja (od tačke „B“ pa na dalje) kratkoročno cena pasti, pa da će nakon toga dugoročno rasti. Upravo tako nešto se i desilo. Ipak, moram da naglasim da cena bitkoina zavisi od mnogih faktora i zaista je teško izolovati uticaj nekog pojedinačnog faktora na cenu, tako da se svaka ovakva analiza mora uzeti sa dosta rezerve.

Ovog jula desilo se nešto što se dešava jednom u 4 godine... a nisu Olimpijske igre ili 29-ti februar. Nagrada za bitkoin rudare se prepolovila i sada iznosi 12.5 bitkoina po bloku (uz to naravno ide i zbir provizija svih transakcija u bloku, ali taj iznos je i dalje bitno manji od 12.5 btc). Mnogi su mislili da će taj događaj vinuti cenu bitkoina u nebesa, verovatno i zbog toga što je nakon prethodnog prepolovljavanja nagrade krenuo rast koji je za manje od godinu dana rezultirao u povećanju cene od preko 10.000%. Ipak, prepolovljanje nagrade nije, barem kratkoročno, donelo očekivani skok cene. Objašnjenje za to se može tražiti u Hipotezi Efikasnog Tržišta.

Hipoteza Efikasnog Tržišta (HET), u svom jačem obliku, tvrdi da se sve javno dostupne informacije o nečemu (u ovom slučaju – o bitkoinu) već ogledaju u ceni tog nečega. Zbog toga, analizom tih javno dostupnih informacija nije moguće „pobediti“ tržište. Možemo diskutovati o tome koliko je tržište bitkoina efikasno i u kojoj meri je ova hipoteza na njega primenjiva, kao i tome koliko je i sama HET valjana, ali meni je početkom maja baš ta hipoteza pomogla da predvidim kretanje cene pre i posle prepolovljavanja.

Da bi cena nečega rasla, mora da postoji povećan broj onih koji to žele da kupe u odnosu na broj onih koji to žele da prodaju. Hajde da na trenutak zamislimo da se prepolovljavanje nagrade dogodilo potpuno neočekivano, to jest da niko nije znao da će se dogoditi. Špekulanti bi brzo shvatili da će se zbog smanjenog tempa generisanja novih bitkoina verovatno poremetiti odnos ponude i potražnje (u korist potražnje) i krenuli bi da kupuju nadajući se da će kasnije prodati po većoj ceni. Nesumljivo, to bi dovelo do rasta cene bitkoina, verovatno naglog.

Međutim, pošto se za prepolovljavanje unapred znalo da će se dogoditi i kada će se dogoditi, po HET ta, javno dostupna, informacija se već reflektovala na cenu pre prepolovljavanja. Prostim jezikom rečeno, pošto su ljudi očekivali rast cene posle prepolovljavanja, oni su mesecima unapred kupovali bitkoine, nadajući se da će da profitiraju posle rasta. Sva ta silna kupovina pred prepolovljavanje je povećela potražnju pa samim tim i cenu bitkoina. Ali, baš zato što su svi pokupovali bitkoine pred prepolovljavanje, kad se prepolovljavanje dogodilo – više nije imao ko da kupuje. A cena ne može da raste dalje ako nema dovoljno potražnje da tu cenu gura na gore. Baš zbog te smanjene potražnje, cena bitkoina je mesecima posle prepolovljavanja stagnirala, čak je imala i jedan ozbiljan pad, zbog BitFinex-a.

Dugoročno, naravno da je logično da prepolovljavanje nagrade ipak donese rast cene. Najpre, tempo generisanja novih bitkoina se smanjuje, a ako potražnja nastavi da raste sličnom brzinom kao i ranije, cena mora da raste. Takođe, prepolovljavanje nagrade je prepolovilo profit rudarima, koji će sada želeti da prodaju bitkoine po višoj ceni da bi zadržali sličan nivo prihoda kao ranije. Videćemo da li je jesenji rast cene upravo početak tog dugoročnog trenda rasta koji sam u članku prognozirao ili samo privremena stvar. Ipak, tu je još dosta drugih faktora, pre svih pitanje kako će bitkoin zajednica odgovoriti na problem skaliranja - što će biti jedna od narednih tema.

Napomena: Ova analiza predstavlja moje lično viđenje situacije. Nisam ekspert za analizu kretanja cene, tako da ovde navedene informacije ne treba uzimati kao relevantne pri eventualnim odlukama o kupovini ili prodaji kriptovaluta.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na ecd.rs

29.04.2020. / Autor: Aleksandar Matanović

---

U poslednjih par meseci smo naučili da mnoge stvari koje deluju sigurno i nepromenljivo zapravo ne moraju da budu takve. Ove godine nećemo gledati tenis na Vimbldonu, a olimpijske igre su odložene za sledeću godinu. Ipak, i u ovim ludim vremenima postoje stvari za koje možemo biti sigurni da će se dogoditi tačno kada su bile i planirane. Jedna od njih je prepolovljavanje nagrade za rudare bitkoina, poznatije kao „bitcoin halving“ u ovom slučaju u doba korone.

Za one kojima je ova tematika nova, samo par rečenica o halving-u. „Rudari“ su ljudi koji svoj hardver koriste za održavanje bitkoin mreže. Za svaki novi blok transakcija koji se doda u blokčejn, neko od rudara dobije 12.5 BTC, a to se deševa otprilike na svakih 10 minuta. Nakon prepolovljavanja nagrade, rudari će dobijati 6.25 BTC po bloku.

„Bitcoin halving“ je planiran za 11.05., možda bude dan-dva pre ili kasnije, ali neće odstupiti više od toga. To je inače nešto što je predviđeno da se dešava na svake 4 godine, ali se zbog skoro neprekidnog rasta procesorske snage rudara do sada dešavalo u intervalima koji su nešto kraći od 4 godine (prethodno prepolovljavanje nagrade se desilo u julu 2016.).

Pre 4 godine sam pisao na ovu temu kada sam od strane Cointelegraph-a bio zamoljen da prognoziram uticaj halvinga na cenu. Par meseci kasnije sam napisao i članak u kojem sam objasnio kako sam uspeo da pogodim kretanje cene.

Da nema korone, moja prognoza se u principu ne bi razlikovala od prognoze koju sam dao pre 4 godine. Sa koronom, pokazalo se da je teško bilo šta prognozirati. Često sam govorio da bi bitkoin eksplodirao (u pozitivnom smislu) da je postojao 2008. godine tokom ekonomske krize. I dalje to mislim. Međutim, kriza sa kojom se sad suočavamo nije ista kao ona od pre 12 godina. Tada smo imali krah finansijskog sistema koji je ozbiljno uzdrmao čak i najveće svetske banke, samim tim i poverenje u bankarski sistem. Alternativa u vidu kriptovaluta bi u tim okolnostima mnogima bila vrlo zanimljiva. Ipak, sada nemamo krizu finansijskog sistema, barem ne još uvek. Iako mnogi prognoziraju da nas čeka kriza koja će biti ozbiljnija od one iz 2008. godine, mislim da malo ko razmišlja o dugoročnim posledicama u ovom trenutku i o tome koje investicije će dugoročno biti najisplativije.

Dugoročno planiranje je u ovim okolnostima luksuz koji retko ko može sebi da priušti. U situciji kad su ljudi zabrinuti za svoj život i život svojih bližnjih, kad su ostali bez posla ili se plaše da mogu ostati (ili se plaše da li će im biznis preživeti, ako su vlasnici biznisa), verovatno da retko ko razmišlja o tome da li je pametnije investirati u zlato ili digitalno zlato (kako mnogi nazivaju bitkoin) i šta će za 5 ili 10 godina doneti veći profit.

Zbog činjenice da je ceo svet zaokupljen virusom, mislim da će prepolovljavanje nagrade za rudare proći relativno neopaženo, pogotovo u mejnstrim medijima. Od početka krize, cena kriptovaluta se kretala slično kao i indeksi na svetskim berzama, što je čudno, barem gledajući istoriju… mada, u svojoj relativno kratkoj istoriji bitkoin se još nije susreo sa koronom, niti bilo čime sličnim. Kratkoročno, mislim da će na cenu bitkoina mnogo više uticati talasi osećaja panike i optimizma koji će se na globalnom nivou smenjivati kao posledica daljih dešavanja vezano za koronu, nego prepolovljavanje nagrade za rudare ili bilo šta drugo što se dešava unutar same kripto industrije. Zbog toga, ne bih se usudio da dam bilo kakvu procenu kad je u pitanju kratkoročno kretanje cene bitkoina.

Dugoročno gledano, ja sam već oko 8 godina optimista (uz par kratkotrajnih kriza) kad je bitkoin u pitanju i to korona neće promeniti. Kao što sve pandemije prolaze, proći će i korona, pa će svet morati da se suoči sa dugoročnim posledicama svojih kratkoročnih odluka koje su donete i koje će biti donete tokom narednih meseci. Ovde ni na koji način ne želim da te odluke dovodim u pitanje, jer u ovakvim situacijama ne postoje dobra rešenja, samo manje ili više loša. I samo vreme može da pokaže koja su bila kakva. Ipak, koliko god neke odluke bile opravdane ili iznuđene, one će imati posledice.

Ekonomija je stala i mnoge države su već najavile ozbiljno doštampavanje novca kako bi ponovo pokrenule privredu. Imajući u vidu da su i pre tog doštampavanja, države mahom bile ozbiljno zadužene, postavlja se pitanje koliko dodatnog zaduživanja može da se podnese. Ovo će biti ozbiljan izazov čak i za najjače svetske ekomije, a posebno za one slabije. Iznenadilo bi me da ova kriza ne prouzrokuje ozbiljne nivoe inflacije i devalvacije valuta, pa čak i potpuni bankrot u nekim od zemalja u razvoju. Nikako ne isključujem mogućnost da se tako nešto desi i u nekoj od razvijenih zemalja. Valuta koja se ne može nekontrolisano doštampavati i time obezvređivati može biti vrlo simpatična alternativa u tim okolnostima.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na ecd.rs

18.08.2020 / Autor: Igor Mirković

---

Činjenica je da živimo u vremenu u kome su informacije dostupne na dohvat ruke, svuda i svima. Analiza najsitnijih detalja zaobilazi ljudske, ponekad pogrešne procene, potpomognuta kompjuterskom tačnošću dovodi nas do maestralnih otkrića. U izobilju sačuvanih podataka blokčejn industrije gde je transparentnost glavni adut, kruži velika nepoznanica koja zbog svoje nerešivosti prerasta u misteriju. Ko je idejni tvorac Bitkoina, jednog od najuticajnijih projekata u modernoj finansijskoj industriji i znate li ko je misteriozni Satoši Nakamoto?!

Nepoznati genije, čija je kreacija najpoznatija alternativa čitavom svetskom monetarnom sistemu ali i svakodnevnom životu, kome svi nalazimo zamerke, na koje smo navikli da prećutimo i prihvatimo ih jer mislimo da tako mora, imao je ideju o konceptu čuvanja i razmene vrednosti koja će savršeno funkcionisati unutar društva. Bitkoin je prvi put prezentovan javnosti 31. oktobra 2008. u tekstu koji se popularno naziva Bitkoin Whitepaper i predstavlja dokument o filozofiji u rešavanju određenog problema. Bitkoin Whitepaper je kao autor potpisao Satoši Nakamoto.

Satoši Nakamotov Bitkoin whitepaper

Kandidata koji mogu biti iza ovog imena ili pseudonima svakako ima, ali nećemo odmotavati klupko unazad, nego ćemo pratiti Satošijev rad i stvari koje zapravo znamo kako bi nas dovele do nekoga ili nečega. Saznanja, ko je to, koristeći taktiku dobrih poker igrača, u kojoj ne moramo videti kroz zatamnjene naočare drugih igrača kako bi ih pročitali, već ćemo tumačiti njihove postupke, govor tela, izbor reči…

Sami počeci ovakve ideje datiraju mnogo ranije i idu do 1980. godine i Cypherpunk zajednice koja je bila sačinjena od fanatika za brigu o privatnosti podataka na internetu i kriptografa koji su kreirali softvere za zaštitu podataka. To je bila privilegija državnika na visokim pozicijama sa pristupom poverljivim informacijama i naravno, tajni alat vrhunskih špijuna. Cypherpunk su aktivisti koji se zalažu za široku upotrebu kriptografije i tehnologije za unapređenje privatnosti, kao puta ka društvenim i političkim promenama.

Zaštita privatnosti je smatrana bitnom ali nije bila masovno dostupna, a Cypherpunk zajednica se zalagala protiv sistema „Veliki brat“ sistema u kome je nekome iznad uvek dostupan uvid u naše aktivnosti. Promovisali su zaštitu, enkripciju i bezbednost na individualnom nivou, u kome bi svako trebalo da preduzme dostupne mere predostrožnosti i zaštiti svoj virtuelni (lični) identitet.

Pretpostavljamo da je Satoši bio deo ove zajednice jer je definitivno bio njihov istomišljenik i kao inspiraciju za kreiranje Bitkoina imao je par postojećih projekata iz zajednice poput B-Money, Digi Cash ili Bit Gold koji su idejno bili slični Bitkoinu ali neuspešni u realizaciji.

Nakon objavljivanja Bitkoina, Satošijeva ideja se postepeno širila zajednicom i privukla brojne programere koji su bili voljni da daju svoj doprinos u razvijanju i adaptaciji, ali je Satošijev lik i dalje ostao neotkriven jer je sa saradnicima komunicirao isključivo porukama preko e-mail adrese i foruma, koristeći potrebnu zaštitu. Njegova lokacija i ostali tragovi do njega bili su nedostupni. Čak i njegovi najbliži saradnici znali su ga samo kao internet nalog sa alijasom Satoši Nakamoto.

Citat iz „The Crypto Anarchist Manifesto“

Pored toga što je bio ključna osoba za kreaciju i razvoj Bitkoina, nije upadao u oči javnosti jer mediji i ljudi koji su čuli za Bitkoin, masovnu primenu i uspeh projekta tretirali su kao naučnu fantastiku i nisu joj pridavali bitan, a kamoli revolucionaran značaj.

03.01.2009. nakon niza transakcija, uspešno je „izrudaren“ prvi blok u Bitkoin blokčejnu i nagrada koja je sledila rudaru tog bloka (Satošiju) bila je 50 BTC. U kompjuterskom kodu prvog bloka nalazi se „skrivena poruka“ koja kada se dešifruje glasi:

– The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailoutfor banks

Ova poruka se podudara sa naslovnom stranom londonskih novina tog dana, ukazujući na pogrešne poteze postojećeg monetarnog i finansijskog sistema, koji su razlog nastanka Bitkoina. Država pomaže banke i privredu tako što im puni čašu za podsticaj ekonomije, ali flaša novca iz koje uporno dolivaju je fiktivna i napunjena je novcem „ispod čekića“, kojim se kupuje socijalni i ekonomski mir.

Bitkoin programeri

Kako je vreme prolazilo, mnogi su uvideli prednosti koje Bitkoin ima, broj korisnika se povećavao, a mreža je bila sve stabilnija. Satoši je aktivno radio sa brojnim programerima na razvitku same tehnologije, ali teško je bilo kontrolisati pravac u kome će Bitkoin biti korišćen. Novac koji ne može biti kontrolisan od strane Centralne Banke, ne može biti oporezivan, nije inflatoran i može biti poslat i primljen svuda, veoma brzo zloupotrebljen je kao savršen način finansiranja i plaćanja projekata koji su smatrani krajnje ilegalnim i zabranjem od strane vlada širom sveta.

Jedan od takvih slučajeva bio je WikiLeaks skandal 2010. godine, koji je koristio Bitkoin kao sredstvo finansiranja svog sajta, na kome su objavljivani ukradeni podaci koji su bili strogo poverljivi i zabranjeni za javnost, a sadržali su brojne malverzacije i tajne dogovore medju državama.

Satoši Nakamoto je osporavao korišćenje Bitkoina u ove svrhe, ali zbog same prirode Bitkoin-a bilo je nemoguće da se ovako nešto spreči. Borba izmedju dobrog i lošeg koja se vodila u zajednici, nastala neiskustvom u do tada neviđenoj situaciji i višestruke neregulative, moralno je potresla Satošija, koji nedugo zatim na misteriozni način nestaje sa svih foruma… Ostavlja samo komentar: „Bilo bi mnogo bolje da je Bitkoin privukao pažnju javnosti na bilo koji drugi način, osim na ovaj. WikiLeaks je uzburkao roj pčela, koji je sada krenuo na nas.“

Svestan mogućih problema sa vlastima zbog svoje kreacije, odlučuje da se potpuno povuče i prepusti razvijanje projekta svojim najbližim saradnicima i zajednici. Bitkoin je nastavio da se razvija i istakli su se mnogi koji su uticali na unapređenje kako tehničke pozadine projekta tako i medijske prihvaćenosti i pravne regulative.

Ljudi lako shvate Bitkoin, jer je ideja o savršenom finansijskom trzistu u njihovoj glavi vrlo slična, a Satoši se pobrinuo da tehnoloski podupre takvu zamisao. Čovek koji je živeo za procvat tehnologije u kojoj je anonimnost i dostupnost vrlina, van svakog zla modernog doba, u kome se često zloupotrebljava tehnološka revolucija da se tron postojećih vladara utemelji, na štetu nemoćnih.

Količina Bitkoina koja je došla u Satošijevo vlasništvo tokom početnih godina procenjena je na minimum 1.000.000 BTC-a, što sada, nakon rasta svesti o stvarnoj i mogućoj vrednosti Bitkoina iznosi oko 11 milijardi američkih dolara i to ga direktno klasifikuje kao jednog od najbogatijih ljudi na svetu.

Naslovna strana magazina „The Times“

Debata ko je misteriozni genije i idejni tvorac bitkoina – Satoši Nakamoto i dalje traje. Da li je muškarac, žena…? Ili čitava grupa ljudi stoji iza pseudonima? Mnoge analize poruka po načinu spelovanja upućuju da je reč o osobi engleskog porekla, naprednog programerskog znanja i shvatanja ekonomije. Akademski građanin koji razdvaja novu rečenicu sa dva spejsa posle tačke, što je simbolično za akademske radove tog vremena, ali i za stare pisaće mašine, koje je možda koristio u mladosti i tako razvio naviku.

Jako je interesantna činjenica da ni jedan coin u njegovom vlasništvu od njegovog nestanka, nije poslat ili potrošen. Stoje na kripto novčanicima, netaknuti. Svi za koje se pretpostavljalo da stoje iza Bitkoina su javno negirali da su oni misteriozni idejni tvorac Satoši Nakamoto, svi sa kojima je sarađivao tvrde da ne znaju njegov identitet i svi koji su se dobrovoljno javili da preuzmu zasluge za kreaciju, nisu imali dovoljno jake dokaze za samoproklamovane tvrdnje.

Najbogatiji Bitkoin holderi

Bitkoin nosi etiketu savršenog sistema otpornog na bilo koji vid malverzacije u samim transakcijama jer krajnju realizaciju ne vrše drugi ljudi nego kompjuterski program. Kripto rudari, novčanici za čuvanje, adrese za slanje, mnogima su poznati termini koji su sastavni deo Bitkoin mreze ali jedna stvar je ostala nepoznanica kako za ljubitelje kriptovaluta tako i za ostatak sveta, samo srce projekta, ko je i gde je osoba koja se krije iza potpisa Satoshi Nakamoto.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni rad

Jun 2018 / Autor: Aleksandar Radivojević

---

APSTRAKT:

Kripto valute, kao pod kategorija virtuelnih valuta, predstavljaju nastavak inovacija zasnovanih na tehnološkom napretku na finansijskim tržištima. Ovaj put predmet inovacije je sam novac. Nagli porast interesovanja za ovu vrstu valuta u svetu uticao je na potrebu regulacije, pre svega na nacionalnom, a zatim i nadnacionalnom nivou. Međutim, problem pri regulaciji posledica je nekoliko faktora: nivo tehnološke kompleksnosti sistema kripto valuta, činjenica da se kripto valute tek nalaze u početnoj fazi razvoja, kao i činjenica da bi pogrešna regulacija mogla da dovede do potencijalnog tehnološkog zaostatka za drugim državama. Stoga ne čudi raznolikost u regulisanju istog fenomena od strane različitih država, u nekim slučajevima čak i potpuna suprotnost. Važno je napomenuti da kripto valute treba posmatrati kao inovaciju, odnosno fenomen koji je u razvoju. Shodno tome svaka kritika, pozitivna ili negativna, samo je kritika trenutnog koraka u procesu razvoja, pa je treba uzeti sa rezervom. U dugom roku kripto valute će napustiti nedefinisanu sferu i iskazati svoj potencijal i vrednost, tek tada ćemo sa sigurnošću moći da ocenimo njihov doprinos razvoju društva.

1. UVOD

Virtuelna valuta predstavlja valutu denominiranu u sopstvenoj jedinici mere iza koje ne stoji država niti bilo koji centralizovani autoritet, a čija se vrednost određuje na tržištu u čistom odnosu ponude i tražnje, bez uplitanja monetarnih vlasti.

Postoji nekoliko definicija virtuelnih valuta, pa tako Međunarodni monetarni fond (MMF) virtualnu valutu definiše kao „Digitalni predstavnik vrednosti, izdat od strane privatnih aktera i denominiran u sopstvenoj jedinici vrednosti“2. Evropska centralna banka (ECB) koristi sledeću definiciju „Digitalni predstavnik vrednosti, koji nije izdat od strane centralne banke, kreditne institucije ili institucije elektronskog novca, koji u nekim situacijama može biti korišćena kao zamena za novac“3. ECB je u odnosu na definiciju iz 2012. godine4 uvela dve promene. Izbačen je termin neregulisan, usled činjenice da su određene države regulisale virtuelne valute, ali još važnije ECB prema novoj definiciji ne definiše više virtuelne valute kao novac.

Upravo ove dve promene u definiciji ECB ukazuju na trenutno najznačajnija pitanja vezana za virtuelne valute, pitanje regulacije i pitanje klasifikacije ovih valuta kao novac ili finansijsku imovinu.

Karakteristike pojedinačnih virtuelnih valuta klasifikuju ih u podgrupe. Neke od njih postoje već duži niz godina bez ikakvih potreba regulacije, usled činjenice da njihov uticaj na globalnu ekonomiju nije značajan. Uticaj kripto valuta, kao jedne od potkategorija, postao je toliki da zahteva uključivanje kreatora ekonomskih politika u njihovo regulisanje. Bilo da ograniči ili podstakne njihovu upotrebu.

U osnovi, kripto valute u potpunosti preispituju sistem monetarnog funkcionisanja zasnovanog na fiducijarnom novcu iza čije vrednosti stoji država ili određeni viši centralizovani autoritet. Kako iza virtuelne valute ne stoji država, a sistem funkcionisanja je zasnovan na kompleksnoj tehnologiji, postavlja se pitanje uloge centralne banke, komercijalnih banaka i ostalih finansijskih institucija koje su u poslednjih nekoliko decenije bili dominantni akteri finansijskog sektora.

2. BITKOIN

Bitkoin predstavlja kripto valutu koja je pokretač i nosilac trenutnog stanja na tržištu kripto valuta sa učešćem od preko 40%. Prema karakteristikama virtuelnih valuta ovu kripto valutu svrstavamo u potpuno decentralizovanu i konvertibilnu, a njena ukupna, buduća, ponuda je unapred određena. Nastanak bitkoina vezuje se za članak koji je objavljen od strane autora pod pseudonimom Satoši Nakamoto 2008. godine pod nazivom „Bitkoin – Elektronski sistem gotovine između jednakih“. Satoši Nakamoto, za sada nepoznati pojedinac ili grupa pojedinaca, 2009. godine pustio je u promet prvi bitkoin softver i prve jedinice valute. S obzirom da se radi o tehnologiji baziranoj na otvorenom kodu (open source technology) sistem je nastavio da radi bez potrebe uključivanja njegovog osnivača.

Ukupna tržišna vrednost bitkoin valute u trećem kvartalu 2017. godine iznosila je 75 milijardi dolara, taj iznos je početkom 2018. godine dostigao 232 milijarde dolara, dok je početkom juna 2018. godine on iznosio 115 milijardi. U poređenju sa monetarnim agregatima dominantnih fiducijarnih valuta ovaj iznos nije značajan ( EUR M3 11804 milijardi5, USD M3 13701 milijardi6). Međutim bitkoin posmatramo kao novi fenomen koji beleži snažni rast (tržišna vrednost na kraju 2016. godine iznosila je 15,5 milijardi dolara).

Celokupni proces koji stoji iza kreiranja, transfera, čuvanja i trošenja virtualne valute obavlja se elektronski. Osnovni elementi sistema svake virtualne valute jesu sama valuta (Bitkoin, Ethereum, itd.) i tehnologija beleženja i sprovođenja transakcija. Mehanizam na osnovu koga funkcioniše određena valuta definiše i sprovodi: izdavanje valute; sprovođenje internih pravila koja su osnova funkcionisanja valute; transfer novca i poravnanja. Mehanizam na osnovu kojeg funkcionišu kripto valute jeste decentralizovani mehanizam koji koristi kriptografiju (šifrovanje) u obavljanju ovih funkcija.

Decentralizovani mehanizam podrazumeva da ne postoji centralna jedinica koja izdaje novac, vrši proveru i realizaciju plaćanja, poravnanja, itd., već se ove funkcije sprovode od strane većeg broja nezavisnih jedinica (pojedinaca, udruženja ili kompanija). Ove jedinice zovu se „rudari“ (miners) i oni svojim uključivanjem u online mrežu virtualne valute obavljaju ove aktivnosti koristeći kapacitete svoje računarske opreme. Rudari su pojedinci ili kompanije raspoređeni po celom svetu koji ovu aktivnost obavljaju u cilju dobijanja vlasništva nad novim jedinicama kripto valute. Ovako decentralizovani sistem koji stoji iza obrade transakcija eliminiše mogućnost ljudske greške koja je prisutna u bankama i ostalim finansijskim institucijama. Naime, da bi pojedinac ili grupa pojedinaca promenila bilo koju informaciju u sistemu mora raspolagati sa 51% računarskog kapaciteta koji stoji iza mreže, što je skoro neizvodljivo.

Neophodan element sistema kripto valuta jeste digitalni novčanik (wallet) koji predstavlja softver koji čuva informacije o količini i iznosu kripto valuta koje su u posedu vlasnika novčanika. Korišćenje bilo koje kripto valute podrazumeva prethodno registrovanje novčanika. Pružaoci usluga novčanika su privatne firme koje funkcionišu u sistemu kripto valuta pa je ovaj deo sistema u određenoj meri rizičan, jer se informacije o vlasništvu nad kripto valutom mogu izgubiti lošim upravljanjem kompanije koja pruža usluge ili tehnološkim rizicima kojima je ona izložena7.

Jedan od najinteresantnijih i najznačajnijih elemenata sistema kripto valuta jeste „lanac blokova“ (blockchain) koji predstavlja decentralizovanu bazu podataka sačinjenu od manjih baza (blokova) koji su digitalno povezani na mreži. Ovi blokovi sadrže informacije o transakcijama koje se kriptografski generišu u jedan blok koji se zatim povezuje sa ostalim već generisanim blokovima koji sadrže prethodne informacije. Celokupna procedura na kojoj je zasnovan blockchain onemogućava bilo kakvu promenu informacija u bloku, jer su blokovi međusobno povezani kodom, pa je za promenu podataka potrebno hakovati ceo lanac blokova.

Bitkoin, ostale kripto valute, njihov značaj u budućnosti i primena i dalje su pod znakom pitanja. Međutim, isto se ne može reći za blockchain tehnologiju. Ova tehnologija i njene moguće primene već su zainteresovale veliki broj značajnih aktera na tržištu, pa i država. Goldman Sachs je još u 2015. godini prijavio i registrovao patent za sistem virtuelnog poravnanja finansijskih transakcija koje će u velikoj meri olakšati bankarske transakcije, a koji je upravo zasnovan na blockchain tehnologiji. Blockchain tehnologija nije ograničena samo na finansije. Nepromenljivost informacija čini tehnologiju primenljivom i u drugim sferama. Švedska je najdalje otišla u primeni ove tehnologije, a planovi za primenu u imovinskim transakcijama i katastru su već u toku. Primene ove tehnologije su višestruke i rast njene zastupljenosti u različitim sferama se može očekivati u budućnosti.

3. POTREBA REGULACIJE

Navedene osobine kripto valuta prikazane na primeru najpopularnije valute, bitkoin-a, ukazuju na složenost problema njihove regulacije. Reč je o globalnom fenomenu u čijoj dosadašnjoj regulaciji pojedinačne zemlje ne samo da nemaju zajednički stav, već se ti stavovi u pojedinim slučajevima potpuno razlikuju. Pored toga, na nacionalnom nivou postavlja se pitanje nadležnosti regulacije, s obzirom da još uvek postoji nerazumevanje da li je reč o valuti ili imovini i koji deo sistema treba regulisati (transakciju, vlasnika, posrednika, prodavca,..). Tehnološki faktori takođe utiču na mogućnosti regulacije, usled teškoća u praćenju operacija sa virtuelnim valutama.

Dinamičan rast trgovine virtuelnim valutama u poslednjih godinu dana uticao je i na sve veći broj pokušaja regulacije od strane pojedinačnih država, ali i na rast zahteva za usaglašavanjem i regulacijom na međunarodnom nivou. Dosadašnji načini regulacije u velikoj meri su različiti od zemlje do zemlje. Većina zemalja izdala je upozorenje potrošačima, a neke od zemalja odlučile su se i za nametanje zahteva za izdavanje dozvola za određene učesnike na tržištu, dok je jedan broj zemalja potpuno zabranio upotrebu valuta.

Osnovni rizici koje kripto valute i rast njihove popularnosti i upotrebe sa sobom nose posledično definišu načine regulacije. Ti rizici jesu finansiranje terorizma, pranje novca, izbegavanje poreza, neregulisano kretanje kapitala, zaštita potrošača, itd. Pored toga, karakteristike mehanizma koji pokreće sistem, odnosno akteri i njihove međusobne veze, drugi su osnovni faktor koji definiše način regulacije. Stoga su dosadašnje regulative najčešće bile usmerene na učesnike u trgovini kripto valutama i finansijske institucije koje sa njima posluju.

Transakcije između korisnika virtuelne valute nije moguće regulisati, usled činjenice da je jedan od osnovnih principa virtuelnih valuta upravo anonimnost vlasništva. Međutim kompanije koje prihvataju plaćanje za svoje usluge ili dobra u virtuelnim valutama mogu biti predmet regulacije. Takođe, mada transakcije među vlasnicima valuta jesu anonimne, konverzija virtuelnih valuta u fiducijarne valute najčešće se sprovodi preko posrednika, koji može biti, i za sada u velikom broju slučajeva i jeste, predmet regulacije. U primeru Srbije, kupovina virtuelne valute vrši se preko posrednika, koji za svoje usluge uzima naknadu od 4-7% po transakciji.

Za sada, ove kompanije predstavljaju očigledne ciljeve regulacije. Određene zemlje regulišu i pružaoce „novčanik“ servisa, jer su oni neophodni činioci sistema virtuelnih valuta. Razlog za ovo jeste trenutni, ali u budućnosti možda i izraženiji, odnos obima transakcija između vlasnika kripto valuta (koji je anoniman) i transakcija vlasnika valuta i pružaoca usluga i dobara za te valute (prodavaca). Regulacija kroz pružaoce usluga „novčanika“ nije česta usled činjenice da se ona odnosi na regulacije između učesnika bez konverzije virtuelnih valuta u realnu ekonomiju (dobra, usluge ili fiducijarne valute).

Ubrzan razvoj virtuelnih valuta izazvao je brzu potrebu regulacije, pa su se određene države odlučile za unilateralne regulacije na sopstvenom tržištu, dok je za međunarodni konsenzus i regulaciju potrebno vreme. Međunarodna regulacija biće postepena iz više razloga. Pre svega reč je o promenljivom fenomenu pa shodno tome nije moguće odlučiti se za konkretnu trajnu regulaciju pre sagledavanja i razumevanja celokupnog fenomena. Dodatno, različite države drugačije sagledavaju ovaj fenomen i njegov potencijal. Dok neke države zabranjuju njegovu upotrebu (Kina) druge je u potpunosti podržavaju (Australija, Kanada, itd.).

Razvoj virtuelnih valuta predstavlja revoluciju na valutnom tržištu koja može imati značajan uticaj na celokupno funkcionisanje svetske ekonomije. Pri regulisanju potrebno je voditi računa da se primenom postojećih načina regulacije ne ograniči ili promeni smer ove inovacije.

Budući da virtuelne valute pružaju veću slobodu pojedincu, od njega zahtevaju i veću odgovornost. Naime, transakcija za određenu robu (primer kupovina preko interneta) beleži se putem blockchain-a i u tom trenutku je finalna. Plaćanje tim putem na pogrešan račun tradicionalni sistem rešava zahtevom za povraćaj novca sa jednog računa na drugi u okviru komercijalne banke, odnosno korigovanje u procesu poravnanja. Sistem plaćanja virtuelnim valutama nema ovu mogućnost, usled činjenice da nema centralnog regulatora koji može izvršiti promenu i činjenice da je vlasništvo nad računom anonimno.

Još jedan rizik je kvar sistema na kome su virtualne valute bazirane. Do kvara može doći usled tehnoloških problema sa kojima se suočava sama mreža, pružaoci usluga „novčanika“ ili platforma za trgovinu virtuelnim valutama. Mada stvarni i potencijalno veoma opasni, ovi rizici svojstveni su i trenutnom sistemu pa tako može doći do „kvara“ samog finansijskog sistema, banaka (pružaoca usluga „novčanika“) ili berzi (platformi za trgovinu). Ove kvarove smo i pored regulacija već doživeli, a reakcija je bila podrška države sistemu u kvaru, pa bi u regulaciji kripto valuta trebalo razmotriti i snažniju podršku države u funkcionisanju osnova postojećeg sistema i stvaranju mreža zaštite u slučaju pojedinačnih kvarova aktera na mreži.

Jedina realna opasnost virtuelnih valuta u ovom trenutku jeste njihov neuspeh i krah investitora koji su uložili u njih, što ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude pitanje kojim se kreatori ekonomske politike bave. Naime, krah investitora, pojedinaca i kompanija, u slučaju da se vremenom pokaže da kripto valute nemaju nikakvu vrednost, ne bi imao uticaj međunarodni finansijski sistem jer ne bi doveo do lančanog kraha osnovnih finansijskih institucija, kao što je slučaj bio sa krahom tržišta nekretnina 2008. godine. Većina zemalja koje su se do sada bavile pitanjem kripto valuta objavilo je saopštenja za javnost kojima se građanima ukazuje na potencijalne rizike korišćenja i ulaganja u ove valute. Slično obaveštenje objavila je i Narodna banka Srbije samo u užem obliku pozivajući se i usmeravajući građane na obaveštenja Evropske unije.

Jedan od najčešće pominjanih rizika široke rasprostranjenosti virtuelnih valuta jesu mogućnost finansiranja terorizma i pranje novca. Ovi rizici se pominju u skoro svima analizama uticaja kripto valuta, a njihova regulacija upravo predstavlja preteranu regulaciju koja ograničava inovacije. Sprečavanje finansiranja terorizma kontrolom finansija pojedinaca u okviru postojećeg sistema rezultat je prilike koju je način funkcionisanja sistema pružio institucijama koje su zadužene za nacionalnu sigurnost i borbu protiv terorizma. Uvođenje boljeg i efikasnijeg sistema ne treba biti ograničavano činjenicom da je prethodni sistem olakšavao određenim institucijama izvršavanje svojih dužnosti. Naprotiv, druge institucije bi trebalo da, umesto ograničavanja tehnološkog napretka u drugim sferama, podstiču napredak tehnologije u svom delovanju i traže načine za uspešnije obavljanje svojih dužnosti korišćenjem inovacija i novih sistema.

Ni fiducijarni ni virtuelni novac nemaju funkciju sprečavanja terorizma. Sloboda pojedinaca i anonimnost u raspolaganju sopstvenom imovinom trebalo bi da bude jedna od osnova demokratije pa je njeno regulisanje uskraćivanje ovih prava zarad drugog cilja. Sankcionisanje korišćenja imovine pojedinca ili kompanije za finansiranje terorizma treba biti sprovedeno od strane nadležnih institucija, uz pomoć finansijskog sistema ukoliko on pruža mogućnosti za to, ali ne ograničavanjem razvoja društva da bi se te mogućnosti zadržale.

Korišćenje kripto valuta, i anonimnost i lakoća transfera iz jedne u drugu državu koju one pružaju, takođe otežava borbu protiv izbegavanja oporezivanja sakrivanjem bogatstva i prihoda. Još jedan problem u oporezivanju jeste i šta se oporezuje – kripto valuta kao imovina ili novac. Jedno od trenutnih rešenja pri definisanju ovog pitanje jeste klasifikacija prema vremenu držanja valute. Odnosno, da li se valuta drži duži period u cilju sticanja kapitalne dobiti u slučaju porasta njene vrednosti ili se često koristi kao sredstvo plaćanja. Pitanje je i kako i po kojoj vrednosti oporezovati novo stvorenu valutu, dobijenu procesom „rudarenja“, da li po tržišnoj vrednosti u trenutku ostvarivanja prava na novu jedinicu valute (SAD) ili tek po vrednosti u trenutku prodaje te jedinica (Australija).

Takođe postoji rizik i da će razvijanje samog sistema blokchain-a uticati na smanjenje prihoda drugih finansijskih institucija kao što su berze, ali ovde je reč o riziku tehnološkog napretka na profitne kompanije koje zaostaju u razvoju i inovacijama i koje ni u kakvom slučaju ne bi trebalo regulacijom štiti od neuspeha na slobodnom tržištu.

Prvobitni fokus treba da bude na najhitnijim pitanjima vezanim za kripto valute, uključujući finansijski integritet, zaštitu potrošača/investitora i utaju poreza, uz istovremeno ostavljanje manje neposrednih rizika (na primer, finansijsku stabilnost, monetarnu politiku) za kasniju fazu. Pravi pristup regulaciji zavisiće od budućeg razvoja virtuelnih valuta, koji za sada nije predvidiv. Međutim, sam razvoj virtuelnih valuta zavisiće od sadašnje reguacije, pa je potrebno veoma pažljivo pristupiti regulaciji u cilju zaštite tržišta i građana od rizika, ali ne na uštrb ekonomskog napretka.

Za razliku od samih virtuelnih valuta primena blockchain mehanizma ne predstavlja problem regulatorima.

4. REGULACIJA U SVETU

Najliberalnija država na svetu po pitanju operacija sa bitkoinom i ostalim kripto valutama jeste Japan. Bitkoin je u Japanu definisan kao legalno sredstvo plaćanja što je dovelo do brzog rasta broja kompanija koje primaju bitkoin kao sredstvo plaćanja, kao i do brzog razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije. Za razliku od nacionalne valute banke nemaju obavezu obavljanja operacija sa bitkoinom, ali je upotreba bitkoina neograničena ukoliko se strane u upotrebi o tome slažu. Kao zemlja sa najliberalnijom regulacijom i najvećim učešćem u ukupnoj trgovini na dnevnom nivou trgovina kripto valutama u Japanu je takođe najčešće bila meta značajnih hakerskih napada i krađa8.

Još jedna zemlja sa veoma liberalnim pogledom na ovu tehnologiju jeste Australija. Operacije sa bitkoinom i ostalim kripto valutama nisu ograničene, niti su ICO9 ograničene, ali se svaka pojedinačna ICO posmatra od strane države u cilju povećavanja sigurnosti i smanjivanja rizika. Poreska politika bitkoin i ostale slične valute posmatra kao imovinu, i na osnovu toga definiše kapitalnu dobit u zavisnosti od operacija sa ovom imovinom10.

Predsednik Belorusije koga mnogi nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, Aleksandar Lukašenko, potpisao je krajem decembra 2017. godine zakon čijim je stupanjem na snagu, krajem marta 2018. godine, regulisano poslovanje sa kripto valutama. Preduzeća u skladu sa ovim zakonom mogu da kreiraju svoje kripto valute, poseduju druge kripto valute i vrše sve operacije sa njima isključivo preko berzi kripto valuta. Građani mogu slobodno da obavljaju aktivnosti „rudara“, da kupuju, prodaju i menjaju kripto valute, kao i da ih kupuju i prodaju za beloruske rublje. Ostvareni profit od svih ovih operacija neće biti oporezivan sve do januara 2023 godine, niti će se aktivnosti rudarenja i trgovanja kripto valuta smatrati preduzetničkim poduhvatom11. Ovaj zakon posebnu pažnju posvećuje blokchain tehnologiji pa se aktivnosti zasnovane na ovoj tehnologiji posebno oporezuju. Ova preduzeća biće oslobođena poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost. Umesto toga plaćaće porez u iznosu od 1% ukupnog prihoda.

Rusija je početkom 2018. godine predstavila nacrt zakona kojim će biti regulisane operacije sa kripto valutama12. Mada zakon definiše kripto valute kao imovinu, a ne kao novac, njegove odredbe pomak su ka razvoju kripto valuta, s obzirom da su informacije o regulaciji kripto valuta od strane ruskih vlasti u prethodnom period bile pre svega usmerene ka potpunoj zabrani operacija sa ovim valutama. Trgovina kripto valutama kao imovinom, međutim, najverovatnije neće biti podložna porezu na dodatu vrednost s obzirom da će se suštinski posmatrati kao finansijska imovina. U poslednje vreme se sve više i govori i o aktivnostima ruskih vlasti ka kreiranju državne kripto valute – kriptorublje13. Trenutno je nepoznato da li će ova valuta, ukoliko bude kreirana, biti jedna od dozvoljenih kripto valuta na ruskom tržištu ili jedina dozvoljena, ali njeno eventualno kreiranje će svakako biti pomak u razvoju kripto valuta.

Vlada Kanade je prva zemlja koja je formalno regulisala digitalne valute, u junu 2014. godine. Bitkoin definiše kao elektronski novac koji građani mogu koristiti kao sredstvo plaćanja u kompanijama koje to sredstvo prihvataju. Takođe, dozvoljena je kupovina i prodaja bitkoina kao finansijske imovine u cilju ostvarivanja zarade. Sa druge strane bitkoin nije zakonsko sredstvo plaćanja, pa je time njegova upotreba ograničena u kompanijama koje prihvataju da svoje usluge ili robu prodaju za tu kripto valutu. Poreska regulacija transakcija u bitkoin-u ista je kao i za transakcije u nacionalnoj valuti. Sve poreske obaveze nastale iz promene vlasništva bitkoina podložne su već postojećim poreskim obligacijama. Takođe, svaki gubitak ili dobitak od trgovine bitkoinom kao finansijskom imovinom mora biti prijavljen pri obračunu poreza na dohodak građana14.

Sjedinjene Američke Države prepustile su svakoj državi u okviru svog sastava da odrede kako će njihovi građani moći da učestvuju u operacijama sa kripto valutama. Na nivou nacije regulacija definiše virtualne valute kao imovinu i obavezuje građane da prijave ostvareni profit na osnovu operacija sa virtualnim valutama poreskoj administraciji15. Različite državne agencije takođe regulišu u određenoj meri operacije sa kripto valutama koje su u njihovoj nadležnosti, ne regulišući same kripto valute već operacije sa njima koje nisu dozvoljene. Pa tako Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala (Financial Crimes Enforcement Network - FinCEN) kao deo Ministarstva finansija SAD nalaže svim berzama koje trguju kripto valutama i drugim kompanijama koje se bave operacijama sa kripto valutama da se registruju kao kompanije koje se bave prenosom ili konverzijom novca i time budu regulisane Zakonom o sigurnosti bankarskog sistema.

Regulacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je u toku i u ovom slučaju je najpre usmerena ka rešavanju problema koje popularizacija ovih valuta donosi u oblasti borbe protiv terorizma i pranja novca. U skladu sa time pre svega će biti regulisane platforme za trgovinu valutama i kompanije koje pružaju usluge virtuelnih novčanika u okviru direktiva za suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma16.

Evropska unija kao celina nije jasno regulisala kripto valute. Usaglašavanje većeg broja zemalja oko regulisanja pojma koji se i dalje razvija i koji i dalje nema jasnu definiciju zahteva određeno vreme i iskustvo, ali aktivnosti pojedinačnih zemalja EU povodom ovog pitanja mogu nam ukazati na pravac razvoja kripto valuta i tehnologija koje stoje iza njih u EU u budućnosti. Početkom 2018. godine francuski ministar finansija najavio je formiranje radne grupe čiji ce cilj biti definisanje regulatornih normi kriptov valuta. Estonija je već zatražila od EU komentar na pokretanje ICO za sopstvenu kripto valutu estcoin, što je možda moglo biti i očekivao od države sa veoma razvijenim digitalnim društvom i e-upravom. Članovi Nacionalne banke Finske objavili su septembru 2017. godine istraživački dokument17 u kome navode da ne postoji potreba za regulacijom bitkoina. U Nemačkoj nije doneta regulativa koja se odnosi na sam bitkoin i ostale kripto valute već se primenjuju već postojeće regulative na „sredstvo razmene“ kako je bitkoin definisan u Nemačkoj. Značajno je napomenuti da pri kupovini bitkoina za euro bitkoin mora biti uvećan za PDV, čime je njegova popularizacija donekle ograničena.

Švajcarska takođe nije posebno regulisala bitkoin niti je na bilo koji način ograničila njegovu upotrebu. Pored toga što su ovakvi uslovi doveli do razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije, država je kroz stvaranje asocijacije18 ovih kompanija dodatno doprinela njihovom razvoju i pokazala svoj interes u daljem razvoju tehnologije koja stoji iza kripto valuta. U januaru 2018. godine Državni sekretarijat za međunarodna finansijska pitanja (SIF) uspostavio je radnu grupu za blockchain / ICO koja e pregledati zakonski okvir i identifikovati bilo kakvu potrebu za aktivnostima uz učeše Federalnog ureda pravde (FOJ), Švajcarskog nadzornog organa za finansijsko tržište (FINMA)19.

Nasuprot ovim zemljama, koje regulisanjem ne zabranjuju upotrebu bitkoina, Narodna banka Kine je u septembru zabranila inicijalne ponude virtuelnih valuta (initaila coin offering - ICO)20 i donela odluku o zatvaranju domaćih berzi za prodaju bitkoina. Međutim, regulacijom nije zabranjeno „rudarenje“ novih jedinica postojećih valuta. Razlozi za ovakav stav Kine prema kripto valutama mogu se pronaći u jedinstvenim okolnostima u kojima je regulacija doneta. Naime, Kina se u trenutku regulacije nalazila u situaciji u kojoj se dominantan deo trgovine bitkinom obavlja od strane kineskih građana21, dve od tri kineske berze za trgovinu kripto valutama koje su zatvorene u trenutku donošenja regulacije (Bitfinex, OkCoin, i BTCC) zauzimale su drugo i treće mesto na svetu prema obimu trgovine kripto valutama22, a gore navedene regulacije u drugim zemljama u tom trenutku nisu bile donete. U takvim okolnostima Kina je morala da reguliše tržište kako ne bi došlo do ozbiljnijih ekonomskih posledica kao rezultat kombinacije navedenih faktora. Kako se kripto valute budu razvijale, a različiti oblici regulacije davali rezultate i preporuke za dalju regulaciju, možemo očekivati relaksaciju tržišta kripto valuta u Kini.

Indija još uvek nije regulisala kripto valute, ali sa primljenim iznosom doznaka u vrednosti od 72 milijarde dolara u 2015. godini23 predstavlja poseban izazov za regulatore jer bitkoin omogućuje nesmetan trenutni priliv doznaka iz virtuelnog novčanika pošiljaoca na račun primaoca potpuno netransparentno. Filipini kao zemlja koja se nalazi na trećem mestu liste sa 29 milijardi dolara primljenih kroz doznake u 2015. godini takođe su najavili regulaciju, posebno pri konverziji bitkoina u nacionalnu valutu.

U Srbiji su operacije sa Bitkoinom su slobodne i moguće je slobodno ih razmenjivati za dinare. Kao i većina zemalja Srbija (Narodna banka) je objavila upozorenje o upotrebi kripto valuta24 još u 2014. godini, pozivajući se na obaveštenja Evropske unije. Bitkoin je u Srbiji moguće slobodno razmenjivati za dinare. Za Srbiju je regulacija bitkoina važna i iz ugla primanja doznaka, čija je vrednost procenjena na 2 milijarde američkih dolara.

5. ZAKLJUČAK

Za sistem kripto valuta se ne može reći da predstavlja realnu opasnost, a da to ne bude zasnovano samo na pretpostavkama. Takođe, kao što smo već naveli, najveći deo kritika, kao što su finansiranje terorizma, izbegavanje poreza, itd., nisu realne kritike jer se ovim problemima bave institucije, a ne novac. Da je moguće vršiti aktivnosti borbe protiv ovih problema bez ograničavanja ili zabrane korišćenja kripto valuta pokazuje primer kažnjavanja kompanije BTC za pranje novca putem operacija sa kripto valutama u Sjedinjenim Američkim Državama, od strane državne agencije Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala 25

U radu smo videli nekoliko načina regulacije kripto valuta u nekim od najrazvijenijih svetskih ekonomija. Neke od navedenih regulacija su iskazane formalno, dok je u nekim slučajevima regulacija izvršena jednostavnim prihvatanjem operacija sa kripto valutama. Nakon regulacija i prihvatanja operacija sa kripto valutama u ovim zemljama teško je verovati da će druge zemlje u bliskoj budućnosti moći da zabrane upotrebu i ograde se od tehnološkog razvoja zasnovanog na blockchain tehnologiji i kripto valutama. Ovakva mogućnost svakako postoji, ali je ona verovatna isključivo na tržištima na kojima trgovina kripto valutama bude značajno pozitivno odstupala od svetskih trendova, kao što je bio slučaj sa Kineskim tržištem.

Kripto valute predstavljaju značajnu tehnološku evoluciju u okviru međunarodnog finansijskog sistema. I postojeći sistem zasnovan je na prethodnim tehnološkim evolucijama, pa je tako i u ovom slučaju potrebno pratiti njen razvoj, prihvatiti i primeniti sve pozitivne aspekte. Uključivanje države kroz regulaciju ovde je možda i najpotrebnije. Kao i kod svakog tehnološkog napretka najveći otpor daljem napretku stvaraju oni koji najviše uživaju u postojećem sistemu. U slučaju da se pokaže da kripto valute pružaju značajnu korist građanima na štetu finansijskih institucija ovaj otpor će svakako biti snažan.

Videli smo da su kritike koje se odnose na finansiranje terorizma, pranje novca, itd., neosnovane. Sa druge strane kritike da se ne radi o novcu su prerane. Fluktuacije vrednosti koje kripto valute iskazuju na dnevnom nivou nisu svojstvene pravim valutama, pa ih pre svega treba posmatrati kao imovinu kojom se trguje. Međutim i ovde se može postaviti pitanje fluktuacija valuta u uslovima inflacije i hiperinflacije, odnosno u uslovima nestabilnosti i nemogućnosti predviđanja, čak i kratkoročnih, kretanja na tržištu valute koja je u pitanju. Upravo takve okolnosti trenutno karakterišu tržište kripto valuta. Klasifikacija kripto valuta kao imovine u ovom trenutku možda je i opravdana sa aspekta da se njima više trguje nego što se koriste u trgovini, ali u tom smislu bi i klasifikacija interneta u sličnoj fazi razvoja kao „sistem za razmenu naučnih informacija“ bila opravdana. Upotreba i mogućnosti kripto valuta tek su u ranoj fazi razvoja. Šta one trenutno predstavljaju, imovinu ili novac, može biti predmet debate, ali samo na nivou pojedinačnih zemalja, usled njihove različite primene na ovim nivoima, i samo u trenutku razmatranja.

Kako su kripto valute iskazale otpornost na negativne regulacije, pritisak velikih igrača na obaranje cena, medijski pritisak ekonomskih analitičara, i opstale kao još uvek u potpunosti nedefinisani fenomen realno je očekivati da ćemo u narednih nekoliko meseci videti pozitivne promene u regulaciji kripto valuta kao i verovatno uključivanje berzi u trgovinu kripto valutama kao imovinom. U srednjem roku ovo bi trebalo da dovede do rasta vrednosti kripto valuta. U dugom roku kripto valute će preći iz nedefinisane sfere i u funkciji četvrte industrijske revolucije iskazati svoj potencijal i vrednost.

Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da se ovo odnosi samo na mali broj kripto valuta, koje će nivoom tehnološkog razvoja najpre i najbolje odgovoriti na zahteve tržišta. Dominantan broj kripto valuta i u ovom trenutku nema nikakvu vrednost, već se u potpunosti bazira na već široko rasprostranjenoj tehnologiji i snažnom marketingu. U tom smislu kretanje na tržištu kripto valuta možemo poistovetiti sa kretanjem na tačka-com tržištu krajem devedesetih godina 20. veka. Početak razvoja interneta doveo je do ogromnih rasta ulaganja u kompanije koje su bile bazirane na internetu, bez obzira na činjenicu da ta ulaganja nisu bila opravdana ekonomskim podacima i činjenicama. Nakon pucanja balona veliki broj ulagača ostao je bez celokupnog ulaganja, ali oni koji su uložili u E-bay, Amazon, i dr. ostvarili su i verovatno i dalje ostvaruju značajan profit.

Ovde možemo napraviti još jednu vezu. U trenutku razvoja interneta moglo se takođe postaviti pitanje njegovog budućeg uticaja na razvoj terorizma, pornografije, i dr. i smanjivanje mogućnosti odgovarajućih službi u borbi protiv ovih problema. Da li su ovi razlozi trebali da spreče razvoj internet tehnologije ili ne?

Narodna banka Srbije, kao i ostali kreatori ekonomskih politika u Srbiji, trebalo bi da prate sve promene na tržištu kripto valuta i regulacije i aktivnosti drugih država kako bi mogli da procene potencijalne rizike i prednosti ranog uvođena i regulacije kripto valuta. Uzevši u obzir moguće legalne načine kupovine i prodaje kripto valuta u Srbiji, NBS bi u ovom trenutku mogla da uloži napore u regulisanje kupo-prodaje ovih valuta i oporezivanje dobiti nastale ne osnovu ovih transakcija.

6. LITERATURA

• Ernest and Young Global Consumer Banking Survey, 2014, http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY_-_Global_Consumer_Banking_Survey_2014/$FILE/EY-Global-Consumer-Banking-Survey-2014.pdf
• European Central Bank, 2012, Virtual currency schemes, Frankfurt.
• European Central Bank, 2015, Virtual currency schemes – a further analysis, Frankfurt.
• Financial Action Task Force, 2014, Virtual Currencies Key Definitions and Potential AML/
• CFT Risks, Pariz.
• International Monetary Fund, 2016, Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, Washington.
• Houy, N., 2014, The Bitcoin mining game, Groupe d’ Analyse et de Théorie Économique
• Lyon-St Étienne, Lyon.
• Houy, N., 2014, The economics of Bitcoin transaction fees, Groupe d’ Analyse et de
• Théorie Économique Lyon-St Étienne, Lyon.
• Nakamoto, S., 2008, Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, https://bitcoin.org/
• bitcoin.pdf
• Rainer, B. et all., 2015, Bitcoin: Economics, Technology, and Governance, Journal of
• Economie Perspectives, Vol. 29, str. 213-238.
• Vondrackova, A., Regulation of Virtual Currency in the European Union, 2016, Charles
• University Law Faculty, Prag
• Swan, M., Blockchain – Blueprint for a new economy, 2015, O’Reilly, Sebastopol.

Internet izvori:

• https://en.wikipedia.org/wiki/Satoshi_Nakamoto#Development_of_bitcoin
• www.blockchain.info
• https://bitcoin.org/en/
• https://coin.dance/poli
• www.coinmarketcap.com

...

---

1. Fondacija za razvoj ekonomske nauke
2. Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, 2016, International Monetary Fund, Washington, USA
3. Virtual currency schemes – a further analysis, 2015, European Central Bank, Frankfurt, Germany
4. Neregulisani digitalni novac koji je najčešće izdat i regulisan od strane svog osnivača i prihvaćen od strane određene virtuelne zajednice
5. http://sdw.ecb.europa.eu/reports.do?node=1000003478 Podatak za oktobar 2017. godine.
6. https://fred.stlouisfed.org/series/MABMM301USM189S Podatak za septembar 2017. godine.
7. Primer Mt. Gox, https://en.wikipedia.org/wiki/Mt._Gox
8. Mt. Gox Exchange i Coincheck
9. Inicijalna ponuda virtuelnih valuta
10. https://www.ato.gov.au/General/Gen/Tax-treatment-of-crypto-currencies-in-Australia---specificallybitcoin/#TransactingwithBitcoin
11. https://media.dev.by/decree_media_kit_en.pdf
12. https://ria.ru/economy/20171221/1511414652.html
13. http://www.dailymail.co.uk/news/article-4989410/Russia-launches-cyber-currency-CryptoRuble.html
14. https://www.canada.ca/en/financial-consumer-agency/services/payment/digital-currency.html
15. https://www.irs.gov/newsroom/irs-virtual-currency-guidance
16. https://www.parliament.uk/business/publications/written-questions-answers-statements/written-question/Commons/2017-10-27/110111
17. https://helda.helsinki.fi/bof/bitstream/handle/123456789/14912/BoF_DP_1727.pdf;jsessionid=2F1E2EDBF1180739B5C13906CA99260E?sequence=1
18. https://cryptovalley.swiss/
19. https://www.sif.admin.ch/sif/en/home/dokumentation/medienmitteilungen/medienmitteilungen.msg-id-69539.html
20. Inicijalna ponuda virtuelne valute (ICO) podrazumeva neregulisano finansiranje razvoja novih virtuelnih valuta prikupljanjem sredstava od zainteresovanih investitora. Investitori (pojedinci ili kompanije) ulažu fiducijarni novac ili već postojeće virtuelne valute u zamenu za vlasništvo nad određenim brojem jedinica novostvorene valute, u nadi da će u budućnosti njena vrednost biti višestruko veća. Ukoliko se prikupi unapred definisana potrebna suma u okviru ICO investitorima se dodeljuje pripadajući broj jedinica nove valute, ukoliko ne investirani novac se vraća investitorima.
21. Prema nekim procenama 45% ukupne trgovine bitkoinom.
22. http://data.bitcoinity.org/markets/volume/6m?c=e&t=b
23. https://siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1199807908806/4549025-1450455807487/Factbookpart1.pdf
24. http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=7605
25. https://www.fincen.gov/news/news-releases/fincen-fines-btc-e-virtual-currency-exchange-110-million-facilitating-ransomware

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

25.12.2014 / Autor: Zoja Kukić

---

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno. Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno.

Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim čak i od rublje koja prolazi kroz najveći svoj pad u poslednjih 16 godina, međutim ipak se izvukao u poslednjim danima.

U ovu godinu BTC ušao je vredan 770,44$, već 6. januara je dostigao svoju najvišu vrednost od 951$, a danas vredi 332$.

Kraj BTC kao spekulativne valute?

Pad Bitcoina može da se posmatra i sa pozitivne strane, jer može da označava njegov kraj kao spekulativne valute i ulazak u pravu bitcoin ekonomiju. Što pre ljudi prestanu da je kupuju samo da bi je kasnije prodali i zapravo počnu da ga koriste za kupovinu/prodaju dobara i usluga, to će pre postati stabilniji i realniji u vrednosti, a samim tim i prihvaćeniji, što opet utiče na njegovu vrednost.

U poslednjih nekoliko meseci Bitcoin nije ooscilirao kao ranije – kretao se između 300 i 400$.

Razlozi za smanjenu vrednost Bitcoina mogu biti različiti, pa se tako pretpostavlja da su rani prihvatioci sredinom ove godine prodavali svoje Bitcoine, briga oko regulative ili konkurencije, smanjeno učešće špekulanata, ali i jačanje dolara, sa kojim se najčešće stavlja u relaciju.

Iz ugla korisnika Bitcoina – bilo onoga koji kupuje njime, ili onog koji ga prodaje, ovo je dobar znak, jer je život mnogo lakši ako znate da je Bitcoin približno 350$.

Da bi ova kriptovaluta bila prihvaćena od strane masa, potrebno je da bude stabilna i ova godina može biti uvod u to. Stabilna valuta vodi većoj upotrebi BTC, a što je veći broj transakcija između kupovine Bitcoina i prodaje istog, to će valuta biti realnija i samim tim, stabilnija.

Broj kupaca i prodavaca koji koriste Bitcoin ove godine je drastično porastao i završićemo godinu sa više od 90.000 biznisa čije porizvode ili usluge možete kupiti ovom valutom. Iako su to uglavnom bili biznisi iz različitih niša, primetan je rast u prihvaćenosti od strane velikih kompanija, kao što su npr. Dell i Microsoft.

Bitcoin kao sredstvo plaćanja, a ne štednje ili investicije

Iako je vrednost Bitcoina opala i može dobiti titulu jedne od lošijih investicija (opet, ako ulažete samo da biste nakon određenog vremena pokupili kajmak), investitori i dalje intenzivno ulažu u BTC projekte. Razlog leži u tome što bez obzira na vrednost Bitcoina, njegova upotreba sve više raste i gledajući iz tog ugla, ova godina je bila prilično uspešna i to se vidi i po investicijama.

Od ukupno 317 miliona dolara koliko investicija su pridobili projekti zasnovani na BTC, čak 71% je investirano ove godine.

Špekulanti nisu samo negativno uticali na BTC – svakako su značajno uticali na nepredvidivost i česte promene vrednosti Bitcoina, ali su ove aktivnosti privukle pažnju medija i javnosti što je uticalo na rast baze korisnika Bitcoina. Moglo bi se pretpostaviti da je sada taj broj korisnika dostigao kritičnu masu i da je vreme za realnu BTC ekonomiju – onu u kojoj će ljudi zaista trgovati Bitcoinima, a ne držati ih da bi ih prodali.

Naravno, postoji i negativna strana priče, a to je mogućnost da špekulanti odlaze masovno, jer predviđaju još veći krah ove valute, kojoj je ishod sa regulativama i bezbednošču i dalje neizvestan. Kao i sve drugo, vreme će pokazati.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni članak na politika.rs.

06.12.2014 / Autor: Istok Pavlović

---

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, delovalo je kao utopija šačice sanjara ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima, i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

Rešenje ovog problema postoji, i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga, i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, i tako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac, i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac, i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

---

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

20.03.2014 / Autor: Pavle Mihajlović

---

Kada pomislimo na novac prvo nam prolete slike keša. Novac je pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavnu trgovinu. To je takođe merilo putem kojeg pratimo poslovanje i čuvamo ostvarenu ekonomsku vrednost.

Školjke, kamenčići, žito, tkanina, metalni novac i na kraju papir, koji su se svi koristili kao sredstvo plaćanja, pokazuju da je od materijala, za novac, mnogo važnije ispunjenje tri pomenute funkcije. Poslednja inovacija na tom polju je digitalna valuta koja bi mogla da omogući da se trgovina, obračun i čuvanje vrednosti obavljaju najjeftinije i najefikasnije do sada.

Postoji čitav niz tekstova koje možete pronaći na internetu koji će mnogo bolje i detaljnije objasniti tehničku stranu Bitcoina. Niti znam, niti bih mogao da razumem detalje, te ovde iznosim ekonomsku (teorijsku) perspektivu. Ukratko, Bitcoin nastaje procesom rudarenja “mining”, koji podrazumeva da vaš računar rešava izuzetno komplikovanu jednačinu. Rešavanjem dobijate pravo na nagradu – određeni deo jedinice bitcoina.

Otprilike u čitavom sistemu, 6 Bitcoina se izrudari svakog sata. U opticaju je trenutno 12 miliona Bitcoina a maksimalni potencijal je 21 milion. Bitcoin takođe možete kupiti na nekoj od više stotina aktivnih berzi za konvencionalne valute, ili neposredno od drugih vlasnika.

Nakon rudarenja ili kupovine, vaš bitcoin nalazi se u digitalnom novčaniku koji putem kriptovanih poruka i umršenih protokola komunicira sa drugim novčanicima. To vam omogućava da preko određenih sajtova i klijent servera koji pružaju uslugu uparivanja digitalnih novčanika, izdate transakciju prema nekom drugom korisniku koji ima digitalni novčanik.

Na kraju sve transakcije moraju proći kroz protokol verifikacije koji se, opet za nagradu, obavlja decentralizovano od strane mnogih korisnika. U suštini, to je primena koncepta klirinških kuća na digitalnu valutu.

Cilj osnivača Bitcoina je verovatno bio da ta valuta postane sredstvo razmene i merilo vrednosti u savremenoj realnoj i virtuelnoj privredi. Uz sve oscilacije vrednosti i problem koje valuta proživljava, ovo je jedna od najvažnijih inovacija u monetarnoj sferi koja bi mogla iz temelja da promeni ekonomski sistem u kojem ćemo živati za par decenija.

Kao decentralizovana digitalna valuta Bitcoin oživljava u digitalnom svetu, principe davno napuštenog sistema zlatnog standarda, kakav je postojao u srednjem veku i ranim fazama razvoja kapitalizma. Suštinske sličnosti sa zlatnim standardnom je ideja da se ograničenom ponudom Bitcoina i odsustvom bilo kojeg autoriteta koji upravlja ponudom očuva vrednost valute. Prednost bitcoina u odnosu na zlato je u tome što se može beskonačno deliti na mnogo decimala, što je gotovo besplatan za održavanje i skladištenje i vrlo jeftin za proizvodnju u poređenju sa zlatom.

Ograničenje ponude Bitcoina je važno jer čuva vrednost. Da je rudarenje neograničeno, dugoročno, njegova vrednost bi se svela na trošak struje, amortizaciju procesa i rad ljudi potrebnih da se izrudari. Uz napredovanje tehnologije rezultat bi bio da se Bitcoin ne bi fundamentalno razlikovao od konvencionalnih valuta, koje su kroz sto godina inflacije izgubile preko 90% svoje nominalne vrednosti.

Druga važna karakteristika je decentralizovanost. Svaki pojedinac može učestvovati u rudarenju, razmena je potpuno dobrovoljna, a kontrola protokola razmene je decentralizovana, jer mnogi članovi zajednice mogu vršiti kontrolu i nadzor sigurnosti transakcija.

Nijedna država ne može uticati na razmenski kurs između Bitcoina i drugih valuta – već je to prepušteno tržišnim silama. Za razliku od modernih nacionalnih valuta, ne postoji niti jedan monopol u ponudi valute, niti ograničenje korišćenja isključivo jednog platežnog sredstva (legal tender law).

Ako Bitcoin prestane da vrši funckije novca na dobar način, ako mu padne vrednost ili propadne uvek se može dobrovoljno preći na bilo koju drugu digitalnu valutu ili konvencionalan novac.

Pobednik ili pokojnik?

Bitcoin je novotarija i kao svaka novotarija ima veliki broj entuzijasta koji se brzo zainteresovao za digitalnu kripto-valutu. Koncept kriptovanih protokola, decentralizovane kontrole transakcija i ograničene ponude vrlo je primamljiv. Istraživanja korisnika verovatno bi pokazala da su korisnici Bitcoina oni koji tragaju za revolucionarnim rešenjima, koji ne veruju u savremeni finansijski sistem, ljudi koji su entuzijastični po pitanju uloge ICT u životu, oni koji traže visok nivo diskrecije i poverljivosti informacija na internetu, hakeri, kriminalci, trgovci ilegalnim robama i dr.

Međutim, kratkoročno mnogo važniji faktor za razvoj i opstanak Bitcoina su finansijski investitori – ljudi koji pre svega ulažu u bitcoin kako bi ga kasnije prodali po višoj ceni, a ne zbog neposrednog korišćenja valute za transakcije ili obračun. Sa rastom popularnosti i ograničenom ponudom cena Bitcoina je brzo porasla a tokom poslednjih 6 meseci doživela dramatičan skok i fluktuacije.

Bitcoin je balon čija vrednost je precenjena u odnosu na fundamentalnu funkcije novca. Upravo zbog toga, svaka negativna informacija ili dnevni pad vrednosti od 10% čine špekulativne investitore nervoznim i oni pokušavaju da se oslobode Bitcoina kako bi sačuvali prinos investicije. Time se urušava trenutna vrednost Bitcoina na berzama i dolazi do strmoglavog pada.

Takođe, negativan uticaj imaju i vlasti pojedinih nacionalnih država koje su promenama regulacije ili pretnjama uspele da na kratko uzdrmaju poverenje u digitalnu valutu. Veliki udarac dogodio se krajem februara kada je nestala berza za razmenu Bitcoina MtGox.com i oborio vrednost valute za jednu petinu. Pre nekoliko dana direktorka jedne od berzi pronađena je mrtva.

Svašta je moguće u uzburkanom svetu špekulacija koji danas čini Bitcoin. Nije isključeno da ćemo otkriti puno lakih zarada, puno primera vrednog i upornog rada koji se isplatio. Takođe, biće investitora koji će izgubiti bogatstva, kriminala, velikih prevara. Zato sa ovom valutom treba biti posebno oprezan.

Bitcoinom danas vladaju finansijski zakoni, mnogo više nego logika protokola, kriptografske karateristike primenjene tehnologije ili korisnost Bitcoina u izvrđenju transakcija. Ako želite da se obogatite, pametno i strpljivo ulaganje u Bitcoin može vam doneti veliku zaradu.

Ovaj tekst vam neće reći kako da ulažete, kao što vam nijedan tekst na internet ne može reći. Pritom ne zaboravite da je ulaganje u Bitcoin radi brzo zarade finansijsko ulaganje. Odvojite vaš sud od emocija, “osećaja” i entuzijazma za tehnologiom i ne zaboravite zlatno pravilo finansija: never risk what you cannot afford to lose!

Finansijske spekulacije mogu kratkoročno uzdići Bitcoin veoma visoko, ali ga mogu i uništiti u veoma kratkom roku. Međutim, jedna stvar je sigurna, digitalne valute predstavljaju budućnost. Pojava desetina drugih konkurentskih valuta pokazuje da je budućnost veoma blizu. U svetu oštre konkurencije i inovacija možemo očekivati mnoštvo različitih koncepata digitalnih valuta, tehnička rešenja i poboljšanja koja će sve bolje težiti ostvarenju funkcija novca.

U svetu decentralizacije, slobode i odustva autoriteta, mudrost miliona koji učestvuju u procesu stvaranja novog monetarnog sistema, dovešće do izdvajanja nekoliko ili jedne digitalne valute koja najbolje zadovoljava funkciju novca. Vrlo lako može da se desi da to uopšte ne bude Bitcoin, kao što su i mnoge vodeće inovacije izgubile bitku sa svojim sledbenicima.

Digitalna valuta osnovni preduslov za internet prodaju

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cena neke digitalne valute – ona je dugoročno irelevantna – već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama.

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutama dovešće dugoročno do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom verovatno i iz ostatka ekonomije.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

---

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

---

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.

@ bf47c19e:c3d2573b

Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

29.12.2017 / Autor: Danilo Backović

---

Esej koji obrađuje konceptualne osnove Bitkoina, njegovu istorijsku ulogu i odnos sa klasičnim monetarnim sistemom.

Bitkoin, banke i suverenost individue

Kratak dijalog o dva monetarna sistema sveta napisan u čast petstogodišnjice kačenja Luterovih “95 teza” na vrata crkve Svih Svetih u Vitenbergu.

Šta je Bitkoin i ko je tu gazda uopšte?

Niko. Niko od nas i svi mi zajedno. To je “samo” softver koji radi na računarima svih onih koji žele da se pridruže. Ni od koga ti ne treba dozvola. Ne postoji meta gde naciljati Tomahavk.

Po svetu postoji toliko kopija ove računovodstvene knjige da ona može preživeti nuklearni udar (u žargonu se to zove “bubašvaba protokol”). Bitkoin se može preneti na računaru, mejlom, pismom, u glavi, u slici (steganografija), radio talasima… Jedna firma je čak platila lansiranje satelitskog repetitora koji pokriva Evropu, sever Afrike i dobar deo Azije namenjenog samo za prosleđivanje bitkoin transakcija.

Korišćenje je besplatno. Ovakav softver se zove distribuiran, jer nema jedan ili više centara sa privilegovanim učesnicima.

I Gutenbergova štamparska mašina je bila “samo” miks malo preciznog livenja, obrade drveta, poluge i tinte, začinjena cutting-edge telekomunikacionom tehnologijom tog doba — hartijom, ali ta otrovna kombinacija je promenila svet zauvek. Decentralizovala je pristup znanju i oslobodila najvažniju mrežu među ljudima od pisarskih centara moći — jezičku.

Bitkoin koristeći se novom Gutenbergovom mašinom — internetom, oslobađa drugu najvažniju mrežu među ljudima — novčanu, koja prenosi signal o vrednosti.

Ne razumem. Kako to radi samo od sebe?

Soft skillovi su mrtvi, pripremi se na vreme za svet u kome caruje matematika. Doba disidenata pisaca, novinara, pesnika i glumaca je prošlo. Svako može da shvati, treba samo malo napora i želje.

Sama srž ove tehnologije leži u zakonima brojeva. Koliko je koren iz 4? Dva? Sedi jedan. +/- 2 je tačan odgovor, jer parna stepena funkcija gubi informaciju o znaku.

Koren je čudna funkcija. Problem kvadriranja dvojke, 2^2 ne možeš tek tako da rešiš unazad (inverzno). Možda sam ja krenuo od -2? Moraš da znaš neki dodatni uslov da bi izabrao pravu granu korena (pozitivnu ili negativnu), ili da probaš obe. Na kompjuteru ne bi mnogo potrajalo da zaista probaš obe grane.

Ali! Postoji čitav jedan skup algoritama koji se zovu “kriptografske heš funkcije” (H). Pođimo od apsurdno velikog broja P (na primer od 55 cifara), stavimo ga u takav algoritam H i neka je rešenje broj J = H(P). Ovi algoritmi imaju čudesnu osobinu ireverzibilnosti.

To znači da, imao li čak i najjači mogući sekvencijalni kompjuter, ne najjači postojeći, nego najjači koji termodinamika dozvoljava, u nameri da rešiš ovaj problem unazad, znajući J, a želeći da otkriješ P od koga smo krenuli ( P = H^-1(J) ) trebalo bi ti otprilike onoliko vremena koliko je Svemiru ostalo do njegove konačne termodinamičke smrti. Ovakav algoritam u bitkoinu ima dve ključne uloge:

• On čuva tvoju imovinu od drugih, tako da svako može da pristupi toj računovodstvenoj knjizi (zamisli da banka dozvoli da svako pristupi njenoj bazi podataka), a da opet ne može da ti je uzme. Zato bitkoinu ne trebaju adresa, zaposleni, direktori, obezbeđenje i revizori.

• On čuva tuđu imovinu od tebe jer te sprečava da falsifikuješ transakciju i probaš dva puta da potrošiš isti novčić, kroz genijalno Satošijevo otkriće dokaza o radu (proof of work ili Nakamoto konsenzus). Novčana mreža je primer tzv. Vizantijske mreže, u kojoj se učesnici ne smatraju kooperantima nego suparnicima. Nakamoto konsenzus je rešenje kako ta mreža dolazi do zaključka šta je istina, kolika je nečija imovina, bez da nekome mora da se preda poverenje da za nas vodi tu knjigu evidencije imovine!

Sve do bloka postanja (genesis block) 3. januara 2009, morali smo da imamo računovođu (banka) kome predajemo poverenje da za nas vodi računovodstvenu knjigu. Ako on kaže prodavcu da ti imaš dinar kojim kupuješ robu, prodavac će mu verovati i robu će ti dati. Sada umesto poverenja imamo zakone brojeva.

Bitkoin je jedna računovodstvena knjiga za celu planetu, agnostična na državne regulative i konačno, hvala Bogu, ne zahteva računovođu. Oci prosvetiteljstva su nam dali “Liberté, égalité, fraternité” i upozorili na vreme da je predstavnički sistem samo najmanje loša aproksimacija demokratije, zato je naš doprinos: Vires in numeris!

Bojim se da mi i dalje ništa nije jasno.

Većina nas seda u avion u nadi da će poleteti. Ne moraš znati dinamiku fluida da bi negde otputovao. Daleko je prostije biti korisnik bitkoina nego klijent banke. Za koju godinu koristićeš neki finansijski proizvod, a da ni ne znaš da u pozadini radi bitkoin.

Ali ako želiš da saznaš trebaće ti ne više od par nedelja da shvatiš najvažnije tehničke detalje. Za matematičku suštinu malo više od toga, ali ne moraš ići toliko duboko. To je zato što je on slobodna, potpuno otvorena tehnologija.

Reci mi, gde to čovek može da sazna kako funkcioniše naš trenutni monetarni sistem, ta “džungla konfuzije” (Kejns)? Akademija i dalje predaje neistinu, da se Sunce vrti oko Zemlje (da je depozit stariji od kredita).

Kako to misliš: “Bitkoin oslobađa novac”?

To je pravo pitanje i najvažnija poruka: Društvo je samo jedan veoma kompleksan graf. Svaki proces u društvu se može opisati učesnicima i njihovim vezama. Školovanje, vađenje pasoša, matičenje rođenih, venčanih, umrlih, katastar, uprava, carina, itd…

Bez obzira na to što su neki procesi vrlo prosti, a neki beznadežno kompleksni, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu da sačinjavaju hijerarhijski graf. To znači, da svaka od ovih procedura da bi funkcionisala ima u osnovi neku listu ili knjigu evidencije (ledger), a nad njom piramidu odgovornih ljudi sa pravom upisa u nju koji su pečatom, potpisom ili “ok” dugmetom garanti istine (da je diploma odbranjena, carina plaćena, da se imovina poseduje, da je dete rođeno, ugovor važeći itd…).

Ti ljudi su predstavnici kojima predajemo poverenje.

Sve do interneta ljudi nisu imali drugi izbor da se umrežavaju osim ovog hijerarhijskog — predstavničkog (sa izuzetkom primitivnih plemenskih mikrozajednica). U ovakvoj topologiji mreže postoji nezgodan fenomen koji se zove korupcija.

To je zloupotreba mreže od strane nekog od predstavnika. I nije stvar mentaliteta nego je inherentni fenomen takve geometrije mreže.

U svakom društvu postoje ubice koje se šetaju sa diplomatskim pasošima, mrtvi glasači, lažne diplome… Internet je prva horizontalna topologija umrežavanja ljudi u istoriji, a Bitkoin monetarni sistem koji koristi ovu osobinu interneta (peer-to-peer) kako bi izbacio posrednike iz novčane transakcije.

To je, po dizajnu, necenzorabilan, transnacionalan, nehakabilan, u potpunosti definisan monetarni sistem koji ne zahteva predaju poverenja posrednicima da bi funkcionisao (trustless/no counterparty risk). U srcu sistema je nesvakidašnje otkriće digitalne oskudnosti.

Gde je registrovan?

Bitkoin nije pravno lice, nije forex kockanje, ni akcija na berzi. Bitkoin je algoritam. Kao Pitagorina teorema. Znanje koje se više ne može vratiti nazad u bocu, niti se ljudi mogu naterati da se od njega oduče.

Bitkoin sa velikim “B” je protokol, to je nova vrsta baze podataka bez administratora, u kojoj svaki korisnik ima istu ulogu i koja ima token (žeton, unos u bazi, to je bitkoin sa malim “b”) koji može da menja vlasnika.

Dinamika kreiranja tokena tokom vremena je regulisana protokolom, neizmenjiva od bilo kog korisnika i njihova količina nakon završetka te emisije će biti 21 milion. On je prvi programabilni novac. U transakciji se može implementirati i neka obligacija (ugovor), ne samo prosta razmena.

Znači to su neki virtuelni žetoni upotrebljivi na internetu?

“Virtuelni” je omiljeni pridev korporativnih medija. Nije virtuelna nego kriptovaluta jer ga kriptografija čini mogućim i daleko realnijom od depozitnog novca.

Ovaj token nije obična informacija kao što je to mp3 fajl ili računovodstvena stavka na pasivi bilansa privatnog lica sa državnom licencom za depozitne poslove (banka).

To je inertna informacija, jer joj treba minimum fizičkog rada (pod “fizički” se misli na veličinu u fizici) da bi nastala i pokrenula se. Kao zlato, samo bez mase. Naučili smo da ovaplotimo informaciju, napravimo od nje oskudnu tvar. I to je jedna divna istorijska simetrija.

Moderna nauka — Galilejeva fizika je počela shvatanjem inertnosti materije, od toga da je pravolinijsko kretanje ravnomernom brzinom osnovno, ne kružno kao što su mislile tadašnje usijane akademske glave, zato što je ono enciklika na “savršenoj nebeskoj sferi”. Otuda i jeretička kovanica za “nebesku mehaniku” Johana Keplera.

Otkriće i otimanje kriptografskih heš funkcija od države, zasluga Sajferpankera, modernih Pitagorejaca, i njihov religiozni odnos prema kriptografiji, doveo nas je do otkrića inertne informacije i to će otvoriti novu veliku stranicu istorije u kojoj je kriptografija osnov organizacije društva.

Još uvek joj nismo dali ime, ali dobar kandidat je period omoćenja ili suverenosti individue. Jer se istorija ne ponavlja, ali se rimuje (enlightment — prosvetiteljstvo, empowerment — omoćenje).

Ali ne smeju se tek tako dozvoliti te slobode, nastaće haos. Šta ako posluže za kupovinu droge i pranje novca?

Anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: “Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu“.

Svako ko se odriče prava na privatnost, jer “nema šta da krije” se ne razlikuje od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer “nema šta pametno da kaže” (Edvard Snouden).

Ovog trenutka banka zna više o vama od vas samih. I to je posledica dizajna depozitnog novca. Dve najvažnije mreže među ljudima su jezička kojom serijalizujemo naše misli i novčana kojom prenosimo signal o vrednosti stvari oko nas. Svaki pokušaj ometanja ovih mreža treba da prepoznamo i sprečimo. Na vladama je da nađu načine da spreče protivzakonita ponašanja i oporezivanje bez diranja u anonimnost transakcije.

Ali, neko mora da stoji iza toga. Čiji je taj Satoši Nakamoto?

Irelevantno. “Iza toga” je samo otvoren i svima dostupan programski kod. Bitkoin je recept, ideja, algoritam. Nije pravno lice. Je li važno ko je zapravo bio Pitagora? Frensis Bekon? Vilijam Šekspir?

Postao je preskup. Mogu da ga priušte još samo bogati.

Novac sa dve decimale je samo istorijska posledica, verovatno nekada merne nepreciznosti kantara. Nije nikakav prirodni zakon da novac mora imati samo dve decimale. Bitkoin je deljiv na sto miliona delova. Možeš kupiti npr. hiljaditi deo bitkoina za 15 evra. Manje od 1% ljudi na planeti može imati više od jednog bitkoina, to je ogromna jedinica.

I šta onda? Da čekam da poraste pa da prodam?

Ne. Imaš priliku koju tvoji stari nisu imali. Da štediš u nečemu što ti nijedan diktator ne može obezvrediti, poreznik ili nasilnik oduzeti, bankarski službenik odbiti, proslediti. Svakim danom je sve jače i rasprostranjenije platežno sredstvo. Čekaj dok ne budemo razmenjivali delove bitkoina na lokalnom buvljaku.

Ovakav rast nije normalan. Ovo je balon koji mora da pukne.

Bitkoin je do sada imao 4 mehura. Prvi je bio jula 2010, kada je skočio sa $0.008 na $0.08.

Drugi je bio “veliki mehur 2011.”, sa $0.06 na $31, da bi onda pao na $5.

Treći je bio Aprila 2013, sa $20 na $280, kada su se kiparske banke spasavale pleneći klijentske depozite.

Četvrti je bio velika kriza MtGox berze novembra 2013. kada je skočio sa $70 na $1200, pa nekoliko meseci kasnije pao na $200.

Bitkoin je, naravno, i sada u balonu, koji se zove jedino slobodno neregulisano tržište na svetu. Višegodišnji trend rasta vrednosti bitkoina prati Metkalfeov zakon o vrednosti mreže. Ali na sitnijoj vremenskoj skali ta vrednost je vrlo volatilna, jer mreže rastu u naletima, a na svakom o njih se dešava borba straha i pohlepe i novo otkrivanje fer cene. Ne zaboravi samo Kejnsov investicioni savet: “Tržište može mnogo duže da ostane iracionalno nego ti solventan”.

Države jednog trenutka više neće dozvoliti ovo igranje.

Ovaj argument više svedoči o inferiornosti onoga ko ga izgovara nego o moći vlada. Evo spiska nekih državnih zabrana do sada: Hindu-Arapske cifre, štamparska mašina, slobodni izbori, podela vlasti, pruge, višespratnice, alkohol, saharoza, gramofon, zlato, homoseksualnost, marihuana, pornografija.

Jedino što vlade i bankarski kartel mogu je da pokušaju moralno prokazivanje ideje u nadi da će većina od nas nasesti. TPPN! TPPN! (Terorizam, Pedofilija i naravno omiljeni opresivni zakon, naslednik Sokratovog kvarenja omladine, njegovo predikativno visočanstvo: pranje novca).

Ali, bez većine nas to su samo zmajevi od papira. Ne zaboravi prvu lekciju renesansnog, prosvećenog čoveka: ti nisi objekat nad kojim se vrši istorija, ti si subjekat koji je menja.

Kada je 2000. Lars Ulrih iz Metalike lio suze pred Senatskim odborom za svojom intelektualnom svojinom u slučaju Napster, jedan koder pozvan kao veštak je lepo upozorio vladu SAD-a: “Zabranite Napster i pojaviće se nešto mnogo strašnije”. Ugasili su ga. I još istog meseca dobili bittorent protokol, koji je danas između ostalog i neizostavan deo mašinerije Bitkoin protokola.

Jer, kako je rekao Džon Gilmor, jedan od koderskih apostola i najuži krug sajferpankera:

Internet tretira cenzuru kao kvar i meandrira oko nje.

”Čitave armije ne mogu zaustaviti ideju kojoj je došlo vreme”. Pokušati zabraniti Bitkoin bilo bi kao pokušati zabraniti psovke ili izraz za obim kružnice.

Priča se preko “virtuelnih” medija da je otkriće u stvari blockchain, a ne bitkoin?

Nakon potrošenih ismevanja i pretnji, ovo je preostala slamka sofista. Potcenjivački i sa visine, treba da ostavi utisak da se to deca igraju dok ne ulete veliki. Ali, kako kaže jedna od zen rekontri Patrijarha Pavla: “Ne kaže On da čovek ne živi o hlebu, nego da ne živi samo o hlebu”.

Blockchain je osnova, ali je samo telo, bez tokena je zombi. Bitkoin je sa razlogom jedna vrlo spora i neefikasna baza podataka. Imperativ dizajna je da mora ispunjavati uslov da je bez korisničkih uloga i administratora.

Jednostruko povezana lista heševa izrudarenih blokova (blockchain) je jedini poznat način da ovaj uslov implementiramo u programskom kodu. Dakle on rešava jedan vrlo uzak i specifičan problem. Svega smo spremni da se odreknemo da bi dobili osobinu da nema vlasnika.

Ako Dojče banka želi da napravi blockchain, on će po definiciji biti zatvoren, sa administratorom. Ta kreatura će ili imati bezvredan token pa nije opasnost Bitkoinu ili će biti zombi bez tokena, a onda je kupovina Oracle licence mnogo pametniji izbor.

Bitkoin je deflatoran, niko neće hteti da ga troši. Kako onda može biti novac?

Ako je nešto omiljena disciplina ekonomista, to je guranje višestrukih oprečnih značenja u isti pojam. Postoje dve vrste deflacije koje nisu ni nalik jedna drugoj.

Prva je deflacija privatnog bankarskog depozitnog novca. Kada se ekonomija nađe u stanju prezaduženosti (privatni dug je ključan!) banke više ne pozajmljuju. Odluka o puštanju kredita je isključivo pravo poslovne politike svake banke. Ako one smatraju da više nema kreditno sposobnih, kreditiranje može imati oštar pad.

Kako se prethodni krediti isplaćuju, novac nestaje iz ekonomije u momentu otplate rate, a nov kreditni novac se ne kreira. Ovo dovodi do rasta vrednosti preostalog novca onome ko ga ima u rukama, a nije zadužen.

Ostatak ekonomije se grabi da nakrpi za ratu sa sve manje novca u opticaju, koji sada mora još brže da menja ruke da bi svi isplatili rate, što naglo dovodi do nenaplativih kredita, još manje kreditno sposobnih dužnika, pada ekonomske aktivnosti, zatvaranja firmi, nezaposlenosti, punih kafića i dnevnih žurki do konačnog raspada.

Druga vrsta deflacije, ona Bitkoinova, je nagrađivanje štediša, ne rasipnika, odlaganje potrošnje i inhibiranje fenomena namernog zastarevanja (artificial obsolescence). Kada ograničeni novac obuhvati celu ekonomiju kao opna, vrednost njegove jedinice diše sa ukupnim izlazom cele ekonomije, raste kako ona raste i smanjuje se kako se ona kontrahuje.

Bitkoin motiviše štednju ne potrošnju, dok je štednja toksični elemenat u sistemu privatnog bankarskog depozitnog novca, jer ga privremeno uklanja iz cirkulacije. Ovakva deflacija ne da nije štetna po društvo nego je poželjna. U poređenju sa ovim dinamika privatnog bankarskog novca je vožnja ili pod punim gasom ili kočenje iz sve snage.

A šta ćemo sa bitkoin aristokratijom? Polovinu do sada izdatih bitkoina poseduje 1%?

Analize distribucije vlasništva bitkoina su u najmanju ruku sumnjive. Ali bez obzira na njihovu istinitost one su irelevantne. Pitanje pravde je klizav teren za nekog iz sveta tvrdih veština, ali postoji jedna dinamička osobina monetarnog sistema koja čini da nije svaki jaz između bogatih i siromašnih isti.

Kao prvo, ravnopravnost je jedna opasna kolektivistička zamka. Istinski evropski liberalizam i individualizam je nešto vrlo fino, tanano i nenametljivo.

Nema testosteron i udobnost rulje desnice niti romantizam plejboja sa gitarom i Čeovom kapicom. Veliki statizmi 20. veka su imali svako etičko pravo da nastanu. Jedan iz horora fabričkih hala, a drugi iz horora rovova 1. svetskog rata. Ali istorija je pokazala da nisu rešenje.

Zasnivanje društva na etičkoj i moralnoj aksiomatici je prošlost. Etika treba da bude posledica matematički pravilno dizajniranog monetarnog sistema. On je ključan za kanalisanje ljudske motivacije u pravom smeru.

Iako nema ekosistema u prirodi u kome su sve jedinke iste, postoje situacije kada imovinski jaz postaje neprihvatljiv kao danas. To je kada u društvu nastanu ono što Nasim Taleb naziva “upijajuća stanja”. Od imovinskog jaza daleko je važnije da li za svakog od nas važe ista pravila.

Ako svaki ekonomski akter bez obzira na njegov imovinski položaj mora da preuzme rizik od gubitka svaki put kada donosi neku investicionu odluku onda to čini društvo takvim da je moguć prolaz kroz stanja siromašan-bogat-siromašan. Takvo društvo nema upijajuća stanja.

Ali ako jednom dostignut položaj bogatog čini da taj akter više ne preuzima nikakav rizik ma kako lošu odluku doneo, onda to društvo ima aristokratiju.

Monetarni sistem zasnovan na oskudnom (ograničenom) novcu u kome su pravila zadata protokolom, a ne hijerarhijskim predstavničkim procesom ima jednaka pravila za sve po definiciji. Bitkoin bogataš nije isto što i venture kapitalista sa vezama u centralnoj banci koja vrši kvantitativna olakšavanja tako što kreira kroz privatnu banku depozite njegovom fondu za 0% kamate.

Ako ovaj prvi napravi lošu procenu zauvek je izgubio svoje koine. Ovaj drugi može da priušti 100 miliona gubitaka na startape i da opet ima novih 100 miliona.

U redu, vratimo se na ekonomiju. Uveo si pojam oskudnosti koji si dužan objasniti. Ali pre toga: zašto bi uopšte trebalo smatrati bitkoin vrednim?

U samoj biti, pitanje vrednosti kao i lepote je misterija. Antropolozi i ekonomisti imaju neke maglovite ideje o tome kako među ljudima proliferiše saglasnost da je nešto vredno, ali su to sve ad hoc akademske mudrosti.

U neverici gledaju kako im jedna gargantuantska mreža nastaje pred očima. Od nule, sama od sebe, bez arbitra iako je suparnička. Nešto što je do juče bilo predmet samo arheoloških iskopavanja. Fenomen koji se otima konvencionalnim akademskim objašnjenjima je već slomio dobar broj intelektualnih sujeta.

Ovo pitanje je imalo smisla postaviti u januaru 2009. godine. Surova istina je da se danas više ne pitaš. Uskoro ćeš ih morati imati, jer će taj pored tebe tražiti da mu u njima platiš.

Kao što vrednost lopate dolazi od njene osobine da kopa, tako vrednost novca dolazi od toga koliko je dobro sredstvo razmene i čuvar vrednosti. - Karl Menger

Za Bitkoinom vlada planetarni grabež. Ta potražnja postoji zbog njegovih jedinstvenih osobina koje nijedan novac pre njega nije imao.

Bitkoin je:

– Fungabilan: svaka jedinica novca isto vredi. Ne kao dijamant kod koga zavisi kako je brušen.

– Durabilan: kao (inertna) informacija po prirodi je nepropadljiv.

– Portabilan: može da promeni ruke anonimno iz jedne u bilo koju drugu tačku planete za 10 minuta. Ne kao depozitni novac koji ne voli da putuje vikendom i traži potpis bankarskog službenika.

Portabilnost je Ahilova peta zlata, jer za razliku od Bitkoina ima masu. Zlato je uvek samo jedan korumpirani zakon daleko od konfiskacije. Ono jeste čuvar vrednosti, ali nije i transakcioni sistem kao Bitkoin.

– Oskudan: ovo je ključna karakteristika pravog novca, jer čini da on bude čuvar vrednosti. Zlato može nastati samo u sudaru neutronskih zvezda i to je njegov garant oskudnosti, ali koliko zlata ima oko nas nije do kraja jasno. Još manje je jasno koliko ga ima na Mesecu na primer, koji će nam sutra biti na dohvat ruke.

Bitkoinova garancija oskudnosti je jača od zlata, jer proizilazi iz osobina brojeva — iz ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija.

– U potražnji: U odnosu na konvencionalan novac, Bitkoin i dalje pokriva mali deo ekonomije, ali mreža raste neverovatnom brzinom. Ne dozvolite da vas ekonomski eksperti ubeđuju kako je ovo najbolji od svih svetova. Ne nasedajte na moralno prokazivanje (TPPN!), anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje se brani koliko i sloboda govora. Mislite svojom glavom. Napravite napor, obrazujte se o novcu. Izbor novca je politika, ne ekonomija. Od nas zavisi ishod.

I na sve to još: pseudoniman, necenzorabilan, neoporeziv, programabilan, nemoguć za falsifikovati. On diže pojam lične svojine na novu skalu. A sa tim i slobodu.

U redu, ali i dalje ne može biti novac jer ga ne priznaje država. Zar ne?

Da bi čovek istinski mogao ceniti veličinu ideje Bitkoina, neophodno je razumeti mehaniku današnjeg novca, a ta materija je minsko polje oprečnih mišljenja, neočekivanih obrta i nedobronamerne obfuskacije pojmova. Slučajnost ili ne, ali upravo u deceniji bitkoina drmaju se temelji važeće akademske doktrine vezane za novac.

Novac je mreža za prenos informacije o vrednosti jednog ekonomskog dobra u odnosu na sva ostala. Ali kao što elektromagnetno polje ima nosioca — foton i novac mora imati neki svoj reprezent. To je ono što se dobija u trenutku prodaje dobra.

U zavisnosti od prirode tog tokena postoje dva moguća dizajna novca. U oba slučaja, suština je u našoj saglasnosti da ono što razmenjujemo smatramo vrednim, ali u prvoj vrsti novca ta vrednost dolazi iz prirode i nije opterećena nekom obligacijom, vrednost vadimo iz majke prirode (nešto je inherentno vredno). U drugoj vrsti novac je kvantifikovani socijalni odnos iza koga stoji neko obećanje koje nakon zaključivanja postaje transferabilno, a vrednost vadimo iz nas samih.

Razlog zašto postoje dva pristupa u dizajnu novca je igra zbog koje nastaju i nestaju čitava društva — kredit.

Kredit je transakcija rasparena u vremenu, gde se u zamenu za novac sada, ekonomsko dobro dobija kasnije. U trenutku razmene to dobro još ne postoji. Ne postoji potražnja za njim. Ali nakon njegovog kreiranja društvo ima jedno novo ekonomsko dobro koje (bi trebalo) da uveća egzistencijalno blagostanje svih nas.

Naravno da u ovom idealnom slučaju govorim samo o produktivnom kreditu, ne o tvorevinama potrošačkog društva: dozvoljeni minus, kreditna kartica i potrošački kredit kojim samo dovlačiš tvoju buduću kupovnu moć u sadašnjost do bankrota. Neproduktivni krediti su jedan od toksičnih elemenata u ovom sistemu.

U 1. vrsti novca nosilac je neka objektivna tvar koja bi po pravilu trebalo biti oskudna i van ljudskog domašaja stvaranja. Neki istorijski primeri su: retke školjke, so, pirinač, buseni duvana (“bucks”), čudni kameni stećci u obliku diska ostrva Jap, dabrove kože, zlato, srebro, bitkoin.

Da, bitkoin je 1. vrsta! Oskudnost je ovde ključna osobina jer ona čini novac čuvarom vrednosti. Na primer, garant oskudnosti zlata je što nastaje samo u sudaru neutronskih zvezda. Garancija oskudnosti bitkoina je još jača, jer sledi iz osobina brojeva (ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija).

Ekonomija zasnovana na ovakvom novcu se zove ekonomija razmene (barter economy), jer je za akciju razmene (transakciju) potrebno samo dva aktera i taj prirodni token. Ovakav novac ne poznaje fenomen inflacije, ali zato ima druge dve ozbiljne mane.

Pristup kreditu je izuzetno težak, jer ne postoji niko ko može stvoriti ovakav novac. Ekonomija na njemu ne može da “gori”, može samo vrlo sporo da “tinja” (možda je to i bolji recept za ljudsku sreću?).

Drugi problem je što novac može da isteče iz jedne zajednice, zbog nekog poremećaja, da li nagle demografske promene, neuravnoteženog uvoza i izvoza, rata i slično. Treba li zajednica da nestane? Zajednica neće nestati nego će upravo iznedriti novac 2. vrste.

Ekonomija zasnovana na drugom tipu novca, koji je kvantifikovani socijalni odnos, zove se monetarna ekonomija. U njoj je svaka transakcija triangularna, tj. potrebne su tri strane za razmenu: kupac, prodavac i poseban agent u ekonomiji koji izdaje ta cirkulirajuća obećanja. Taj specijalni akter nije država, nego privatna banka.

Pogađaš, ovde je pristup kreditu lak, jer je novac po definiciji neograničen. Ali da bi neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, mora postojati proces kojim se on uklanja iz ekonomije. Ako taj proces zakaže, nastaje fenomen inflacije — najrazornije sile koja kida sve niti društva.

Zapravo u takvoj ekonomiji sav novac je dug. Odatle ona engleska poslovica: “Zlato je novac kraljeva, srebro gospode, a dug robova”.

Šta ti se sada čini virtuelnije, lova koju imaš na računu banke ili kripto(!)valuta Bitkoin?

Molim?!

Da, nije lako progutati ovu pilulu. Zaboravi na prvu asocijaciju da je novac keš koji štampa državni trezor. Prvo to je netačno, drugo, keš je zanemarljiv deo ekonomije (3.5% u Srbiji) i irelevantan. Zaboravi na to da banka navodno deli kredite tako što prvo uzme depozit od klijenta. Ništa nije dalje od istine.

Pravo je čudo da igra koja upravlja motivacijom celog ljudskog roda, dvostruko knjigovodstvo, nije predmet opšteg obrazovanja. Depozit je banci pasiva, a kredit je banci aktiva. To su suprotne strane bilansa! Depozit nikada ne može postati kredit.

Novac koji sve ekonomije sveta (izuzeci: Severna Koreja, Iran, Sirija, do nedavno Irak i Libija) koriste je tzv. depozitni novac, tj. pasiva privatnog pravnog lica (banke) koje ima državnu monopolsku licencu za obavljanje depozitnih poslova.

Država ne reguliše ko kako sme da pozajmljuje. Ali zato opasno reguliše ko sme da ima računovodstvenu kategoriju depozita na svom bilansu. Ako se dogodi pozajmica između bilo koja dva ne-banka aktera u ekonomiji, taj dug je samo između njih, on je bilateralan. Ali, kada banka pozajmi, onda je taj dug, to obećanje, multilateralno. Ono počinje da kruži po ekonomiji kao imovina nas ostalih.

Novac nastaje u trenutku puštanja kredita kada se dužnik obavezuje poveriocu (banci) da će ga vratiti. Tada banka, prostom računarskom SQL instrukcijom INSERT INTO, bez ikakvog drugog ograničenja osim sopstvene procene o kreditnoj sposobnosti dužnika, upiše u bazu podataka, svoju računovodstvenu knjigu, na strani pasive nov nikad ranije postojeći depozit u ekonomiji u visini iznosa kredita.

Dakle, ono što je nama imovina, privatnoj banci je obaveza. I to ne samo pri puštanju kredita, nego i pri deljenju plata, bonusa i investiranju za svoje potrebe (hartije od vrednosti, nekretnine, kancelarijsku opremu, softver itd…) banka stvara novac. Jer, ono što je svakom ne-banka akteru u ekonomiji novac, banci je obaveza. Sa tom razlikom što ako ga stvara za svoje potrebe, mora u krajnjem rezultatu da umanji svoj kapital za taj iznos.

Kredit je stariji od depozita. Sramota je da je to znao engleski zakonodavac još 1727. kada je pisao zakon o falsifikovanju, a profesori ekonomije se i dan danas prave ludi da se Sunce vrti oko Zemlje, ne obrnuto.

Ekonomija ne koristi državni, nego privatni novac. Preciznije onaj deo ekonomije koga činimo mi fizička, pravna lica ne-banke i javne ustanove države. Ni u jednom zakonu se eksplicitno ne tvrdi da privatna banka kreira novac, niti da se to dešava u momentu puštanja kredita. Ovaj proces je sporedni efekat, od države priznatih, međunarodnih računovodstvenih standarda koje donosi privatna nadnacionalna fondacija IFRS.

Da bi ovakav neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, kada se obećanje ispuni, tj. ekonomsko dobro za koje je (produktivni) kredit uzet proizvede, novac koji je dat treba da bude uklonjen iz ekonomije. I zaista u trenutku plaćanja svake rate, banka na svom bilansu, sa desne strane obaveza, umanji depozit, a sa leve strane umanji preostali iznos duga dužnika.

Čekaj malo… A kamata? Nju ne spominješ?

U ovom grmu leži zec, ali ne onako kako to misle pesnici. Nije Gospod Hristos izlomio tezge ispred hrama zbog kamate. Kamata je cena za koju je izdavač tih obećanja spreman da preuzme rizik da mu dužnik ne vrati obećano.

Da, u trenutku stvaranja depozitnog novca (kredita) kamata nije stvorena. Zato je ukupan dug u ekonomiji uvek veći od ukupne količine novca u opticaju i sistem se ne može zatvoriti. Ali, zabluda koja kruži okolo je da je to razlog što ovakav sistem proizvodi novac (dug) eksponencijalno: da bi se, navodno, isplatili prethodni krediti koji vuku i kamatu za sobom.

Ne, to nije tačno. Zabluda dolazi od nerazumevanja mernih jedinica. Iznos kredita je kao koordinata (RSD), a kamata je brzina (RSD/god). To su različite veličine (stock and flow of money).

U teoriji, mogli bi se svi krediti (različitog tenora) isplatiti i sa jednim jedinim dinarom ako bi on dovoljnom brzinom menjao ruke.

Problem leži u tome šta banka naknadno uradi sa primanjima od kamate, jer samo je iznos kredita potrebno ukloniti iz ekonomije, kamatu ne. Nju bi banka trebalo u celosti da vrati u kruženje. Ali to ne radi, jer želi da obogaćuje svoje akcionare, a i regulativa (vrlo zgodna koincidencija) zahteva da uvećava svoj kapital. I to na našu žalost, na duže staze radi eksponencijalno. I niko to ne može da joj zabrani.

Dobro, pa na šta se to onda misli kada se spomene novac u zakonima?

Dinar je samo oznaka za jedinicu mere, kao kilogram ili sekund. Postoje dve različite tvari koje se mere tom istom jedinicom i obe su novac 2. vrste, tj. transferabilna obećanja, ali su različite tvari kao drvo i metal.

Rekli smo da je u monetarnoj ekonomiji svaka transakcija triangularna. Potrebna su dva ne-banka ekonomska aktera i banka, akteri razmenjuju stavke na pasivi privatne banke, koje ona proizvodi jer samo ona ima računovodstvenu kategoriju depozita.

A šta ako u ekonomiji postoji više od jedne banke? Tada mora postojati još jedan krug drugačijeg novca. U njemu su privatne banke ekonomski akteri, a nad-banka ili centralna banka je proizvođač obećanja. I taj novac je depozitni novac, tj. kružeće obećanje, ali je pasiva centralne banke, njena obaveza ka privatnim bankama. Zove se rezerva.

Dakle, u ekonomiji sa više banaka uvek postoji hijerarhija novca. Depozitni novac privatnih banaka je naša imovina, a njihova obaveza; depozitni novac centralne banke je privatnim bankama imovina, a centralnoj banci obaveza.

Rezerve kruže samo u računovodstvenoj knjizi centralne banke, čiji klijenti mogu biti samo banke i državni trezor i ta tvar iako merena u dinarima, nema kupovnu moć, nego mora da se pretvori u depozitni novac privatne banke na računu nekog ne-banka aktera u ekonomiji da bi nešto kupio.

Kada god država spomene reč novac u zakonima implicitno se misli uvek i samo na rezerve ili njihov materijalni ekvivalent: keš i kovanice. To zakonsko sredstvo plaćanja (legal tender) uopšte nije novac koji koristi ostatak ekonomije izuzev banaka. Vlada to zna i opet nije gadljiva na privatni depozitni novac.

Svaki put kada uplatiš porez, taj novac privremeno(!) nestaje iz ekonomije, jer se iz depozitnog novca privatne banke pretvori u rezerve na računu trezora kod centralne banke. Pojaviće se opet kada ga trezor prosledi nekoj državnoj ustanovi da ga potroši, opet kroz privatnu banku.

Evropska društva su imala vrlo gorka iskustva sa štampanjem novca od strane vlada. SAD upravo obrnuto. To društvo je cvetalo kad god je imalo državni novac, a ubija ga jedna centralna banka.

Današnji novac je zato jedna čudna istorijska tvorevina potrebe, pohlepe i polupromišljenosti slobodnog tržišta, koji nastaje van suverena (dakle nije fiat, iako svi koristimo taj žargon) obostranim dobrovoljnim pristankom dužnika i privatne banke u procesu kreditiranja, a nestaje otplatom tog kredita.

U krugu rezervi, izuzetno brzo struji zanemarljivo mala količina jednog novca bez kupovne moći i služi da se dve privatne banke poravnaju svaki put kada neki od depozita u njima preleće iz jedne u drugu. Rezerve su ono jedino do čega je jednoj privatnoj banci stalo.

Te žetone ona ne može da proizvede ad infinitum, jer su žetoni centralne banke. I naravno stalo joj je, da joj vratiš dug, inače će doći po svoju funtu živog mesa (za to plaća licencu vladi). Samo, bez žetona centralne banke se može ostati preko noći, a gomila nenaplativih kredita na bilansu se mogu poturati pod tepih jako dugo. Sve dok neko ne vikne da je car go.

Svakoga ko ovo jednom razume, ne može a da ne zaboli stomak na sofizam da kriptovaluta ne može imati vrednost, jer nije potkrepljena državom.

Spomenuo si “fiat”. Šta uopšte znači ta reč?

Fiat lux (neka bude svetlo)! Neutoljiva glad svakog vladara da uzme prerogativ bogova i stvori ni iz čega nešto.

Ovaj fenomen je najbolje shvatiti na primeru. Dinar, funta, dolar… Sve su to nekada davno bile jedinice za merenje težine srebra ili zlata.

Zamisli da imaš teg težine 100 dinara, terazije i prodaješ maline. Kupac se pojavi sa par grumenja zlata i želi maline u vrednosti od 100 dinara. Maline ćeš dati za onoliko grumenja koliko terazije pokažu da teže 100 dinara. Nevažno kog oblika je grumen i ima li na sebi neku facu, dokle god je pravo nesečeno zlato.

Međutim, niotkuda, pojavi se ekipa do te mere nasilna i organizovana da skalira svoje nasilje do nivoa države. Odmah donese zakon da svaki grumen težine 1 dinar mora da bude u obliku novčića. Sa jedne strane mora biti otisnut lik glavonje, a sa druge da piše 1 dinar, tako da više nisu potrebne terazije da provere da novčić zaista teži 1 dinar pri razmeni.

Nakon izvesnog vremena lokalna ekipa nasilnika se zakači sa susjedima i treba im zlata za vojsku plaćenika. Ali zlato je oskudno, ne može da se napravi. Međutim glavonja ima ideju. Otisnuće rupu u sredini novčića ili će mu okrznuti krajeve ili će pomešati zlato i bakar, a ostaviti na njemu i dalje oznaku 1 dinar.

To je fiat. Tačnije: fiat denarii! Rasparivanje jedinice mere od deklarisane vrednosti (face value).

Glavonja je sebi stvorio kupovnu moć prividno ni iz čega. Za manje od 1 dinara zlata može da kupi robu i usluge u ekonomiji od 1 dinara. U stvari, ovo je samo iluzija. Surova istina je da je oteo po malo imovine od svih ostalih, jer jedna jedinica novca sada svakome vredi manje. Ovakva igra bez izuzetka uvek završi na nuli. Naglo i nasilno. Rimsko carstvo je udžbenički primer.

Termin fiat je danas žargon za svaki novac koji nije kriptovaluta što je u osnovi greška, jer izuzev kovanica, novac već dugo vremena nije fiat. Jedino što suveren i dalje pravi su kovanice i prodaje ih centralnoj banci. Ako ga izrada kovanice od 1 dinar košta 5 para, a centralna banka je kupi tako što trezoru uveća depozit rezervi za 1 dinar, suveren je ni iz čega stvorio 95 para (senioraža).

Kovanice su istorijski reziduum fiata. Suveren je sveo sebe na sramotni sitniš.

Hmm… Mora li ovo ovako? Sve ovo počinje da mi izgleda kao jedno veliko zamešateljstvo dvostrukog knjigovodstva?

Pravo u metu, dragi moj Sagredo. Pravo u metu. Venecija 1494. Alkoholizam, prejedanje, sifilis i pussy galore. Sa izuzetkom organske ishrane, nesečene robe i lajf-koučeva to je kudikamo opis finansijske metropole i danas.

Armija perverzno bogatih snobova sa previše slobodnog vremena, humus za umetnost, nauku i startape. Knjiga je koštala kao skuplji laptop i bila omiljeni statusni simbol. Naročito ako je velika i debela poput Paćolijeve enciklopedije matematike.

Hindu-Arapske cifre su još uvek bile sporne, jer je: “svaki dobri Hrišćanin morao biti prezriv prema matematici” (Sv. Avgustin), a štamparska mašina tek nedavno unapređena da može otiskivati crteže. Dvostruko knjigovodstvo je samo 9. poglavlje tog renesansnog remek dela Fra Luke Paćolija iz koga je i Leonardo naučio perspektivu.

U školi tom otkriću, pleksusu današnjeg sveta, ne pridaju ni blizu značaj koji mu pripada. Uči se da je njegova poenta korekcija greške, a dvostruko knjigovodstvo je u stvari izvorni blockchain.

Svako dobro koje menja vlasnika, ta transakcija, ostaje zabeležena na 2 mesta, jednom akteru na izlazu (pasivi), a drugome na njegovom ulazu (aktivi) na taj način povezujući celu ekonomiju u jedan tok i omogućavajući reviziju i arbitražu.

Bez tog mehanizma današnji novac i kapitalizam je nemoguć. Možda najbolja definicija kapitalističke ekonomije je: “Money is nothing, that you get for something, before doing anything”. Novac je ni od čega, koje dobiješ samo ako založiš nešto, pre nego što možeš da napraviš bilo šta.

Ne zaboravi, makroekonomija su finansije, finansije računovodstvo, a računovodstvo pravo. Tamno srce sveta leži u definicijama računovodstvenih kategorija. Zabluda je misliti da je svet zao i beznadežan jer korporacije imaju samo jedan cilj — da uvećaju profit. Naprotiv to je racionalno ponašanje.

Ali mi smo ti koji definišemo šta je to profit! McDonalds je izuzetno profitabilan, zato što prebacuje dijabetes kao trošak na bilans društva. Monsato takođe, jer ekocid nije definisana računovodstvena kategorija troška, nego je “eksternalizacija”. Sve je u zakonima.

Znači kao što neka firma ode u banku po kredit, tako i država dobije kredit od centralne banke?

Ne. Država je jedini klijent centralne banke koji je to sam sebi zabranio. Tačno je, i za krug rezervi (depozitnog novca centralne banke) važi isto pravilo kao i kod depozitnog novca privatne banke. Centralna banka pogoni isti softver kao i privatna.

Rezerva nastaje kada centralna banka pusti kredit. Njeni klijenti, privatne banke mogu dobiti kredit sa ili bez obezbeđenja. U tom krugu jako brzo kruži vrlo mala količina novca u poređenju sa novcem ostatka ekonomije. Ti krediti su obično vrlo kratkog tenora. Takođe još češći je slučaj da banke međusobno jedne drugima bilateralno pozajmljuju već postojeće rezerve (money markets).

Upravo se u ovom reaktoru dogodila kriza 2008. Banke su trgovale egzotičnim finansijskim hartijama do te mere da su se jednog trenutka našle kao rogovi u vreći. Nikome nije bilo jasno ko je solventan, a ko više nije zbog ogromnih gubitaka na tim hartijama i međusobno pozajmljivanje rezervi je praktično stalo.

Od tada sistem rapidno gubi kontakt sa zdravim razumom, a centralne banke eksponencijalno kreiraju nove rezerve da bi vratile te leševe u solventno stanje. Kao obezbeđenje za te kreirane depozite rezervi bankama uzimaju akcije Pepsija, Koka Kole, Fejsbuka, toksične finansijske derivate i trilione korporativnih obveznica sa negativnom kamatnom stopom.

Ne zaboravi rezerve nemaju kupovnu moć! Da bi centralna banka kupila nečiju akciju u tom procesu “kvantitativnog olakšavanja” (nad našom imovinom) ona mora naložiti privatnoj banci da za taj iznos uveća nečiji depozit i tako se kreira nov novac u našem krugu ekonomije van standardnog kanala kreiranja uzimanjem kredita od privatne banke. Posledica toga je razarajući jaz u bogatstvu koji danas postoji u svetu. Od 2008. više niko nije za volanom.

U svakom slučaju, jedini klijent centralne banke koji ne može da se direktno zaduži je državni trezor. Suveren je samog sebe tako ograničio. Ako želi da potroši neki novac, na plate, vrtiće ili puteve, on mora da se dokopa već postojećeg depozitnog novca privatnih banaka jer je samo to novac sa kupovnom moći. I za to ima dva načina.

Može da odštampa obveznicu. Kada nađe kupca, privatna banka tada smanji depozit kupcu za iznos vrednosti obveznice, a isti iznos rezervi prebaci trezoru na njegov depozit u centralnoj banci.

Drugi način je da ubira porez. Tada banka umanji depozit onome ko porez plaća, a onda, kao u prethodnom slučaju, za isti iznos se uveća rezerva državnom trezoru u knjizi centralne banke. Kada želi da potroši taj novac, trezor prosledi rezerve i instrukciju privatnoj banci koja onda uveća depozit javne institucije kojoj se prosleđuje novac.

I u jednom i u drugom slučaju nije bilo stvaranja novog novca, nego samo promena vlasništva već postojeće količine privatnog depozitnog novca u ekonomiji. To čini oporezivanje mehanizmom redistribucije vlasništva, koje bi u teoriji trebalo ići u korist manje bogatih.

Polako ulazi u modu i treći način da suveren uzme kredit kod privatne banke kao bilo ko drugi od nas. Kao vrhunac poniženja suverena, ovo je i dalje retkost i dovodi do povećanja privatnog depozitnog novca u opticaju jer banka pušta nov kredit.

Ali, nezahvalno je tražiti opšte stavove u načinu finansiranja država. Na primer, Velika Britanija se dugo oslanjala na dozvoljeni minus kod svoje centralne banke. EU regulativa joj je to zabranila. Ona je poštovala taj zakon, dok joj je to odgovaralo, ali kada je 2008. udarila kriza, ona je opet uvela taj mehanizam ne obazirući se ni trenutka na zakon. UK sme, a Srbija ne sme. I? Šta ćeš sad?

Pa zašto Srbija ne dozvoli sebi dozvoljeni minus, kada je centralna banka i ovako narodna?

Zaista neke centralne banke su privatne, neke nisu. Jedine centralne banke koje su važne su i privatne: FED, BOE, BOJ, ECB, SNB.

Ali, još jedna uvrežena zabluda je da je upravo to ključni bag u sistemu. Nije. Većina profita centralne banke koji dolazi od držanja državnih dugovnih hartija, bez obzira na to ko joj je vlasnik, a država uvek ima udeo u upravljanju i postavljanju izvršnih funkcija, i ovako biva vraćena državi.

U svetu se vodi jedna vrlo nepravedna utakmica između nacija, jer većina njih mora da živi od poreza, a upravo najmoćniji imaju trikove da to u nekoj meri izbegnu. To se zove monetarna suverenost i prerogativ je samo najmoćnijih društava. U suštini ne više od 5. SAD, Velika Britanija, Kina, Japan i Švajcarska.

Naravno da sve države tu “muvaju” i ko zna kakva korisnička prava imaju u sistemu centralne banke, ne zaboravi da su to sve hijerarhijski procesi koji su inherentno koruptivni. Za razliku od bitkoina, konvencionalni monetarni sistem ni jednog trenutka nije do kraja definisan.

Prerogativ monetarne suverenosti je daleko teže dobiti od teritorijalne. Za teritorijalnu ti trebaju moćna leđa i naoružane face na granici. Za monetarnu moraš da budeš potreban svetu. Samo tada se tvoj žeton koga pravi centralna banka traži. Tek sa tim dolaze trikovi dolaženja do novca van oporezivanja.

Dozvoljeni minus Britanskog trezora zaista znači da država ima udeo u kreiranju novca. Uveća sebi iznos rezervi, a onda ih prebaci na račun neke privatne banke i naloži joj da uveća depozit neke javne ustanove u u njoj. I voilà, nov privatni kreditni novac je kreiran u ekonomiji bez puštanja kredita.

Dobro, ali zar nisi jednog trenutka tvrdio je ovo bolji sistem od novca 1. vrste u koji spada i bitkoin?

Kružeća obećanja se ne mogu iskoreniti. Društvo će uvek spontano iznedriti kreditni novac na manje ili više sofisticiran način čim oseti potrebu ili pretnju. Na zlatu se rat može samo izgubiti. Lako dostupan kredit omogućava da društvo raste kada i koliko ono želi. Ceo mehanizam, uključujući i tu osobinu da je vremenom izolovao vlade od čina kreiranja novca ima smisao koliko i vrlo pametna istorijska izolacija crkve.

Ali kao nekada državne fiat valute i ovaj privatni kreditni novac uporno iznova propada.

Bitkoin, novac 1. vrste, je čamac za spasavanje u takvim kobnim vremenima. Sa njim rasparuješ svoju sudbinu od sudbine kreditnog novca u raspadu.

Ne postoji način da se izbegne konačni kolaps izazvan kreditnom ekspanzijom. Alternativa je jedino da li će kriza doći brže usled dobrovoljnog odustanka od dalje ekspanzije kredita ili kasnije kao konačna katastrofa valute u kojoj je izražen. - Ludvig fon Mizes

Sa ovom promisli iz “Teorije novca i kredita” treba da počne svaki kurs iz makroekonomije. Dinamika kreditnog novca, ne biva u konačnom ciklusu, nego prevodi sistem iz jedne fiksne tačke nezaduženosti u drugu totalne prezaduženosti nakon koga je neophodan reset u vidu deflatornog (“…dobrovoljni odustanak…”) ili inflatornog (“…konačna katastrofa…”) kraha.

Nesporna eksperimentalna činjenica, na podacima UK i SAD za poslednjih 120 godina je da ovaj sistem nema kočnice. On mahnito kreira novac (kredite), a onda naglo staje. Na duži period količina novca u opticaju raste eksponencijalno i njegova uloga čuvara vrednosti se raspada.

Stotine kreditnih kriza u svetu samo od “privremene” vladine uredbe Ričarda Niksona, tj. ukidanja monetarne funkcije zlata 1971. i gubitak vrednosti rezervne svetske valute dolara za 92% od 1913. su činjenice.

Još jedna nesporna eksperimentalna činjenica, na primeru SAD, je da ekonomija takođe raste eksponencijalno od 1650. godine, sa prosečnim rastom od 2.9%. Ključno pitanje je: da li monetarni sistem nameće eksponencijalni rast ekonomije, ili je obrnuto, ekonomija nameće eksponencijalni rast kredita, tj. depozita u opticaju?

Ako je tačno ovo prvo, onda je sistem disfunkcionalan i ne radi kako je zamišljen, jer umesto da servisira ekonomiju, ona servisira njega. Ako eksponencijalni rast ekonomije nije održiv, onda ovakav monetarni sistem uopšte nije moguć.

Centralna banka troši ogromnu energiju na privid kako je za volanom kreditne ekspanzije. Tu bajku zove “transmisioni mehanizam”. Dajdžest ove dogme se može naći i u doktorskoj disertaciji Jorgovanke Tabaković (nije šala).

Da si prišao jednom centralnom bankaru pre 1980. i rekao mu da se količina privatnog depozitnog novca u ekonomiji može kontrolisati kamatnom stopom na rezerve centralne banke koje ona kreira u procesu kreditiranja banaka, smejao bi ti se u lice. Danas ako mu tvrdiš da se to može postići regulacijom minimuma obaveznih rezervi, kao što se to radilo do 1980, opet će ti se smejati u lice.

U stvari, istina je da je centralna banka samo običan refinansijer, kliring kuća privatnih banaka. Jedino što centralna banka može je da utiče na cenu (kamatu) i količinu depozita koje ona stvara. Te rezerve ne samo da nisu u dodiru sa spoljnom ekonomijom nego ih ima mizerno malo u odnosu na kreditni novac privatnih banaka.

Uspeh centralne banke u obuzdavanju količine kreditnog novca privatnih banaka u opticaju je jedna tužna nula kroz celu njihovu istoriju.

Privatne banke sa druge strane vrlo brižljivo iznutra gaje kulturu privida kako strašna centralna banka zadaje pravila igre. Regulativa kojoj se podređuju privatne banke u ograničavanju emisije depozita usvaja i nadgleda centralna banka, tačno, ali kao i u slučaju računovodstvenih standarda i ovo je međunarodni standard. Naravno, došao iz kuhinje nadnacionalne privatne institucije registrovane kao banka i u vlasništvu najvećih privatnih banaka zvane BIS — arhitektonske alegorije Vavilonske kule, smeštene u miru Švajcarskog gradića Bazela poznatog po najvećem broju bordela po glavi stanovnika.

Srpski guverner tamo dolazi jednom u dva meseca na kratki poslovni ručak, a onda bude ispraćen kući. Nakon ručka, 5 najjačih privatnih računovodstvenih knjiga sveta se povlače na zatvoreni sastanak.

Autoregulativa se svodi na vrlo konvoluirani matematički postupak klasifikacije i stohastičke simulacije prepun magičnih cifara na presudnim mestima, da bi se emitovanje depozita (kreditiranje) ograničilo količinom kapitala banke.

Njen sporedni efekat je upravljanje rizicima (od insolvencije i nelikvidnosti), važnija agenda je da sve privatne banke koriste iste kriterijume procene rizika kako bi se postigao efekat da se ceo sektor ekspandira i kontrahuje kao jedan. Zašto? Jer to privatnim bankama garantuje minimalno korišćenje rezervi centralne banke, žetona koje one ne mogu da proizvedu.

Dakle, ako banka želi da emituje više depozita (kredita) mora da poveća svoj kapital. A to može da uradi na sledeće načine:

– Dokapitalizacijom: emitovanjem još akcija, ovo smanjuje procenat vlasništva koje nosi jedna akcija, što ugrožava postojeće vlasnike (dilution).

– Smanji aktivu: proda nekretnine, opremu u vlasništvu ili podeli otkaze.

– Napravi kratku pozajmicu od centralne banke (repo) samo za ovu potrebu (trik se zove “window dressing” i banke ga obavljaju na kraju računovodstvenog perioda da ulepšaju bilans)

– Emituje svoje korporativne obveznice za prodaju. Ova akcija uklanja novac iz ekonomije na određeno vreme trajanja obveznice.

– Ne potroši profit i ne isplati dividende. Ova akcija, reklasifikacije profita na stavku “retained earnings” uklanja novac iz ekonomije na neodređeno vreme. Dakle, postoji vrlo važna razlika kada banka uveća kapital i kada bilo koji drugi ekonomski akter ne-banka uveća kapital. U slučaju banke to uklanja novac iz kruženja na neodređeno vreme, sve dok banka ne odluči da ga potroši na sebe. Ali što više kredita želi da emituje, to više novca mora tu da stoji nepotrošeno. Ovakva akcija obogaćuje postojeće akcionare.

Ne zaboravi, u idealnom slučaju trebalo bi da postoji samo jedan mehanizam za nestajanje kreditnog novca iz kruženja: otplata (produktivnog) kredita. Svaki drugi je za sistem toksičan: štednja (koja ga uklanja na kratak period), kolaps banke koji briše ceo bilans i uvećanje bankinog kapitala.

Veza eksponencijalnog rasta ekonomije i novca u opticaju nije jasna. Ali akcija povlačenja novca iz opticaja poreklom od dobiti od kamate na kapital banke je dokazano jedan faktor koji izaziva obaveznost rasta.

Recimo da monetarni sistem kreditnog novca zaista zahteva večni eksponencijalni rast da se ne raspadne. Zašto ne bismo mogli večno tako da rastemo?

Jer postoje nepotkupljivi zakoni, oni od majke prirode. Jedan od njih, koji nam sreću kvari, je Štefan-Bolcmanov, a onaj najgori, zbog koga nikada nećemo postati bogovi je II zakon termodinamike.

Kakvu god mašinu napravio, njen krajnji rezultat osim korisnog rada mora biti i nešto toplote. A naš svemirski brod koji nam daje život — Zemlja ima samo jedan način da oslobodi tu toplotu u okolni vakuum svemira — zračenjem.

Štefan-Bolcman nam onda govori, kolika mora biti njena temperatura, ako se mora osloboditi izvesne količine toplote. Danas oslobađamo oko 12TW toplote. Ako nastavimo da rastemo eksponencijalno istim tempom kao poslednjih 300 godina, oko 2400. godine prosečna temperatura na Zemlji mora biti 100 stepeni celzijusa. Apsurd.

Ova analiza nema nikakve veze sa efektom staklene bašte i problematikom klime i ugljen-dioksida, Štefan-Bolcman je do te mere kristalno jasan, da sa loncem poznatih dimenzija, nešto vode, termometrom i štopericom možeš izmeriti temperaturu na površini Sunca. I to je školski zadatak.

Dakle, ako monetarni sistem zaista zahteva eksponencijalni rast ekonomije da bi postojao u ovoj formi, onda tvrdim sledeće: šta će biti sa dolarom 2020. ne znam, ali ono što znam sa apsolutnom sigurnošću je da već 2150. njega ovakvog neće biti, jer je termodinamička nemogućnost.

Zašto onda države ne bi napravile svoje kriptovalute? Zar time ne bi i Bitkoin postao suvišan?

To je jedna stvar koju država sigurno neće nikad uraditi. Razmisli šta to znači za novčani poredak? Temelj monetarne ekonomije je da banka kreira novac u činu puštanja kredita. Ako centralna banka napravi kriptovalutu, vraćamo se u stanje fiat valute, tj. državnog novca i barter ekonomije, jer banke postaju samo medijatori, a depozitni novac centralne banke (sada rezerve) bi postale jedino sredstvo plaćanja sa kupovnom moći.

Sa druge strane, Bitkoin ne bi ni osetio ovaj potez, jer njegov status najvećeg lanca otvorenog pristupa bez administratora ne bi bio izazvan jednom običnom zatvorenom bazom sa kontrolom pristupa i vladinim sisadminom. Svaki kripto maksimalista bi trebao da priželjkuje ovako glup potez vlada. Tehnologija kriptovalute je istinski šah-mat vladajućoj ekonomskoj dogmi.

Po ovome onda ne vidim da imamo izbora? Ili imamo bezdugovni novac i sporu ekonomiju razmene sa teško izvodljivim kreditiranjem ili imamo sofisticiranu monetarnu ekonomiju koja mora imati banku za triangularnu transakciju i u njoj uvek nekog ko odlučuje kome i kada pustiti kredit, tj. stvoriti novac. I da igramo tu igru dok ne spržimo Zemlju?

Treća opcija je da se svi mi izmenimo, počnemo da meditiramo i da raširimo kosmičku duhovnost tako da svaki od nas poput anđela može da čini samo dobro. Onda je svejedno kakav monetarni sistem imamo. Razočaravajuće je koliki broj ljudi i dalje misli da se tako gradi društvo.

Problem nije trivijalan, ali pre Gutenberga, dok su pisari bili centri kontrole pismenosti, mislili smo da je svet ravan i star 6000 godina, a žena nastala od muškog rebra. Nakon što smo oslobodili jezičku mrežu otkrili su nam se večni zakoni prirode zapisani jezikom matematike, kojima je i Tvorac odlučio da se povinuje.

Nekada smo decenijama plaćali harač za zarobljenog kralja da se vrati iz zatočeništva. Kada nam je Gutenbergova mašina omogućila da postanemo programeri pisanog jezika — gramatike i pravopisa, shvatili smo da je kralj smrtan, samo je ustav besmrtan.

Danas, centri kotrole kreiranja novca ulažu divovski trud u stvaranje privida da su izaslanici nevidljive ruke tržišta. Da bolje znaju kom mlekaru dati kredit od ostalih mlekara, kom poljoprivredniku od ostalih poljoprivrednika.

Iza tog vela stoji samo lamentiranje nad finansijskim izveštajima kreditnih odbora koji da se sutra zamene bacanjem fer novčića, ekonomija ne bi osetila razliku. Sve što ti lažni proroci rade je puštaju indulgencije svojim prisnima. Kako ekonomska nauka kaže: misalokacija kapitala.

Do 3. januara 2009. nismo imali izbora, jer smo transakcije mogli obavljati samo kroz njih. Izbor je duša Bitkoina. Sada imamo naše cevi za prenos vrednosti. A to što kroz njih teče nije ugroženo u kriznim vremenima kada obećanja počnu da se krše, jer nije opterećeno dugom i ima čvrstu garanciju oskudnosti.

Kreditni novac neće otići, ali više nismo u nemilosti bankara. Sada jedni druge držimo u šakama. Čovečanstvo je sazrelo za novo vreme u kome se privatnost transakcije, pravo raspolaganja imovinom neometeno nacionalnim granicama i dobrovoljno oporezivanje vidi kao elementarno pravo.

Sledeći korak istorije će biti distribuirana (p2p) kriptografska mreža kreditnog novca, u kome odluka o puštanju kredita biva oslobođena od centara kontrole, bitkoin postaje rezerva, nenaplativ kredit jasno definisan, a otplata kredita dobrovoljna, motivisana teorijom igara implementiranom u biznis logiku protokola.

Možda će upravo ovakav sistem pokazati da je kreditni novac moguć bez obaveznosti rasta. Banke će uspeti tek na tren da podignu glavu i vide obris tog asteroida u naletu.

Zar je zaista moguće da sistem ovako funkcioniše? Ovo sve miriše na teorije zavere, pseudonauku u najgorem slučaju.

Kvartalni bilten centralne banke engleske (BOE) o mehanizmu kreiranja novca u ekonomiji

O nemogućnosti eksponencijalnog rasta

Vebsajt profesora Stiva Kina

O imperativu rasta

Školski zadatak kako izmeriti temperaturu na površini Sunca:

Monetarni suverenisti: www.positivemoney.org,

https://www.sovereignmoney.eu/

Odlična monografija Jozefa Hubera

Nezaobilazno štivo Ričarda Wernera, oca kovanice “kvantitativne olakšice” i monetarnog suvereniste

I njegov vrhunski članak o činu kreacije dugovnog novca

Da li si svestan da nobelovac Pol Krugman tvrdi suprotno?

vaka epizoda istorije ima svoje fariseje i aristotelovce. Dežurnu dvorsku ludu postojećeg poretka, sramotni portret korumpiranosti jedne nauke — Pola Krugmana istančano opisuje anonimni autor ‘Buckaroo Banzai’.

Stiv Kin (Steve Keen) je mnogo bolji izbor ako želiš da razumeš ekonomiju, don Sagredo. Ali moraš da se potkuješ fizikom ako želiš da se probudiš iz računovodstvene bajke. Diferencijalne jednačine, ne tepisi teksta.

“Greši onaj ko misli da će nas simboli odvesti od realnosti, naprotiv dovešće nas u suštinu stvari”, umeo je da kaže veliki Lajbnic. Ili kraće: vires in numeris.

Don Salviati, nobody likes a smartass. Gde mogu da naučim više o Bitkoinu?

https://lopp.net/bitcoin.html

Stilizovani prikaz bilansa sa dve računovodstvene situacije koje za banku znače kraj poslovanja i opisom kako do njih dolazi. Levi scenario se po pravilu nikada ne događa, jer šta je to nenaplativ kredit? Sliku izradio: miloseviclawyer.com

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na medium.com

07.10.2019 / Autor: LuxBTC

---

Uvod

U ovom članku osvrnut ćemo se na razine informiranosti o bitcoinu s kojim se pojedinac susreće i znanja koja bi trebao usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Mnogi su već čuli za bitcoin, ali površno razumijevanje može dovesti do potpuno krive percepcije pogotovo ako se za izvor informacija koriste neobjektivni i tehnički netočni medijski članci. Proces razumijevanja bitcoina iziskuje puno vremena i novih informacija koje na prvu nisu lako dostupne stoga ćemo pokušati dati uvid u tijek i izvore informiranja kao i pitanja koja bismo trebali postavljati.

Razina I - Prvi kontakt

Čuli smo od poznanika da je kupio bitcoine i zaradio na njima. Znamo iz medija da je bitcoin digitalna kriptovaluta i da ju najčešće koriste kriminalci za drogu i pranje novca. Oni koji su uspjeli zaraditi na bitcoinu, imali su sreće jer su ga uspjeli prodati na vrijeme i dobiti novac za njega jer je bitcoin vjerojatno neki oblik piramidalne sheme.

Informacije koje posjedujemo:

• bitcoin je digitalna kriptovaluta
• bitcoin koriste kriminalci
• na bitcoinu se može zaraditi ako imamo sreće i uspijemo ga prodati za novac
• bitcoin je neki oblik piramidalne sheme

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• što je to digitalna kriptovaluta?
• zašto bitcoin koriste kriminalci?
• kako izgleda kupnja i prodaja bitcoina?
• što je to piramidalna shema?

Mnogi će ostati na ovoj razini i prihvatiti negativno mišljenje o bitcoinu. Svaka nova informacija iz medija, koja je najčešće vezana za nagli pad cijene ili napad hakera na kripto-mjenjačnice, bit će dodatna potvrda da se bitcoina treba kloniti. U mnoštvu ljudi koji će se prikloniti tom mišljenju naći će se pojedinci koji će htjeti saznati nešto više o njemu, najčešće privučeni onim dijelom gdje se na bitcoinu može zaraditi.

Razina II - Špekulacija i brza zarada

Čuli smo da cijena bitcoina naglo raste i pada te je vrlo nepredvidljiv. Ljudi se vole kockati i špekulirati s cijenom pa zašto ne isprobati sreću na njemu prije nego što cijena padne na nulu.

Još uvijek ne znamo kako bitcoin funkcionira, ali saznali smo da možemo uplatiti novac na neke od kripto-mjenjačnica te na njima kupiti bitcoin i njime špekulirati. Kupili smo dio od jednog bitcoina (npr. 0.01 BTC) u vrijednosti od 200 eura. Cijena mu je kroz idućih nekoliko tjedana porasla te smo u dobitku 20%. Očekivali smo nastavak rasta pa ga nismo prodavali, ali cijena je oštro pala te smo sada u minusu 30%. U strahu da nam se gubitak ne poveća, prodajemo 0.01 BTC natrag u eure, naravno uz gubitak jer bitcoin trenutno vrijedi manje nego kad smo ga kupili. Kockali smo se i izgubili dok je naš prijatelj bio manje pohlepan te je iskoristio dobitak od 10%.

Informacije koje posjedujemo:

• na kripto-mjenjačnicama (burzama) možemo kupiti bitcoine
• ne moramo nužno kupiti cijeli bitcoin s obzirom da se može dijeliti na decimale
• cijena bitcoina je vrlo volatilna i nepredvidljiva
• bitcoinom se špekulira pa se ne razlikuje od kockanja

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• zašto bitcoin ima cijenu?
• zašto je cijena bitcoina volatilna i nepredvidljiva?
• koliko su kripto-mjenjačnice sigurne?

Nekima se posrećilo s bitcoinom, nekima nije. Sigurno je da takva internetska valuta ne može imati vrijednost jer ne postoji nikakav razlog zašto joj cijena toliko skače i pada. Najbolje se onda kloniti takvog oblika zarade.

Razina III - Odakle Bitcoinu vrijednost

Mnogi koji su čuli za bitcoin reći će — bitcoin nema vrijednost jer ne služi ničemu. Također, bitcoin je samo digitalni zapis koji nije opipljiv te je jedini razlog zašto još uvijek ima cijenu taj što je cijena potpuno umjetna te se još nije našla zadnja naivčina koja će ga otkupiti i neće više moći prodati jer ga više nitko neće htjeti kupiti. Tada će balon puknuti.

Informacije koje posjedujemo:

• bitcoin je digitalni zapis koji ne služi ničemu
• cijena bitcoina je umjetna jer bitcoin nema vrijednost
• sustav će se urušiti kad više nitko ne bude htio otkupiti bitcoine

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• kako izgleda i funkcionira struktura bitcoina kao digitalni zapis?
• kako se kretala cijena bitcoina od početka njegovog izuma i što nam to govori?

Razina IV - Više strana Bitcoina

Do sada smo se dotakli osnovnog ekonomskog dijela bitcoina iz kojeg smo saznali da bitcoin posjeduje tržišnu cijenu te da se njime može trgovati kao i s ostalim tržišnim instrumentima poput dionica, zlata, valuta itd. Bitcoin također ima tržišnu kapitalizaciju jer je poznat ukupan broj bitcoina u cirkulaciji kao i cijena jednog bitcoina.

No, razumijevanje bitcoina i odgovore na naša pitanja nećemo dobiti kroz njegovu osnovnu ekonomiju koja nam trenutno jedino govori da tržište bitcoina postoji jer postoji njegova ponuda i potražnja. Da bismo naučili što je bitcoin i kako funkcionira, moramo zaviriti u njegovu povijest, tehničku stranu i detalje ekonomije bitcoina koje otvaraju stotine pitanja koja za sobom povlače mrežu mnogih drugih. U tom procesu traženja odgovora nesvjesno ćemo se dotaknuti povijesti samog novca te njegove evolucije kroz tisućljeća, razvoja ljudskog društva i stvaranja monetarne politike, izuma interneta i njegovog utjecaja na društvo te slobodu pojedinca, izuma kriptografije i njezine važnosti te pojavu cypherpunk pokreta, austrijske škole ekonomije, svjetske financijske krize, blockchain tehnologije i njene primjene te još mnogih drugih tema.

Nastanak Bitcoina

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija koja nije nastala preko noći nego je produkt rada koji se proteže nekoliko desetljeća u prošlost. Tehnički članak Bitcoina [1] objavio je njegov tvorac 31.10.2008. pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, uoči svjetske financijske krize, a prvu verziju Bitcoin softvera objavljuje 3.1.2009. u kojem ostavlja poruku s naslovnice novina The Times, toga dana.

U nastavku slijedi hrvatski prijevod uvodnog poglavlja knjige “Mastering Bitcoin” autora Andreasa Antonopoulosa. [2]

Što je Bitcoin?

Bitcoin je skup koncepata i tehnologija koji čine osnovu ekosustava digitalnog novca. Jedinice valute nazvane bitcoin koriste se za pohranu i prijenos vrijednosti među sudionicima bitcoin mreže. Korisnici bitcoina međusobno komuniciraju putem bitcoin protokola prvenstveno putem interneta, mada se mogu koristiti i druge prijenosne mreže. Bitcoin protokol, dostupan kao softver otvorenog koda, može se izvršavati na širokom rasponu računalnih uređaja, uključujući prijenosna računala i pametne telefone, čineći tehnologiju lako dostupnom.

Korisnici mogu prenositi bitcoin preko mreže i njime ostvariti gotovo sve što se može ostvariti s uobičajenim valutama, uključujući kupovinu i prodaju robe, slanje novca ljudima ili organizacijama itd. Bitcoin se može kupiti, prodati i zamijeniti za druge valute na specijaliziranim burzama. Bitcoin je u određenom smislu savršen oblik novca za internet jer je brz, siguran i bez granica.

Za razliku od tradicionalnih valuta, bitcoini su potpuno virtualni. Ne postoje u fizičkom obliku, pa čak ni digitalnom. Kovanice su obuhvaćene u transakcijama koje prenose vrijednost s pošiljatelja na primatelja. Korisnici bitcoina posjeduju ključeve koji im omogućuju da dokažu vlasništvo nad bitcoinom u bitcoin mreži. Pomoću ovih ključeva mogu potpisati transakcije kako bi otključali vrijednost i potrošili je prijenosom na novog vlasnika. Ključevi se često pohranjuju u digitalnom novčaniku na računalu ili pametnom telefonu korisnika. Posjedovanje ključa koji može potpisati transakciju jedini je preduvjet trošenja bitcoina, čime je kontrola u potpunosti u rukama pojedinog korisnika.

Bitcoin je distribuirani, peer-to-peer (svaki sa svakim) sustav. Kao takav ne postoji središnji poslužitelj ili točka kontrole. Bitcoin se stvara kroz proces nazvan “rudarenje”, koji uključuje nadmetanje u pronalaženju rješenja za matematički problem tijekom obrade bitcoin transakcija. Svaki sudionik u bitcoin mreži (tj. svatko tko koristi uređaj koji pokreće čitav niz bitcoin protokola) može raditi kao rudar, koristeći procesorsku snagu svog računala za provjeru i zapisivanje transakcija. Svakih 10 minuta, u prosjeku, bitcoin rudar može validirati transakcije ostvarene posljednjih 10 minuta te je nagrađen s potpuno novim bitcoinom. U osnovi, rudarenje bitcoina decentralizira izdavanje novih kovanica i funkcije odobrenja središnje banke te zamjenjuje potrebu za bilo kojom središnjom bankom.

Bitcoin protokol uključuje ugrađene algoritme koji reguliraju funkciju rudarenja na mreži. Težina zadatka obrade koju rudari moraju obaviti prilagođava se dinamički tako da u prosjeku svakih 10 minuta netko uspije izvršiti zadatak bez obzira na to koliko se rudara (i koliko procesne snage) natječe u bilo kojem trenutku. Protokol također prepolavlja brzinu stvaranja novih bitcoina svake 4 godine i ograničava ukupni broj bitcoina koji će se stvoriti na fiksni ukupni iznos od 21 milijun kovanica. Rezultat je da broj bitcoina u optjecaju pomno slijedi lako predvidljivu krivulju koja se približava 21 milijunu do 2140. godine. Zbog smanjujuće stope izdavanja bitcoina, dugoročno, bitcoin valuta je deflacijska. Bitcoin se ne može razvodniti printanjem novog novca iznad očekivane stope izdavanja.

Bitcoin je ujedno i naziv protokola, peer-to-peer mreže te distribuirane računalne inovacije. Bitcoin valuta je samo prva primjena ovog izuma. Bitcoin predstavlja vrhunac dugogodišnjeg istraživanja kriptografije i distribuiranih sustava te uključuje četiri ključne inovacije okupljene u jedinstvenu i moćnu kombinaciju. Bitcoin se sastoji od:

• Decentralizirana peer-to-peer mreža (bitcoin protokol)
• Knjiga javnih transakcija (blockchain)
• Skup pravila za neovisnu provjeru transakcija i izdavanje valute (pravila konsenzusa)
• Mehanizam za postizanje globalnog decentraliziranog konsenzusa na važećem blockchainu (Proof-of-Work algoritam )

(…)

Digitalne valute prije bitcoina

Pojava digitalnog novca usko je povezan s razvojem kriptografije. To nije iznenađujuće kada se razmotre temeljni izazovi korištenja bitova koji predstavljaju vrijednost koja se može zamijeniti za robu i usluge. Tri su osnovna pitanja za svakoga tko prihvaća digitalni novac:

• Mogu li vjerovati da je novac autentičan i da nije krivotvoren?
• Mogu li vjerovati da se digitalni novac može potrošiti samo jednom (poznat kao problem “dvostruke potrošnje”)?
• Mogu li biti siguran da nitko drugi ne može tvrditi da taj novac pripada njima, a ne meni?

Izdavači papirnog novca stalno se suočavaju s problemom krivotvorenja koristeći sve sofisticiranije papire i tehnologiju printanja. Fizički novac lako rješava problem dvostruke potrošnje jer ista novčanica ne može biti na dva mjesta odjednom. Naravno, konvencionalni novac također se često pohranjuje i prenosi digitalno. U tim se slučajevima problemi s krivotvorenjem i dvostrukom potrošnjom rješavaju odobravanjem svih elektroničkih transakcija putem središnjih vlasti koje imaju globalni uvid u valutu u optjecaju. Za digitalni novac, koji ne može iskoristiti takvu vrstu provjere, kriptografija pruža osnovu za povjerenje u legitimnost zahtjeva korisnika. Konkretno, kriptografski digitalni potpisi omogućuju korisniku da potpiše digitalnu imovinu ili transakciju čime dokazuje vlasništvo nad tom imovinom. Uz odgovarajuću arhitekturu, digitalni potpisi također se mogu koristiti za rješavanje problema s dvostrukom potrošnjom.

Kada je kriptografija počela postajati široko dostupna i shvaćena u kasnim 80-ima, mnogi su istraživači pokušali koristiti kriptografiju za konstrukciju digitalnih valuta. Ti rani projekti digitalne valute izdavali su digitalni novac, obično s pokrićem u nacionalnoj valuti ili plemenitim metalom poput zlata.

Iako su te ranije digitalne valute funkcionirale, bile su centralizirane i kao rezultat toga, vlade država i hakeri su ih lako napadali. Rane digitalne valute koristile su središnji zavod zbirnog vođenja računa za podmirivanje svih transakcija u pravilnim intervalima, baš kao i tradicionalni bankarski sustav. Nažalost, u većini slučajeva ove novonastale digitalne valute bile su na meti zabrinutih vlada i na kraju su kroz sudske sporove uklonjene. Neke su propale u spektakularnim padovima kada je matična tvrtka naglo likvidirana. Za otpornost protiv intervencija protivnika, bilo da su legitimne vlade ili kriminalni elementi u pitanju, bila je potrebna decentralizirana digitalna valuta kako bi se izbjegla jedna točka napada. Bitcoin je takav sustav, koji je dizajniran decentralizirano, bez ikakvih središnjih autoriteta ili točke kontrole koji mogu biti napadnuti ili oštećeni.

Povijest Bitcoina

Bitcoin je izumljen 2008. godine objavljivanjem rada pod naslovom „Bitcoin: Peer-to-peer elektronički gotovinski sustav“,[1] napisanog pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Nakamoto je kombinirao nekoliko prethodnih izuma kao što su b-money i HashCash kako bi stvorio potpuno decentralizirani elektronički gotovinski sustav koji se ne oslanja na središnje tijelo za izdavanje valute i potvrđivanje transakcija. Ključna inovacija bila je upotreba distribuiranog sustava izračunavanja (nazvanog algoritam Proof-of-Work) za provođenje globalnih „izbora“ svakih 10 minuta, omogućujući decentraliziranoj mreži da postigne konsenzus o stanju transakcija. Time se elegantno rješava problem dvostruke potrošnje u kojem se jedna valuta može potrošiti dva puta. Prije toga, problem s dvostrukom potrošnjom predstavljao je slabost digitalne valute, a riješen je provjerom svih transakcija putem središnjeg zavoda zbirnog vođenja računa.

Bitcoin mreža pokrenuta je 2009. godine, koju je objavio Nakamoto i koju su tada revidirali mnogi drugi programeri. Procesna snaga algoritma Proof-of-Work (rudarenje), koji pruža sigurnost i otpornost bitcoina, povećala se eksponencijalno te sada nadmašuje kombiniranu procesnu snagu najboljih svjetskih super-računala. Ukupna tržišna vrijednost bitcoina već je premašila 135 milijardi američkih dolara. Najveća transakcija koju je mreža do sada procesuirala bila je 400 milijuna američkih dolara, koja je poslana odmah i obrađena za naknadu od 1 dolara.

Satoshi Nakamoto povukao se iz javnosti u travnju 2011., prepuštajući odgovornost za razvijanje koda i mreže skupini dobrovoljaca. Još uvijek nije poznat identitet osobe ili ljudi koji stoje iza bitcoina. No, ni Satoshi Nakamoto, niti bilo tko drugi ne vrši individualnu kontrolu nad bitcoin sustavom, koji djeluje na temelju potpuno transparentnih matematičkih principa, otvorenog koda i konsenzusa među sudionicima. Sam izum je revolucionaran i već je pokrenuo novu znanost na područjima distribuiranog računalstva, ekonomije i ekonometrije.

[…]

Knjiga “Mastering Bitcoin” pruža detaljan opis tehničkih pojmova, strukture i rada bitcoina te bitcoin mreže. Daje odgovore na mnoga tehnička pitanja i prednosti koje bitcoin pruža. Njen autor, Andreas Antonopoulos najpoznatiji je edukator u Bitcoin zajednici koji dugi niz godina održava brojne govore i edukacijske seminare o važnosti bitcoina diljem svijeta. Sudjelovao je u nekoliko parlamentarnih saslušanja na kojima je educirao političke državne vrhove o novonastaloj bitcoin tehnologiji. Njegovi brojni govori mogu se naći na Youtube kanalu aantonop [3], a neki od njih sakupljeni su u knjige “The Internet of Money (Vol. I, Vol. II)” [4]

Stvaranje šire slike

Nakon usvajanja novih informacija i tehničkih pojmova počet ćemo dobivati širu sliku o bitcoinu. Možda nam i dalje neće biti jasni pojmovi poput rudarenja, 51% napada, Problem bizantinskih generala, kreiranje privatnih i javnih ključeva itd., ali postoje mnogi Youtube videi koji to na slikovit način vrlo dobro objašnjavaju.

Potkovani tehničkim znanjem o bitcoinu, možemo krenuti postavljati pitanja što novcu daje vrijednost, zašto zlato ima vrijednost, koja je sličnost između zlata i bitcoina, zašto su standardne valute inflacijske, kako bitcoin kao deflacijska valuta funkcionira, kako funkcionira monetarna ekonomija i koje su mane današnjeg monetarnog sustava.

Odgovore na ova bitna ekonomska pitanja možemo pronaći u knjizi “The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking” autora Saifedeana Ammousa [5] koja će uskoro biti prevedena na hrvatski jezik u nakladništvu Mate d.o.o.

Saifedean Ammous u svojoj knjizi govori o rijetkosti u pogledu omjera Stock-to-Flow (zaliha i proizvodnje). Objašnjava zašto se zlato i bitcoin razlikuju od ostalih metala poput bakra, cinka, nikl. Zbog toga što imaju visok Stock-to-Flow omjer (SF).

„Za bilo koju potrošnu robu (…) udvostručenje proizvodnje značajno će umanjiti sve postojeće zalihe, što će srušiti cijenu i naštetiti vlasnicima. Skok cijene zlata, koji bi uzrokovao udvostručenje godišnje proizvodnje, bio bi neznatan, povećavajući zalihe za 3% umjesto 1,5%.”

„Upravo je ta konstantno niska stopa stvaranja zaliha zlata temeljni razlog zašto je zlato zadržalo svoju novčanu ulogu kroz ljudsku povijest.”

„Visoka vrijednost stock-to-flow omjera zlata čini ga robom čija tržišna ponuda ima najnižu elastičnost cijene.”

„Postojeće zalihe bitcoina u 2017. bile su oko 25 puta veće od novih bitcoina proizvedenih u toj godini. Taj omjer je upola manji u usporedbi s omjerom za zlato, ali oko 2022. stock-to-flow bitcoina nadmašit će zlato”- Saifedean Ammous

Stock-to-Flow pristup kao pokretač ekonomske analize Bitcoina

Nakon objavljivanja knjige “The Bitcoin Standard”, Stock-To-Flow pristup koji ima porijeklo u analizi tržišta robe, počeo se koristiti kao alat za analizu Bitcoina. Pristup je u skladu s osnovnom idejom koja stoji iza Bitcoina koji je izričito zamišljen kao novo monetarno dobro i usmjeren prema formi novca plemenitih metala. Prema tome novi se bitcoini ne mogu rudariti proizvoljno. Bitcoin je potpuno digitalan stoga se često naziva digitalnim zlatom.

Postoji snažna povezanost između tržišne vrijednosti bitcoina i Stock-To-Flow omjera. Model koji pokazuje ovaj statistički značajan odnos prvi je napravio autor PlanB i iznio rezultate u članku pod nazivom Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity.[6]

Iako statistički modeli poput ovoga mogu ukazivati na snažnu zavisnu korelaciju, ne mogu uzeti u obzir utjecaje mnogih drugih, najčešće nepredvidljivih faktora, stoga uvijek postoji šansa da u potpunosti krivo prognoziraju budućnost.

Rana faza

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija nastala tijekom svjetske financijske krize. U prvih 10 godina postojanja prošao je kroz mnoge faze. Od uporabe na crnom tržištu, trgovanja na nereguliranim burzama i hakerskih napada na njih do reguliranog trgovanja bitcoin terminskim ugovorima (futures contract), teme rasprava i korištenja u financijskim analizama poznatih svjetskih banaka te ostalih financijskih institucija itd.

Zbog povijesnog dugoročnog rasta cijene bitcoina te njegovog velikog potencijala kao nove tehnologije, mnogi se odlučuju ne koristiti ga još kao platno sredstvo nego ga nakon kupnje čuvaju. Do sada se pokazao kao dugoročno dobar instrument očuvanja vrijednosti osobne imovine, poput zlata, no idući pravi test za bitcoin bit će pojavom nove financijske krize.

Razvoj bitcoina podsjeća na razvoj interneta ranih 90-ih godina. Mnogi nisu razumjeli što internet predstavlja, korporacije čije je poslove ugrožavao, predviđale su mu propast te su smatrale da kućanstva neće imati potrebu za njime, stvorena je medijska slika da se internetom služe samo kriminalci, pedofili, ljubitelji pornografije. Danas se struktura interneta uvelike razlikuje u odnosu na njegovu ranu fazu te je neizostavan dio naših života koji je pokrenuo digitalnu revoluciju i unaprijedio životni standard ljudi diljem svijeta. Bitcoin se danas naziva i internetom novca.

Lightning network

Drugi sloj protokola na bitcoin mreži pod nazivom Lightning network, predstavljen je 2016. godine kao potencijalno rješenje za problem skalabilnost bitcoin mreže. Skalabilnost trenutno ne predstavlja problem, ali ako uporaba bitcoina postane široko rasprostranjena tj. ako se bitcoin počne koristiti u budućnosti kao svakodnevno platno sredstvo, iznimno je važno da mreža može podržati i obraditi veliki broj transakcija po sekundi. Lightning network je trenutno u beta fazi razvoja te preostaje vidjeti hoće li zaživjeti ili će se možda pojaviti neko drugo naprednije rješenje.

Zaključak

U ovom članku osvrnuli smo se na razine informiranosti o bitcoinu i znanja koja bismo trebali usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Naveli smo izvore za tehničku i ekonomsku stranu bitcoina pomoću kojih možemo doći do odgovora na mnoga pitanja i dobiti širu sliku o bitcoinu.

Nitko ne zna što budućnost donosi i u kojem smjeru će se bitcoin razvijati — hoće li nadmašiti zlato u ulozi očuvanja vrijednosti osobne imovine, hoće li postati uvaženo globalno platno sredstvo te smanjiti monetarnu moć centralnih banaka ili nešto sasvim treće. Jedino što je sigurno da se svijest o trenutnom velikom nesrazmjeru bogatstva i moći širi, kao i zlouporaba moći za vlastite političke interese pojedinaca, na štetu naroda kojem se oduzimaju privatnost, sloboda, mogućnost izbora te da su u društvu potrebne mnoge promjene.

“The central bank must be trusted not to debase the currency, but the history of fiat currencies is full of breaches of that trust. Banks must be trusted to hold our money and transfer it electronically, but they lend it out in waves of credit bubbles with barely a fraction in reserve.” — Satoshi Nakamoto

Reference

[1] https://bitcoin.org/bitcoin.pdf — Satoshi Nakamoto, 2008

[2] Mastering Bitcoin: Programming the Open Blockchain — Andreas A. Antonopoulos, 2016

[3] https://www.youtube.com/user/aantonop

[4] The Internet of Money (Vol. I, Vol. II) — Andreas A. Antonopoulos, 2016-2017

[5] The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking — Saifedean Ammous, 2018

[6] Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity — PlanB @100trillionUSD, 2019

@ bf47c19e:c3d2573b

UTXO (Unspent Transaction Output) je Bitkoin koji nije potrošen, BTC koji se nalazi na svim adresama. Možemo ga porediti sa novčanicom u novčaniku i koja se mora u celosti potrošiti. Samo što kod BTC to može biti bilo koji iznos i taj iznos je uvek isti kao veličina poslednje transakcije minus naknada majnerima. Dok novčanice u novčaniku imaju tačno određene apoene, 100 dinara, 200 dinara, 500 dinara itd.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo jednu novčanicu od 500 dinara, mi prodavcu moramo dati celu novčanicu od 500 dinara, a on nam zatim vraća kusur 200 dinara.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo tri novčanice od 200, 200 i 100 dinara, mi prodavcu moramo dati ili dve novčanice od po 200 gde takođe dobijamo kusur ili dve novčanice od 200 i 100 dinara.

Ova analogija se može primeniti i na BTC i UTXO-ve koji funkcioniše na gotovo istom principu.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo jedan UTXO od 0.05 BTC (a koji je nastao tako što je neko nama prethodno poslao 0.05 BTC u jednoj transakciji), naš novčanik ne šalje samo 0.03 BTC sa adrese, a da pritom 0.02 BTC ostane u novčaniku. Ne nego se iz novčanika šalje svih 0.05 BTC, 0.03 BTC ide prodavcu, a 0.02 BTC se vraća nama u novčanik kao kusur (change) na novu adresu formirajući novi UTXO od 0.02 BTC. Za slanje sredstava sa tog jednog UTXO-a plaćamo jednu transakcionu naknadu (fee) Bitkoin rudarima/majnerima. Neka bude $1 fee.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo tri UTXO-a od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC (koji su nastali tako što su nam prethodno poslate tri odvojene transakcije od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC), naš novčanik automatski ili mi lično (putem opcije "coin control") sada moramo da odaberemo koja od ta tri UTXO-a, koje od te tri svojevrsne digitalne novčanice, ćemo poslati trgovcu. Dakle moramo da iskoristimo sredstva sa dva UTXO-a pošto nijedan pojedinačni UTXO nema dovoljno sredstava za plaćanje. I za slanje svakog od ta dva UTXO-a se majnerima plaća zasebna transakciona naknada koje zbirno koštaju duplo više nego u situaciji kada šaljemo sredstva sa jednog UTXO-a. Dakle plaćamo hipotetičkih $2 fee.

Ako imamo preveliki broj manjih UTXO-va, odnosno UTXO-va na kojima se nalaze pojedinačno mala sredstva i treba da platimo nešto skuplje u jednoj transakciji, onda ćemo za svaki od tih UTXO-va platiti zaseban fee što može dovesti do toga da ukupan fee bude dosta skup.

Ko vodi računa o privatnosti i nikada ne prima sredstva na jednu istu adresu više od jednom, odnosno uvek generiše novu adresu pri primanju svake transakcije, onda će uvek imati situaciju "1 adresa = 1 UTXO" i onda je lakši upravljanje UTXO-vima (UTXO management). Mnogo je teže kada se sva sredstva primaju na jednu adresu koja bi imala veliki broj UTXO-va.